 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Posle davanja koncesija za eksploataciju rude u Baljevcu i na Crnom vrhu, na redu su ugljenokopi:
Rudnici uglja čekaju investitore
Iako je Zakon o koncesijama usvojen još pre tri godine, tek nekoliko meseci unazad osećaju se prvi efekti još uvek nezaokruženog pravnog okvira za ovaj posao. Posle odluke Vlade Srbije da zaključi koncesioni ugovor za istraživanje i eksploataciju borne rude kod Baljevca i rude zlata na Crnom vrhu, ozbiljno se razmišlja i o uključivanju ugljenokopa u taj proces. - Postoji načelna zainteresovanost za koncesije na srpske rudnike uglja kojima je za isplativu proizvodnju potrebno mnogo ulaganja kako u istraživanje i u opremu tako i u tehnologiju vađenja uglja. U poodmakloj fazi su razgovori sa jednim domaćim investitorom koji je zainteresovan za koncesiju za najmanje rentabilan rudnik - Vršku čuku. Za rudnik Štavalj gde je osim ulaganja u jamu predviđena i izgradnja termoelektrane zaintresovane su dve ozbiljne kompanije dok je za obnavljanje rudnika Aleksinac, koji je zatvoren već više od 15 godina, interesovanje iskazala jedna od najvećih kineskih kompanija i prvi preliminarni razgovori su već obavljeni - kaže za Danas Dejan Popović, generalni direktor Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica. On naglašava da država ne bi smela trajno da se odrekne rudnog bogatstva, i da je davanje koncesija jedini način privatizacije rudnika. Time se ujedno rešava i problem značajnih ulaganja u istraživanja i tehnološki proces, bez čega većina naših rudnika ne može da obezbedi produktivnost rada. To opredeljenje sadržano je i u Programu konsolidacije rudnika sa podzemnom eksploatacijom uglja, koji je na predlog Ministarstva za energetiku i rudarstvo usvojen krajem 2004. godine i kojim su predviđeni modaliteti finansijskog i tehnološkog oporavka ugljenokopa. - Ugalj je kod nas najsigurniji izvor energije jer se domaćom proizvodnjom u velikoj meri supstituiše potrošnja struje i gasa. Iako postoje značajne do sada istražene rezerve, naši rudnici, bez dodatnih ulaganja, ne mogu da podmire potrebe tržišta, pa se deficit pokriva uvozom. Davanjem koncesija postigla bi se veća rentabilnost u postupku vađenja uglja, čime bi se rešio strateški problem uvoza bar jednog energenta - kaže Popović i dodaje da je koncesija koju je dobila multinacionalna kompanija Rio Tinto za iskopavanje borne rude u Baljevcu, posebno značajna zbog mogućnosti radnog angažovanja iskusnih rudara sa tog područja koji sada rade u dve jame pred zatvaranjem jer su rezerve uglja na izmaku. Izvor: "Danas".
VUKOTIĆ: Novosti treba prodati na tenderu
Direktor i glavni odgovorni urednik Kompanije Novosti AD Manojlo Vukotić uputio je juče sa konferencije za novinare da poziv svim malim akcionarima te kuće da udruže akcije i da na tenderu dobiju najbolju ponudu . -Samo raspisivanjem tendera moguće je postići najvišu cenu po akciji koja ne može biti niža od sadašnje ponude od 2.500 evra i dobiti investicioni i socijalni program kao i odgovarajući koncept uređivačke politike. Bez toga nema ozbiljne prodaje. Ne mogu se Novosti kupiti " na brzaka" za sedam ili osam miliona evra. Setimo se samo kako je VAC za 12,5 miliona evra kupio polovinu od ukupnog broja akcija Politike - naglasio je Vukotić. On je potvrdio da postoje tri potencijalna kupca Kompanije Novosti - nemački VAC, austrijska Stirija i engleski Nortklif i da su ponude nekih od njih premašivale 30 miliona evra. - Kad je reč o imovini na Trgu Nikole Pašića Srbija traži vlasništvo nad zgradom Borba i 32 hiljade kvadrata . To joj po Beogradskom sporazumu i pripada, a spor je nastao zbog neažurne administracije. Ostaje da se vidi kako će se tri kompanije - Borba, Novosti i Štamparija- dogovoriti sa državom u vezi sa vlasništvom nad tim prostorom, kaže Vukotić dodajući da je ta "podela" važna za Novosti koje koriste oko 6.6oo kvadrata a koji na tržištu nekretnina vrede oko 12 miliona evra. Vukotić je podsetio da je Kompanija Novosti odavno privatizovana i da mali akcionari imaju 70,48 odsto akcija, a država 29,52 odsto. U posedu Asocijacije malih akcionara nalazi se više od 30 odsto od ukupno 4.268 akcija, dok Konzorcijum raspolaže sa oko 22 odsto akcija.Vukotić tvrdi da su predstavnici Asocijacije malih akcionara počeli polulegalno razgovore sa jednim potencijalnim kupcem, a Konzorcijum nudi i njima i Vladi Srbije da objedine akcije i stvore većinski paket akcija. -Psihoza velike zarade unosi nervozu i remeti radnu atmosferu u Novostima. Zato očekujem privremenu sudsku odluku po tužbi republičkog javnog pravobranioca kojom bi se zaustavila svaka trgovina akcijama, njihova registracija ili promena vlasničke strukture, što bi omogućilo da se krene od nule, a to znači raspisivanje tendera - naglasio je Vukotić. Komentarišući moguću privremenu sudsku odluku po tužbi javnog pravobranioca kojom bi bila zaustavljena svaka trgovina akcijama i njihova registracija do utvrđivanja vlasničke strukture Novo Tomić, predstavnik Asocijacije malih akcionara najavio je tužbe protiv pravobranioca, države i svih koji pokušavaju da privremeno zaustave prodaju akcija. Izvor: "Danas".
I kum Džordža Buša zainteresovan za "Ljubičevo"
Zoran Perić, odbornik Demokratske stranke u Požarevcu, zahtevao je od opštinskog menadžera Predraga Pajića, predsednika lokalnog PSS-a, da objasni najave da je za ulaganje u JP "Ljubičevo" i ergelu, pored ruskog biznismena Romana Abramoviča, zainteresovan i Džek Nikolas, kum predsednika SAD Džordža Buša. "Uspeli smo da ostvarimo kontakte sa firmom "Balkan", čije se sedište nalazi u švedskom gradu Usalu, koja investira u nekretnine. Ova firma predstavlja grupu investitora iz Amerike, u kojoj je i kum američkog predsednika, Džek Nikolas, jedan od sto milijardera u toj zemlji. Takođe, tu su i predstavnici Ujedinjenog Kraljevstva i Holandije, koji traže mogućnost investiranja na području Mediterana", izjavio je Pajić. On je naveo da se "Balkan", koji poseduje, upravlja i razvija projekte sa nekretninama za privatne investitore, nedavno zainteresovao i za "Ljubičevo", zbog čega je važno što je ovo preduzeće raščistilo imovinsko-pravne odnose sa DP "Hrastovača" i ergelu pravno vratilo u svoj sastav. "Sada nam predstoje pripreme za studiju o izvodljivosti i tek nakon toga može da razgovaramo o potpisivanju ugovoru", rekao je Pajić. On je naveo da je u "Ljubičevu" napravljen veliki pomak jer je njegov dug sa 180 sveden na 60 miliona dinara. Izvor: "Glas javnosti".
|
|
|
|
|
|
|
|
