 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije otvorio Međunarodni sajam bankarstva Bank expo 07:
Februar najavljuje godišnju inflaciju nižu od sedam odsto
Sve što je proteklih šest godina urađeno u sektoru bankarstva krunisano je zapaženim rezultatima u prošloj godini koji pokazuju na najuverljiviji način da vredi ići smelo i snažno u reforme - rekao je, između ostalog, otvarajući Međunarodni sajam bankarstva Bank expo 07 Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije. On je to ilustrovao podatkom da je broj banaka u odnosu na 2001. godinu prepolovljen, ali je njihova bilansna suma merena u dinarima uvećana za 50 odsto, a u evrima za 62,2 odsto. Nova štednja lane je premašila četiri milijarde dolara, odnosno sumu koju su tokom 2001. godine građani Srbije zamenili pretvarajući marke u evre. Sada se nova devizna štednja izražava sumom od 4,6 milijardi dolara, dok je dinarska štednja u januaru ove godine bila duplo veća od one u januaru prethodne i dostigla je šest milijardi dinara. - Obaranje inflacije na 6,6 odsto prošle godine doprinelo je da prosečna cena kredita u poslednjem kvartalu 2006. godine padne sa 18,2 na 15,9 odsto. Žestoka konkurencija među poslovnim bankama će, ako se nastavi sa rastom cena koji je zabeležen u januaru ove godine, morati da dovede do njihovog daljeg pada - naglasio je Jelašić i podsetio da je centralna banka tokom februara samo jednom intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, što dokazuje da se devizni kurs formira slobodno na tržištu. Prema njegovim procenama, sudeći prema kretanjima u februaru, godišnja inflacija ne bi trebalo da premaši sedam odsto. Međutim, kako je rekao, bilo bi dobro da nova vlada bude formirana što pre kako bi javna potrošnja bila pod kontrolom. Za sada nema nekih velikih pritisaka na tržištu, ali treba znati da sterilizacija svake milijarde dinara viška likvidnosti košta 130 miliona dinara. Najnovije povećanje sredstava kroz privremeno finansiranje imaće uticaja na rast cena samo ako NBS ne bude radila svoj posao, a ja vas uveravam da se to neće dogoditi i da smo mi spremni da intervenišemo ako vidimo da potrošnja značajnije raste - istako je Jelašić. Govoreći učesnicima sajma (ukupno ih je 55 iz zemlje i sveta) o četvorogodišnjim rezultatima prenosa platnog prometa u banke i razvoju kartičarstva u Srbiji, Jelašić je naglasio da su najznačajniji efekti promena u platnom prometu, značajno smanjivanje troškova, visok rast prometa i povećanja dnevnih realizacije platnih naloga. U proseku je tokom protekle godine bilo realizovano 689 hiljada plaćanja, što je rast od 20 odsto u odnosu na 2005. godinu. Izvor:"Danas".
Objavljen tender za prodaju Savremene administracije:
Agencija za privatizaciju Srbije objavila je danas tender za prodaju 70 odsto društvenog kapitala beogradskog preduzeća Savremena administracija. Pravo na podnošenje ponuda za kupovinu tog štamparsko-izdavačkog preduzeća imaju zainteresovani koji se bave izdavanjem knjiga, brošura, muzičkih knjiga i drugih publikacija u kontinuitetu poslednje tri godine, sa ostvarenim ukupnim prihodom od najmanje pet miliona evra u 2006. godini. Ponudu može dostaviti i finansijski investitor koji je u prošloj godini imao poslovnu aktivu veću od 30 miliona evra. Kako je navedeno u medijima, kupac može biti i investitor koji je prošle godine ostvario poslovni prihod veći od 15 miliona evra. Tenderska dokumentacija biće dostupna zainteresovanima od 5. do 20. marta, a rok za dostavljanje obavezujućih ponuda je 20. april. Izvor:"Danas".
Spale banke na dva slova:
DO kraja godine nove vlasnike bi mogle da dobiju Kredi banka, iz Kragujevca i Privredna banka Pančevo, tako da će privatizacija bankarskog sektora u Srbiji biti zaokružena. Država je do sada od prodaje Jubanke, Kontinental, Novosadske, Niške, Vojvođanske i Panonske inkasirala oko 800 miliona evra, a sa ove dve banke zarada bi mogla da premaši 850 miliona evra. Manjinski paket akcija država još ima u Agrobanci, Privrednoj banci Beograd, dok svoj udeo treba da definiše u Jubmesu posle sukcesije. Od 38 banaka na našem tržištu do kraja godine trebalo bi da ostane tridesetak posle brojnih spajanja. Pod krovom mađarske OTP banke našle su se već Kulska, Niška i Cepter banka, LHB i Kontinental pripašće Novoj Ljubljanskoj banci, dok će spajanje Inteze i Panonske uslediti verovatno nešto kasnije. Preuzimanje A banke najavila je belgijska KBC banka, HVB banka od proleća i zvanično menja naziv u Unikredit banku, čija je članica postala krajem prošle godine. - Privredna banka Pančevo i Kredi banka iz Kragujevca biće ponuđene na prodaju u tenderskom postupku - kaže Vladislav Cvetković, vodeći savetnik za privatizaciju u Agenciji za osiguranje depozita. - Posle prošlogodišnjeg ulaska Evropske banke za obnovu i razvoj u Komercijalnu banku postignut je dogovor da se u naredne tri godine, ova naša banka modernizuje, a zatim da se privatizuje. Već je započeo ozbiljan rad na implementaciji novog informacionog sistema, unapređenju procedura i uvođenju novih bankarskih proizvoda, modernizaciji poslovne mreže, tako da će banka i u pogledu svog imidža i u pogledu svojih performansi u budućnosti u svakom pogledu biti u rangu značajnijih regionalnih banaka koje posluju na ovom tržištu. Prema rečima Cvetkovića, plan je da Komercijalna banka postane regionalna, poput mađarske OTP banke, pa se pored prisustva u Crnoj Gori i Bosni razmatra i ulazak na još neka tržišta u regionu. Tokom 2009. godine trebalo da bi se uđe u privatizaciju naše najveće domaće banke, čije akcije će sigurno biti atraktivne za domaće investitore, kako individualne, tako i institucionalne. To znači da bi Komercijalna banka trebalo da izraste u značajnog regionalnog igrača sa dominantnom nacionalnom akcionarskom strukturom. - Sličan plan postoji i za Poštansku štedionicu, koja će se posle spajanja sa Srpskom bankom takođe modernizovati i dovesti u poziciju da može u svakom pogledu da bude konkurentna na našem tržištu - kaže Cvetković. - I iz ove banke država, takođe, treba da planira postepen izlazak, ali će se to svakako odvijati u uslovima bitno razvijenijeg finansijskog tržišta u zemlji, pa bi i model privatizacije mogao biti drugačiji. Već u ovom trenutku, a naročito sa početkom ozbiljnijeg rada investicionih i penzionih fondova, bankarski sektor u Srbiji, prema mišljenju Cvetkovića prelazi na zreliji i razvijeniji nivo, gde će borba za tržišni udeo i svakog klijenta dovesti i do jeftinijih usluga. Trenutno se akcije banaka visoko kotiraju, ali, kako ukazuje Cvetković, verovatno nije za očekivati neki ozbiljniji talas preuzimanja banaka po ovakvim preovlađujućim berzanskim cenama. Vreme brze i velike zarade na bankarskim akcijama je, po svoj prilici, iza nas, mada su akcije kvalitetnih banaka na dugi rok dobra investicija. To pre, svega zavisi od očekivanih rezultata poslovanja svake od ovih banaka u budućnosti, u čemu treba da se ogleda vrednost njihovih akcija danas, ističe Cvetković. Izvor:"Novosti".
|
|
|
|
|
|
|
|
