 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
U Srbiji i Crnoj Gori registrovano više od 10 hiljada udruženja građana:
U dugom redu za besplatne akcije
Prema podacima Registra političkih organizacija Srbije i Crne Gore na prostoru zajedničke države registrovano je čak 10.324 udruženja građana. Pažnju javnosti ovih dana privlače udruženja koja se zalažu "za raspodelu besplatnih akcija i vrše upis građana koji to pravo nisu ostvarili u privatizaciji". To je bio povod da se oglasi i Ministarstvo privrede koje je upozorilo da je takav vid organizovanja "u suprotnosti sa svim pozitivnim propisima kojima je regulisana oblast privatizacije" i da takva udruženja imaju za cilj "samo sticanje materijalne koristi, bilo kroz članarinu ili naplaćivanje saveta i administrativnih troškova". Ministarstvo podseća da je Zakonom o privatizaciji predviđeno postojanje Privatizacionog registra u kome se evidentira 15 odsto akcija preduzeća koja se privatizuju javnim tenderom. Ističe se takođe da se podela tih akcija neće vršiti pre 2009. godine i da će Vlada Srbije posebnim aktom utvrditi način podele. Komentarišući upozorenje Ministarstva privrede u Udruženju činovničkih akcionara Nacionalna berza kažu za Danas da je ta organizacija registrovana u skladu sa važećim zakonskim propisima i nalazi se u Registru političkih organizacija i udruženja Srbije i Crne Gore. Prema rečima predsednika tog udruženja Milana Čijača, to što se Ministarstvo privrede obratilo prvo medijima a ne udruženju od koga je moglo da dobije sve potrebne informacije, više je nego neumesno. - Naše udruženje se ne bavi ni trgovinom ni mešetarenjem. Cilj nam je da sakupimo što više potpisa građana koji nisu ostvarili pravo na akcije i prosledimo te potpise Narodnoj skupštini i Privatizacionom registru. Članovi Udruženja plaćaju samo članarinu u iznosu od 260 dinara i za svaki utrošeni dinar imamo pokriće. Od tog novca plaćamo overe potpisa u sudu, takse, gorivo, kompjutersku opremu i ljude koji rade na upisu. Što se naše zarade tiče, tek kada država našim članovima bude isplatila akcije mi ćemo imati pravo da naplatimo proviziju od tri odsto i to stoji u ugovoru - tvrdi Čijač. On objašnjava da su građani mnogo puta do sada prevareni pa zato s razlogom sumnjaju u pravednu raspodelu akcija posle 2009. godine. Njihovi članovi, pre svega penzioneri, žele da dođu u posed tih akcija odmah, a ne da čekaju još tri godine. Prema njegovom mišljenju građani koji nisu ostvarili pravo na akcije radili su takođe pošteno u svojim firmama, i ne bi trebalo da budu hendikepirani samo zato što nisu bili zaposleni u Apatinskoj pivari ili nekoj drugoj uspešnoj kompaniji. Čijač kaže da udruženje Nacionalna berza ima oko 5.000 penzionera, ali ima i dosta mladih, zaposlenih u policiji, zdravstvu, prosveti i pravosuđu. I u Udruženju činovničkih akcionara Uča ogorčeni su zbog ovakve reakcije Ministarstva privrede. Komentarišući taj potez Ministarstva Jovan Popović, predsednik tog udruženja kaže da niko nema pravo da minuli rad građana Srbije, a njih ima oko 3,5 miliona, minimizira. - Vlada Srbije je već trebalo da utvrdi pravila po kojima će akcije iz Privatizacionog registra biti podeljene. Da je to učinjeno ne bi bilo potrebe da se formiraju udruženja koja će odraditi taj posao. Izneverena su naša očekivanja i kada je reč o korumpiranim sindikatima, zato smo odlučili da o svojoj akcionarskoj sudbini sami odlučujemo - naglašava Popović. Prema njegovim rečima, ovo Udruženje već ima razgranatu mrežu od 33 kancelarije u celoj Srbiji, a u planu je otvaranje još 25. Deset potpisa za registraciju udruženja Za razliku od stranaka, kojih u Srbiji ima 326 i za čije je osnivanje potrebno 100 potpisa i 7.500 dinara, za registraciju udruženja građana potrebno je samo 10 potpisa punoletnih građana, odluka o osnivanju, statut i 640 dinara za registraciju. Pored papira koje treba da podnesu da bi bila osnovana, udruženja građana dužna su i da u ciljevima koje proklamuju ne raspiruju rasnu, nacionalnu i ostalu mržnju, da principi njihovog delovanja budu usklađeni sa međunarodnim konvencijama UN i da ne rade na rušenju ustavnog poretka zemlje. Izvor: "Danas".
Pooštreni uslovi za kredite
Od iduće nedelje počeće primena novih mera monetarne politike Narodne banke Srbije kako bi se smanjio rast potrošačkih kredita stanovništvu. To će, kako je najavio Radovan Jelašić, guverner NBS, „uticati na višu cenu tih kredita. Novim merama NBS precizirano je da će banke za sve kredite stanovništvu, bez obzira na rok otplate, morati da traže učešće ili depozit od 20 odsto, a da rata neće smeti da prelazi 30 odsto prihoda. U slučaju kada je učešće za kredit manje od 20 odsto ili mesečna rata veća od 30 odsto prihoda korisnika zajma, obavezna rezerva banke biće povećana sa 25 na 100 odsto iznosa kredita. - Banke će morati u kreditnoj dokumentaciji da imaju i izvod iz Kreditnog biroa, a u suprotnom i takve plasmane moraće da klasifikuju u katerofiju koja zahteva stoprocentno rezervisanje - kaže Jelašić. Prema njegovim rečima, hipoteka kao obezbeđenje kredita neće smanjivati osnovicu na koju se obračunava stopa rezervisanja, osim kod stambenih kredita i zajmovima preduzećima. On je najavio da će do 30. decembra 2006. godine banke biti dužne da svoje bilanse prikazuju isključivo u dinarima, kao i potraživanja po osnovu duga Pariskom i Londonskom klubu poverilaca. Jelašić je izrazio očekivanje da posle novih mera NBS neće doći do smanjenja broja zahteva za potrošačke kredite, već samo do usporavanja njihovog rasta i dodao da očekuje nastavak pada kamata i marži. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
