 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Vrtoglav rast vrednosti akcija na Beogradskoj berzi i na berzama u regionu iznenadio analitičare:
Tržište na kome se dobija ali i gubi
Vest da je rast inflacije u SAD proteklih meseci zaustavljen podigla je vrednost akcija na Njujorškoj berzi za jedan odsto jer su investitori dobili signal da centralna banka neće dalje povećavati referentnu kamatnu stopu. Iako je i Evropska centralna banka zadržala svoju kamatu na 3,75 odsto, procene analitičara da su veliki izgledi da će već na junskom sastanku biti podignuta na četiri odsto, podigla je vrednost evra ali je uslovila i pad vrednosti akcija s obzirom na to da oštriji uslovi zaduživanja, ne pogoduju tržištu akcija. Do rasta pojedinačnih akcija za nekoliko indeksnih poena došlo je samo, kao što je to bio slučaj kod nekih nemačkih metalurških giganata, gde se očekuje siguran rast profita zbog cene metala na svetskom tržištu. Za razliku od svetskih berzi, one u regionu jugoistočne Evrope beleže pravu ekspanziju. U prilog tome govori podatak da su akcije 40 kompanija na Hrvatskoj berzi zabeležile u protekla tri meseca rast od oko 50 odsto. Na crnogorskom tržištu kapitala prava pomama vlada za akcijama koje vrtoglavo rastu paralelno sa rastom prometa, što je znak da se investitori žestoko bore za svaku akciju podižu dodatno njihovu cenu. Navala na akcije evidentna je i na Banjalučkoj berzi gde su i dalje najviše na ceni akcije Telekoma Srpske, Rafinerije ulja Modriča, NLB Razvojne banke i ZTC Banje Vrućice. Sudeći prema zbivanjima na domaćem tržištu kapitala ni po čemu se ne izdvaja ni Beogradska berza. Podaci govore da je u prvom ovogodišnjem kvartalu ostvaren ukupan promet od 43,7 milijardi dinara, odnosno 545 miliona evra. To je u odnosu na isti period prethodne godine skok za 165 odsto. Praktično, tromesečni promet u 2007. iznosio je 43,4 odsto ukupnog prometa iz prethodne godine ili 90 odsto prometa iz 2005. godine i to u situaciji kada je broj fizičkih lica koja su se pojavila kao investitori bio četiri i po puta veći nego u istom razdoblju prethodne godine. Treba, međutim, podsetiti da su ovakvi rezultati postignuti trgovanjem samo 492 emisije akcija iako se na berzi nalaze akcije 1.400 kompanija. Obavezno uključivanje akcionarskih društava na Berzu (od početka marta) svakako je doprinelo rastu vrednosti akcija kao i rastu ukupnog prometa, ali iako je u odnosu na 2006. godinu prosečan dnevni obim trgovanja uvećan za oko 90 odsto, a prosečan dnevni broj transakcija više nego udvostručen i dalje je prosečan dnevni promet tek 670 miliona dinara, a prosečni dnevni broj transakcija 1.132. Prosečna veličina pojedinačne transakcije je za oko 21 odsto bila niža nego lane, što najbolje govori o efektima povećanog učešća malih investitora u trgovanju akcijama. Ako se ima u vidu i to da se tokom prva tri meseca 2007. godine najviše trgovalo akcijama sektora finansijskog posredovanja (banke, brokersko-dilerska društva i osiguravajuće kompanije), a da potom slede akcije firmi iz sektora proizvodnje prehrambenih proizvoda, pića i duvana, jasno je u kom pravcu ide domaće tržište kapitala na kome se tek ovih dana na A listingu Berze pojavila jedna kompanija (pirotski Tigar) i na kome i dalje nema nijedne akcije javnih preduzeća. Stručnjaci zato upozoravaju sve one koji u trenutnim zbivanjima na berzi vide mogućnost brze i visoke zarade, da veoma oprezno idu u investiranje ali i kompanije koje računaju na visoke cene koje će dobiti za svoje akcije da limiti pravih investitora nisu neograničeni. Ne treba zaboraviti da se, kao i u celom regionu uostalom, vrednost akcija ne zasniva uvek na ekonomskim pokazateljima i pouzdanim informacijama o budućoj vrednosti kompanije u čije se akcije ulaže. Naprotiv, bilansi firmi emitenata i dalje su velika nepoznanica, a to što se trenutni interes kupaca možda više formira na osnovu svesnog širenja glasina o potencijalnim investitorima u procesu privatizacije, ili vrednosti nekretnina koje poseduju neće trajati večno. Kada osnovni motiv kupovine akcije bude očekivana kapitalna dobit ili dividena, na tržištu kapitala u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj ili BIH će nužno doći do promena, a potencijalni investitori će shvatiti da berza nije tržište na kome se samo dobija. Neki naši eksperti su, recimo, pogrešili u proceni da će prinudni izlazak firmi na berzu dovesti do veće ponude akcija a samim tim i do pada njihove vrednosti. Jer, desilo se, suprotno. Međutim, i tu bi valjalo biti veoma oprezan i imati u vidu da se ni kod nas, kao ni u Podgorici recimo, ne može utvrditi precizna struktura investitora, pa samim tim nije ni lako do kraja identifikovati prave razloge zbog kojih ovakvom brzinom raste vrednost akcija na finansijskim tržištima u regionu, kao ni proceniti do kada će se takve tendecnije održati. Rekorderi Od ukupnog broja akcija kojima je trgovano u prvom kvartalu, 221 je zabeležila rast cene, dok su 135 akcije krajem marta imale nižu cenu u odnosu na početak godine. Najveći porast (oko 360 odsto) zabeležeile su akcije preduzeća Veterinarski zavod iz Subotice, dok su se na drugom i trećem mestu našle akcije Srboleka iz Beograda (skok od 192,4 odsto) i Fidelinke iz Subotice, čiji je rast iznosio 127,19 odsto. Cenu su duplirale i akcije Dijamanta a.d. Zrenjanin, Sunca a.d. Sombor, Jubmes banke a.d. Beograd i Telefonije a.d. Beograd. Zanimljivo je da su oni koji su lane ulagali u akcije Energoprojekta i za njih plaćali od 900 do 1.000 dinara, nedavno mogli da ih unovče za 3.200 dinara. Nisu loše prošli ni kupci akcija Soko-Štarka, kao ni Luke Beograd, na čijim se hartijama moglo zaraditi 406, odnosno 380 odsto. Za prva tri meseca ove godine ipak se najviše trgovalo akcijama banaka, a rekorder je AIK banka iz Niša. Izvor "Danas"
|
|
|
|
|
|
|
|
