 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
NOVOSADSKOJ GRAĐEVINSKOJ FIRMI SPAS BILA SAMO PRIVATIZACIJA
Novosadska građevinska firma “Neimar” pre neki dan je prodata “Heroj Pinkiju” iz Novod Sada za 145,5 miliona dinara. Kupac je preuzeo dugove preduzeća od 338,8 miliona dinara i obećao da će uposliti sve što se bude moglo, a preostali radnici dobiće otpremnine. Kako je ova nekada renomirana firma s tradicijom dugom 147 godina zapala u finansijsku dubiozu, nagomilala dugove i ostavila nezavršene građevinske objekte, a radnike bez zarade i šta očekuju od novog vlasnika? Razgovarali smo s predsednikom sindikata “Neimara” Vladimirom Gvozdenovićem i dugogodišnjim sindikalnim aktivistom, trenutno rukovodiocem Plasmana, inače predsednikom Pokrajinskog odbora Sindikata građevinskih radnika Vojvodine Borisom Ivanovim. Sindikalci kažu da je, nakon svega što su proživeli u ovom kolektivu, privatizacija bila jedini spas, u suprotnom, išli bi u stečaj. Kada je u martu prošle godine Upravni odbor “Neimara” ustoličio novog direktora, kako kažu sagovornici, “spasioca” firme, obećao je kako će obezbediti za svih 565 zaposlenih dovoljno posla, a prvo što je uradio – zaustavio je ranije započeti proces privatizacije, što je do danas srozalo vrednost firme. Da je firma prodata u aprilu prošle godine, sigurno bi postigla bolju cenu, jer od tada radnici nemaju platu, ne uplaćuju se porezi i doprinosi i nastao je novi gubitak od 230 miliona dinara. Ali, zato je napravljen “logor” na novoj-staroj lokaciji, kako sagovornici nazivaju mesto “rada”, jer posla nije bilo, a radnici su morali da poštuju radno vreme od 7 do 15 časova i svaki dan odsede, trošeći. Ko nije poštovao ovakvu naopaku odluku, dobio je otkaz. Čak 60 radnika je tako udaljeno iz firme. Ranije ugovoreni poslovi su prepušteni kooperantima, račun blokiran, jer je u međuvremenu potrošeno 60.000 evra koji su zatečeni dolaskom novog direktora, tako da su ga radnici u novembru prošle godine isterali iz firme i nastavili privatizaciju. - Urađena je nova procena vrednosti kapitala, kolektivni ugovor, kao sastavni deo kupoprodajnog ugovora, i program rešavanja viška zaposlenih - kaže Boris Ivanov. - Naš dugogodišnji partner “Heroj Pinki” poznaje situaciju i verujemo da će uspeti da pronađe pravo rešenje za nas. Da bi ubrzala privatizaciju preduzeća, Vlada Srbije je svojevremeno omogućila firmama da same sačine program racionalizacije u kojem bi se iskazao višak zaposlenih, kojima je nuđeno pet opcija. Ivanov kaže da su u “Neimaru” bili najviše zainteresovani za odlazak na Tržište rada uz nadoknadu i otpremninu prema Zakonu o radu, za šta se opredelilo 177 zaposlenih, od kojih 104 invalida rada. Druga varijanta podrazumevala je isplatu deset prosečnih zarada u privredi Srbije, za šta se opredelilo 15 radnika, a za treću opciju, koja se odnosi na isplatu 100 evra po godini staža, javilo se 42 zaposlenih, ukupno 234 radnika. Kako je prva varijanta podrazumevala isplatu otpremnine iz dela imovine, “Neimar” je od Direkcije za imovinu zatražio saglasnost za prodaju svog odmarališta u Biogradu na Moru, za koje je od Republike Hrvatske tražio da plati odštetu. Međutim, Direkcija je odbila ovaj zahtev. Druge dve varijante podrazumevaju učešće države u isplati otpremnine radnicima i zaposleni bi najviše želeli da novi vlasnik firme prihvati ovaj program. Sastavni deo kupoprodajnog ugovora je i socijalni program za 254 zaposlena u skladu s najnovijim Zakonom o radu, ali koji nije razrađen. Iako je na prvi pogled povoljniji od prethodnog i detaljno razrađenog, sagovornici tvrde da bi radnici bili zadovoljniji da budu isplaćeni prema prethodnom programu, tim pre što je u firmi urađen i reprogram isplate neisplaćenih zarada: da novi vlasnik uz redovnu zaradu za redovan rad isplaćuje po jednu zaostalu platu, što bi se okončalo za godinu dana. Preostalih oko 300 radnika ima mogućnosti da radi, jer “Neimar” raspolaže instalacijama za prijem i preradu šljunka, ima fabriku betona, opremu za proizvodnju montažnih elemenata i ugovoren posao sa JP “Stan” za izgradnju 98 stanova solidarnosti. Sagovornici ističu da su plaćena, a nezavršena, 33 lifta i dva skloništa, bez kojih kupci 800 stanova ne mogu da ih uknjiže u katastar nepokretnosti, kojima bi trebalo dati prioritet. Zlatnih osamdesetih godina prošlog veka firma je zapošljavala 6.000 radnika. Za sunovrat sagovornici optužuju rukovodstvo i ističu primer kako su izgubili upravnu zgradu. U septembru 2000. godine dugovali su novosadskom ZIG-u za građevinsko zemljište novca u vrednosti 36 jednoiposobnih stanova. Iako su do isteka 2001. godine vratili više od 600.000 nemačkih maraka, dug se, zbog enormne inflacije i visokih kamata, popeo na vrednost 74 ista stana! Kako nije bilo para ni volje za otpis kamata, direktor je dao upravnu zgradu, a kasnije se čulo da samo plac na kojem je vredi sedam miliona evra! Tako je nestajao “Neimar”. Izvor: "Dnevnik".
|
|
|
|
|
|
|
|
