 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
320 preduzeća izašlo na berzu:
Beograd -- Na Beogradsku berzu od početka marta su uključene akcije više od 320 preduzeća.
To je jedna četvrtina firmi koje su bile obavezne da to urade prema Zakonu o hartijama od vrednosti, jer su sva otvorena akcionarska društva u Srbiji bila obavezna da do 12. marta izađu na Beogradsku berzu. Predstavnik Beogradske berze za odnose sa javnošću Svetlana Cerović je rekla da je u toku obrada dokumentacije za uključivanje u berzansko trgovanje "velikog broja akcionarskih društava" i dodala da je obrada podataka usporena pošto je u toku i inoviranje prospekata preduzeća koja se već nalaze na berzi. "Rok za dostavaljanje novih podataka o poslovanju predezuća čijim akcijama se već trguje istekao je 31. marta, a do sada su obnovljeni prospekti 200 preduzeća", kazala je Cerovićeva. U Komisiji za hartije od vrednosti kažu da je počelo slanje poziva neažurim preduzećima sa zahtevom da se izjasne zbog čega nisu dostavili prospekte za izlazak na Beogradsku berzu. Prema podacima Komisije do 23. marta, više od 720 preduzeća nije dostavilo dokumentaciju za uključivanja akcija u berzansko trgovanje. Predstavnik Komisije za odnose sa javnošću Vesna Vujić kazala je da će nakon poziva preduzeća dobiti rok od osam dana da izađu na berzu ili će biti kažnjena prema Zakonu o hartijama od vrednosti. "Kazne za preduzeća iznose od deset do sto odsto vrednosti akcijskog kapitala, odnosno emisije akcija, dok su kazne za direktore od 50 do 200 hiljada dinara, uz mogućnost da im se zabrani rad u roku od jedne do pet godina", navela je ona i dodala da se prve kazne za neažurna preduzeća mogu očekivati za nekoliko meseci. Izvor B92
Građani sve više trguju akcijama:
Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze
Beogradska berza kao da uopšte ne reaguje na odugovlačenje oko formiranja nove vlade. Promet nastavlja da raste, a uz strane, pojavljuje se i sve više domaćih investitora i fondova. Gost redakcije „Blica“, direktor Beogradske berze Gordana Dostanić, u šali kaže da je, možda, baš takvo ponašanje investitora reakcija na činjenicu da još uvek imamo samo tehničku vladu. - Verujem da su investitori ukalkulisali i ovu vrstu rizika. U prvom kvartalu 2007. ulozi stranih investitora su u apsolutnom iznosu povećani, ali je njihovo učešće u ukupnom prometu palo ispod 50 odsto, dok je prošle godine prosek bio oko 55 odsto. Povećano je i učešće domaćih investitora, banaka, penzionih i investicionih fondova, a pojačana je i aktivnost individualnih domaćih investitora. Nisu to neke svote, ali je povećanje bitno. Kako se ponašaju ti sitni investitori? - Ima mnogo onih koji ulažu po inerciji. Čim vide da je neka akcija porasla, oni odmah razmišljaju koliko su mogli da zarade da su je kupili pre nekoliko dana, pa brokerima najčešće daju tržišne naloge, a to znači - kupi bez obzira na cenu. Ima, individualnih investitora koji prave vrlo solidne portfolie i često menjaju njihovu strukturu. Pretpostavljam da to čine po nekim svojim analizama, bez savetnika, jer rade vrlo pažljivo i veoma su tome posvećeni. Primetili smo da se drastično povećala prodaja servisa Beleks info koji daje informacije u realnom vremenu. To znači da pred sobom imate tablu za trgovanje i skoro sve informacije koje imaju i brokeri. Ako taj servis kupuje pojedinac i za to plaća godišnju pretplatu, to znači da on svakog dana od devet do 13 sati prati šta se dešava na tržištu. Dakle, ima ljudi koji imaju dovoljno vremena da se tome posvete. Ima li stranaca koji nastupaju pojedinačno? - Ima i dosta pojedinačnih investitora iz Slovenije i Hrvatske, ali oni se ovde pojavljuju preko svojih investicionih fondova. Trguju li na Berzi političari, estradne ličnosti... - Pošto je tajnost ulaganja na Berzi zagarantovana, onda ja, da me ne bi zasvrbeo jezik, ne gledam ko su investitori. Jer, bolje je da ne znam. Zakonski rok za izlazak na Berzu je istekao, ali mnoga preduzeća se opet nisu pojavila. Šta će sad da se desi? - Koliko sam upoznata, Komisija za hartije od vrednosti je već ukrstila podatke, napravila neku analizu i mislim da će, u okviru svojih ingerencija, propisati određene sankcije. Do sada, zbog nepoštovanja obaveze izlaska na Berzu, niko nije trpeo posledice. Sada prvi put imamo propisane sankcije i mislim da će one ovog puta biti primenjivane. Šta za Berzu znači pojava akcija „Tigra“ na A listingu? - To generalno mnogo znači za našu ekonomiju. Sa ovim, Beogradska berza iz nečeg što zovem tranziciona berza prerasta u normalnu berzu. Jer, kompanija dobrovoljno odlučuje da se pojavi na Berzi uz ispunjavanje svih kriterijuma koje Berza propisuje: objavljivanje kvartalnih izveštaja, obaveštavanje javnosti preko Berze o svakoj informaciji koja može biti relevantna za cenu, izrada bilansa po međunarodnim računovodstvenim standardima, tako da i neko iz Kuala Lumpura, kao i neko iz Leskovca, zna da ga pročita... Takođe, pored Ljubljanske berze, mi smo jedini koji kao kriterijum tražimo i likvidnost hartije na tržištu. To su prilično strogi kriterijumi. - Jesu, ali to je ulaznica za bolje društvo. Jer, izlazak na listing A donosi mogućnost stranih investicija. Ima čitav niz ozbiljnih investicionih fondova koji imaju zabranu investiranja u kompanije koje nisu na lokalnom listingu. Zato verujem da će primer „Tigra“ uskoro slediti još neke kompanije. Šta savetujete naše čitaoce koji bi da ulažu u hartije od vrednosti? - Da malo ulože u jednu, malo u drugu granu, nešto da ostave u banci na štednji, nešto da ulože u državne obveznice, nešto u hartije koje nisu na Berzi, kao što su zapisi NBS. Dakle, da u sve ulože po malo i tako naprave disperziju rizika. Gimnazijska prijateljstva su večna Šta je na A listingu vašeg slobodnog vremena? - Volim da se družim sa prijateljima, pre svega sa drugaricama iz srednje škole. Ta gimnazijske prijateljstva valjda ostaju večna. Volim s njima da se sastajem, ali volim i da pročitam nešto novo i dobro, da prošetam, odem do pozorišta.... vremena se ulovi. Šta trenutno čitate? - Čitam knjigu „Peta kraljica“ od Dori Tejlor. To je priča o jednoj devojci koja je u potrazi za boljim životom pošla iz Engleske, ali su je zarobili gusari i kao robinju prodali u harem marokanskog cara. Videću šta će biti dalje. Da li ste se umorili od Berze? Nisam, jer to je priča koja se stalno razvija. Uvek se nešto novo uči. I zato nikad nije dosadno. Privatizacija berze Hoće li Beogradska berza biti privatizovana? - Pretpostavljam da će se to dogoditi. To bi značilo da država, direktno ili indirektno preko Agencije za sanaciju banaka, proda svoj paket akcija. Ljubljanska berza je imala ponudu za preuzimanje od strane nordijske grupe berzi OMX. Akcionari su ponudu odbacili. Priča se o drugom krugu. Najavljeno je i učešće berzi iz Varšave i Beča. Više poznatih svetskih berzi pokazalo je interes nakon najave Bugarske da prodaje svoj udeo u Sofijskoj berzi. Velike svetske berze imaju interes da uđu na Balkan i verovatno da će biti razgovora i o prodaji Beogradske berze. Izvor "Blic".
Nedelju na Berzi obeležili istorijski maksimumi svih indeksa:
Rekordni skok "Tigra" posle zvaničnog listinga
Dobri finansijski izveštaji, povećanje profita i najave o izlasku na oficijelno tržište, učinili da akcija "Energoprojekta" za samo pet dana poraste za čak 35 odsto Protekle nedelje u centru pažnje investitora na Beogradskoj berzi bio je "Tigar" iz Pirota. "Tigar" je prva domaća kompanija, koja je listirana na zvanično berzansko tržište. Investitori su ovaj događaj ocenili svakako pozitivno, pa su akcije ove fabrike guma bile jedne od najtraženijih na berzi. Od utorka, pa do petka, cena "Tigrovih" akcija porasla je za 20,6 odsto i dostigla vrednost od 3.014 dinara po akciji, što je najviši nivo od kako se ova kompanija pojavila na berzi. I "Energoprojekt" je prošle nedelje bio u centru pažnje, nakon što je objavio nekonsolidovane finansijske izveštaje, koji govore da je u 2006. godini prihod ovog našeg poznatog giganta, više nego udvostručen u odnosu na 2005. godinu, a profit je uvećan za 30 odsto. Ova činjenica, kao i ranije najave čelnika kompanije da će i "Energoprojekt" uskoro biti listiran na oficijelno tržište svakako su doprineli prošlonedeljnom rastu cene akcije za čak 35 odsto. Jedna akcija "Energoprojekta" u petak, na zatvaranju trgovanja, vredela je 3.258 dinara, što je najviši dostignuti nivo od kako se trguje akcijama ovog izdavaoca. "Fidelinka" je počela i u praksi da sprovodi projekat razvoja mreže sopstvenih prodajnih objekata. Prve "Fidelinkine" pekare otpočele su rad u Beogradu, očekuje se da nove budu otvorene i u ostalim većim gradovima u zemlji, a u planu je i širenje na regionalno tržište testenina i pekarskih proizvoda. U petak je cena "Fidelinkinih" akcija porasla za 11,2 procenta i čime je takođe ubeležila novi istorijski maksimum na nivou od 3.440 dinara. Metals banka je uspešno završila realizaciju nove emisije akcija, a Čačanska i Privredna banka ušle su u program "Apeks kreditnih linija", koje potpomaže Evropska investiciona banka. Cena akcija Metals banke prethodne nedelje pala je za 2,5 odsto, dok su akcije Čačanske banke bile prilično stabilne na nivou od 100.000 dinara, kao i akcije Privredne banke, čija se cena kretala u intervalu od 98.100 do 99.175 dinara po akciji. Protekle nedelje na listu kontinuiranog trgovanja pristiglo je još jedno preduzeće. U pitanju je "Kopaonik" iz Beograda, firma koja se bavi trgovinom građevinskim materijalom. Cena akcija "Kopaonika" porasla je tokom protekle nedelje i to za 17,4 odsto. Sva četiri indeksa Beogradske berze, BELEKS15, BELEKSfm, SRDž, kao i novo-konstruisani BELEKSline su tokom protekle nedelje zabeležili istorijske maksimume. Interesantna je činjenica da je BELEKSline ubeležio čak 19 uzastopnih dana rasta, a ništa manje nije zanimljivo ni to da je BELEKS15 od početka godine porastao za čak 84 odsto. Izvor "Glas Javnosti"
"Centroproizvod" od danas na Berzi
Prvo trgovanje akcijama kompanije za proizvodnju i promet prehrambenih proizvoda "Centroproizvod" zakazano je na Beogradskoj berzi za danas, a početna cena će biti 786 dinara, što je i obračunska vrednost jedne akcije ove firme, prenosi Tanjug. Na tržište se uključuje 2.906.608 akcija čija je nominalna vrednost 600 dinara. "Centroproizvod" je u 2006. godini ostvario neto dobitak od 142,5 miliona dinara, što je za oko 15 odsto više nego u prethodnoj godini. Većinski paket od 51,6 odsto akcija poseduje preduzeće "Centrohrana", Akcijski fond Srbije je vlasnik nešto manje od 15 procenata akcija, a 13,4 odsto akcija je u vlasništvu "Centroproizvoda". Većinski vlasnik "Centroproizvoda" postala je septembra 2004. godine "Centrohrana", koja posluje okviru "Don kafe" grupe, putem dokapitalizacije od 16 miliona evra. Izvor "Glas javnosti".
Komisija za hartije od vrednosti pod pritiskom Vlade Srbije:
Tajkuni izbacuju ruskog ulagača iz trke za Putnik
Dimitrij Lucenko ponudio 100 dinara više po akciji od kiparske "Acione investments", iza koje stoje dva srpska tajkuna, posle čega je Ministarstvo za trgovinu saopštilo da za privatizaciju "Putnika" cena ne treba da bude presudna, nego je "važna kompletna ponuda" Najbliži saradnici premijera Srbije Vojislava Koštunice vrše pritisak na Komisiju za hartije od vrednosti da diskvalifikuje ponudu Dimitrija Lucenka, za privatizaciju Auto-transportnog društva "Putnik", saznaje Sina. Naime, Komisija treba da diskvalifikuje ruskog biznismena Dimitrija Lucenka, iz trke za kupovinu "Putnika" jer je njegova ponuda od 3.700 dinara po akciji, za 100 dinara viša od ponude kiparske kompanije "Aciona investments", iza koje, kako saznajemo, stoje dva srpska tajkuna. Iako Koštunica pokušava da na srpsko tržište dovede i ruski kapital, u tome ga sprečavaju njegovi najbliži saradnici, koji omogućavaju tajkunima da kupuju srpske firme i da ih preprodaju. Što se "Putnika" tiče, u njegovu privatizaciju uključio se i ministar trgovine, turizma i usluga Bojan Dimitrijević. Iako je u interesu države da postigne najbolju cenu, njegovo ministarstvo u sredu je saopštilo da u privatizaciji "Putnika" ponuđena cena ne treba da bude presudna, nego je "važna kompletna ponuda". - To je apsurd. Time je Dimitrijević praktično nagovestio flagrantno kršenje zakona u postupku privatizacije i da "Putnik" čeka režija kakvu smo videli u privatizaciji "Knjaza Miloša". "Putnik" se ne prodaje na tenderu, nego na berzi, gde je ponuđena cena jedino važna. Ako bude diskvalifikovana Lucenkova ponuda onda neće biti drugog kruga i "Putnik" će biti prodat po početnoj ceni, a mali akcionari oštećeni - rekao je za Sinu konsultant za strana ulaganja. Isti izvor navodi da iza ponude investicionog fonda "Aciona", čiji je većinski vlasnik ruska kompanija "Metropol", stoje dva srpska tajkuna i Lucenkova ponuda ih ugrožava. Jedini izlaz za njih je diskvalifikacija ruskog biznismena. Zbog toga su zatražili od Komisije za hartije od vrednosti da ispita istinitost podataka u konkurentskoj ponudi. Lucenkovi zastupnici će danas Komisiji predati odgovor, a zatim sledi odluka Komisije. Rok za podnošenje ponuda za kupovinu "Putnika" je do 18. aprila, a 23. aprila je zatvaranje ponuda Akcionarskog fonda. RASKINUT PRETHODNI UGOVOR O PRODAJI "Putnik" je u maju 2003. godine prodat američkoj kompaniji Junivorld, čiji je vlasnik Srba Ilić, za 5,2 miliona dolara. Ugovor je raskinut 2005. godine jer kupac nije ispunio obaveze, kojima je bilo predviđeno ulaganje od oko 40 miliona evra. "MIRAKS GRUPA" Kako se navodi na zvaničnoj prezentaciji ruske kompanije "Miraks grupe", Dmitrij Lucenko je član borda direktora te kompanije, kao i osnivač kompanije "Marin konsalting" i generalni direktor zatvorenog akcionarskog društva "Bašnja federacija", kompanije kojom upravlja "Miraks grupa". "Aciona" je ukazala na to da bi u slučaju zajedničkog delovanja Lucenka i kompanije "Miraks grupe" u postupku preuzimanja akcija Putnika ponuđač bio obavezan da pribavi saglasnost od Komisije za zaštitu konkurencije Srbije, što pri podnošenju, kako navode, konkurentske ponude nije učinjeno. Ivor "Glas javnosti".
Holding Energoprojekt“ bez odgovarajuće kontrole
Dragan Mandić, predsednik Nadzornog odbora „Energoprojekt holdinga“, tvrdi da nad ovom kompanijom nema kontrole koju treba da vrši Upravni odbor, već da je sačinjena svojevrsna simbioza UO i menadžementa kompanije. Odluke se donose u dogovoru, kako ističe, a UO ih samo formalno usvaja. U UO od 11 članova, pet je iz menadžmenta, što, kako objašnjava, „praktično znači da menadžment govori, a UO sluša, umesto obrnuto“. - Navedena grupa se uvek sve dogovori unapred i sve urade, pa tek onda idu na UO da se potvrde njihove odluke. Na taj način, UO ima funkciju ikebane - kaže Mandić, dodajući da je osnovni cilj UO bavljenje vlasničkom strukturom, a ne postizanje boljih poslovnih rezultata. Suštinski cilj Uprave, ubeđen je, usmeren je na opstanak na funkcijama po bilo kojoj ceni. A stabilnost UO, kako upozorava, ne može i ne sme se obezbeđivati nezakonitim sredstvima i metodama. Kao primer nezakonitog poslovanja navodi odrađenu IV emisiju akcija bez javne ponude, zbog čega je i podneta tužba Vrhovnom sudu Srbije protiv Komisije za hartije od vrednosti, koja je i odobrila takvu emisiju. - Suština tužbe je da je odobrena kupovina akcija bez javne ponude, pored profesionalnih investitora, data i akcionarima zavisnih društava iz sistema „Energoprojekta“, što nije u skladu sa zakonima koji su u tom trenutku bili na snazi. Apsurd je utoliko veći jer je spornom emisijom akcionarima zavisnih društava dato pravo da kupuju emitovane akcije plaćanjem akcijama zavisnih društava, čija vrednost akcija nije realno utvrđena. Kupovina akcija vrši se hartijama od vrednosti, bez utvrđene realne tržišne cene akcija, pri čemu se sa akcijama po nominalnoj vrednosti kupuju akcije po emisionoj tržišnoj vrednosti. Ova nelogičnost ogleda se u tome da je paritet razmene akcija utvrđen u odnosu 1:1, pa je tako za jednu akciju zavisnih privrednih društava, čija je nominalna vrednost 240 dinara dobijena jedna akcija „Energoprojekt holding“ čija je tržišna vrednost 2.400 dinara - tvrdi Mandić. Kolika je nelogičnost takve vrste konverzije, kako ističe, postalo je još očiglednije sada, kada su sve firme po zakonu obavezne da objave sve prospekte na Beogradskoj berzi. Tako je sada trenutna tržišna cena jedne akcije Holdinga 3.258 dinara. - Ovakvom zamenom akcija nanosi se šteta holdingovom kapitalu. Za konverziju je ovlašćen „Jorgić broker“ a.d. Beograd, a ne njihova firma „Energobroker“, koja se bavi istim poslovima - objašnjava Mandić. Izvor "Blic"
|
|
|
|
|
|
|
|
