 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Polemike o daljem procesu transformacije Elektroprivrede Srbije:
Hoće li se Kolubara izdvojiti?
Republički ministar rudarstva i energetike Radomir Naumov uputio je nedavno dopis Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku, Privrednoj komori Srbije, EPS, EMS, NIS, Transnafti, Srbijagasu, Udruženju toplana Srbije i Agenciji za energetiku, u kome ih moli da daju svoja mišljenja, predloge, sugestije o mogućim promenama Zakona o energetici. Naime, u proteklih godinu dana, otkako je Zakon o energetici donet, uočeni su izvesni nedostaci, pa je potrebno da se pojedine zakonske odredbe razrade i unaprede. U stručnim krugovima, u zavisnosti na koju stranu naginju, opet se pojavljuju različite ideje. Jedni su za staru ideju od koje njeni zagovornici ne odustaju. To je podela EPS-a na distribucije i proizvodni deo. To, kao preporuku, jasno ističe Slobodan Ružić, nekada zamenik ministra Kori Udovički a danas konsultant - vlasnik firme ESG, koja za potrebe ministarstva energetike a uz podršku Evropske agencije za energetiku, upravo treba da da svoje preporuke za dalje promene Zakona o energetici. U jednom dokumentu do koga smo došli, on upravo insistira na odvajanju distribucija. Jedna druga ideja, još nezvanična, takođe je uzburkala elektroenergetske krugove. Po njoj, EPS treba da se podeli na čak tri dela, tri preduzeća. Jedno bi bilo Termoelektrana Nikola Tesla i Rudarski basen Kolubara, drugo Termoelektrana Kostolac i Kopovi Kostolac a treće bi bilo preduzeće u kome bi bile hidroelektrane i distribucije, kao izvesno najprofitabilniji deo EPS. Zašto, pitaju neki. Pa, taj deo, izvesno je, kažu naši sagovornici, mora da se po svaku cenu sačuva od prodaje. Kako je Rudarski basen Kolubara nesporni oslonac EPS, uloga i mesto tog preduzeća u nastupajućoj transformaciji posebno zanima i intrigira stručnu javnost. Nije tajna da pojedini domaći eksperti smatraju da to novo preduzeće sa viškom zaposlenih ne bi moglo da se na tržištu nosi sa strujom iz nuklearki ili racionalnih elektrana iz okruženja koje koriste ugalj. Postavlja se i pitanje na koji način bi to novo preduzeće obezbedilo oko 650 miliona evra, koliko je potrebno za rešavanje problema sa sumporom i azotom u svim obrenovačkim blokovima. Kolubara redovno prebacuje planove, ali upućeni kažu da zasluge za to ima nerealno planiranje u preduzeću. Na primer, za prvih šest meseci plan je, prema njima, realno prebačen za oko šest a ne za petnaestak odsto, kako ističu u Kolubari. Postavlja se pitanje, ako su planovi realni, kako je moguće da se na proizvodnju ne odrazi padanje nekoliko bagera i niz drugih problema koji praktično stavljaju van pogona te moćne mašine. Poznato je da su i Sindikat i poslovodstvo Kolubare nezadovoljni činjenicom da je ukinut Upravni odbor Kolubare i da sad Kolubarom praktično rukovodi Skupština. U Upravnom odboru su bili predstavnici Sindikata, a u Skupštini ih nema, time je praktično prestalo učešće sindikata u upravljanju preduzećem. Upravni odbori javnih preduzeća EPS, dakle, ne samo Kolubare, inače su bili bliski poslovodstvima javnih preduzeća. A poslovodstva, opet, veoma bliska sa sindikatima. U Kolubari je uvek bio jak sindikat, pa je svim poslovodstvima uvek bilo u interesu da budu u dobrim odnosima sa njima. Skupština privrednog društva se određuje u Direkcji EPS u Beogradu, pa upućeni kažu da je samovolja poslovodstava u javnim preduzećima EPS, naročito Kolubare, koja je uvek sebe smatrala "srcem EPS-a bez koga se ne može", i te kako zaustavljena. Sada, kada se "kroji" budućnost EPS i Kolubare u njemu, veoma je važno videti kako će funkcionisati ta veza - sindikat - direktori. Pojedini eksperti smatraju da je u dogovoru sa državom prevaren MMF, pa je Kolubara Metal zaboravljen i ostao je kao zavisno društvo u EPS, dakle nije izdvojen. Oni smatraju, pozivajući se na neke studije, RWE na primer, da je za trenutni nivo proizvodnje dovoljno 8.760 ljudi, dok u Kolubari danas radi 10.400 zaposlenih. Naime, mnogi na Kolubaru gledaju kao na lazarevačko komunalno preduzeće u funkciji lokalne političke vlasti, a ne kao na državno preduzeće. Mnogo više pažnje se poklanja poslovima vezanim za Lazarevac (renoviranje toplovoda, lokalni vodovodi) nego rešavanju problema u proizvodnji uglja. Prethodnih decenija Kolubara je bila oslonac EPS, a naravno to je i danas. Reorganizacijom EPS, Kolubara više nije javno preduzeće a samim tim gubi i svoj značaj u EPS. Uvodi se centralizacija upravljanja iz jedne "sobe" u Beogradu. To se nije pokazalo dobro za sistem kakav je EPS - smatraju u Sindikatu Rudarskog basena Kolubara. Sindikalci poručuju da je činjenično stanje da se preko cene struje i dalje drži socijalni mir, a samim tim se obezvređuje EPS, a struja proizvedena iz uglja je i dalje jeftinija od svih ostalih. Oni smatraju da je potrebno da kilovat sat ima ekonomsku cenu ili bar cenu kao u okruženju, jer bi na taj način EPS imao dovoljno sredstava za investicije. Tačno je da Kolubara prebacuje planove, ali nije tačno da su planovi nerealni, jer oprema na kojoj radnici rade je zastarela i izraubovana, a uslovi rada nisu ni približni kakvi su oni u evropskim rudnicima - ističu sindikalci. Oni se slažu sa konstatacijama da rukovodstvo želi da potisne Sindikat iz upravljanja preduzećem, što se pokazalo da nije dobro, i da skupštine privrednih društava, ističu, uopšte ne funkcionišu. Dobro je ako Skupština kontroliše direktore privrednih društava i sprečava neke loše poslovne poteze, kažu sindikalci, ali nije dobro što se ne bavi problemom radnika koji, nažalost, ginu na radnim mestima i sve su bolesniji. O budućnosti Kolubare i mestu u sistemu EPS, na primer, spajanju sa TE Nikola Tesla, nismo dobili stavove Sindikata Kolubare. Sindikat: U Kolubari nema viška zaposlenih - U Kolubari nema viška zaposlenih, možda ima dovoljno neuposlenih. Tačno je da na Zapadu za ovaj nivo proizvodnje radi manji broj radnika, ali ne možemo da uporedimo njihove uslove rada sa uslovima rada u našem preduzeću i njihovu mehanizaciju sa onom kojom rade naši radnici - tvrde u Sindikatu Rudarskog basena Kolubara. Izvor: "Danas".
Za kupovinu DDOR Novi Sad zainteresovano čak 13 svetski poznatih osiguravajućih kompanija:
Veliki potencijal srpskog tržišta mamac za najmoćnije
Vest da je za kupovinu osiguravajućeg društva DDOR Novi Sad zainteresovano čak 13 svetski poznatih osiguravajućih kompanija ne predstavlja nikakvo posebno iznenađenje, posebno kada se zna da se kupovinom jedne od dve vodeće osiguravajuće kompanije u Srbiji zapravo dobija i trećina celokupnog tržišta osiguranja. Svoju zainteresovanost za ulazak na srpsko tržište neke od ovih kompanija već su praktično dokazale. Zanimljivo je međutim da ni Đenerali, koji je kupio Delta osiguranje, ni Unika koja je kupila većinski paket u Zepter osiguranju nisu saopštili po kojoj su ceni ušli na srpsko tržište, što nije recimo bio slučaj kod kupovine bilo koje banke do sada. Međutim, kako je reč o privatnim osiguravajućim društvima koja su prodavana, dotadašnji vlasnici su očito smatrali da imaju pravo da uskrate javnost za informaciju o vrednosti transakcije. No, karakteristično je da je u oba slučaja prilikom potpisivanja kupoprodajnih ugovora decidno isticano da dogovorena cena nije konačna i da će «krajnja cena zavisiti od toga kako će se dalje odvijati poslovi osiguravajućih društava koja nastavljaju da rade pod novim imenom i sa novom, proširenom ponudom ». Očito su i oni koji su kupovali i oni koji su prodavali osiguravajuća društva dobro procenili kakav je potencijal srpskog tržišta osiguranja i u njegovom brzom razvoju videli svoju šansu. Podaci zaista govore da ukupan finansijski sektor u GDP Srbije učestvuje sa samo pet odsto, što je izuzetno nisko učešće s obzirom na brz razvoj bankarskog sektora, a osiguranje je po bilansnoj sumi i kapitalu drugi po veličini učesnik na finansijskom tržištu Srbije. Ali, pri tom, iako trenutno u Srbiji posluje 17 osiguravajućih društava i dva društva za reosiguranje, 70 odsto tog učešća zapravo otpada na Dunav osiguranje i DDOR Novi Sad, a ukupno učešće osiguravajućih društava u Srbiji lane nije premašivalo 5,3 odsto ukupne bilansne sume celokupnog finansijskog sektora. Uz ovaj i podatak da je prošlogodišnja premija po stanovniku u Srbiji bila tek 64 dolara, dok je samo u susednim zemljama taj iznos višestruko veći, najbolje svedoče koliki su zapravo potencijali za razvoj tržišta osiguranja. Ono što svakako javnost najviše interesuje je cena po kojoj će DDOR biti prodat jednom od zainteresovanih kupaca, među kojima su i nemački "Alianc", švajcarski "La Baloz", "Eureko" iz Holandije, "Grupam" iz Francuske, grčki "Etniki", belgijski "KBC", "VHB grupa " iz Nemačke, austrijski "Viner Štediše", italijanski "Fondaria SAI". Među zainteresovanima su i dve kompanije- italijanski "Đenerali" i slovenački "Triglav" koji bi očito da kupovinom DDOR povećaju svoje sadašnje učešće na srpskom tržištu od samo nekoliko procenata, ostvareno kupovinom "Delta osiguranja" i "Kopaonika". Koliko su svi oni spremni da daju za 80,12 odsto kapitala DDOR ostaje da se vidi kada pristignu i obavezujuće ponude. Ono što je u ovom trenutku jedino poznato je da je ukupna aktiva DDOR na kraju prošle godine bila 116,9 miliona evra a prihod od bruto premije 96,1 milion evra. Izvor: "Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
