 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Trajal planira rast proizvodnje od 16 odsto:
Bugarska kompanija Brikel, koja je na tenderu kupila kruševački Trajal za 12,1 milion evra, obavezala se da u narednih pet godina realizuje investiciju vrednu oko 25 miliona evra. Menadžment Brikela najavio je juče na konferenciji za novinare da će u narednih godinu dana zadržati postojeći broj od oko 3.400 zaposlenih i poslovodstvo Trajala i da će posebnu pažnju u razvojnim planovima posvetiti zaštiti životne sredine. - Zaposleni, sindikat i poslovodstvo Trajala zadovoljni su privatizacijom i perspektivom koja se otvara za našu firmu. To je posebno značajno ako se ima u vidu da je pre samo tri godine, pod pritiskom dugovanja proizvodnja bila zaustavljena a firma pred stečajem. U martu 2003. godine promenjeno je rukovodstvo i već te godine ostvarena je proizvodnja od 30 miliona tona. U prošloj godini proizveli smo oko 50 miliona tona najvećim delom iz programa automobilskih guma, a gotovo polovina proizvodnje plasirana je na tržište Evropske unije, pre svega u Nemačku i Veliku Britaniju - rekao je Miloš Nenezić, direktor Trajala i naglasio da u narednoj godini očekuje rast proizvodnje od 16 odsto od čega će najveći deo biti plasiran na inostrano tržište. Predsednik kompanije Brikel Georgi Zlatev podsetio je da su kupovinom Trajala uvećani potencijali firme koja sada može da ostvari svoj strateški cilj - širenje ka zemljama zapadne Evrope i Bliskog istoka. Izvor:"Danas".
U Moskvi parafiran sporazum o klirinškom dugu SSSR:
Rusi rekonstruišu hidrocentralu Đerdap
Ministar privrede Srbije Predrag Bubalo i ministar za vanredne situacije Rusije Sergej Šojgu parafirali su juče u Moskvi sporazum o starom, klirinškom dugu Sovjetskog Saveza u iznosu od 288 miliona dolara. Bubalo je agenciji Beta rekao da bi sporazum o klirinškom dugu trebalo da bude potpisan u narednih desetak dana. Prema njegovim rečima, uslovi sporazuma o dugu ostali su "manje-više" isti kakvi su bili dogovoreni ranije i uključuju rekonstrukciju Hidrocentrale Đerdap, nuklearnog instituta u Vinči i namirivanje 188 miliona dolara srpskog duga za gas. U novembru 2004. godine predstavnici Rusije i tadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora parafirali su sporazum o klirinškom dugu bivšeg SSSR, koji, kako je ranije utvrđeno, iznosio 306,8 miliona dolara. Od te sume, Srbiji pripada 288 miliona dolara. Sporazum predviđa prebijanje dela duga za gas, koji je nastao između 1994. i 2000. godine, u iznosu od 188,3 miliona dolara (ceo dug za gas iznosi 241 milion dolara). Tada je bilo predviđeno da Rusija preostali deo duga isplati u vidu opreme za hidro i termo elektrane i izgradnjom podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru i gasovoda. Bubalo je naveo i da je na sastanku Međuvladinog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučnu saradnju Rusije i Srbije pripremljeno i potpisivanje memoranduma o izgradnji gasovoda, koji će preko Srbije ići od bugarske granice do Niša i dalje prema Italiji. Prema njegovim rečima, memorandum o izgradnji gasovoda trebalo bi 20. decembra da potpišu predstavnici ruskog Gazproma i Ministarstva za energetiku Srbije. "Izuzetno je važno što su predstavnici Rusije najavili da će Sporazum o slobodnoj trgovini sa Srbijom, koji je već na snazi, biti ratifikovan u Dumi u prvom tromesečju naredne godine", ocenio je Bubalo. Izvor:"Danas".
Zašto su akcije bankarskog sektora lideri u trgovanju na Beogradskoj berzi:
Slaba konkurencija izbacila banke u prvi plan
Već mesecima bankarski sektor zauzima lidersku poziciju kada je reč o trgovanju akcijama na Beogradskoj berzi. Četiri od pet akcija kojima se najviše trguje upravo su akcije banaka - najatraktivnije su akcije Privredne banke, Agrobanke, AIK banke i Komercijalne banke. Te hartije od vrednosti zajedno ostvaruju gotovo 50 odsto ukupnog prometa akcija na berzi. Reč je, izgleda, o još jednom od fenomena zabeleženom u zemljama koje su prošle kroz proces tranzicije, jer bankarski sektor je u svim tim zemljama bio prvi koji je osetio efekte rasta društvenog proizvoda i investicija. Takav je slučaj i u Srbiji. Prema rečima Radeta Rakočevića, direktora brokerske kuće Senzal, razlog za tako dobro kotiranje akcija banaka na berzi treba, između ostalog, tražiti i u činjenici što su banke koje su na listingu berze obavezne da objavljuju svoje kvartalne poslovne rezultate koji su posredstvom sajta Narodne banke Srbije dostupni široj javnosti. To znači da investitori mogu da prate poslovanje banaka, da ih upoređuju sa rezultatima ostvarenim u prethodnom periodu kao i da ih upoređuju sa drugim bankama. - Za razliku od banaka, kompanije (osim Tigra i Energoprojekta) nemaju naviku da objavljuju svoje periodične rezultate, iako je to veoma važan podatak za potencijalne kupce akcija. Osim toga, preuzimanje banaka koje se do sada desilo u Srbiji, učinilo je akcije banaka veoma atraktivnim, pošto su one još uvek u vlasništvu investitora (i države u manjim procentima), a način preuzimanja jedan je od razloga za kupovinu akcija banaka - kaže naš sagovornik. On navodi primer Hrvatske, gde je gotovo kompletan bankarski sektor u stranom vlasništvu što, kako kaže, predstavlja osnov za razmišljanje da će se slično dogoditi i u Srbiji. "Prema mojim procenama u naredne tri godine samo nekoliko banaka ostaće bez strateškog partnera." Vladimir Veličković, direktor Brokersko-dilerskog odeljenja u Sosiete ženeral banci, kaže za naš list da ima više razloga zbog kojih su akcije banaka veoma popularne u Srbiji. - Činjenica je da je stalno prisutno očekivanje tržišta da će domaće banke preći u ruke velikih stranih banaka. Dokapitalizacije ovih banaka po cenama znatno nižim od trenutnih tržišnih cena takođe su uvećale tražnju. I konačno, fizička i pravna lica u našoj zemlji (u poređenju sa inostranstvom) još uvek koriste relativno mali broj bankarskih usluga od onih koje su im dostupne - kaže naš sagovornik. On ističe da banke, za razliku od nekih drugih kompanija listiranih na Beogradskoj berzi, imaju veliki broj malih akcionara i veliku tržišnu kapitalizaciju, što dodatno pospešuje obim trgovanja. - Buduće trgovanje će u velikoj meri zavisiti od razvoja tržišta, kao i prisustva drugih očekivanja od ovih kompanija. Za razliku od zemalja u okruženju, kompanije iz energetskog sektora i telekomunikacija još uvek nisu listirane na Beogradskoj berzi. Da su akcije tih kompanija uvrštene u trgovanje, pitanje je da li bi banke bile lideri dnevnih prometa, ili bi ta titula pripala upravo nekoj od kompanija iz gore pomenutih sektora - zaključuje Veličković. Na berzama u zemljama u okruženju najbolje se kotiraju kompanije iz oblasti telekomunikacija, naftne i farmaceutske industrije, a značajno mesto zauzimaju i investicioni fondovi. Na hrvatskoj berzi najbolje se kotiraju akcije kompanija INA, Erikson, Adris grupe u čijem je vlasništvu fabrika duvana Rovinj. U Makedoniji prvo mesto po obimu prometa zauzimaju akcije Komercijalne banke Skoplje, zatim akcije Alkaloida, Toplifikacije i Evrope. Na crnogorskoj berzi najbolje su rangirane kompanije Telekom Crna Gora, Elektroprivreda CG, kao i privatizacioni investicioni fondovi. Na Banjalučkoj berzi primat drži Telekom Srpske, Rafinerija ulja Modriča, i privatizacioni investicioni fondovi. Na mađarskoj berzi najveća potražnja vlada za akcijama naftne kompanije MOL i OTP banke a dobro se drže i akcije Mađar Telekoma i farmaceutske kompanije Rihter. U Sloveniji se najviše trguje akcijama Krke, Petrola, Merkatora i Gorenja. Izvor:"Danas".
Kuprom - najviše za kupovinu RTB-a:
Rumunska kompanija "Kuprom" (Cuprom) ponudila je najvišu cenu od 400 miliona dolara, za kupovinu imovine RTB-a. Kako je rečeno prilikom otvaranja finansijsih ponuda u Agenciji za privatizaciju u Beogradu, konzorcijum kiparskog "Ist pointa" (East point) i londonskog ORN fonda ponudio je 340,1 milion dolara, a kompanija "Amalko" (Amalco) sa Kipra 288 miliona dolara. Tenderska komisija odbacila je ponudu firme "Strajkfors" (Strikeforce) koja posluje u sastavu ruskog "Bejzik elementa" (Basic element). "Strajkfors" nije dostavio bankarsku garanciji od tri miliona dolara, a u pismenom zahtevu dostavljanom Tenderskoj komisiji tražili su da se njihova finansijska ponuda ne otvara navodeći da nisu spremni da prihvate minimalnu cenu za RTB od 266,7 miliona dolara. Odbačena je i ponuda američkog konzorcijuma "Simon metalurški konzorcijum" kao nepotpuna. Komisija će na sastanku 22. decembra rangirati pristigle ponude i objaviti ime najboljeg ponuđača. Vršilac dužnosti direktor RTB-a i član Tenderske komisija Miodrag Conić nije bio zadovoljan postignutom cenom ističući da je očekivao da ponuda bude makar u iznosu dugovanja RTB-a, koja su oko 500 miliona dolara. Predsednik Skupštine opštine Bor Branislav Rankić ocenio je da je postupak otvaranja tendera bio dirigovan i namešten i ponovio ranije pretnje da će pozvati radnike i građane Bora da budućim vlasnicima ne dozvole ulazak u Basen. Agencija za privatizaciju Srbije objavila je 1. septembra tender za prodaju RTB-a u celini, u čijem sastavu su Rudnici bakra "Bor" i "Majdanpek" i preduzeće Topionica i rafinacija u Boru, sa minimalnom cenom od 266,7 miliona dolara. Tendersku dokumentaciju otkupilo je 16 ponuđača. Ministar privrede Predrag Bubalo najavio je ranije da će ime novog vlasnika RTB-a biti poznato tek nakon parlamentarnih izbora 21. januara. Izvor:"B92".
Jugoremedija malim akcionarima:
Beograd -- Viši trgovinski sud u Beogradu odbacio žalbu kompanije Jaka 80 u sporu oko vlasničkog udela u Jugoremediji.
Time je potvrđeno da su mali akcionari većinski vlasnici, objavilo je danas Udruženje malih akcionara te zrenjaninske fabrike lekova. Kako se navodi, Viši trgovinski sud je potvrdio presudu Trgovinskog suda u Zrenjaninu, donetu 23. juna ove godine, kojom se poništava dokapitalizacija Jugoremedije i potvrđuje da mali akcionari imaju 58 odsto kapitala te fabrike lekova. Makedonska kompanija Jaka 80, odnosno njen vlasnik i generalni direktor Jugoremedije Jovica Stefanović, na osnovu presude, nije više većinski vlasnik fabrike iz Zrenjanina i poseduje 41,93 odsto akcija. Član Udruženja malih akcinara Nadica Margold kaže da će mali akcionari, među kojima je mnogo otpuštenih radnika, posle trogodišnjih pokušaja da ospore privatizaciju te fabrike zakazati vanrednu sednicu Skupštine akcionara. U Jugoremediji je obustavljena proizvodnja, a računi u šest banaka 77 dana su blokirani uz svakodnevno uvećavanje iznosa dugovanja. Izvor:"B92".
|
|
|
|
|
|
|
|
