 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Najavljena privatizacija srpske naftne kompanije uznemirila konkurente u regionu:
Akcije NIS određuju poziciju igrača na "naftnom" tržištu Jugoistočne Evrope
Nakon privatizacije, Naftna industrija Srbije postaće ozbiljan "igrač" na energetskom tržištu Jugoistočne Evrope i respektabilan konkurent svim kompanijama u regionu - izjavio je za Danas Dejan Stojadinović, stručnjak za energetiku komentarišući pisanje hrvatske štampe da je svojinska transformacija NIS uznemirila konkurente u regionu. Prema njegovim rečima NIS će najviše prosperirati ukoliko ga kupi neka od velikih svetskih kompanija. - Velike naftne kompanije imaju i te kako interes da kupe srpsku naftnu kompaniju jer je tržište Srbije jedno od najvećih u regionu Jugoistočne Evrope, pa njegovo "osvajanje" garantuje unosnu zaradu. Drugi razlog je taj što sve kompanije, koje u ovom trenutku pokazuju interesovanje za NIS, zauzimaju gotovo identičan strateški položaj u regionu, pa bi onaj koji bude najuspešniji u trci za akcije NIS odneo prevagu na tržištu Jugoistočne Evrope - tvrdi naš sagovornik. Hrvatska štampa spekuliše da mađarska naftna kompanija MOL, vlasnik 25 odsto akcija kompanije INA, planira da uloži milijardu evra u rafinerije nafte u Rijeci i Sisku kako bi se bar donekle ublažila situacija nakon privatizacije NIS. Razlog više za investiciju MOL u Hrvatskoj je i taj što je mađarska kompanija u Češkoj zatvorila 11 od ukupno 45 svojih benzinskih stanica koje u toj zemlji poseduje preko slovačke filijale. Mađari, inače, ne kriju da su veoma zainteresovani za kupovinu NIS pa pojedini energetski eksperti smatraju da će u slučaju kašnjenja sa modernizacijom svojih postrojenja u Hrvatskoj težište svojih poslovnih aktivnosti prebaciti na rafinerije u Srbiji, naravno ako da pobedi na tenderu za strateškog partnera srpske naftne kompanije. U Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije ističu da će se najveći efekti privatizacije nacionalne naftne kompanije osetiti kroz unapređenje proizvođačkih kapaciteta s obzirom na to da će rafinerije biti osposobljene da proizvode gorivo po svetskim standardima. Kada je reč o distribuciji i tržištu, prema planovima Vlade Srbije, NIS bi trebalo da funkcioniše u skladu sa principima optimalnog planiranja tržišta. To praktično znači da tržište funkcioniše na minimalne troškove kako bi se obezbedile konkurentne cene naftnih derivata svetskog kvaliteta. Budući strateški partner NIS kome bi u prvoj fazi privatizacije pripalo 37,5 odsto akcija, ugovorom će se obavezati da u kompaniju uloži oko 250 miliona dolara. U drugoj fazi privatizacije strateški partner ima mogućnost preuzimanja svih akcija zaposlenih, što znači da će raspolagati sa 49 odsto akcija uz dokapitalizaciju u pretpostavljenom iznosu od 300 miliona dolara. Izvor:"Danas".
Predlog zakona o stranim ulaganjima pod lupom:
Podsticaj stranim investicijama
Nerešena pitanja monopola nad gradskim građevinskim zemljištem, kao i denacionalizacije velika su sramota za našu zemlju. Zato očekujem da se u narednih šest do osam meseci ti problemi konačno reše - izjavio je juče Milan Parivodić, ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, na okruglom stolu "Predlog zakona o stranim ulaganjima", koji je organizovala Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. On je predstavljajući Predlog zakona o stranim ulaganjima istakao da će nova zakonska rešenja otvoriti vrata velikim stranim investicijama, pri čemu će ključnu ulogu odigrati jedinstveni šalter. Reč je o instituciji koja bi trebalo da garantuje strogo poštovanje ugovora sklopljenog direktno između predsednika opštine i stranog ulagača. - Jedinstveni šalter će stranim investitorima omogućiti da brzo i jednostavno pribave sva potrebna dokumenta. Za velike strane investitore, odnosno one koji nameravaju da u naredne dve godine, računajući od momenta ulaska na tržište, ulože više od deset miliona evra, kao i da zaposle 50 radnika i na početku ulože minimum tri miliona evra u razvoj tehnologije, jedinstveni šalter biće pri Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom - kaže Parivodić. Direktor Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza Jasna Matić kritikovala je zakonsko rešenje zbog toga što predsedniku opštine i resornom ministru daje prevelika ovlašćenja, čime se otvaraju vrata korupciji, na šta se investitori posebno žale. Prema rečima Borisa Baklaja, predstavnika stranih investitora, Nacrt zakona nudi dobra rešenja, koja će podstaći individualna ulaganja. On je izrazio očekivanje da će dobro rešenje zaživeti i u praksi. Željko Ožegović, predsednik opštine Novi Beograd, ukazao je na neophodnost donošenja zakona o imovini jer su, kako kaže, sve analize pokazale značajne gubitke pre svega kada je reč o otvaranju novih radnih mesta. Izvor:"Danas".
Od septembra novi okvir za monetarnu politiku:
JELAŠIĆ: Kamata glavno oružje protiv inflacije
Novi okvir monetarne politike na koji Narodna banka Srbije prelazi već prvog dana septembra, ima za cilj da u uslovima veće fleksibilnosti deviznog kursa dovede do obaranja bazne inflacije i svede je na nivo od sedam do devet odsto, a naredne godine na četiri do osam odsto. Trenutno, godišnji nivo inflacije je 13,1 odsto što je za 0,3 odsto više nego što je bila godišnja inflacija registrovana krajem jula. Očito, avgustovski rast cena kako se procenjuje od 0,7 odsto, zaustavio je opadajući trend koji je zabeležen u maju, izjavio je juče, na konferenciji za novinare, guverner NBS Radovan Jelašić. Predstavljajući novi paket mera centralne banke kojim se utvrđuje okvir monetarne politike u kome glavni instrument postaje kamata na dvonedeljne repooperacije, Jelašić je naglasio da ekonomska situacija u Srbiji "nikada nije bila bolja, ali da istovremeno nikada nije bila ni veća odgovornost na političarima za odluke koje bi trebalo da donesu narednih dana". Što se NBS tiče, ona je odlučila da početni nivo kamate na dvonedeljne repooperacije posle smanjivanja inflatornih očekivanja bude 18 odsto, što je za dva odsto niže od dosadašnjeg. Od 1. januara 2007. godine dvomesečne reooperacije biće zamenjene prodajom šestomesečnih zapisa NBS pri čemu će tržište određivati kamatnu stopu a centralna banka će samo dva puta mesečno određivati obim transakcija. Referentna stopa NBS utvrđena je na nivou od 14 odsto (do sada je bila šest odsto), a ubuduće će biti na nivou koji od kamate na dvonedeljne repooperacije odstupa u oba smera za četiri odsto. Poslovnim bankama minimalna dnevna obavezna rezerva smanjena je sa 80 na 50 odsto a tokom naredne godine biće ukinuta. Devizni kurs će biti dodatno liberalizovan, a NBS će nastaviti da se povlači sa deviznog tržišta - rekao je Jelašić. Guverner ističe da će to biti učinjeno tako što će menjači biti preusmeravani na poslovanje sa poslovnim bankama ali i što će NBS svakodnevno prodavati u početku 20 odsto otkupljenih deviza od menjača, a do kraja 2007. godine i sav dnevni otkup od njih na deviznom tržištu. NBS će ustanoviti i novi sistem retkih deviznih intervencija na tržištu i to samo da bi bile sprečene velike dnevne fluktuacije kursa, smanjene pretnje finansijskoj i cenovnoj stabilnosti i osiguran nivo deviznih rezervi zemlje. - Novi monetarni okvir predstavlja deo programa jačanja i poverenja u domaću valutu, izgradnje okruženja sa niskom i stabilnom inflacijom i obezbeđenja fleksibilnosti u prilagođavanju domaćim i spoljnim šokovima i promenama. Osim toga, monetarna politika će aktivno odgovarati na sve eventualne šokove koji su pretnja niskoj inflaciji, dok će fluktuiranje nominalnog deviznog kursa biti brana prilagođavanju na te šokove - istakao je Jelašić. Objašnjavajući zašto se baš sada NBS opredelila za promenu okvira monetarne politike, guverner je u prvi plan istako da trenutno devizne rezerve Srbije iznose 11,3 milijarde dolara i da je to rekord čak i u odnosu na nivo ostvaren 1990. godine u SFRJ, a da je u slučaju fiskalne relaksacije još važnije da imamo fleksibilan kurs zbog mogućih spekulacija. Targetiranje inflacije, rekao je na kraju konferencije za štampu guverner Jelašić, upravo inflaciju postavlja kao direktan i merljiv cilj, a monetarnu politiku čini više odgovornom za njegovo ostvarivanje i transparnetnom u pogledu metoda kojima se to postiže. Izvor:"Danas".
Da li je Miroslav Mišković odigrao ulogu Trojanskog konja u preuzimanju Kompanije Novosti:
VAC sprečen da preuzme kontrolu medija u Srbiji
Dan posle prodaje 56 odsto akcijskog kapitala Kompanije Novosti u javnosti ne prestaju spekulacije ko je kupac koji je bio spreman da za akcije najtiražnijeg lista izdvoji 13 miliona evra. Na Beogradskoj berzi akcije Kompanije Novosti dostigle su rekordnu cenu od oko 3.400 evra. I mada bi sutra trebalo da bude obelodanjena vlasnička struktura Novosti, kao najozbiljniji kupci pominju se Miroslav Mišković, Milan Beko i Miodrag Kostić; izvesno je da je u nadmetanju na berzi učestvovalo sedam kupaca. Komentarišući prodaju akcija Novosti Branko Pavlović, konsultant, kaže da je cena pojedinačne akcije bila ogromna i da su mali akcionari, suočeni sa rizikom da njihove akcije neće biti prodate prvog dana trgovanja, bili spremni i da spuste cenu. - U igri je veliki novac, VAC je najavljivao kupovinu celog paketa i za to je bio spreman da plati oko 23 miliona evra. Na drugoj strani svi znamo ko su bogati ljudi u Srbiji koji bi "udruženim snagama" mogli da sakupe 13 miliona evra. Ako Manojlo Vukotić kaže da su kupci ozbiljni srpski biznismeni, treba mu verovati, a Kompanija Novosti je firma koja uz smanjenje troškova poslovanja i više oglasa može da poveća tiraž i ostvaruje ozbiljan profit - tvrdi Pavlović. Komentarišući spekulacije da je jedan od glavnih kupaca Miroslav Mišković vlasnik Delta Holdinga Pavlović tvrdi da je Mišković možda samo pomogao nekom od kupaca da kupovinom većinskog paketa akcija Novosti spreči VAC da ostvari kontrolu nad medijima u Srbiji. Prema rečima Milana R. Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, bitno je da tržište funkcioniše, "a manje je važno ko su novi vlasnici Kompanije Novosti". Očigledno je da je paket podeljen i da nijedan od kupaca nema više od 25 odsto vlasništva, jer takva kupovina zakonski nije dozvoljena bez saglasnosti Komisije za hartije od vrednosti. Zatim, očigledno je da je postojao dogovor kupaca i prodavaca u vezi sa cenom i zato je transakcija obavljena brzo. Ipak, ne može se izbeći uloga države i umešanost politike u ovu kupovinu - izjavio je Kovačević, ukazujući na činjenicu da su mediji važni za javnost i sigurno su pod uticajem vlasti. Na kraju to je očigledno i u slučaju Novosti, jer je u vlasništvu države ostao paket koji čini trećinu vlasništva. Izvor:"Danas".
Austrijska kompanija Unika, polako ali sigurno, osvaja tržište osiguranja u Srbiji:
Pozicioniranje preko Zepter osiguranja
Kada bi osiguravajuće kuće nudile osiguranje preživljavanja, srpsko tržište bi za njih bilo Meka. Činjenica je da čak dve trećine građana troši više od dve trećine prihoda na osnovne životne potrebe, te se ekspanzija tržišta osiguranja očekuje, ali tek kada "bolji život" stigne u Srbiju. Na to ukazuje iskustvo svih zemalja koje su prošle kroz proces tranzicije. Da se na to treba pripremiti i "iskočiti" u pravom trenutku, pokazale su strane osiguravajuće kuće koje su, iako gotovo da i ne postoji tražnja za njihovim uslugama (učešće premija osiguranja u bruto društvenom proizvodu iznosi svega dva odsto), počele da zauzimaju poziciju na domaćem tržištu. Procenjuje se da bi do 2008. godine, u Srbiji, uz godišnji rast od oko deset odsto to učešće moglo da bude podignuto sa oko 2,2 na samo 2,4 odsto. To znači da ukupna premija osiguranja ne bi premašila 600 miliona evra. Značajniji skok se može očekivati kada je reč o auto osiguranju, dok se kod osiguranja imovine, životnog, dopunsko zdravstvenog i dopunsko penzijskog osiguranja, koje je stanovnicima razvijenih zemalja najinteresantnije i isključivo zavisi od standarda, u skorije vreme ne može očekivati veći pomak. Tome treba dodati i problem neodgovarajuće zakonske regulative. Za pozicinioranje na tržištu osiguranja u Srbiji zainteresovana je i austrijska kompanija Unika koja je preuzela 80 odsto Zepter osiguranja. U renome te kompanije mogli su se uveriti novinari beogradskih medija koji su ovih dana boravili u Beču i imali priliku da se upoznaju sa poslovanjem Unike. Utisak je da je reč o velikoj, snažnoj kompaniji sa dugom tradicijom u oblasti poslova osiguranja. Najveći akcionar kompanije (kao i gotovo svih kompanija u Austriji!) je Rajfajzen banka. Oni posluju u 16 država centralne i srednje Evrope, opslužujući oko pet miliona klijenata. U fokusu poslovanja je zdravstveno osiguranje koje godišnje donosi više od 70 odsto profita. U zemljama balkanskog regiona, međutim, ta kompanija prihoduje najviše od auto osiguranja, čije učešće premašuje 70 odsto. Udeo u premiji izvan Austrije je oko 30 odsto. Koliko su poslovi osiguranja profitabilan posao pokazuju rezultati poslovanja izraženi u milionima evra, preciznije reč je o 190 miliona evra, koliko je prošle godine iznosio dobitak te kompanije. Koliko je Unika prisutna u Beču može se videti posmatrajući luksuzne hotele, zgrade, restorane, bolnice, koji su u njenom vlasništvu. Ta kompanija planira da uskoro otvori klinički centar u Beogradu. Da je reč o izuzetno skupoj bolničkoj usluzi ukoliko ne postoji ugovor o zdravstvenom osiguranju sa nekom od osiguravajućih kuća, pokazuje podatak da bolnički dan u jednoj od bolnica koje su u vlasništvu Unike (bez angažovanja lekara) košta čak 450 evra. Izvor:"Danas":
|
|
|
|
|
|
|
|
