 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Štimac: Kontrolisanje tržišta izazvaće njegov kolaps
Predsednik Komisije za hartije od vrednosti izjavio je juče za Egzekjutiv njuzleter da je vrednost transakcija na tržištu kapitala prošle godine iznosila oko milijardu i po evra i osvrnuo se na nova zakonska rešenja u vezi sa tržištem kapitala. Novim zakonskim rešenjima u oblasti tržišta kapitala ugroženo je celo tržište, jer je ugrožena nezavisnost Komisije. - Tržište možete regulisati, ali ne i kontrolisati. Kada to počnete da radite, ono će doživeti kolaps. Ne govorim o propasti tržišta - kazao je Štimac, objašnjavajući da postoji opasnost od postepenog pada značaja tržišta, što ga može učiniti bezvrednim. Štimac objašnjava da su upravo nedavno usvojeni zakoni iz ove oblasti ugrozili nezavisnost tržišta, a da se iza svega krije interes vlade da kontroliše tržište. Prema zakonima, koji predviđaju promenu sastava same komisije u roku od 90 dana od njihovog usvajanja, predstoji priprema velikog broja podzakonskih akata koji, po Štimčevom mišljenju, mogu u velikoj meri da spreče navedene opasnosti po tržište kapitala i hartija od vrednosti. Štimac posebno naglašava da kod nas postoji neravnopravnost između pozicije akcionara i investitora, mada bi i najmanji akcionar trebalo da se tretira kao investitor. On posebno ukazuje na problem da je kod nas i država akcionar, što je, kako kaže, loše i za nju i za sama preduzeća, pošto se država po definiciji ne ponaša korporativno i ne zna kako da bude akcionar. Izvor: "Danas".
Evro ponovo skače u drugoj polovini avgusta, procenjuju ekonomisti:
Međusobnom trgovinom banke ojačale dinar
Tokom prošle nedelje došlo je do značajnijh promena na tržištu, kurs evra je naglo počeo da pada i NBS je posle šest meseci morala da se poslednjeg radnog dana u junu pojavi kao kupac deviza kako bi kurs stabilizovala na 84,9995 dinara. Banke, kao glavni kreatori krusa, su kako se ispostavilo, bile spremne da evro prodaju i po značajnije nižoj ceni od toga. Kako je izjavio ministar finansija Mlađan Dinkić čak i po kursu od 81 dinar. NBS je tokom juna na Međubankarskom tržištu prodala samo 11 miliona evra ili 20 puta manje nego u januaru, jer je ponuda bila značajno veća od tražnje, što je i dovelo do aprecijacije tokom prošlog meseca od 1,77 odsto. Ta tendencija je očito ubrzana početkom jula i za tri radna dana zvanični kurs evra formiran na Međubankarskom tržištu, a potvrđen i u međusobnom trgovanju banaka pao je na 84,6 dinara i to uz intervenciju NBS od nešto više od 12 miliona evra samo u jednom danu. Centralna banka očito nije mogla da dozvoli da dnevno pomeranje kursa bude tako drastično izraženo, a pitanje koje visi u vazduhu je na kom je nivou centralna banka, uz sva uvažavanja njenog opredeljenja da tržište određuje vrednost kursa, spremna ozbiljnijim intervencijama da zaustavi jačanje dinara kako ne bi bili ugroženi projektovani izvozni rezultati. Ono što se ovih dana pokazalo kao propratna pojava kretanja kursa je s jedne strane vidna nespremnost mnogih učesnika na deviznom tržištu da se aktivno uključe u novi kursni režim, a s druge, spremnost nekih od aktera da na različite načine iskoriste situaciju i ekstra profitiraju. U NBS smatraju da bi ovakva kretanja na deviznom tržištu trebalo da motivišu sve, a pre svega preduzeća, da aktivno planiraju svoje potrebe za devizama i da sa stanovišta kursa ne izlaze na äbrisani prostorô. Drugim rečima, privrednici ne bi smeli da sede skrštenih ruku, pa ako dođe do depresijacije dobro su prošli, a ukoliko dinar apresira, napadima na Narodnu banku da izražavaju svoje nezadovoljstvo. Već naredne nedelje čelnici NBS će u susretu sa izvoznicima i najvećim bankarima pokušati da nešto više učine na tom planu. Naravno da tržišno formiranje kursa u skladu sa ponudom i tražnjom deviza i za banke bi trebalo da predstavlja dodatnu poslovnu mogućnost da planiraju i određenu zaradu. Stoga bi današnji sastanak sa bankarima koji su najaktivniji na deviznom tržištu trebalo da dovede do određenih pomaka i u tom segmentu. U skladu sa slobodnijim plivanjem kursa banke će naime ubuduće morati dugoročnije da planiraju svoju likvidnost i dnevne potrebe za devizama, ali i da odgovorno savetuju svoje klijente, kako ih ne bi izlagale prevelikom riziku od dnevnih fluktuacija deviznog kursa. To sa jedne strane znači da svako ko ima višak deviza ili potrebu za njima ne treba da čeka poslednji trenutak da bi izvršio konverziju, a sa druge strane i da stalno ôšetanjeö iz dinara u evro i obrnuto nosi sa sobom rizik mogućeg gubitka zbog dnevnih promena kursa. Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, savetuje građanima Srbije da čuvaju evro jer će, kako tvrdi, njegova vrednost već u drugoj polovini avgusta početi da raste. - Kurs erva može da padne do 82 dinara tokom narednih mesec do mesec i po dana, ali čim prođe dejstvo ovih veštačkih uzroka koji jačaju dinar, građani koji imaju evre će biti u plusu - ističe Prokopijević. Naš sagovornik ističe da je "besmisleno povezivati jačanje dinara sa pričom da jača domaća ekonomija". On smatra da je pad vrednosti evra u odnosu na dinar posledica povećanog deviznog priliva jer, kako kaže, gastarbajteri već tradicionalno dolaze u vreme letnjeg perioda, ili zbog odmora, ili zbog građevinskih radova i drugih vidova investiranja. - Drugi razlog jačanje vrednosti dinara može se pronaći u restriktivnoj monetarnoj politici Narodne banke Srbije jer je emisija komercijalnih zapisa i podizanje obavezne rezerve na dinarske i devizne depozite smanjilo količinu dinara na tržištu - kaže Prokopijević. Prema rečima Jurija Bajeca, saradnika Ekonomskog instituta u Beogradu, trenutno se nalazimo u paradoksalnoj situaciji u kojoj država čuva evro od dinara, umesto da bude obrnuto. - Jačanje dinara nije posledica ozbiljnog poboljšanja kvaliteta privredne strukture niti povećanja konkurentnosti proizvodnje već sticaja okolnosti u kojima je prisutan veliki devizni priliv kroz nekoliko kanala - doznake, privatizacija i krediti koje strane banke povlače iz matičnih banaka, a čiji veliki deo završava u vidu obavezne rezerve na računu NBS - zaključuje naš sagovornik. On ističe da je neophodno težiti što potpunijem i uravnoteženijem kursu dinara odnosno uticati da devize na tržištu postanu kao i svaka druga roba bez uplitanja NBS. Utvrđivanja margina za provizije menjača Kao "kazna" za sadašnje naplaćivanje provizije kod otkupa i prodaje deviza koje idu čak i do osam odsto, menjače bi najverovatnije do kraja meseca moglo da dočeka određivanje margine za proviziju od plus, odnosno minus tri odsto na zvanično utvrđen kurs. Za one menjačnice koje su proteklih dana, za razliku od banaka, odbile da građanima prodaju devize ili su na neki drugi način prekršile svoje obaveze, NBS bi mogla prilikom obnove ugovora da primeni sankcije tako što im ugovore neće produžiti. Valutne klauzule Na korisnike kredita sa valutnom klauzulom jačanje dinara se različito odrazilo, u zavisnosti od ugovornih obaveza koje su preuzeli. Uglavnom su korisnici dugoročnih hipotekarnih kredita krajem juna platili manje dinarske rate na kredite zbog pada vrednosti evra. Ali, kod potrošačkih kredita ima ugovora koji uz valutnu odrednicu predviđaju i minimalni dinarski iznos rate, pa tako sadašnji pad evra nije imao uticaja na rate, ali zato svaki porast evra ima. NBS upozorava menjače Narodna banka Srbije saopštila je da su učestale primedbe građana da u većem broju menjačnica nisu mogli da kupe evro uz obrazloženje da menjači nemaju ovu valutu. NBS je juče pismom podsetila sve menjače na obaveze koje su preuzeli dobijanjem licence za rad koje podrazumevaju da su dužni da da bez obzira na dnevne oscilacije vrše i kupovinu i prodaju deviza, odnosno da ne mogu da kalkulišu sa kursnim rizicima. Izvor: "Danas".
Pripremljena dokapitalizacija Agrobanke
Agrobanka je spremna za emisiju novih akcija u vrednosti od 900 miliona dinara, izjavio je juče generalni direktor Agrobanke Dušan Antonić. On je na skupštini akcionara Agrobanke rekao da je, zahvaljući dobrim poslovnim rezultatima, više strateških partnera zainteresovano za dokapitalizaciju te banke. Nominalna vrednost akcija Agrobanke je 10.000 dinara po akciji, a predviđena je emisija 90.000 akcija. Najveća cena po kojoj su prodavane akcije te banke na Beogradskoj berzi je 23.750 dinara. Izvor: "Danas".
Predlog privatizacionog savetnika za NIS uskoro pred srpskim ministrima:
Vlada Srbije daje zeleno svetlo?
Vlada Srbije će dati saglasnost na finalni izveštaj Radne grupe republičkog Ministarstva rudarstva i energetike o strategiji privatizacije NIS koji je dostavio privatizacioni savetnik konzorcijum Meril Linč - Rajfajzen investment, nezvanično saznaje Danas. Portparol republičkog Ministarstva rudarstva i energetike Željko Martinović nije mogao da nam precizira kada će republička Vlada razmatrati izveštaj Radne grupe, ali je najavio da će javnost biti upoznata sa detaljima iz izveštaja privatizacionog savetnika odmah pošto se srpski ministri izjasne o tom pitanju. U stručnoj javnosti se, pak, spekuliše da će Vlada aminovati predlog privatizacionog savetnika veoma brzo, pošto je ranije najavljeno da će prva faza privatizacije Naftne industrije Srbije započeti u septembru ove godine. Izvor Danasa tvrdi da konzorcijum Meril Linč - Rajfajzen investment predlaže da se u prvoj fazi svojinske transformacije proda 33 do 40 odsto kapitala nacionalne naftne kompanije, uz koji bi pride išla i pančevačka Petrohemija, dok bi vlasnik većinskog paketa akcija ostala država. Privatizacioni savetnik smatra da bi nakon toga strateški partner trebalo da u modernizaciju proizvodnje uloži 700 do 800 miliona evra, a nakon 2010. godine, država bi bila dužna da ustupi određeni broj akcija koje bi partneru omogućile da postane većinski vlasnik. Pretpostavlja se da je jedina stavka u izveštaju, koja bi mogla da naiđe na otpor većine ministara, ona koja predviđa da strateškom partneru pripadne većina mesta u bordu direktora NIS, što bi mu faktički omogućilo da upravlja kompanijom, iako bi formalno i dalje njen većinski vlasnik bila država. Prema modelu koji je ponudio privatizacioni savetnik zaposleni u NIS nemaju pravo da otuđuju svoje deonice, niti da dobijaju dividende pet godina od starta prve faze privatizacije kompanije, što bi, po mišljenju nekih eksperata, značilo da će njihove akcije biti sasvim obezvređene. Takođe, u predlogu konzorcijuma Meril Linč - Rajfajzen investment se ne spominju besplatne akcije koje bi trebalo da dobiju građani Srbije, s obzirom na to da je reč o javnom preduzeću. Privatizacioni savetnik je protiv stvaranja konzorcijuma kompanija koje žele da kupe NIS, već se zalaže za pojedinačan nastup zainteresovanih firmi na tenderu. Među kompanijama koje su zainteresovane za NIS,navode se Lukolil, MOL,OMV, Helenik Petroleum i Petrol, dok navodno Britiš Petroleum i Šel, bar zasad, nemaju takve pretenzije. Izvor: "Danas".
Sindikati javnih preduzeća ne prihvataju odbijanje njihovih zakonskih predloga:
Nastavak borbe za besplatne akcije
Odluka poslanika Skupštine Srbije da ne izglasaju četiri zakona o osnivanju akcionarskih društava EPS,NIS,PTT i Telekoma, nije obeshrabrila predlagača, Konfederaciju slobodnih sindikata, koji nameravaju da nastave sa aktivnostima koje će omogućiti da se besplatne akcije podele pre privatizacije tih preduzeća. Sindikalci i građani okupljeni u Narodnoj inicijativi očekuju da će do jeseni uspeti da izdejstvuju da se u skupštinskoj proceduri nađu novi zakoni, koji će obuhvatiti podelu besplatnih akcija ne samo u ta četiri javna preduzeća već i u svim ostalim. Takođe, sindikalci nameravaju da pojačaju i javnu kampanju za legitimnost svojih zahteva, i uporno ističu da je svaki od njihovih zakonskih predloga potpisima podržalo pola miliona građana, što poslanici nisu želeli da uvaže kao ključni argument. Ni Vlada Srbije ni republička Skupština, smatraju sindikalci, nisu navele nijedan kontraargument predlogu Narodne inicijative čime su se "oglušili o volju naroda". Aktivisti Narodne inicijative nameravaju da nastave sa "prozivkom" poslanika koji su glasali protiv njihovih zakonskih predloga, i to tako što će svim članovima sindikata dostaviti informaciju kako je koja politička stranka zastupljena u parlamentu glasala, uz obećanje da se to neće zaboraviti na sledećim izborima, za koje mnogi očekuju da bi mogli biti raspisani do kraja godine. Podsećanja radi, ideja sindikalaca da štampaju oglase sa fotografijama poslanika koji će glasati, sindikati su tokom skupštinske rasprave razgnevili poslanike. Izvor: "Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
