 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, o novim zakonskim rešenjima u oblasti t
Nemoguće je vršiti pritisak na Komisiju
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti izjavio je prošle nedelje za Egzekjutiv njuzleter da je novim zakonskim rešenjima u oblasti tržišta kapitala ugroženo celo tržište, jer je ugrožena nezavisnost Komisije. On je istakao opasnost od postepenog pada značaja tržišta, što ga može učiniti bezvrednim. Štimac je naglasio da su nedavno usvojeni zakoni iz ove oblasti ugrozili nezavisnost tržišta, a da se iza svega krije interes Vlade da kontroliše tržište. Na koji način nova zakonska rešenja u oblasti tržišta kapitala mogu da destabilizuju to tržište? - Ne bih rekao da novi zakoni mogu da destabilizuju naše tržište kapitala. U celom regionu, pa i kod nas, prisutna je tendencija blagog pada tržišta. Od zemlje do zemlje u regionu, na ovaj opšti trend dolaze i neki specifični događaji, koji trend pojačavaju. U Rumuniji, na primer, to silazno kretanje je pojačano zbog toga što je tamo veliki broj investitora iz Izraela, pa produbljivanje krize na Bliskom istoku dovodi do njihove nervoze i povlačenja. Kod nas je specifičnost u tome što su usvojeni novi zakoni kojima se reguliše tržište kapitala. Donošenje nove legislative svakoga će učiniti opreznijim, u bilo kojoj zemlji. Ta uzdržanost investitora je kod nas došla povrh inače širih nepovoljnih kretanja. Valja na sve to dodati i već toliko puta ponovljenu ocenu da kod nas opšti uslovi nisu odgovarali strateškom razvoju tržišta kapitala, koje se polako praznilo i tako ostajalo plitko. Destabilizaciju tržišta, dakle, ne bi trebalo očekivati. Ono je stabilno, ali je problem u tome što je stabilno na niskom nivou, uz opadajući trend. Dugoročne efekte nove regulative tek ćemo videti, kada prođe rok očekivane uzdržanosti, drugim rečima tek od jeseni videćemo prve tržišne reakcije na nove zakone. Šta sama Komisija za hartije od vrednosti očekuje, u to ne bismo smeli da se upuštamo jer ne smemo da dozvolimo da regulator tržišta kapitala na bilo koji način utiče na kretanja na njemu. A o samim zakonima, Komisija se izjasnila predlogom amandmana u procesu donošenja zakona. Sada, kada su zakoni usvojeni, jedino što nam ostaje i što smemo i možemo da radimo, jeste da iz njih izvučemo najbolje podzakonskim aktima. Uostalom, kao i u slučaju prethodnog zakona. Izjavili ste da novi zakon urušava nezavisnost Komisije za hartije od vrednosti. Da li možete da objasnite na koji način? - Novi Zakon o tržištu hartija od vrednosti unosi mnoge dobre stvari u našu praksu. Način izbora komesara je jedna od tih stvari, jer se njime naglašava personalna nezavisnost komesara, mnogo jačim naslonom na Skupštinu. Uvođenje novih instrumenata koji Komisiji stoje na raspolaganju, druga je takva pozitivna stvar. Zatim, usvajanje principa korporativnog upravljanja, koji će stvoriti uslove za efikasniju zaštitu malih akcionara od zloupotreba uprava akcionarskih društava. Nažalost, ima i nekih stvari za koje u Komisiji smatramo da ne predstavljaju dobra rešenja. Već je puno bilo reči o cenzusu za organizatore tržišta, i uopšte o strukturi tržišta i institucijama koje je nose. U odsustvu strategije razvoja našeg tržišta kapitala, koja je trebalo da bude utvrđena u Skupštini, u Zakonu su se našla i neka rešenja za koja smatramo da neće doprineti njegovom razvoju. Naprotiv. Tu spada i ono rešenje, o čemu se takođe već puno govorilo, po kome je od sedamnaest ovlašćenja Komisije, četrnaest "povereno". Time se, u stvari, obara institucionalna nezavisnost Komisije. I tako dobijete kontradiktornu stvar da se personalna nezavisnost jača, a institucionalna obara. Komisija se o tim rešenjima izjasnila, već smo rekli, amandmanima na Nacrt zakona. Posle usvajanja Zakona, ovakvog kakav je, upriličen je razgovor u Ministarstvu finansija, kao nadležnom za tumačenje Zakona. Ispostavilo se da je i Ministarstvo finansija insistiralo na institucionalnoj nezavisnosti Komisije, ali da se tu kao prepreka postavila činjenica da Komisija nije ustavna kategorija, te prema tome ne može da raspolaže originalnim nadležnostima. Konačno, na tom sastanku je potvrđena nezavisnost Komisije u delovanju, odnosno regulisanju tržišta kapitala, a delokrug nadležnosti prema Ministarstvu finansija jasno određen. Postoji li prikriveni cilj Vlade da novim Zakonom preuzme kontrolu nad tržištem kapitala i šta bi mogao biti motiv za to? - Ne verujem. A i ja svakako ne bih mogao da znam bilo šta o bilo čijim prikrivenim ciljevima. Niti bih želeo. Sve bi to zvučalo kao neka teorija zavere o uspostavljanju kontrole… Malo je to verovatno. Na kraju krajeva, tržište kapitala se ne može kontrolisati, to je zabluda. Može se regulisati, ali ne i kontrolisati. Onoga trenutka kada mislite da ga kontrolišete, ono nestaje. Kao i sve drugo što vredi, uostalom… n Da li članovi Komisije za hartije od vrednosti trpe pritiske vladajuće strukture prilikom donošenja odluka? Ne. Sistem odlučivanja u Komisiji je takav, da nikakvi pritisci ne mogu da urode plodom. To se na početku našeg rada i pokazalo. Svaki predmet dođe pred nekog iz stručnih službi, tu se obradi i sa predlogom rešenja, koje je naravno zasnovano na zakonu, dođe na glasanje na sednici Komisije. Komesari mogu da glasaju za ili protiv predloga stručne službe. Sve se odigrava pred najmanje dvadeset pet ljudi, uz snimanje diskusija i stenografske beleške. I na kraju, ako se glasa protiv predloga, to mora da se obrazloži. Koliko svi pristupamo ozbiljno procesu odlučivanja, govori i to da su do sada sve odluke Komisije, na više od sto šezdeset sednica, donete jednoglasno. Ovakav sistem odlučivanja onemogućava bilo kakve uticaje sa strane. Naravno, ne treba misliti da je tu proceduru izmislila naša Komisija. Ona je jednostavno preuzeta kao jedna od najboljih, a razvila ju je Komisija SAD. Ne znam da će da me smene Da li ste upoznati sa namerom Vlade da Vas smeni sa mesta predsednika Komisije za hartije od vrednosti? Ne, nisam upoznat. Sam Zakon, međutim, utvrđuje rok za izbor nove Komisije - 30. septembar. Izbor nove Komisije stvar je Skupštine, i to u potpunosti, pošto sada, po novom Zakonu, članove predlaže skupštinski Odbor za finansije. Sama Skupština je pozitivno ocenila sve što smo do sada, kao sedmi saziv Komisije, uradili na unapređenju situacije na tržištu kapitala. Ja lično, dolazeći na ovo mesto, mislio sam da ćemo uraditi više, ali sam zadovoljan koliko smo postigli do sada. Neposredno nam predstoji veliki rad na donošenju novih podzakonskih akata i prilagođavanju postojećih novim zakonima. Taj posao biće svakako gotov do jeseni. Neophodno bi bilo i da se stručna služba Komisije poveća, za šta bi Komisiji trebalo obezbediti i veći prostor. I na tome se ubrzano radi. Izvor: "Danas".
PRIPREMA ZA JAVNU PONUDU AKCIJA AD TIGAR IZ PIROTA
Agencija za privatizaciju, Akcijski fond Republike Srbije i AD Tigar iz Pirota su, u cilju realizacije postupka Javne ponude akcija ovog privrednog društva, potpisali ugovor sa odabranim investicionim savetnikom. Javna ponuda akcija predviđa prodaju nove emisije akcija društva, kao i akcija iz portfelja Akcijskog fonda, koji trenutno raspolaže sa 55.555 akcija, što predstavlja 32,33 odsto od ukupnog broja akcija društva, ističe se u saopštenju kompanije Tigar. Prema planu, objava javnog poziva se očekuje u poslednjem kvartalu 2006. Izvor: "Danas".
ŠEST ZAINTERESOVANIH KUPACA ZA TAKOVO OSIGURANJE
Osiguravajuće društvo Takovo osiguranje saopštilo je juče da je za kupovinu većinskog paketa njegovih akcija zainteresovano šest kompanija iz Austrije, Slovenije, Češke, Grčke i Belgije. Očekuje se da transakcija bude realizovana do kraja godine. Po veličini Takovo osiguranje je na petom mestu među 17 osiguravajućih društava u Srbiji. Prošle godine imalo je ukupnu premiju od 13,5 miliona evra i 175.000 klijenata. Izvor: "Danas".
Članice G8 raspravljale o uzrocima naglog skoka cena sirove nafte:
Bliskoistočna kriza ugrožava stabilnost
Spektakularan i enorman skok cena nafte na svetskom tržištu izazvan sad već uveliko rasplamsalim sukobom Izraela i libanske šiitske proiranske organizacije Hezbolah (Božija partija) neplanirano je bio jedna od najvažnijih tema u razgovorima lidera zemalja G8 koji je juče završen u ruskom gradu Sankt Peterburgu. Svakodnevni sukobi okupacionih snaga i pobunjenika u Iraku, bojazan od uvođenja ekonomskih sankcija ili čak oružanog napada na Iran zbog nuklearnog programa koji razvija ta zemlja, antiamerička bolivarianska politika Uga Čaveza, predsednika Venecuele, države koja je peti izvoznik nafte u svetu, eksplozije na naftovodima u Nigeriji i aktuelna ofanziva izraelskih trupa na Liban spadaju u uzroke stalnog rasta cena sirove nafte na svetskim berzama, što uzrokuje i skok cena benzina u mnogim zemljama sveta. Zbog svega navedenog, cena barela nafte prošle sedmice je prvi put premašila plafon od 78 dolara. Naime, trgovci "crnim zlatom" strahuju da bi se sukob Izraela i Hezbolaha mogao proširiti na ceo Bliski istok što bi neumitno izazvalo naftnu krizu, koja bi negativno uticala na svetski ekonomski razvoj. Energetski ekspert Dejan Stojadinović smatra da je trend rasta cena nafte u svetu proces koji će se po svim ozbiljnim prognozama nastaviti i ubuduće, a da političke krize u svetu samo pospešuju i ubrzavaju skok cena "crnog zlata". On, dakle, tvrdi da bi cena sirove nafte na berzama rasla i da nema političke nestabilnosti na Bliskom istoku i drugim svetskim kriznim žarištima. - Jednostavno objašnjenje je to da je potražnja za sirovom naftom ogromna a proizvodnja "crnog zlata" je nesrazmerna toj potražnji. Razlog je taj što se eksploatacija nafte uglavnom obavlja sa površine, a najveće zalihe su na većim dubinama, pa je za njeno vađenje potrebno angažovati veća finansijska sredstva. Takođe, podatak koji se može čuti od mnogih eminentnih naftnih eksperata je da su svetske zalihe nafte dovoljne samo za narednih 30 godina, pa se sve više razmišlja o praktičnoj primeni alternativnih izvora energije - ističe Stojadinović. Zapadni eksperti smatraju da bi s obzirom na novonastalu situaciju, rešenje predstavljalo otvaranje ruskog naftnog sektora za zapadne kompanije, stvaranje konkurencije koju koči monopol Rusije kao najvećeg svetskog proizvođača nafte i gasa. Sjedinjene Američke Države i Evropska unija uporno apeluju na Rusiju da učestvuje u "međunarodnim energetskim kooperacijama" i strahuju da "Moskva može da iskoristi energetsku prednost kao mehanizam u svojoj spoljnoj politici". Članice G8 (koju čine SAD,Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Kanada, Italija, Japan i Rusija), zaključile su u Sankt Peterburgu da se mora pristupiti rešavanju ozbiljnih problema kao što su visoke i nestabilne cene nafte kako bi moglo da bude zagarantovano dovoljno snabdevanje tim energentom. Rusija dosad nije ratifikovala Međunarodnu energetsku povelju, na čemu insistira Zapad. Međutim, kompanija Rozneft pustila je deo akcija u berzanski promet što predstavlja prvi korak ka otvaranju ruskog energetskog tržišta. Brazilska kompanija Petrobas počela je pregovore sa Gaspromom oko formiranja zajedničke kompanije. Barel nafte pao na 76,65 dolara Barel nafte na Njujorškoj berzi juče je na kraju trgovanja postigao cenu od 76,65 dolara što je za 38 centi manje nego tokom prethodnog trgovanja. U petak sirova nafta dostigla je najvišu cenu, od 78,4 dolara za barel. Na Londonskoj berzi, cena barela sirove nafte brent zabeležila je pad od 58 centi i na kraju dana iznosila 77 dolara. STOJADINOVIĆ: Rusi neće lako popustiti - Mislim da su male šanse da Rusi pristanu na zahteve zapadnih zemalja. Jednostavno, oni su svesni svoje energetske prednosti, sigurno ne žele da je se odreknu, i ne verujem da će popustiti jer narodski rečeno "može im se". Na nedavno održanom energetskom samitu Evropska unija - Rusija nije postignut nikakav napredak na tom planu - naglašava Stojadinović. Izvor: "Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
