pretraga sajta

Arhiva vesti Stanje u državnoj kasi izazvalo burnu polemiku bivših ministara finansija Dinkića i Đelića: Pola milijarde evra manjka ili viška? Mislim da je bivši ministar malo pobrkao lončiće kada tvrdi da sam u državnoj kasi ostavio manjak od pola milijarde evra. Verovatno je mislio na pola milijarde viška, koje za razliku od ove dve milijarde o kojima on govori, nisu bile unapred potrošene. Ja sam, za razliku od Dinkića pre odlaska sa funkcije ministra finansija i predložio budžet za 2004. godinu, koji zbog toga što je njegova partija u sprezi sa tajkunima oborila našu reformsku Vladu, nije bio izglasan, ali nisam zazirao od toga da pokažem kakva bi bila prava situacija u državnoj kasi. Voleo bih da je i on izašao i pokazao pravo stanje stvari, odnosno koliki deficit ostavlja u nasleđe. Ovako je na izjavu Mlađana Dinkića da je u momentu kada je 2004. godine preuzeo Ministarstvo finansija zatekao manjak od 500 miliona evra a kada napušta mesto ministra finansija ostavlja višak od dve milijarde evra, reagovao njegov prethodnik Božidar Đelić. Dinkić je kasnije čitavu priču proširio tvrdeći da je «istina na deviznom računu države bilo 150 miliona evra viška, ali da je zato dinarski račun bio u minusu od 650 miliona evra». Ne upuštajući se u dalju analizu da li je u državnoj kasi na početku mandata ove Vlade bilo manjka ili viška, Đelić analizirajući stanje u budžetu danas tvrdi da «ne samo da nema suficita o kojem se govori, nego čak postoji i manjak od jedan odsto GDP koji bi zbog odluka koje su donete pre odlaska Dinkića sa mesta ministra u narednoj godini mogao da dostigne čak tri odsto GDP a da odgovornost za to bude prebačena na njegovog naslednika». Ko je od dvojice bivših ministara u pravu? Podaci Ministarstva finansija iz oktobra ove godine kažu da je na kraju 2003. godine republička kasa zaista bila u minusu za 14,814 milijardi dinara, a da je ukupni finansijski rezultat budžeta bio šest milijardi dinara. S druge strane, u istom izveštaju se pominje i da je konsolidovani deficit u Srbiji bio 2003. godine 1,1 odsto GDP. Pošto je GDP te godine iznosio 1171,6 milijardi dinara, ispada da je manjak u svim kasama organa vlasti i fondova u Srbiji bio manji od 12 milijardi dinara ili nešto više od 170 miliona evra po tadašnjem kursu, a sam manjak u republičkom budžetu manji od 200 miliona evra. Na prvoj konferenciji za novinare koju je održao u svojstvu koordinatora u Ministarstvu finansija Milan Parivodić je najavio da će suficit ovogodišnjeg budžeta biti 0,7 odsto GDP, a da se za narednu godinu planira da «budžet bude uravnotežen ili sasvim malo u plusu». On je najavio da će Vlada tokom ove nedelje usvojiti Predlog budžeta za 2007. godinu kako bi ispoštovala zakonom utvrđen rok (1. decembar, izuzetno za ovu godinu) ali da to ne znači da će parlament ovaj predlog budžeta i usvojiti. A ako je tako, bez obzira na to što Đelić zamera svom nasledniku što je otišao a da nije pripremio predlog budžeta, logično se postavlja pitanje zašto Vlada radi projekciju republičke kase, kada ionako ima veoma ozbiljnih nagoveštaja da će mnoge stavke takvog budžeta biti preispitivane i verovatno revidirane ukoliko na čelo države dođe neka druga garnitura političara. Sam Đelić je iskusio kako je prošao njegov predlog budžeta kada je na kormilo u Ministarstvu finansija došao Mlađan Dinkić, pa sada konstatuje da je «taj budžet destabilizovao dinar i da je bila sreća što je MMF naterao Dinkića da smanji rashode». Bilo kako bilo, tek oktobar je završen sa 36,3 milijarde dinara viška između prihoda i rashoda u budžetu, a do kraja godine bi u kasu trebalo da se sliju i pare od prodaje Vojvođanske i Panonske banke, ali ne i kako je to najavljivano, od prodaje treće licence mobilne telefonije. A za sada država nije, u to javnost uverava guverner Radovan Jelašić, potrošila još ni jedan evro od prodaje Mobi 63. Izvor:"Danas". Javni dug Srbije 12,2 milijarde dolara: Ukupni unutrašnji i spoljni dug Srbije na kraju oktobra ove godine premašio je 12 milijarde dolara, odnosno 9,6 milijardi evra, objavljeno je u najnovijem Biltenu javnih finansija Ministarstva finansija. Dugovanja iz budžeta prema građanima Srbije iznose 5,1 milijardu, prema inostranim kreditorima 6,1 milijardu, a indirektne obaveze na osnovu pozajmica javnim preduzećima, za obnovu infrastrukture i zaštitu životne sredine, iznose skoro milijarda dolara. Država duguje građanima za isplatu stare devizne štednje 4,1 milijardu dolara, za dugoročne hartije od vrednosti 313,5 miliona dolara, za penzije poljoprivrednicima 318 miliona, a penzijskom fondu zaposlenih 239 miliona. Za isplatu zajma za privredni preporod dugovanja su 43 miliona, za kratkoročne hartije od vrednosti 79,5 miliona, a po osnovu kredita poljoprivrednicima 5,3 miliona dolara. Najveći deo spoljnog duga - oko 2,3 milijarde dolara, su obaveze prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj, dok su dugovanja Pariskom klubu poverilaca nešto više od dve milijarde, Londonskom klubu poverilaca 1,1 milijardu, Svetskoj banci 519 miliona, a Evropskoj investicionoj banci 54 miliona dolara. Izvor:"Danas". Slovenački Petrol zainteresovan za NIS: Petrol je u više navrata izrazio spremnost da se uključi u privatizaciju Naftne industrije Srbije, i mi sada istražujemo mogućnosti da NIS privatizujemo zajedno sa nekim partnerom, a konačnu odluku o tome donećemo kada bude raspisan tender - izjavio je Marko Križanovski, predsednik Uprave slovenačkog Petrola u ekskluzivnom intervjuu za Energyobserver. Prema procenama rukovodstava Petrola i Lukoila, zajedničko preduzeće trebalo bi da bude osnovano na proleće 2007. godine, a njegova osnovna delatnost odvijaće se na području Srbije, Crne Gore, Makedonije, Albanije kao i u ostalim zemljama regiona jugoistočne Evrope. "U strateškim usmerenjima kompanije uz naftnu, gasnu i ekološku delatnost, veliki značaj ima i električna energija. U Sloveniji želimo da budemo prisutni u oblasti proizvodnje i distribucije električne energije, a mogućnosti u proizvodnji električne energije tražimo i izvan države. Aktivno delujemo u Bosni i Hercegovini, gde želimo da dobijemo koncesiju za izgradnju termo i hidroelektrana, a delujemo i u drugim perspektivnim područjima u regionu", kaže Križanovski. On ukazuje i na poslovnu saradnju između Petrola i Montenegro bonus Cetinje, koja treba da se ostvaruje pre svega u oblasti skladištenja, manipulacije i prodaje naftnih i nenaftnih proizvoda kao i u izgradnji benzinskih stanica, s ciljem povećanja prodaje i kvaliteta usluga. Oba preduzeća su izrazila i interes za poslovnu saradnju na području proizvodnje električne energije (male hidroelektrane), tečnog naftnog gasa (skladištenje i prodaja), gasifikacije grada Podgorice i šireg područja u Crnoj Gori. Izvor:"Danas". Banka Inteza plasirala u privredu pola milijarde evra: U prva tri kvartala ove godine ukupni plasmani Banke Inteza Beograd rasli su po stopi od 37 odsto i u septembru 2006. godine iznosili su 718,2 miliona evra. U odnosu na isti period prošle godine ukupni plasmani su uvećani za 72 odsto. Najviše su uvećani plasmani privredi, koji su krajem septembra premašili pola milijarde evra - ističe se u saopštenju te banke. Kada je reč o depozitima, oni su u ovoj godini uvećani za 30,7 odsto, dostigavši 1,36 milijardi evra na kraju trećeg kvartala. U odnosu na isti period prošle godine, ukupni depoziti su uvećani za 50,2 odsto. Ukupna bilansna suma na dan 30.9.2006. iznosila je 1.032 milijarde evra, što Banku Inteza čini drugom po veličini bankom u Srbiji. Izvor:"Danas". „Zdravlje - Aktavis“ četiri godine posle privatizacije: Manje radnika, veća proizvodnja Iako je broj zaposlenih u leskovačkoj kompaniji „Zdravlje - Aktavis“ u poslednje četiri godine smanjen sa 2.060 na 970, proizvodnja i prodaja lekova i drugih proizvoda u tom periodu povećana je za 50 odsto. Interesantno je da je nominalna vrednost akcija te privatizovane farmaceutske fabrike povećana sa 1.000 na 9.500 dinara. - Mislim da ti pokazatelji najbolje govore da nije bilo potrebe za tolikim brojem radnika - komentariše direktor „Zdravlje - Aktavisa“ Goran Stojiljković, dodajući da su svi radnici otišli iz fabrike bez prinude i sa dobrom otpremninom. „Aktavis“ je u ovoj kompaniji napravio velike rezove. Ugašena je neprofitabilna proizvodnja, poput proizvodnje medicinskih rukavica, špriceva i sočiva, gde se godišnje gubilo po nekoliko stotina hiljada evra, a slična sudbina čeka i pogon kozmetike. - Sada razvijamo profitabilne programe, ali i one na koje su naši kupci navikli, a koji su na granici rentabilnosti. U razvoj proizvodnje humanih lekova, parafarmacije, veterine i dijalizatora uložili smo u protekle četiri godine 20 miliona evra, a naredne godine ćemo uložiti još šest, što će biti 50 odsto više od investicionih sredstva predviđenih kupoprodajnim ugovorom - objašnjava direktor Stojiljković. Inače, najveća pažnja poklanja se sistemu kvaliteta koji je u skladu sa evropskim vrednostima. Prosečna plata u ovoj fabrici iznosi 30.000 dinara, što je za leskovačke prilike veliki iznos. Ovde se, tvrdi direktor, pridaje velika pažnja socijalnoj zaštiti zaposlenih, kao što su privatne penzije, besplatan sedmodnevni odmor, pomoć u lečenju radnika i članova njihovih porodica. „Zdravlje - Aktavis“ je istovremeno i najveći donator u Leskovcu, gde je privatizacija te fabrike dočekana na nož, najviše zbog niske prodajne cene od 3,5 miliona evra. Iz kase ove kompanije finansira se košarkaški prvoligaš Zdravlje, greju se bazeni Sportskog centra i OŠ „Vožd Karađorđe“, pomaže gradnja sportskih terena, dečjih parkova, zatim porodilište, rad Narodnog pozorišta, školovanje nadarenih studenata i đaka, siromašne porodice sa više dece... Izvor:"Blic". I BAN­KE U MI­NU­SU: OD po­čet­ka go­di­ne do kra­ja sep­tem­bra, naj­ve­ći broj ba­na­ka u Sr­bi­ji je za­be­le­žio mi­nus u po­slo­va­nju, ko­ji je do­sti­gao 4,4 mi­li­jar­de di­na­ra. Ta­ko je od 38 ba­na­ka za de­vet me­se­ci 21 ima­la gu­bi­tak. Naj­ve­će gu­bit­ke, pre­ma po­da­ci­ma Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je, ima­li su Raj­faj­zen, Er­ste, Po­štan­ska šte­di­o­ni­ca i EFG ban­ka. U po­sled­njih pet go­di­na, naj­ve­ći pro­blem za ban­kar­ski sek­tor su bi­li kon­so­li­da­ci­ja po­slo­va­nja, iš­či­šća­va­nje bi­lan­sa ba­na­ka od vi­še­go­di­šnjih du­bi­o­za, ra­ci­o­na­li­za­ci­ja u de­lu ope­ra­tiv­nih tro­ško­va. To­kom ove, kod jed­nog de­la ba­na­ka sla­bi re­zul­ta­ti su na­sta­li usled zah­te­va Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je za opre­zni­jom kre­dit­nom po­li­ti­kom i ve­ćim iz­dva­ja­njem po­seb­ne re­zer­ve za pro­ce­nje­ne gu­bit­ke. To se od­no­si­lo na grč­ku EF ban­ku, ko­ja je za de­vet me­se­ci ima­la gu­bi­tak od 1,6 mi­li­jar­di di­na­ra i Raj­faj­zen ban­ku ko­ja je mo­ra­la da ube­le­ži ma­njak od 1,1 mi­li­jar­du di­na­ra. - Gu­bi­tak kod Po­štan­ske šte­di­o­ni­ce od 1,7 mi­li­jar­di di­na­ra na­stao je i kao po­sle­di­ca či­šće­nja bi­lan­sa ban­ke od lo­še ak­ti­ve, pred na­ja­vlje­no pri­pa­ja­nje Srp­ske ban­ke - ka­žu u NBS. - Još jed­na ban­ka iz gru­pe ko­ja je naj­vi­še do­pri­ne­la gu­bit­ku ban­kar­skog sek­to­ra, Er­ste ban­ka ima­la je mi­nus od 1,7 mi­li­jar­di di­na­ra uz vi­so­ke ras­ho­de ot­pi­sa pla­sma­na i re­zer­vi­sa­nja, is­ka­za­la je re­la­tiv­no vi­so­ke tro­ško­ve ne­to za­ra­da, na­kna­da pla­ta, po­re­za i do­pri­no­sa. Ovi tro­ško­vi ban­ke su za šest me­se­ci ove go­di­ne bi­li 2,6 pu­ta ve­ći ne­go za pr­vih pet me­se­ci. S ob­zi­rom da je u ma­ju i ju­nu broj za­po­sle­nih u Er­ste ban­ci sma­njen sa 986 na 795 slu­žbe­ni­ka, rast tro­ško­va je pre sve­ga uslo­vljen is­pla­ta­ma ot­prem­ni­na, pri če­mu je una­pre­đe­na kva­li­fi­ka­ci­o­na struk­tu­ra za­po­sle­nih. - Uoč­ljiv je i trend ra­sta uče­šća kurs­nih raz­li­ka, ka­ko na stra­ni pri­ho­da, ta­ko i na stra­ni ras­ho­da - na­vo­de u NBS. Gu­bi­tak su pra­vi­li i tro­ško­vi po­slo­va­nja. Ban­ke su naj­vi­še in­ka­si­ra­le, ka­ko se i oče­ku­je od ka­ma­ta. Kre­dit­na ak­tiv­nost ba­na­ka je ina­če, to­kom le­ta i po­čet­kom je­se­ni, pre­ma po­da­ci­ma Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je, zna­čaj­no uspo­re­na. Za pr­vih de­vet me­se­ci ove go­di­ne ban­kar­ski sek­tor je ostva­rio rast zaj­mo­va od 93 mi­li­jar­de di­na­ra. Od to­ga je 44 mi­li­jar­de di­na­ra odo­bre­no pri­vre­di, a 56 mi­li­jar­di di­na­ra sta­nov­ni­štvu. U tre­ćem kva­r­ta­lu je kre­di­ti­ra­nje pred­u­ze­će ma­nje za dve mi­li­jar­de di­na­ra, a dr­ža­ve za pet mi­li­jar­di di­na­ra. - U skla­du sa do­ma­ćom re­gu­la­ti­vom Raj­faj­zen je za­be­le­ži­la gu­bi­tak od 12,9 mi­li­o­na evra, dok je kra­jem sep­tem­bra, u skla­du sa Me­đu­na­rod­nim stan­dar­di­ma ima­la do­bi­tak od 17,8 mi­li­o­na evra - ka­žu u ovoj ban­ci. - Raz­li­ka u fi­nan­sij­skim iz­ve­šta­ji­ma na­sta­la je zbog raz­li­či­tih me­to­do­lo­gi­ja ko­je se pri­me­nju­ju pri­li­kom od­re­đi­va­nja re­zer­vi­sa­nja za po­ten­ci­jal­ne gu­bit­ke. Ne­do­sta­tak usa­gla­ša­va­nja po­seb­no je iz­ra­žen u slu­ča­ju grin­fild in­ve­sti­ci­ja i no­vo­pri­va­ti­zo­va­nih pred­u­ze­ća ko­ja ra­de sa pla­ni­ra­nim gu­bit­kom to­kom pr­vih go­di­na po­slo­va­nja. Do­ma­ća re­gu­la­ti­va na­la­že for­mi­ra­nje znat­nih iz­no­sa re­zer­vi­sa­nja, bez ob­zi­ra da li je ban­ka ili fir­ma deo pr­vo­kla­sne me­đu­na­rod­ne gru­pa­ci­je. Re­strik­tiv­ne me­re mo­ne­tar­ne po­li­ti­ke i vi­sok ni­vo oba­ve­zne re­zer­ve su uti­ca­li na fi­nan­sij­ski re­zul­tat ban­ke. PRE­MA pre­li­mi­nar­nim po­da­ci­ma NBS za pr­vih de­set me­se­ci gu­bi­tak ban­kar­skog sek­to­ra je ubla­žen za 1,7 mi­li­jar­di di­na­ra. To­me je do­pri­ne­lo ka­ko sma­nje­nje mi­nu­sa po­je­di­nih ba­na­ka, ta­ko i vi­so­ka pro­fi­ta­bil­nost ne­kih iz gru­pe ba­na­ka ko­je po­slu­ju sa do­bit­kom. Sa sma­nji­va­njem ras­ho­da ra­ste ka­pi­ta­li­za­ci­ja ba­na­ka. Na­i­me, dok je za šest me­se­ci ove go­di­ne gu­bi­tak ba­na­ka bio 10,5 od­sto nji­ho­vog ak­cij­skog ka­pi­ta­la, pre­ma pre­li­mi­nar­nim po­da­ci­ma za de­set me­se­ci ovaj od­nos je sve­den na 1,2 od­sto. NA­ROD­NA ban­ka Sr­bi­je sma­tra da ne bi tre­ba­lo oče­ki­va­ti da su sla­bi pri­vre­me­ni re­zul­ta­ti ne­kih ba­na­ka mo­gli da ima­ju po­sle­di­ce za nji­ho­ve kli­jen­te. Po­slo­va­nje ban­kar­skog sek­to­ra sa gu­bit­kom ne pred­sta­vlja po­ten­ci­jal­no traj­ni trend, već je od­raz ri­go­ro­zni­je re­gu­la­ti­ve NBS u po­gle­du pro­ce­ne kre­dit­nog ri­zi­ka. Izvor:"Novosti".

"Mali" akcionari Emitenti Posrednici Investitori