 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Trgovinski sud u Beogradu poništio privatizaciju Jugoremedije:
Radnicima većinski paket akcija
Trgovinski sud u Beogradu je prvostepenim rešenjem poništio privatizaciju Jugoremedije, a po pravosnažnosti odluke, radnici će postati većinski vlasnici te fabrike, rekao je juče predsednik Udruženja malih akcionara Jugoremedije Zdravko Deurić. Privatizacija je poništena, kako je objasnio Deurić na konferenciji za novinare, jer kupac te zrenjaninske farmaceutske kompanije, firma Jaka 80 iz Radoviša, nije ispoštovao ugovor o investicionom ulaganju od 360 miliona dinara. Prema njegovim rečima, pored te presude Trgovinskog suda, koja je doneta 31. maja ove godine, Okružni sud u Zrenjaninu je 26. maja poništio ugovor o investicionom ulaganju, odnosno o dokapitalizaciji Jugoremedije od strane vlasnika Jake 80 Jovice Stefanovića Ninija. Tim presudama je omogućeno da mali akcionari ponovo postanu većinski vlasnici Jugoremedije sa 58 odsto kapitala, a država će sa pravosnažnošću presude ponovo postati vlasnik 42 odsto kapitala, dodao je on. Akcionari Jugoremedije vode i radne sporove, jer je vlasnik Jake 80, tada suvlasnik Jugoremedije, otpustio 148 radnika, koji su svi bili članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije. Republička inspekcija rada, kako je rekao Deurić, donela je rešenje u korist radnika i naložila poslovodstvu Jugoremedije da vrati radnike na posao, ali to još nije sprovedeno. On je istakao da je vlasnik Jake 80 ovih dana, bez obzira na presudu, ponovo pokušao nezakonito da trguje akcijama Jugoremedije, sa namerom da ih pretvara kao nenovčana sredstva u udele nekih svojih firmi. On je podsetio da je Stefanović preko Jugoremedije kupio i četiri firme kao povezana preduzeća, i to Medelu iz Vrbasa, Vetfarm iz Novog Sada, Luksor iz Zrenjanina i Nišku pivaru. Izvor:"Danas".
Nacionalni investicioni plan ugrožava stabilnost srpske ekonomije, tvrde analitičari Međunarodnog
Ocena MMF određuje rejting Srbije
Ekonomska kretanja u našoj zemlji bolja su od očekivanih, pre svega kada je reč o naporima da se smanji inflacija, zatim o prilivu stranih direktnih investicija i ostvarenom visokom nivou deviznih rezervi. Međutim, Međunarodni monetarni fond izražava zabrinutost zbog efekata koje po stabilnost srpske ekonomije može da ima Nacionalni investicioni plan, kako zbog visine predviđenih sredstava tako i zbog najavljene strukture planiranih ulaganja, potvrdili su posle razgovora u Singapuru, na godišnjoj skupštini MMF i Svetske banke, guverner NBS Radovan Jelašić i ministar privrede Predrag Bubalo. Predstavnici MMF su, doduše, istakli da razumeju potrebu Srbije da ulaže u infrastrukturu, ali smatraju da bi bio potreban duži vremenski period od predviđenog da bi se sredstva uložena u te namene mogla efikasnije iskoristiti, a da se ne naruši makroekonomska stabilnost. Uz to, predstavnici MMF su ponovili da je za proces tranzicije u Srbiji od ključnog značaja da se nastavi sa restrukturiranjem javnih preduzeća. Koliko su uveravanja predstavnika Vlade Srbije bila uverljiva za čelnike MMF koji pred sobom imaju spisak preuzetih obaveza, najbolje će se videti kada se 18. oktobra bude sastao Bord direktora ove međunarodne finansijske organizacije koji će sagledati kako se sprovodi postmonitoring program. - Uprkos tome što Srbija trenutno nema aranžman sa MMF ocena te institucije o tome gde se Srbija nalazi na reformskom putu od izuzetne je važnosti za budući rejting naše zemlje. S druge strane, to je i signal koji će Fond poslati potencijalnim investitorima koji su spremni da ulažu u Srbiju - naglašava guverner Jelašić čiji je zadatak u Singapuru bio, između ostalog, da predstavnicima MMF predstavi novi okvir monetarne politike. Kako je u osnovi prelazak na targetiranje inflacije ideja koju je predložio i MMF, a pri tom i mere monetarne politike dejstvuju na one neuralgične tačke koje je tokom letošnjeg boravka u Beogradu konstatovala Misija MMF predvođena Piterom Dojlom, ne treba sumnjati u to da će ocena MMF u ovoj sferi biti povoljna, naročito kada se uzme u obzir i to da od 1. oktobra stupa na snagu novi Zakon o bankama kojim centralna banka dobija veća ovlašćenja u nadzoru nad poslovanjem banaka. Mnogo neizvesnija je međutim ocena koja se odnosi na sprovođenje fiskalne politike posebno ukoliko do sednice Borda bude usvojen rebalansirani budžet Srbije, s obzirom na to da se njime između ostalog ozbiljno narušava dogovoreni iznos budžetskog suficita. Mada ministar finansija Mlađan Dinkić tvrdi da je sve dogovoreno letos sa šefom Misije za Srbiju, teško je poverovati da će MMF lako preći preko činjenice da će se umesto 39 milijardi dinara na kraju godine u državnoj kasi naći tek 15,4 milijarde dinara ili 39 odsto prvobitno utvrđenog suficita. Možda će brži rast GDP od očekivanog ovo smanjenje procentualno umanjiti, ali teško da bi moglo da se dogodi da ovogodišnji i prošlogodišnji suficit dostignu 3,6 odsto GDP kako je prvobitno planirano. Čak i to što je u Singapuru u susretu sa predstavnicima Svetske banke delegacija srpske vlade izrazila spremnost da prevremeno otplati deo najskupljih kredita prema ovom poveriocu, u iznosu od oko pola milijarde evra, neće ublažiti bojazan koja je, osim kod predstavnika MMF, prisutna i kod brojnih domaćih ekonomista, da bi Srbija mogla da dođe u poziciju da joj vraćanje spoljnog duga u budućnosti predstavlja ogroman problem. Otuda i njihovo ponovno insistiranje da se višak privatizacionih sredstava mnogo više nego što je to planirano usmeri na vraćanje spoljnog duga, a ne na ovako veliko investiranje. Izvor:"Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
