 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Grčka EFG Eurobanka kupuje državni paket u Nacionalnoj štedionici:
MILAN R. KOVAČEVIĆ: Pokušaj stavljanja tačke na aferu NŠ
Grčka EFG Eurobanka dostavila je Vladi Srbije ponudu za otkup državnog paketa akcija u Nacionalnoj štedinioci - potvrđeno je Danasu u Ministarstvu finansija. U tom Ministarstvu, međutim, nismo uspeli da dobijemo preciznije informacije u vezi sa ponudom, dok nam je u EFG Eurobanci rečeno da je "još rano za bilo kakav komentar". Televizija B92, međutim, prenosi da je EFG Eurobanka "popravila" ponudu za čak 50 odsto, u odnosu na cenu po kojoj je, pre šest meseci, od malih akcionara otkupila većinski paket akcija Nacionalne štedionice. To je do sada najviša ponuđena cena za prodaju kapitala u bilo kojoj banci u Srbiji. Podsećamo da je cena koju je EFG platila za otkup akcija malih akcionara bila čak pet puta viša od tržišne, odnosno, knjigovodstvene vrednosti Nacionalne štedionice. Ta banka je 62,3 odsto akcija Nacionalne štedionice kupila za 44,4 miliona evra. To je tada protumačeno kao logičan potez EFG Eurobanke imajući u vidu da se preko Nacionalne štedionice obavlja najveći deo isplate stare devizne štednje što predstavlja jedan od najunosnijih bankarskih poslova. Iako afera koja je pratila osnivanje Nacionalne štedionice (spekulisalo se da je ta banka osnovana kako bi određena interesna grupa ostvarila profit obezvređujući državni udeo u NŠ), još uvek nije dobila svoj epilog, NŠ je otišla u ruke privatnog vlasnika. Ministar finansija Mlađan Dinkić obrazložio je odbijanje države da proda svoj paket akcija pretpostavkom da bi "nekome moglo da padne na pamet da stopira isplatu stare devizne štednje. On je, takođe, tvrdio da bi se, ukoliko se sačeka sa prodajom državnog paketa, mogla postići viša cena. I bio je u pravu. Milan R. Kovačević, stručnjak za strana ulaganja kaže za Danas da "astronomska" cena koju je EFG Eurobanka najpre ponudila za otkup akcija manjinskih akcionara, a potom još viša za otkup državnog dela, ne treba da čudi. - Iza toga se krije želja stranog vlasnika da se konačno "pokrije" sve što se događalo sa Nacionalnom štedionicom. Oni su dobro upoznati i sa aferom koja je pratila NŠ od dana osnivanja kao i sa činjenicom da je pokrenuta istraga. Njihov interes je da se stavi tačka na taj slučaj - kaže Kovačević. On naglašava da su Grci ali i država najverovatnije čekali da istekne zakonski rok za drugu rundu ponude, kako bi država dobila više para od prodaje akcija od malih akcionara. - U javnosti postoji snažna kritika postojećeg Zakona o hartijama od vrednosti a nacrt zakona o javnom preuzimanju čeka u fioci, čini mi se dok se ne završe svi planirani poslovi. Bilo bi ružno ako bi se ispostavilo da je država ćarila nauštrb malih akcioanara - ističe Kovačević. Branko Pavlović, konsultant Udruženja malih akcionara, kaže za Danas da je bilo indikativno obrazloženje ministra finansija zbog kojeg je država zadržala svoj paket akcija. - Postavlja se pitanje na osnovu kojih informacija je Dinkić mogao da tvrdi da treba sačekati sa prodajom državnog paketa jer se može postići viša cena. Verovatno na osnovu informacija koje su poznate samo njemu - ističe Pavlović. Izvor: "Danas".
Obeshrabrujući start privredne aktivnosti na početku 2006. godine:
U klinču sa inflatornim tenzijama
Ekonomisti su veoma oprezni u procenama da li će i u kojoj meri projektovani ciljevi ekonomske politike za 2006. godinu biti ostvareni. Ako je suditi prema kretanju cena koje su od početka godine porasle za 1,9 odsto reklo bi se da i te kako ima mesta strahu da će ovogodišnja inflacija premašiti projektovanu stopu od 9,3 odsto. Uostalom, nije slučajno Narodna banka Srbije izašla sa javnim upozorenjem vladi da bi trebalo merama fiskalne politike da prikoči inflaciju jer će u suprotnom NBS morati, već tokom ovog meseca, netržišnim merama da reguliše odnose u sektoru potrošnje, što bi moglo da ima velike posledice na privrednu aktivnost. Doduše, ako se analizira kretanje cena na početku 2005. godine, reklo bi se da mesta panici nema, jer je ovogodišnji dvomesečni rast manji od onog ostvarenog u januaru prošle godine kada su cene skočile za 2,5 odsto. Ali, podatak da se februar ove godine izjednačio sa februarom prošle godine dovoljan je da se upali lampica za uzbunu. Jer, kako stručnjaci podsećaju, za razliku od lanjskog prvog kvartala u tome nije bilo uticaja poreskih promena na rast cena, oscilacije cene nafte i dolara bile su manje, dok su poskupljenja komunalija bila eliminisana zato što su bila ukalkulisana u decembarsku inflaciju. Praktično, dva pomeranja cene motornog benzina, uz povećanje akciza na naftne derivate i odobreno poskupljenje lekova uz sezonske oscilacije hrane na zelenoj pijaci dovelo je do prosečnog mesečnog rasta inflacije od gotovo jedan odsto, a prosek poslednja tri meseca je čak i 1,3 odsto, što na godišnjem nivou može da znači inflaciju bar za trećinu, pa čak i polovinu veću od projektovane. A taj podatak nije za zanemarivanje. Kao i kod inflacije gde je januarski skok od samo 0,4 odsto zapravo bio "restlo" decembarskog rasta od 2,2 odsto, tako su i spoljnotrgovinski rezultati i te kako obeleženi onim što se naročito u sektoru uvoza, a zbog izbegavanja PDV, dešavalo pred kraj 2004. godine. Naime, ako bi se sudilo samo po tome što je uvoz sada povećan za čak 38,1 odsto u odnosu na januar 2005. godine, moglo bi se olako zaključiti da je već na samom startu godine ugrožen plan rasta uvoza od pet odsto. Međutim, prošlogodišnji prvi kvartal bio je potpuno netipičan jer je privreda zapravo koristila zalihe repromaterijala za proizvodnju, a kako je godina odmicala tako se i uvoz zahuktavao i dostigao prosečan mesečni iznos od oko 880 miliona dolara. Koliko će planirani ciljevi u spoljnotrgovinskoj razmeni biti ostvareni, posebno smanjivanje učešća deficita u GDP, u mnogome će zavisiti od kretanja proizvodnje, a tu tek januarski podaci koji kažu da je proizvodnja bila za 16,1 odsto niža od proseka iz prethodne godine, mogu da navedu na pogrešan zaključak. To što je januarska proizvodnja ove u odnosu na prethodnu godinu bila veća za 0,8 odsto, mogla bi da raduje. Jer, kada bi se taj trend oporavka koji je otpočeo polovinom prošle godine nastavio, stopa rasta mogla bi da bude i veća od planirane. Međutim, upravo je januar posvedočio koliko naša privredna aktivnost zavisi od uvoza, jer je u strukturi uvoza dominirali struja za koju je dato 150 odsto više para nego u decembru prošle godine. U proizvodnji je došlo do pada upravo u granama koje proizvode osnovne metale, u hemijskoj i naftnoj idnustriji, što je naravno prouzrokovalo i da se na sektoru izvoza umesto obično dominantnog čelika nađu poljoprivredni i prehrambeni proizvodi i tekstil. Izvor: "Danas".
Stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja tvrde:
Veliki jaz između kursa dinara i inflacije
Zbog prošlogodišnjeg promašaja u projekciji stope inflacije, privrednici su izgubili poverenje u kreatore ekonomske politike i planiraju da cene svojih proizvoda podignu ne samo za 9,3 odsto koliko je zvanična projekcija inflacije već za dodatnih pet do deset odsto - izjavio je juče na konferenciji za novinare Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja, predstavljajući rezultate ankete koju je taj institut sproveo među privrednicima. On je podsetio da su dobavljači krajem prošle godine, upravo zbog izneverenih očekivanja o stopi inflacije, značajno podigli cene. Kanjevac je ukazao na veliki jaz između kursa dinara i inflacije, i dodao da bi prioritetan zadatak Vlade trebalo da bude postepeno približavanja te dve kategorije, jer njihova neusklađenost loše utiče na izvozne rezultate. Prema oceni Saše Đogovića, saradnika Instituta za tržišna istraživanja, tri su faktora koja presudno utiču na podizanje inflatornih tenzija. Reč je o visokom stepenu lične tražnje, javne potrošnje i monopolističke pozicije u pojedinim granama privrede. - Lična tražnja je neelastična zbog erozije kupovne moći stanovništva, a građani su nedovoljno edukovani o uslovima pod kojima uzimaju kredite, nesvesno omogućavaju bankama da ostvaruju ekstra profit plasirajući skupe kredite kako stanovništvu tako i preduzećima. To podiže nivo novčanih ali ne i robnih fondova što je nepovoljna pojava sa stanovišta inflacije. Zato što se novac troši na kupovinu robe iz inostranstva. Mere Narodne banke Srbije za suzbijanje kreditne ekspanzije daju slabe rezultate. Javna potrošnja je prevelika a subvencije jačaju inflatorne pritiske - tvrdi Đogović i dodaje da će se nakon završetka procesa restrukturiranja formirati robni fondovi koji će smanjiti novčane tokove, a to bi trebalo da utiče na snižavanje inflacije. Ocenjujući dvogodišnje rezultate Vlade Srbije, saradnici IZIT saglasili su se da javna i lična potrošnja nadmašuju proizvodne aktivnosti. Oni naglašavaju da bi trebalo uskladiti potrošnju na svim nivoima, počevši od državne administracije do javnih i komunalnih preduzeća, sa veličinom društvenog proizvoda. Izvor: "Danas".
Dinkić najavio ulaganje države od milijardu evra u 2006. godini:
Trik, ili investicioni bum?
Ministar finansija Mlađan Dinkić izjavio je da njegovo ministarstvo već mesec dana priprema predlog investicionog plana vrednog čak milijardu evra. Dinkić je rekao da će država tih milijardu evra uložiti u razne projekte, između ostalog u opremu, infrastrukturu i građevinske objekte. On je dodao da je ubeđen da privatizacioni prihodi neće biti samo 30 milijardi, kako je planirano, već preko 100 milijardi dinara. Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine i turizma, nije upoznat sa planom Ministarstva finansija o ulaganju milijarde evra u 2006. godini. Međutim, Srećković navodi da je ekonomski plan Vlade Srbije da balansira između daljeg rasta bruto društvenog proizvoda, koji je prošle godine bio najveći u regionu, i inflacije, koja je bila najviša u Evropi. "Ukoliko želimo da nastavimo sa rastom, moramo da smanjimo inflaciju, koja smanjuje pozitivne efekte rasta", naglašava on. Pošto u sektoru trgovine i nema velikih ulaganja, Ministarstvo se, kako kaže Srećković, izborilo da za razvoj turizma dobije pet puta više novca nego lane. To znači da će u razvoj turizma, sektor u kome je zabeležen rast od 41 odsto, biti uloženo 700 miliona dinara uz dodatnih 500 miliona dinara za razvoj turističkih infrastrukturnih potencijala na Staroj planini i Kopaoniku. Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da ne vidi odakle državi toliko novca za najavljene investicije. "Uostalom, neko nije naučio lekciju da država nije dobar investitor. To mi liči na izjavu Dinkićevog kolege iz vlade koji je rekao da će Srbija postati "tigar na Balkanu" po investicijama. Pošto Vlada Srbije uopšte nije poboljšala uslove ni poslovnu klimu za strana ulaganja, sada pokušava da se na ovaj način izvadi kroz navodno investiranje velike količine para. Nažalost, ministar se ne razume u svoj posao", kaže Prokopijević. Na pitanje koji su to infrastrukturni projekti u koje u svakom slučaju treba ulagati, on odgovara da to nikako nisu žičare na Kopaoniku, u koje ministri Vlade Srbije ulažu u poslednje dve godine. I predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević sumnja da država ima sredstava za toliko ulaganje i dodaje da nije upoznat sa planom vlade. On pozdravlja odluku da se ulaže u infrastrukturu, u koju ne ubraja samo puteve i železnicu već i državnu administraciju, telekomunikacije, medicinu... "Ukoliko do toga dođe, vlada bi sredstva trebalo da deli transparentno preko lokalnih samouprava - ali ne po stranačkoj pripadnosti - da se ne bi desilo isto što i 90-ih, kada je opštinama u kojima je vladao SPS dodeljivan novac. Kao ključne projekte, izdvajam završetak izgradnje koridora 10 od Mađarske do juga, zatim obnovu pruge Beograd-Bar i naftovod preko Srbije", zaključuje Milosavljević. Izvor: "Glas javnosti".
|
|
|
|
|
|
|
|
