Beograd -- Vlada Rusije ponudila je Srbiji milijardu evra za većinsko vlasništvo u Naftnoj industriji Srbije (NIS).

 

 

Nacrt međudržavnog sporazuma predviđa da Rusija u zamenu za prolazak kraka gasovoda "Južni tok" i skladište gasa u Banatskom Dvoru, Srbiji plati milijardu evra za kontrolni paket akcija u NIS-u.

"Rusi su nam ponudili paket '500 plus 500'. To znači da bi pola milijarde evra bilo isplaćeno u gotovini, dok bi druga polovina novca bila investirana u NIS", izjavio je izvor "Blica" blizak Vladi Srbije i dodao da bi vlada zauzvrat dala većinsko vlasništvo u domaćoj naftnoj kompaniji i to bez tendera.

Deo ruske ponude podrazumeva prolazak kraka gasovoda "Južni tok" kojim bi se Srbiji omogućilo sigurno snabdevanje gasom, a ovaj gasovod bi obezbeđivao prihode od prolaznih taksi, koje bi najverovatnije bile naplaćivane pola-pola.

"Predložen je samo krak, a njega će graditi 'Jugorosgas' u saradnji sa 'Srbijagasom'", piše list pozivajući se na neimenovani izvor.

Krak gasovoda "Južni tok" imao bi kapacitet 10 miliona kubnih metara gasa dnevno, što je dovoljno za snabdevanje Srbije, a stručnjaci smatraju da bi NIS mogao da povoljnije kupuje naftu, ima bolje uslove plaćanja, ali i sigurnost snabdevanja.

Radna grupa zasedala je juče, ali se ne zna da li postignut dogovor

Radna grupa za saradnju Srbije i Rusije u oblasti naftne i gasne privrede, na čijem je čelu premijer Vojislav Koštunica, zasedala je juče povodom ponude Rusa, ali u Ministarstvu energetike nisu želeli da kažu da li je nešto dogovoreno.

Predsednik Srbije Boris Tadić i vicepremijer Božidar Đelić nedavno su u medijima pozitivno ocenili ruski predlog, dok je sam ministar energetike Aleksandar Popović ocenio predlog kao više nego dobru ponudu.

Međutim, ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da bi početna vena na tenderu za NIS trebalo da bude oko dve milijarde evra i da ga treba izuzeti iz međudržavnog sporazuma.

Nezvanično, postoji načelna saglasnost lidera dve najveće parlamentarne stranke, Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, o pristanku na ovaj predlog. Jedino se spekuliše o tome da DS ne želi da prepusti Rusima većinsko vlasništvo u NIS-u, dok je DSS spreman na to.

Ako bi ugovor bio potpisan, Rusi bi preuzeli energetski primat na srpskom tržištu, dok bi suprotna varijanta mogla da dovode do toga da Rusija, koja snabdeva Srbiju gasom, poveća cenu ovog energenta i zatraži bržu naplatu više stotina miliona dolara kojoj je Srbija duguje.

Beograd -- Srbija će zahvaljujući inicijalnim javnim ponudama (IPO) akcija biti najatraktivnija zemlja za investitore, rekao je Dinkić.

 

 

Na Okruglom stolu "Privatizacija javnih preduzeća Srbije inicijalnom javnom ponudom" u organizaciji Beogradske berze, ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je rekao da će IPO pojačati priliv direktnih ulaganja iz inostranstva u Srbiju.

Ministar je priliv direktnih stranih investicija u sledećoj i narednih godina procenio na šest milijardi dolara godišnje.

"Cilj besplatne podele akcija jeste da se akcionari masovno uvedu u javna preduzeća i da ih bolje kontrolišu, kao i da se građani nauče akcionarstvu", naglasio je Dinkić i dodao da podela akcija nije ekonomski ali jeste društveno opravdana.

IPO, odnosno prva pojava akcija neke kompanije na primarnom tržištu, akcionarstvu i listiranju javnih preduzeća daće veliki podsticaj, napomenuo je Dinkić.

Evidentiranje građana za besplatne akcije Galenike, Telekoma, Aerodroma i EPS-a počeće mesec dana po usvajanju zakona o besplatnoj podeli akcija, koji je u skupštinskoj proceduri, i baza akcionara biće gotova na jesen.

Paralelno će u prvom kvartalu 2008. ići tender za privatizacionog savetnika koji će vladi preporučiti strategiju IPO i, prema procenama ministra, Telekom i Galenika bi trebalo da budu na Berzi krajem godine, Aerodrom u 2009. a EPS u 2010. godini.

Građani će, šest meseci nakon IPO, pošto se formira tržišna cena akcija, njima moći i da trguju.

Potpredsednik vlade Božidar Đelić je na istom skupu ukazao na potrebu jačanja tržišta hartija od vrednosti i unapređenja akcionarstva u Srbiji, kao i pretvaranja Beograda u regionalni finansijski centar, poput Varšave u centralnoj Evropi.

Đelić se, istaksvšsi da će Beogradska berza zahvaljujući IPO biti u fokusu u godinama koje slede, založio za davanje sličnih, ako ne istih, uslova za trgovinu investitorima iz regiona.

Procenivši da će kapitalizacija Beogradske berze uz IPO za četiri-pet godina narasti na 50 milijardi evra sa 15 milijardi, potpredsednik vlade je izrazio nadu u integraciju berzi u regionu i formiranje "Balkanneksta", poput "Juroneksta", sa centrom u Beogradu.

Direktor Beogradske berze Gordana Dostanić ocenila je na skupu da rezultati poslovanja Berze pokazuju da Srbija ima zrelo tržište kapitala koje vapi za kompanijama koje će privući strane investitore.

Predstavnici stručne javnosti, među kojima je i direktorka brokerske kuće "MV Investments" Dragijana Radonjić Petrović, izneli su svoje predloge predstavnicima izvrsne vlasti.

Jedan od zahteva je i da se ne ukida mogućnost brokerima, berzi i Centralnom registru da dobiju proviziju prilikom trgovanja besplatnim akcijama kao i da se porez na kapitalnu dobit ne smanjuje na deset odsto već u potpunosti ukine čime bi se učesnici na tržištu kapitala u Srbiji izjednačili sa građanima u regionu.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić tim povodom izjavio je će država brokerima isplatiti sve troškove, a da će se posebnim Ugovorima sa berzom i Centralnim registrom odrediti način nadoknade troškova tim institucijama.

Beograd -- Završen je javni poziv za upis i uplatu investicionih jedinica fonda Ilirika Jugoistočna Evropa (JIE).

 

Rešenjem Komisije za hartije od vrednosti RS, od 25.12.2007. godine, otvoreni investicioni fond Ilirika JIE upisan je u Registar investicionih fondova, čime su se stekli uslovi da fond počne sa radom i realizacijom svoje investicione politike.

Fond Ilirika JIE organizovan je kao fond rasta i ulagaće najmanje 75 odsto svoje imovine u akcije. Ovaj fond namenjen je svim ulagačima, fizičkim i pravnim licima, koji žele da deo svoje imovine, pored ulaganja u Srbiji, diversifikuju i na tržištima u regionu koja imaju visok potencijal rasta, pre svega Slovenije, Hrvatske i Makedonije.

Fondom Ilirika JIE će upravljati Društvo za upravljanje investicionim fondovima Ilirika DZU a.d. Beograd, koja posluje u okviru regionalne finansijske grupacija Ilirika.

Ilirika je regionalna kompanija koja trenutno upravlja sa 10 investicionih fondova u Sloveniji, 3 fonda u Hrvatskoj i 2 investiciona fonda u Makedoniji, a u postupku je osnivanje još 6 novih fondova u regionu.

Za četiri javna preduzeća - „Telekom“, „Galeniku“, „Aerodrom“ i EPS - planirana je manjinska privatizacija, tako što će akcije tih preduzeća na prodaju biti iznete kroz inicijalnu javnu ponudu i listirane na berzi - saopštili su potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić i resorni ministar Mlađan Dinkić, učestvujući juče na sesiji Beogradske berze posvećenoj toj temi.

 

Priprema regulative koja bi trebalo da obezbedi realizaciju ovog procesa već je pokrenuta i, kako je naveo ministar Dinkić, plan je da se u decembru iduće godine objavi prva incijalna javna ponuda. Dilema je samo da li će start krenuti od „Telekoma“ ili od „Galenike“. Ukoliko se krene od „Telekoma“, za „Galeniku“ bi onda inicijalna javna ponuda bila objavljena već u prvoj polovini 2009, pa do kraja 2009. za Aerodrom „Nikola Tesla“ i najdalje do kraja 2010. za EPS. Plan je, kako je objasnio ministar Dinkić, da se sa listiranjem akcija „Telekoma“, bez obzira na to da li će ići pre ili posle „Galenike“, ide na listiranje uz Beogradsku i istovremeno na Londonsku berzu.
U kupovini akcija kroz inicijalnu javnu ponudu, a što znači po povlašćenim cenama, moći će da učestvuju svi državljani Srbije, bez obzira na njihov prethodni akcionarski status, u jednom delu ostali investitori, s tim da će količina biti ograničena za pojedince do sume od verovatno pet hiljada evra.
Sa inicijalnom javnom prodajom javnih preduzeća, i to po pravilu iz sektora telekomunikacija i energetike, išle su uglavnom sve zemlje okruženja. Te akcije su se na berzama uglavnom svugde pokazale kao izuzetno likvidne (sa velikom putanjom rasta), sama ta preduzeća su od takvog modela privatizacije imala direktnu korist jer pare idu njima, uvećava im se kapital. Kompletnu dinamiku, računicu oko udela koji bi bili izneti, izražavanja kapitala preduzeća u količini akcija i nominalnih cena trebalo bi da uradi privatizacioni savetnik, u čiji izbor će se, kako je objašnjeno, ići odmah po novogodišnjim praznicima.
Ono gde je Srbija napravila iznimak u odnosu na sve druge zemlje tranzicije, kako je istakao ministar Dinkić, jeste to što se odlučila da prethodno 15 odsto akcija ova četiri preduzeća i još dva - „Jat“ i NIS - podeli besplatno svim punoletnim građanima. Predlog zakona o besplatnim akcijama trenutno je u skupštinskoj proceduri.

Fabrika automobila spremna za tender, tvrdi menadžment Grupe Zastava, sindikalci se ne slažu s tom konstatacijom

 

Kragujevac - Sudeći prema najavama ministra ekonomije Mlađana Dinkića sutra će biti raspisan tender za prodaju Zastavine Fabrike automobila. Potencijalni kupci će imati rok od tri meseca da se izjasne, a ponude će moći da dostave do kraja maja. U poslovodstvu Grupe Zastava vozila tvrde da Fabrika automobila spremno dočekuje raspisivanje tendera.
- Tenderska dokumentacija za prodaju Fabrike automobila kompletirana je i predata Agenciji za privatizaciju. Zna se i šta će biti ponuđeno na prodaju, odnosno šta čini imovinu i kapital Fabrike automobila koji se nudi potencijalnim kupcima. Drugim rečima, Fabrika automobila će na tenderu biti ponuđena u celini, što znači da će se, zajedno sa pogonima Karoserija, Lakirnica i Montaža, prodavati i profitni centri - Mehanička obrada i Preseraj. Tendersku dokumentaciju čine i ugovori Zastave o saradnji sa Dženeral motorsom i Fijatom, što znači da će budući kupac preuzeti obavezu da nastavi proizvodnju "zastave 10", kao i planiranu proizvodnju Opelovog modela "astra klasik" - kaže za Danas jedan od čelnika Grupe Zastava vozila.
Komentarišući neuobičajenu tendersku proceduru, prema kojoj će prodaja Fabrike automobila biti oglašena do kraja ove sedmice, dok se potencijalnim kupcima daje pet meseci za dostavljanje ponuda. Naš sagovornik kaže da je reč o dobroj taktici, smišljenoj da privuče kupce. "To je dobra taktika, koja je korisna i za Zastavu i za potencijalne kupce Fabrike automobila", tvrdi on.
Za razliku od poslovodstva Zastave, u Sindikatu Fabrike automobila upozoravaju da ta firma još nije spremna za privatizaciju, te da im mnogo toga nije jasno. "Ne znamo kako će Fabrika automobila biti ponuđena potencijalnim kupcima kad proces restrukturiranja još nije okončan, niti je deoba imovine unutar Zastave završena. Nije napravljen ni socijalni program, koji mora da bude sastavni deo tenderske dokumentacije", ističu sindikalci.
Ministar Dinić je nedavno izjavio da je u prethodnih šest do sedam meseci razgovarao sa nekoliko ozbiljnih proizvođača automobila sa svih kontinenata.
Inače, za privatizaciju Zastavine Fabrike automobila, zainteresovani su Dženeral motors, austrijska firma Magna štajer, kineske kompanije BIAK i FAV. Dinkić kaže da je o privatizaciji Zastave razgovarao i sa menadžmentom Forda, a pominje se i indijska kompanija TATA motors. Sa uslovima tenderske prodaje Fabrike automobila upoznat je i njen višedecenijski poslovni partner Fijat, ali se ta italijanska firma još nije izjasnila o eventualnom učešću na predstojećem tenderu, a upućeni, smatraju da to neće učiniti ni do maja 2008. U napisima pojedinih inostranih medija od nedavno se kao potencijalni kupac kragujevačke Fabrike automobila navodi i francuska Grupa Pežo-Sitroen.

Beograd - Agrobanka će 2007. godinu završiti sa gubitkom od 2,45 milijardi dinara, iako će dobit iz tekućeg poslovanja biti 1,1 milijarda dinara, najavilo je juče poslovodstvo banke. Član izvršnog odbora Agrobanke Branislav Pešić kazao je na konferenciji za novinare da je gubitak posledice uknjiženja 3,5 milijardi dinara duga Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj (IBRD), starog 25 godina, a ne lošeg poslovanja. Prema podacima Beogradske berze, Agrobanka je u prošloj godini imala neto dobit od 276 miliona dinara, a u prvih šest meseci ove godine, uz tromesečne privremene mere Narodne banke Srbije dobit je iznosila 129 miliona dinara. Pešić je istakao da će ovogodišnji gubitak biti pokriven tokom 2008. godine iz emisione premije banke koja trenutno iznosi 8,9 milijardi dinara i rezervisanja koja iznose 550 miliona dinara. Konsultant Agrobanke Budimir Vujačić ocenio je da je pad vrednosti akcija Agrobanke na knjigovodstvenu vrednost posledica tihog neprijateljskog preuzimanja banke, ali nije želeo da navede ko stoji iza tog pokušaja. Vujačić, koji je i predsednik brokerske kuće AS fajnenšel senter, kazao je da razlog pada cene sa maksimalnih 50.000 dinara za jednu akciju početkom 2007. na trenutnih 20.300 dinara nisu ekonomski i tržišni razlozi.

Beograd - Poslednji utorak u ovoj godini ostaće upamćen po enormno visokom prometu, "teškom" 1,72 milijarde dinara, što je najveći promet ostvaren u nekoliko prethodnih meseci. Povećanju obima trgovanja doprinele su dve blok transakcije. Kao i prethodnog trgovačkog dana, u jednoj blok transakciji trgovalo se akcijama Pekabete, a u drugoj akcijama Komercijalne banke. Vlasnike je promenilo 147.300 akcija Pekabete ili 28,6 odsto od ukupnog broja (854,3 miliona dinara), kao i 6.009 akcija Komercijalne banke (569,4 miliona dinara). Vlasnički papiri Komercijalne banke prodavani su po ceni višoj za 2.760 dinara u odnosu na cenu na tržištu.
Značajniji obim prometa ostvaren je i u kupoprodajnim transakcijama hartija od vrednosti AIK banke (106,4 miliona dinara), dok je povećana tražnja za akcijama uljare Sunce iz Sombora podigla je njihovu cenu za 13 odsto. Pojačano interesovanje vladalo je i za akcije Agrobanke (62 miliona dinara), a svoje mesto na listi najtrgovanijih akcija juče su uspele da obezbede i hartije Vino Župe i Energoprojekta sa prometom od 8,1, odnosno 6,4 miliona dinara. Energoprojekt je smanjio svoju tržišnu kapitalizaciju za 5,3 odsto, a Vino Župa povećala za 4,4 odsto. Dobro su prošli i akcionari Univerzal banke pošto je cena njhovih akcija porasla za 6,7 odsto.
Jučerašnje trgovanje obeležila je i rekordno niska aktivnost stranih investitora, koji su u ukupnom prometu učestvovali sa svega jedan odsto. Od ostalih statističkih podataka izdvaja se pad vrednosti kod sva tri indeksa, kao i pad interesovanja za ulaganje u obveznice Republike Srbije, na koje potrošeno 14.759 evra (najviše na seriju A2013K - 8.759 evra). Opšti indeks BELEXLINE je završio u minusu od 0,1, dok indeksi likvidnijih hartija BELEX15 i SRX gube po 0,6 i 1,2 odsto od svog prethodnog nivoa.