 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Konkurencija naterala banke da ponude povoljnije stambene kredite:
Mesečna rata niža od prosečne plate
Ako analiziramo kredite iza kojih, direktnim subvencijama i preuzimanjem rizika kroz sistem osiguranja stoji država, onda ćemo doći do zaključka da je mesečna rata za zajam namenjen kupovini stana niža od prosečne plate u Srbiji. To tvrdi doskorašnji ministar finansija Mlađan Dinkić koji podseća da će, uz učešće od samo pet odsto oni koji imaju manje od 45 godina, kredit u visini od 50 hiljada evra, otplaćivati 30 godina uz mesečnu ratu od samo 19 hiljada dinara. Prema toj računici, sada čak i bračni par koji prima prosečne zarade može da dođe do sopstvenog stana. Očigledno je, dakle, da je konkurencija naterala banke da se nadmeću za pridobijanje klijenata čak snižavanjem sopstvenih troškova. Računica govori da je sada, potencijalnim korisnicima kredita, potrebno da obezbede od 2.500 do 3.000 evra, što je duplo manje nego pre nekoliko dana. Situacija je znatno povoljnija i za one kojima su komercijalni stambeni krediti jedina šansa da dođu do stana. Kamate su i na te pozajmice niže bar za jednu trećinu, a uslovi odobravanja pojednostavljeni. U nastojanju da privuku što više klijenata, neke banke su učešće uključile u kredit, obezbeđenja kredita su manja nego pre. I država se potrudila da utiče na poboljšavanje uslova pa je kod svih kredita koji su osigurani kod Nacionalne korporacije, učešće sa 20 spustila na 10 odsto. Tako je, na primer, Banka Inteza, kredite koje sa 20 odsto vrednosti nekretnine subvencioniše država, počela da odobrava sa rokom otplate od 30 godina. Učešće je sa deset odsto smanjeno na pet odsto, a kamata se, zavisno od ugovorenog roka, kreće od 4,5 do 5,05 odsto na godišnjem nivou. Maksimalni iznos kredita koji se može podići je sto hiljada evra, ali dodatno ograničenje može biti visina mesečnih primanja klijenta. Rata kredita ne sme da premaši polovinu iznosa mesečnog prihoda, ali korisnik pozajmice može da poveća svoju kreditnu sposobnost tako što će u otplatu kredita uključiti još jedno lice, koje ne mora biti član porodice. U tom slučaju bi mesečni anuitet mogao da dostigne 50 odsto zajedničkih mesečnih primanja, što znači da bi za kredit od 50 hiljada evra ukupna mesečna primanja morala da budu najmanje 657 evra kako bi podnela ratu od 328 evra. U Sosijete ženeral banci ističu da su administrativne troškove odobravanja kredita, koji su se kretali od 1,5 do 2,0 odsto, smanjili na 0,5 odsto. To znači da je početni trošak smanjen u proseku za čak tri hiljade evra. Tako će u ovoj banci kredit od 50 hiljada evra odobriti klijentima čiji mesečni prihod premašuje 670 evra, jer će mesečna rata iznositi oko 337 evra. Rajfajzen banka će od 1. decembra odobravati stambene kredite koje subvencioniše država uz učešće od pet odsto umesto dosadašnjih deset odsto. Promenjeni su i uslovi za stambene kredite osigurane kod Nacionalne korporacije, kojima je rok otplate produžen sa 25 na 30 godina, dok je učešće smanjeno sa 20 na deset odsto. Do sada je odbreno oko dve hiljade subvencionisanih kredita, a Nacionalna korporacija sklopila je ugovore sa Intezom, Rajfazen bankom, Hipo grupom Alpe Adrija, Sosijete ženeral bankom i Erste bankom o stambenom kreditiranju pod novim uslovima. Realno je očekivati da će uskoro sličan ugovor biti potpisan i sa preostalih osam banaka koje su ušle u program subvencioniranih kredita, odnosno još 14 banaka koje odobravaju kredite osigurne kod Nacionalne korporacije. Izvor:"Danas".
NBS: U martu otplata duga MMF:
Narodna banka Srbije saopštila je juče da je Međunarodnom monetarnom fondu uputila predlog o prevremenoj otplati preostalih 468 miliona dolara duga iz trogodišnjeg finansijskog aranžmana za podršku deviznim rezervama. Predloženo je da se preostali dug otplati u dve rate, krajem ove godine i u martu 2007, navodi se u saopštenju. Uslovi za nastavak prevremene otplate duga MMF, započete u junu, stekli su se zbog rasta prihoda od privatizacije, stranih direktnih investicija i kontinuiranog porasta deviznih rezervi koje su krajem oktobra iznosile oko 10,3 milijarde dolara, ocenila je NBS. Guverner Narodne banke Radovan Jelašić je u predlogu upućenom MMF istakao da bi prevremena otplata duga pozitivno uticala na smanjenje spoljne zaduženosti Srbije i izrazio spremnost za nastavak saradnje u post program monitoringu za sprovođenje uspešne makroekonomske politike. NBS je u julu i septembru ove godine prevremeno otplatila prvu polovinu duga MMF. Izvor:"Danas".
Naumov: Tender za NIS početkom 2007. godine:
Ministar za energetiku Radomir Naumov izjavio je juče da su pripreme za privatizaciju Naftne industrije Srbije u toku i da se početkom sledeće godine može očekivati raspisivanje tendera. "Vlada je usvojila metodologiju privatizacije NIS i donela odluku o startu te privatizacije, odnosno prodaji jednog broja akcija. Očekujemo poslednje završne pripreme pred raspisivanje tendera", izjavio je on u Čačku prilikom puštanja u rad gasovodne mreže u naselju Alvadžinica. Naumov je ocenio da je Srbija jedna od retkih zemalja u regionu u jugoistočnoj Evropi koja ima svoj nacionalni akcioni plan gasifikacije. "Taj plan obuhvata oko 100 opština u Srbiji i predvideo je širu gasifikaciju koja bi trebalo da do 2015. godine obuhvati skoro 400.000 domaćinstava", rekao je srpski ministar energetike. Gradonačelnik Čačka Velimir Stanojević rekao je da na gasovodnu mrežu u naselju Alvadžinica dužine 11 kilometara, čija je izgradnja trajala oko četiri meseca, može da se priključi oko 2.500 domaćinstava. Ministar Naumov juče je u Kragujevcu pustio u rad rekonstruisani transformator visokog napona u Stanovljanskom polju, čime će biti poboljšana sigurnost snabdevanja potrošača električne energije u tom naselju i gradu. Vrednost ove investicije je oko 40 miliona dinara. On je naglasio da se cena električne energije i gasa neće menjati do kraja godine, ali je upozorio da eventualne restrikcije struje tokom predstojeće zime neće zavisiti samo od domaćeg elektroenergetskog sistema. -Deficit električne energije postao je globalni problem. Stavljanjem van pogona nuklearne elektrane u Bugarskoj, taj problem postao je još izraženiji. U celoj Evropi su zabrinuti zbog toga. Zato se i traže alternativna rešenja za proizvodnju električne energije - rekao je Naumov. Izvor:"Danas".
ITALIJANI ZAINTERESOVANI ZA SKLAPANJE AUTOBUSA U ZASTAVA KAMIONIMA:
Predstavnici konzorcijuma Interstero iz Italije, koji okuplja i prozvođače raznih tipova autobusa, razgovarali su juče sa gradonačelnikom Kragujevca Veroljubom Stevanovićem o mogućnostima sklapanja autobusa u Zastavinim pogonima. Italijanski menadžeri sreli su se i sa poslovodstvom Zastave Kamiona. Interstero koji slovi za jedan od najvećih industrijskih konzorcijuma u Italiji zainteresovan je, saznaje Danas, da proizvodnju nekih modela autobusa izmesti u Kragujevac, odnosno u Zastavinu fabriku kamiona, u kojoj bi zakupio hale i deo proizvodne opreme. Zastava Kamioni je, podsetimo, firma u postupku privatizacije, koja već ima iksustva u saradnji sa italijanskim kompanijama (Ivekom), kao i u prozvodnji minibuseva. Prema našim informacijama Italijani nisu zainteresovani za kupovinu kragujevačke fabrike ali se pretpostavlja da bi, ukoliko razgovori budu uspešni, početak sklapanja italijanskih autobusa u Kamionima, mogao da dovede i do privatizacije kragujevačke fabrike privrednih vozila. Izvor:"Danas".
Austrijske firme ne odustaju od borbe za srpske koncesije:
Sukob zbog posla od milijardu evra
Austrijska firma „Štrabag“ podnela je Ministarstvu za kapitalne investicije protest zbog dodele koncesija za autoput od Horgoša do Požege, konkurentskoj firmi „Alpina“, takođe iz Austrije. U „Štrabagu“ smatraju da su dodelom ovog posla prekršeni zakoni o koncesijama i o dodeli poslova, objavili su bečki mediji. „Blicu“ je potvrđeno da, prema Zakonu o koncesijama, odgovor na prigovor Štrabaga treba da pruži Vlada Srbije. Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić nije mogao da precizira na koji će način ovaj prigovor uticati na proces potpisivanja ugovora sa „Alpinom“ niti na započinjanje radova na autoputu. - Komisija koja to radi je dobila žalbu i prigovor se razmatra. Ceo proces je u fazi pripreme za ugovaranje. Žalba će biti pogledana i odgovoriće se na nju, rekao je Ilić za „Blic“. Nezvanično smo saznali da su u ministarstvu vođeni razgovori u vezi sa spornim koncesijama. - U pismenoj formi smo Ministarstvu saobraćaja (kapitalnih investicija) Srbije saopštili da ulažemo zvaničan protest na dodelu ovog posla - rekao je portparol „Štrabaga“ Kristijan Ebner. U „Alpini“ su odgovorili da su oni imali najbolju ponudu i da kreću pregovori o detaljima. Španska firma FCC i austrijska „Alpina“ trebalo bi da radove završe u naredne četiri godine, a kako je „Blic“ ranije objavio, za radove bi trebalo da bude izdvojeno oko 780 miliona evra. Zauzvrat investitorima će biti omogućeno da naplaćuju putarinu na ovoj deonici 25 godina, nakon čega bi trebalo da put vrate Srbiji u kvalitetnom stanju. Stručnjaci smatraju da je za projektovanje i izgradnju autoputa od Beograda do Požege neophodno 631 milion evra, a za izgradnju 108 kilometara druge trake autoputa od Horgoša do Novog Sada oko 138 miliona evra. Španska kompanija takođe se obavezala i da će održavati 68 kilometara puta od Novog Sada do Beograda. Za potpisivanje koncesionog ugovora sa investitorima nadležno je Ministarstvo finansija, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom i Ministarstvo za kapitalne investicije, ali tek pošto budu završeni pregovori, koji mogu trajati i po nekoliko meseci. Ukoliko ugovor ne bude potpisan, započeće pregovori sa drugim ponuđačem na tenderu, nemačkim koncernom „Srpski konzorcijum“. Austrijski „Štrabag“ bio je trećeplasirani na ovom konkursu. Ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić nagovestio je ranije da bi, u slučaju uspešnih pregovora, radovi trebalo da počnu na proleće. Izvor:"Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
