 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Zakon prekršile u startu 723 firme
Još nema kazni za preduzeća koja ne iznose akcije na berzu: Direktor može biti kažnjen novčanom globom od 50.000 do 200.000 dinara, zabranom obavljanja menadžerskih poslova, a može da mu se desi i da odrobija
Prve kazne za direktore preduzeća koji nisu ni posle 10. marta omogućili akcionarima da trguju na Beogradskoj berzi ne treba očekivati pre leta. Naime, Komisija za hartije od vrednosti tek će za dva do tri meseca znati koja akcionarska društva nisu ispunila ovu zakonsku obavezu, posle čega će protiv direktora svih tih preduzeća podneti prijave za privredni prestup. Pre mesec dana, tačnije 23. marta, kada je Komisija obavila prvu kontrolu, utvrđeno je da čak 723 firme nisu ispunile svoju zakonsku obavezu, odnosno podneli zahtev Beogradskoj berzi za trgovanje. "Uputili smo dopis svim preduzećima i zavisno od toga koji je razlog za kršenje zakona, odnosno da li postoje objektivne teškoće zašto to nije urađeno, podnosimo prijavu za privredni prestup protiv odgovornog lica Okružnom tužilaštvu", kaže Vesna Vujić, zadužena za odnose sa javnošću u Komisiji. - Od ova 723 predmeta, Komisija je obradila 140 i ta preduzeća od dana kada smo ih kontaktirali imaju rok od osam dana da pripreme dokumentaciju i podnesu zahtev berzi. U međuvremenu smo od 40 firmi dobili i pismeni odgovor na naše upozorenje da su u međuvremenu uputili zahtev berzi ili da su brokerskoj kući predali dokumentaciju za pripremu prospekta - pojašnjava Vujićeva. Prema njenim rečima, od poslednje kontrole Beogradske berze koju su obavili stručnjaci Komisije stvari su se u znatnoj meri promenile. Ponekad su razlozi kršenja zakona opravdani, kada je reč o privatizovanim firmama, gde novi vlasnik nije ispoštovao kupoprodajni ugovor, pa zbog nedefinisanog statusa preduzeća nisu pripremila dokumenta za berzu. Komisija, da podsetimo, ne može neposredno da kažnjava direktore već joj je zakonska ingerencija samo podnošenje prijave tužilaštvu. Po okončanju sudskog postupka, koji ne bi trebao da traje dugo, direktor može biti kažnjen novčanom globom od 50.000 do 200.000 dinara, zabranom obavljanja menadžerskih poslova, a može da mu se desi i da odrobija. Drastične posledice, međutim, mogli bi da snose svi akcionari jer je Zakonom o finansijskom tržištu za izbegavanje berze predviđeno i kažnjavanje firme, oduzimanjem deset do 100 odsto nominalne vrednosti ukupnog kapitala. I raniji Zakon o finansijskom tržištu predviđao je obaveznost izlaska na berzu, ali nije bilo sankcija ako se to ne učini. NA BERZI 500 FIRMI Na Beogradskoj berzi su se od 10. marta do danas našle akcije oko 500 preduzeća. Tom broju trebalo bi da se pridrži još 80 firmi koje su već podnele zahtev za trgovanje, ali im je Berza naložila da koriguju određene podatke. Među najatraktivnijim akcijama na prvom trgovanju sa maksimalnim rastom od 300 odsto bile su akcije Novosadskog sajma, Luke Beograd, Vitala, Soko Štarka, Politike i još nekih preduzeća. Kasnije su cene znatno pale, pa je tako poslednja cena akcija Politike 1.489 dinara, a bila je 2.600 dinara. Izvor "Glas javnosti"
Boras: Tužba Akcijskog fonda znak panike
Miroslav Boras, pravni zastupnik nesuđenog kupca "Putnika" Dmitrija Lucenka, izjavio je da je najavljena tužba Akcijskog fonda protiv njega "besmislena i znak panike u redovima onih koji su izvršili velike povrede zakona", prenosi Tanjug. "U pokušaju da se prikriju povrede zakona koje su izvršene, oni se trude da svale krivicu na pravne savetnike - dakle kriv sam ja što su oni povredili zakon", kazao je Boras, podsećajući da je njegov posao bio da prati postupak preuzimanja i da otkrije nepravilnosti ako ih bude. - Ostajem pri tome da su izvršene teške povrede zakona o Akcijskom fondu i da oni nisu imali pravo da preko noći, ekspresno i "preko žita" prodaju akcije "Putnika" - napomenuo je Boras. On je negirao tvrdnje državnih predstavnika da pravni zastupnici na vreme nisu upozorili Lucenka na zakonsku mogućnost da državni paket bude iznet na berzu. - Oni od mene traže da ja upozorim klijenta da će država prekršiti zakon, a kako ja mogu to da znam - zapitao se Boras i dodao da je upozorio Lucenka da su od države mogući "takvi faulovi". Boras je naveo da su pravni zastupnici Lucenka otkrili da iza "Acione" nema nikakvog ruskog kapitala i "Metropola" i da su njeni vlasnici dve kiparske firme - "Avomar limitid" i "Amerito limitid". On je ponovio i svoju tvrdnju izrečenu na nedavno održanoj konferenciji za novinare da "iza kupovine stoje tajkuni iz vremena Miloševića". Podsetimo, na berzi je u petak, 20. aprila, prodato oko 561.750 akcija Turističkog preduzeća "Putnik" firmi "Aciona investments" po ceni od 6.000 dinara za akciju, što je više od 75 odsto kapitala tog preduzeća, za ukupnu cenu od 3,37 milijardi dinara, ili oko 41 milion evra. Kupovina na berzi realizovana je zahvaljujući odluci Akcijskog fonda da dok traje ponuda za preuzimanje proda svoj paket od 519.032 akcije, što čini oko 70 odsto akcija "Putnika". "METROPOL" OBEĆAO INVESTICIJE U "PUTNIK" Predstavnici ruske kompanije "Metropol" obavezali su se, na jučerašnjem sastanku sa predstavnicima Vlade Srbije i menadžmentom "Putnika", da će ispuniti sve što je navedeno u javnoj ponudi za preuzimanje 85 odsto akcija te beogradske turističke firme. "Metropolova" of-šor kompanija "Aciona" kupiće, kako je rečeno na jučerašnjem sastanku sa srpskim ministrom trgovine Bojanom Dimitrijevićevim, sve preostale akcije manjinskih akcionara, takođe po ceni od 6.000 dinara, saopšteno je iz "Putnika". Novi vlasnik "Putnika" obavezao se i da će isplatiti zaostale obaveze prema svim poveriocima, uključujući zarade zaposlenih. Izvor "Glas javnosti"
Uspešna godina AIK banke
Niš -- Na Skupštini akcionara AIK banke jednoglasno je usvojen izveštaj o poslovanju u 2006. godini, kao i strategija za ovu godinu
Na ovoj sednici je doneta odluka o izboru Đorđa Nicovića za predsednika Skupštine akcionara. “Tokom prošle godine smo ostvarili najbolji rezultat za protekle tri decenije postojanja banke po svim parametrima poslovanja”, rekao je na konferenciji za novinare direktor AIK banke mr Ljubiša Jovanović. “Naša banka je prošle godine ostvarila bruto profit u iznosu od 4,250 milijardi dinara (54 miliona evra), u potpunosti realizovala sve zadatke i na osnovu ukupnih rezultata našla se među deset, od ukupno 38, najreferentnijih banaka u Srbiji. Uz to akcionarima su isplaćene dividende u vrednosti 300 miliona dinara što je za 20 odsto više nego prethodne godine”. Direktor AIK banke mr Ljubiša Jovanović i predsednik Skupštine Đorđe Nicović su objasnili strategiju daljeg razvoja banke naglašavajući da je banka konkurentna i da na tržištu ima dovoljno prostora za poboljšanje pozicije. Namera je, što je usvojeno na Skupštini, da svoje učešće na finansijskom tržištu Srbije AIK banka sa sadašnjih 3,28 odsto u ovoj godini poveća na pet odsto. Takođe dalji razvoj ove niške finansijske organizacije orijentisan je i na dokapitalizaciju. “Akcionarima ćemo ponuditi 1,327 miliona akcija po povlašćenoj ceni od 6.100 dinara po akciji, a što preostane biće ponuđeno na tr ižtu. Vrednost ukupne emisije akcija iznosi oko 100 miliona evra”. U banci tvrde da je strateško partnerstvoe dobrodošlo, a za sada su najveći akcionari ATE banka iz Atine sa 19,99 odsto akcija, "Irva investicije" sa 13 odsto, Vojvođanska banka, zatim sledi jedan švedski fond sa 8,9 odsto akcija, ali je domaći kapital ipak većinski. “U ovoj godini ćemo nastaviti sa sprovođenjem čvršće ekonomske politike, stabilnosti i sigurnosti poslovanja, kao i jačanja konkurentnosti što od nas očekuje pre svega oko deset hiljada Nišlija koji trguju akcijama AIK banke. Za uzvrat od države očekujemo bolji makroekonomski ambijent koji ne karakteriše restriktivna monetarna i ekspanzivna poreska politika” , naglasio je direktor Jovanovič . Izvor "Blic"
|
|
|
|
|
|
|
|
