 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Češka kompanija Moravija ulaže 70 miliona evra u zaječarsku toplanu:
Češka podržava pravac kojim je Srbija krenula, ka evropskim integracijama, i to ćemo glasno ponavljati u Evropskoj uniji. Cenimo to što uspešno sprovodite ekonomske reforme koje češkim privrednicima omogućuju da razmišljaju o ekonomskoj saradnji sa vašom zemljom - izjavio je juče Milan Urban, češki ministar industrije i trgovine, nakon razgovora sa ministrom za ekonomske odnose sa inostranstvom, Milanom Parivodićem. On je dodao da ima još oblasti u kojima bi se mogla ostvariti ekonomska saradnja između Srbije i Češke, ukazujući pri tom na energetiku, saobraćaj i zaštitu životne sredine. - Formirali smo ekspertsku komisiju koja već razrađuje projekte do detalja. Predstoji nam dosta posla jer prelazimo sa reči na dela - kaže Urban. Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, izjavio je da će češko preduzeće Moravija uložiti 70 miliona evra u zaječarsku toplanu. On je ukazao na već tradicionalnu privredno dobru saradnju između dve zemlje i najavio nova strateška partnerstva. - Nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju stvoriće se i pravni okvir za unapređenje saradnje - naglasio je Parivodić. Izvor: "Danas".
Više od 90 odsto privrednika i preduzetnika u roku dostavila završne račune za prošlu godinu:
"Krvna slika" preduzeća pred očima investitora
Oko 90 odsto privrednika i preduzetnika u Srbiji koji su imali obavezu da do 28. februara predaju završne račune o poslovanju svojih firmi u 2005. godini, ispunilo je tu obavezu. Iako im je ovog puta Narodna banka Srbije omogućila da to učine i u elektronskoj formi, i to besplatno, tu mogućnost iskoristilo je samo 17,9 odsto svih obveznika, dok se čak 78,7 odsto njih opredelio za klasičan sistem, što znači da su izveštaje dostavili u papirnoj formi. Da se starih navika teško odričemo pokazuje i podatak da je usluge pošte za slanje završnih računa koristilo tek 3,4 odsto firmi, ali i gužve koje su poslednjih dana februara nastale u Odeljenju za registre NBS kao i u Agenciji za privredne registre, kojoj je od ove godine takođe trebalo dostaviti primerak izveštaja o poslovanju. Kako ni NBS ni Agencija za privredne registre ne proveravaju ispravnost izveštaja koje preduzeća i preduzetnici podnose za validnost podataka isključivo su odgovorna lica koja te izveštaje potpisuju. Zato značajan pomak predstavlja zakonska obaveza da u izveštaju mora da stoje i podaci o ovlašćenom knjigovođi. Za firme i preduzetnike koji su poslovne knjige vodili po sistemu dvojnog knjigovodstva, prva provera podataka uslediće već krajem ovog meseca, do kada će morati da dostave i konsolidovane završne račune, a potom sledi još jedna provera (do 30. juna) kada ističe rok za predaju izveštaja o poslovanju sa mišljenjem revizora. Istina, ove odredbe se odnose samo na najveće i najznačajnije privredne subjekte, dok će za sve ostale do sledećeg obračuna zvanično važiti podaci koji stoje u završnim računima bilo da je reč o bilansu stanja, bilansu uspeha, ili o promenama u kapitalu. - Jedan od problema sa kojima se strani invetitori susreću prilikom kupovine firmi u Srbiji bajati podaci o poslovanju koji ne odslikavaju pravo stanje stvari, izjavio je nedavno predsednik Saveta stranih investitora Majk Ahern potencirajući, po ko zna koji put da Srbija kasni sa primenom međunarodnih računovodstvenih standarda. Ekonomisti priznaju da im je teško da kvalitetno analiziraju učinak srpske privrede na osnovu podnetih završnih računa i ukazuju na niz manjkavosti u metodologiji koja se koristi i koja nije usklađena sa evropskim standardima. Prvi korak na tom putu je dostupnost podataka javnosti, onako kako nalaže Prva direktiva EU, ali svakako treba ići i dalje učinivši te izveštaje funkcionalno svrsishodnim. Preduslov za to je da poslodavci shvate da je objavljivanje podataka o poslovanju firmi u njihovom interesu, a ne da rezultate i dalje drže pod režimom poslovnih tajni. A kada to u svojim glavama prelome, onda će sami nastojati da i češće nego što ih zakon tera te podatke ažuriraju kako bi sliku o sebi na nekoj od rang lista ili u perspektivi na berzi što pre popravili svesni toga da se time na najjednostavniji i najjeftiniji način predstavljaju potencijalnim poslovnim partnerima. "Češljanje" bilansa Završni računi koji prikazuju presek stanja u prethodnoj godini statičan je element od koga se polazi prilikom razmatranja mogućnosti ulaganja. Ako su namere investitora ozbiljne onda njegovi eksperti detaljno češljaju sve bilanse i upoređuju ih sa stanjem s kraja prethodne godine jer je stranim investitorima, prilikom donošenja odluke o ulaganju, često mnogo važnije da uoče tendenciju razvoja koju neka firma ima i njene biznis planove nego trenutne rezultate - tvrdi Vladimir Medan, direktor Erste banke u Srbiji. Top liste kao reper Svetski časopisi, najkasnije u maju, objavljuju top liste najuspešnijih firmi i banaka i one su od velikog značaja za potencijalne investitore. Dovoljno je potražiti ime firme za koju ste zainteresovani i videti gde se ona nalazi u svom okruženju. Ti podaci se mogu uporediti sa listom koja je objavljena šest meseci ranije i videti u kom se pravcu kreće firma. Pred investitorima je praktično pola godine za ulaganja. Kod nas takve liste ugledaju svetlost dana tek u oktobru ili u novembru, pa se pitam čemu služe rangiranja na osnovu pokazatelja iz prethodne godine kada je godina na isteku, jer investitori svoje odluke za narednu godinu svakako neće doneti na osnovu podataka od pre dve godine, u koje uzgred i po kvalitetu ne mogu mnogo da veruju - naglašava Dejan Erić, profesor Bankarske akademije u Beogradu. Izvor: "Danas".
Dugovi zrenjaninske fabrike za preradu kukuruza dostigli ukupnu vrednost firme:
U "Ipok" uveden stečaj zbog minusa od 830 miliona
Najveća skrobara na Balkanu, Industrija prerađevina od kukuruza "Ipok", ušla je juče u stečajni postupak, potvrdio je sudija Trgovinskog suda u Zrenjaninu Radomir Radojčić, koji se nalazi i na čelu Stečajnog veća. On nije želeo da saopšti detaljnije informacije, napominjući da još piše odluku o uvođenju stečaja. Prema rečima Radojčića, svi relevantni podaci, počev od toga ko su članovi Stečajnog veća i stečajni upravnik, pa do stečajnih potupaka koji slede, znaće se već danas kada na oglasnoj tabli Trgovinskog suda i zvanično bude istaknuta odluka o stečaju fabrike. Ovim su ispunjene najgore slutnje o uvođenju stečaja u "Ipok" koji se već nekoliko godina nalazi u poslovnoj i proizvodnoj krizi. O lošem stanju u ovoj industriji javnost je upoznata sredinom 2003. kada je smenjen dotadašnji direktor Svetozar Jankahidac. Novi menadžment je tada otkrio da su dugovi preduzeća oko 300 miliona dinara, a zatečena je i blokada računa od 100 miliona dinara. Posle detaljne analize stanja u "Ipoku", rukovodstvo je uspelo da reprogramira dugove na tri godine, obavezujući se da će do februara 2007. godine izmiriti sva potraživanja po važećoj eskontnoj stopi NBS-a. Ova odluka, međutim, podelila je ljude u fabrici. Ubrzo se na čelo "Ipoka" vratio i smenjeni direktor Jankahidac, i pored toga što je izvesno vreme bio u pritvoru zbog sumnje da je počinio krivična dela iz oblasti privrednog kriminala. Preduzeće je, zatim, prošle godine, uz blagoslov lokalne samouprave u Zrenjaninu i Regionalne privredne komore, potpisalo ugovor o zakupu fabrike na period od šest meseci sa subotičkom firmom EDS, iza koje stoji holandska kompanija "GP & partners", čiji su vlasnici Albanci Fran Paljokaj i Zećir Gaši. Iste godine sklopljen je novi, četvorogodišnji ugovor o zakupu, bez obzira na to što je proizvodnja bila daleko ispod planirane. Naime, za prvih šest meseci prerađeno je samo 7.000 tona kukuruza, iako je bilo planirano da se mesečno preradi 4.800 tona. Zbog toga je lane došlo do novog duga od 93 miliona dinara, pa su ukupna dugovanja od 830 miliona dinara skoro dostigla vrednost osnovnog kapitala firme od oko 870 miliona dinara. Izvor: "Glas javnosti".
|
|
|
|
|
|
|
|
