pretraga sajta

Arhiva vesti HELENIK PETROL GRADI BIZNIS CENTAR NA AUTOPUTU BEOGRAD NIŠ: Nacionalna naftna kompanija Grčke Helenik petrol, počinje izgradnju biznis centra na autoputu Beograd - Niš kod Ćuprije, vrednog devet miliona evra, u kome bi posao trebalo da nađe od 120 do 150 radnika raznih zanimanja, potvrdio je juče predsednik opštine Ćuprija Ljubomir Marić. Ugovor o realizaciji tog projekta potpisali su ispred Helenik petrola i beogradske firme Eko yu direktor Antonios Zaferis i ispred Skupštine opštine Ćuprija, predsednik opštine Ljubomir Marić. Dogovoreno je da radovi počnu odmah i da budu završeni za oko 100 dana. Saglasnost za izgradnju biznis centra, koji će se prostirati na oko četiri hektara sa obe strane autoputa kod mosta na Velikoj Moravi, još prošle godine u januara, dao je srpski ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić. Biznis centar Helenik petrola namenjen je putnicima i tranzitnim turistima, i imaće dve benzinske pumpe, supermarkete, restorane, kafe i internet barove, bungalove, sportske terene, zabavište za decu, autoservise, perionice za automobile... Izvor:"Danas". Ukoliko tender ne uspe, RTB preti likvidacija: Rukovodstvo Rudarsko-topioničarskog basena (RTB) Bor i predstavnici sindikata preduzeća nisu uspeli juče da se dogovore o tome da li da glasaju za rang listu ponuđača za kupovinu imovine RTB, koju je predložila Agencija za privatizaciju. Od pet članova Tenderske komisije za prodaju imovine RTB tri su se usprotivila protekle nedelje rangiranju kandidata za kupovinu imovine ove firme, ocenivši da su ponuđači izmenili predloge ugovora, koji su u suprotnostima sa pravilima tendera i zakonima u Srbiji. Kako je agenciji Beta rekao izvor iz RTB, sastanak je prošao bez "zaključaka i zajedničkog stava". Članovi tenderske komisije - v.d. generalnog direktora kombinata bakra Miodrag Conić i predsednik Samostalnog sindikata RTB Dragan Aleksić, zatražili su od ostalih članova komisije da se o tom problemu "konsultuju s bazom". Conića je na mesto direktora RTB postavila republička vlada, a u Tenderskoj komisiji su i vladini činovnici Zora Simović i Dejan Rajković. Treći član, predsednik opštine Bor Branislav Rankić, koji je i poslanik Srpske radikalne stranke u republičkom parlamentu, odranije se zalagao za obaranje trendera. On je sastavio "ekspertski tim za privatizaciju RTB" i traži da država bude većinski vlasnik tog preduzeća, uveća vrednost imovine i da se radnicima i penzionerima podele besplatne akcije. Stručnjaci, međutim, procenjuju da neizglašavanje rang liste može dovesti do pada tendera, a potom stečaja i likvidacije te kompanije. "Ukoliko se obori tender, svi će poželeti da naplate svoja potraživanja, što će dovesti do blokade računa i imovine, a samim tim i do stečaja pa i likvidacije preduzeća". Štimac: U januaru prvi investicioni fond: Iako postoji veliko interesovanje za osnivanje društava za upravljanje i investicionih fodnova, Komisiji za hartije od vrednosti koja je nadležna za izdavanje dozvole za rad, za sada je samo jedno društvo za upravljanje dostavilo sve potrebne papire potrebne za registraciju. Komisija će svoj deo posla uraditi do kraja ove godine i odmah nakon novogodišnjih praznika mogli bismo da dobijemo prvi domaći investicioni fond - rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti i dodao da će Komisija za hartije od vrednosti izdati još šest licenci za portfolio menadžere. Ono što se, prema njegovoj proceni, može pokazati kao problem jeste plitko tržište kapitala i ograničeni uslovi za investiranje. Upravo veliki igrači na finansijskom tržištu, kakvi su investicioni fondovi, mogli bi, prema mišljenju Štimca, da doprinesu njegovom razvoju povećavajući kvalitet tražnje. Moguće je da i sami fondovi podstaknu akcionarska društva da potreban kapital obezbeđuju kroz inicijalne javne ponude, a ne u bankarskom sektoru, kao i lokalnu samoupravu da krene u izdavanje svojih obveznica. Štimac ne isključuje to da bi velika tražnja za hartijama od vrednosti mogla da dovede do rasta cena akcija na tržištu ali napominje da bi generisanje novih hartija od vrednosti na drugoj strani, moglo da značajnije podstakne rast privredne aktivnosti. Izvor:"Danas". Goša šinska vozila 25. januara na aukciji: Agencija za privatizaciju Srbije najavila je juče da će 25. januara na aukciji ponuditi 100 odsto kapitala preduzeća Goša fabrika šinskih vozila u restrukturiranju iz Smederevske Palanke, po početnoj ceni od 140 miliona dinara. Procenjena vrednost kapitala koji se privatizuje je 700 miliona dinara (oko devet miliona evra), a obavezni investicioni program iznosi 157 miliona dinara, navodi se na sajtu Agencije. Goša fabrika šinskih vozila proizvodi putničke i teretne vagone i komponente, bavi se modernizacijom i remontom vagona i zapošljava 620 radnika, a gubitak u prošloj godini iznosila je oko 1,1 milion evra. Rok za podnošenje ponuda za učešće na aukciji je 17. januar, a depozit iznosi 70 miliona dinara. Izvor:"Danas". Za godinu dana porast štednje za milijardu evra: Štednja teška skoro 260 milijardi dinara Građani sve više svoj novac iz slamarica sele u banke. Poverenje u bankarski sektor se vraća, a atraktivne kamatne stope uticale su da se u ovoj godini ostvari rekordan rast devizne štednje, koja sada iznosi preko 3,2 milijarde evra. Štedi se i u nacionalnoj valuti, što potvrđuje 4,72 milijarde dinara, koliko je do 30. novembra stavljeno na štedne knjižice u bankama. Građani menjaju štedne navike. Umesto po viđenju, sve češće svoj novac oročavaju na godinu dana, pa i duže. - Štednja po viđenju, koja je krajem 2002. imala visoko učešće u ukupnoj deviznoj štednji građana od čak 63,1 odsto, prema poslednjim podacima za novembar ove godine, smanjila je to učešće na 38,2 odsto. Istovremeno, učešće štednje oročene na preko godinu dana povećalo se na 17,9 odsto u odnosu na više nego skromnih 2,9 odsto u 2002. godini - kažu u NBS. Isto je i sa dinarskom štednjom. Na kraju novembra dinarska štednja po viđenju iznosila je 2,3 milijarde dinara, a oročena na tri meseca 917 miliona dinara. Građani su na šest meseci u banke položili 383 miliona dinara, a do godinu dana 529 miliona dinara. Dugoročni depoziti stanovništva trenutno iznose 596 miliona dinara. O tome koliki je rast devizne štednje, najbolje svedoči podatak da je na kraju 2001. godine ona iznosila svega 348 miliona evra, dok je samo ove godine povećana za milijardu. Računica pokazuje da se isplati štedeti ukoliko se ima u vidu da je inflacija za jedanaest meseci ove godine iznosila 6,5 odsto, dok dinarska godišnja kamatna stopa ide i do 17 odsto. Na štednju u evrima kamata kod pojedinih banaka premašuje pet odsto na godišnjem nivou. Ipak, loša iskustva iz prošlosti kao da još nisu zaboravljena, a građani se i dalje izlažu rizicima čestim pretrčavanjem iz dinara u evro i obratno, kalkulišući sa kretanjem kursa evra, koji je u odnosu na početak godine vredi čak oko sedam dinara manje. Izvor:"Blic". Hit na Beogradskoj berzi: Pomama za akcijama banaka Kada za samo nekoliko nedelja uloženih 50.000 evra u akcije banaka donese profit od čak 15.000 evra, koliko se s prosečnom platom u Srbiji primi za pet godina, može se lakše razumeti i zašto prava pomama za bankarskim akcijama koja - već mesecima ne prestaje. Zato su, čak, su uzimani i krediti da bi se pozajmljeni novac uložio i obrnuo, a bilo je slučajeva, kada je evro počeo da pada, da se razročavala štednja od 100.000 do 200.000 evra, jer su i stimulativne kamate na oročene uloge bile male u odnosu na prinos koji je mogao da se dobije od akcija. Na bankarskim akcijama, čija je vrednost za kratko vreme postajala i četiri puta veća u odnosu na početnu, domaći i strani investitori zaradili su milione evra, a banke dobile i nove, sitnije, akcionare. Oni koji imaju pare samo su se „selili” iz jedne u drugu banku i tokom samo nekoliko transakcija zarađivali desetine hiljada, pa i milione evra. „Krupne ribe”, veliki profiti Međutim, do brze i velike zarade mogu da dođu samo „krupni igrači”, sa velikim svotama novca, a ne i oni koji žive od svoje plate. Jer, dešavalo se da kupac uplati i 35 puta više para da bi stekao jednu akciju zbog velikog interesovanja i tražnje koja znatno nadmašuje ponudu. Recimo, za samo jednu akciju Privredne banke Beograd, koja je u primarnoj prodaji vredela 20.000 dinara, uplaćivalo se i 600.000 do 700.000 dinara. Na toj jednoj akciji moglo se zaraditi 30.000 do 35.000 dinara, a ako je vlasnik malo sačekao, u ovom trenutku zaradiće više od 40.000 dinara. Kod Agrobanke je za jednu akciju valjalo uplatiti 300.000 dinara da bi se sada zaradilo 20.000 dinara. U toj banci je, recimo, više fizičkih lica kupovalo akcije od firmi ili investitora. Cena akcije Agrobanke povećana je sa 12.500 dinara, koliko su vredele početkom novembra prošle godine, na 40.221 dinar. Poverenje u banku, odnosno očekivanje da će se njene akcije prodati još skuplje, naravno uz mogućnost dobre zarade, razlog su što su tako dobro prodavane. Ljiljana Dobrivojević, direktor Odeljenja hartija od vrednosti Agrobanke, ističe da je sedam puta uplaćeno više nego što je iznosila druga emisija. Sa drugom i trećom emisijom ukupno je uplaćeno 40 milijardi, a prodato akcija u vrednosti od 4, 2 milijarde dinara. Slovenački analitičari berzanskih kretanja na Balkanu očekuju u sledećoj godini najveći rast cena baš za akcije Agrobanke. Razlog za to vide u očekivanju povezivanja beogradske banke sa strateškim partnerom. Atraktivne hartije Da su akcije Privredne banke Beograd među najatraktivnijim potvrđuje i to što se njima najviše trgovalo. U jednom trenutku postignuta je cena od 69.900 dinara po akciji, što je tri puta više od nominalne. Emitovane su akcije u vrednosti od 15 miliona za koje su zainteresovani kupci uplatili više od 150 miliona evra. Tako je umesto 100 očekivanih, kupac stekao u proseku 3,1 akciju. Vrednost akcija Čačanske banke je duplirana od marta, skočila je na sadašnjih 65.000 dinara. Da je ova godina za tu regionalnu banku, ali i za kupce njenih akcija, bila izuzetno uspešna, svedoči i to što je cena akcije u decembru lane bila samo 7.000 dinara, dakle zarada je za nešto više od godinu dana bila pet puta veća. Iskustvo je pokazalo da banke idu na berzu uglavnom samo onda kada znaju ko je kupac i po kojoj ceni. Čini se da naše banke još ne znaju ko će među kupcima ostati vlasnik njihovih akcija, a NBS ima obavezu da kontroliše samo ako se kupi iznad pet odsto akcija. Banke su dužne da svaku uplatu iznad 15.000 evra prijave Komisiji za sprečavanje pranja novca, što bi trebalo da spreči ulazak na velika vrata prljavih para u vlasničku strukturu banaka. Umešni trgovci hartijama od vrednosti su se preorijentisali sa kupovine akcija jakih domaćih kompanija, kao što su „Hemofarm” (zarađivalo se 25 puta više ) i „Sintelon”, na kupovinu akcija banaka, čije će hartije uvek biti likvidne. Kupci bankarskih akcija očito računaju da će te banke uspeti da se dokapitalizuju i tako povećaju kapital, a potom i dobro „udome”. A čim je jaka banka, likvidna je i njena hartija, pa je samim tim atraktivna za trgovanje. „Keš” i „of-šor” Mladi „biznismen”, tek mu je 26 godina, „iskeširao” je za akcije jedne banke nekoliko stotina hiljada evra. Koliko je bilo takvih koji su imali novac u gotovini, a da se ne zna kako je zarađen, teško je dokučiti. Dosta kupaca akcija banaka bilo je i iz Slovenije, ali i onih čiji je novac stigao sa famoznih devičanskih, kajmanskih i sličnih of-šor zona. Izvor:"Politika". Brokeri iliti nužno zlo: Oni zarađuju kada investitori dobijaju, ali i kada portfelji ulagača krenu silaznim smerom. Neizbežni su deo berzanske igre u kojoj skoro uvek imaju informaciju više od klijenta. Jednostavno, hartije od vrednosti možete kupiti samo preko brokera, i po svemu navedenom investitori se teško mogu nadati čak i zrncu pravde. No, da li je zaista tako? Za razliku od tržišta potrošnih proizvoda ili druge robe, berza ne omogućava učesnicima u trgovini da direktno ukrste ponudu i tražnju. I dok hleb, mleko, garderobu pa i automobile možete direktno kupiti od prodavaca, u posed hartija od vrednosti možete doći samo preko berzanskog posrednika odnosno brokera. Situacija koja podseća na monopol jedne grupe ljudi, nastala je pre svega da bi se obezbedila sigurnost u trgovanju, te da bi se učvrstilo poverenje među učesnicima koji pristaju da trguju neopipljivom berzanskom robom. Stoga i ne čudi da je berza jedno od najregulisanijih mesta koje možete da zamislite, čija pravila do najsitnijih detalja određuju ponašanja njenih članova, čitaj brokera. Ako ovome dodamo Komisiju za hartije od vrednosti koja nadzire i kontroliše ceo proces berzanske trgovine, čini se da brokeri i nisu takvi „beli medvedi“ kako se činilo s početka teksta. I dok je u ranim fazama razvoja, jedino bogatima bio dostupan berzanski parket, naravno preko brokera, razvoj informacionih tehnologija doveo je do velikih promena. Pojavom interneta stvorila se nova vrsta brokera koji nude veoma niske provizije omogućivši i malim ulagačima da okušaju berzansku sreću. Naravno, niske provizije podrazumevaju i nizak nivo usluge te se od ovakih posrednika ne mogu očekivati analize i saveti koji bi klijentu olakšali put u svetu portfolio investicija. Ove dodatne usluge imaju i svoju cenu ali ono što je bitno, svaki investitor ima mogućnost izbora u skladu sa svojim nivoom znanja, količine novca i vremena kojima raspolaže. I dok su savremene informacione tehnologije postavljale nove standarde u berzanskom poslovanju, ovdašnje tržište tek je krenulo u afirmaciju trgovine hartijama od vrednosti. Prosvetiteljska uloga brokera, s obzirom da je izostala edukacija akcionara na najvišem nivou, bila je nesumnjiva. I dok su „dečije bolesti“, zaslugom i mnogih ovdašnjih berzanskih posrednika vremenom postajale deo prošlosti, a kvalitet brokerskih usluga se poboljšavao, uporedo su poslovale i brokerske kuće u službi menadžera, ili pak drugih interesnih grupa. Njihova jedina uloga bila je motivisanje akcionara da što lakše isture iz šaka papire koje poseduju, zanemarujući osnovne principe brokerske etike. Ovakve i slične pojave vremenom narušavaju berzanski mehanizam, a cenu nesređenog tržišta na kraju plaćaju svi, sami brokeri ponajviše. Izvor:"B92".

"Mali" akcionari Emitenti Posrednici Investitori