Beograd -- Investicione jedinice sva četiri fonda su pale, a najviše je pala vrednost jedinica fonda Delta plus.

Vrednost investicione jednice balansiranog fonda Delta plus smanjena je za 7,31 dinar, odnosno 0,54 odsto, na 1.346,46 dinara, a ukupna imovina fonda smanjena je za devet miliona dinara, na 1,548 milijardi.

Fond Fokus premijum je ubeležio pad vrednosti investicione jedinice od 2,56 dinara, odnosno 0,24 odsto, na 1.078,84 dinara, a ukupna vrednost imovine fonda smanjena je za 0,9 miliona dinara, na 336,4 miliona.

Vrednost investicione jedinice fonda Rajfajzen akcije smanjena je za 0,20 dinara, odnosno 0,02 odsto, na 986,34 dinara, a ukupna imovina fonda smanjena je za četiri miliona dinara, na 1,173 milijardi.

Fond Fima proaktiv ubeležio je pad vrednosti investicione jedinice za 0,26 dinara, odnosno 0,03 odsto, na 1.036,50 dinara, a imovina fonda je smanjena za dva miliona dinara, na 1,089 milijardi.

Prilika za ulaganja malih investitora na Beogradskoj berzi
Nerealno je očekivati da se na berzi u kratkom roku zaradi čak 20 odsto jer i na oročen novac u banci kamata je između pet i sedam odsto

BEOGRAD - Pad prometa i cena akcija na berzi tokom poslednjih tri meseca dobra je prilika da se kupe jeftinije hartije od vrednosti, ali psihologija malih ulagača sa ušteđevinom od 1.000 do 3.000 evra je da ih pazare tek kada tržište cveta jer pretpostavljaju da će samo u tom slučaju rast da se nastavi. Mali investitori i akcionari treba da budu strpljivi i da dobrim prikupljanjem informacija o ekonomskim performansama preduzeća procene da li im se isplati da prodaju ili kupe akcije određenog preduzeća, preporuka je berzanskih stručnjaka. „Svaka zemlja ima politički rizik, za Srbiju je to Kosmet, ali to je samo jedan od parametara koji utiče na formiranje cena akcija. Uvek je najbitnije za cenu firme kako ona posluje, kako je uređena, koliko je profitabilna i kakav rast obezbeđuje jer to povlači najveći ponder u jednoj ceni akcija“, rekla je direktorka brokerske kuće „MV investment“ Dragijana Radonjić Petrović.

Prema njenim rečima, za investitore je važno da prvo razjasne s kakvim su se očekivanjima i ambicijama pojavili na berzi. Ako su ušli da u jednom danu zarade 20 odsto na uloženi novac, koliko je maksimalno moguće pomeranje cene akcije, onda je to neozbiljna pretpostavka jer bi svako sedeo kod kuće i tako zarađivao novac, rekla je ona. „Akcionari moraju biti pre svega realni u svojim očekivanjima. Ako banka daje između pet i sedam odsto kamate na oročeni novac, onda je očekivana dnevna zarada na berzi od 15 do 20 ipak nerealna“, dodala je Radonjić Petrović.
Nenad Gujaničić iz brokerske kuće „Sinteza invest grupa“ kaže da je malim investitorima najveći neprijatelj - panika.

- Za njih je najvažnije da se dugoročno pridržavaju principa investiranja - da ne očekuju zaradu na kratak rok, da diverzifikuju (podele) portfelj u nekoliko vrsta akcija kako bi se smanjio rizik i tek tada rezultati na duži rok ne mogu da izmaknu - tvrdi Gujaničić i dodaje da je pogrešna pretpostavka i da paniku sitnih igrača zloupotrebljavaju krupni, jer je količina deonica koju imaju mali nedovoljna da zadovolji eventualnu tražnju velikih igrača. Pozitivne vesti na političkoj sceni mogu drastično da pokrenu berzansko tržište, a to znaju i strani investitori koji se ne povlače ali su mnogo oprezniji i uzdržaniji u kupovini - tvrdi Gujaničić.

Prvorangirani na tenderu za „Jugoslovensko rečno brodarstvo“ konzorcijum „Tomoza“ - „Daksin“ trebalo je do 10. decembra da Agenciji za privatizaciju dostave originale dokumenata da u svojoj delatnosti imaju rečni transport.
To je osnovni uslov da bi započeti pregovori o potpisivanju kupoprodajnog ugovora mogli da budu nastavljeni, odnosno u protivnom taj konzorcijum bude diskvalifikovan, a započeta procedura nastavljena sa drugorangiranim - malteškom brodarskom kompanijom „Palmali“.
U Agenciji za privatizaciju kažu da će danas saopštiti koja dokumenta im je poslao konzorcijum „Tomoza“ - „Daksin“, a izvori „Blica“, kažu da je opet reč o kopijama ugovora. Privatizacioni savetnik „Palmalija“ izričit je da te kopije ugovora, bez obzira što su overene u Džakarti, ne mogu da budu uzete kao validne, jer su obe kompanije („Rikso“ i „Silverston“) navedene u tim ugovorima negirale da su ih ikada potpisale. Smatrajući da je reč o skandaloznom kršenju tenderske procedure drugorangirani „Palmali“ uputio je zahtev Agenciji za privatizaciju i resornom ministarstvu da i oni direktno urade proveru kod kompanija „Rikso“ i „Silverston“, a da bi se se upravo sačuvala zakonitost postupka.