 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Berza juče stabilna
Većih pomeranja juče na Beogradskoj berzi nije bilo. Malo je povećan promet najtraženijim akcijama, od kojih se na prvom mestu sada nalaze akcije Toze Markovica, kojima se u dve transakcije trgovalo za 78.995.000 dinara. Trgovalo se dosta i akcijama banaka. Primećuje se i povećana tražnja za akcijama Novosadskog sajma, kojima se po nepromenjenoj ceni od 5.500 dinara trgovalo za 28,8 miliona dinara. Veće pomeranje nije zabeleženo ni kod indeksa Berze. Dva indeksa su završila trgovački dan u minusu, BELEX15 (minus od 0,31 odsto) i BELEXLINE (minus od 0,24 odsto), dok je indeks SRX kraj trgovanja dočekao u plusu od 0,41 odsto. Ukupan promet je smanjen na nešto ispod četiristotine miliona dinara, a učešće stranih investitora u njemu iznosi 30 odsto. Alas holding iz Novog Sada beleži dalje uvećanje svoje cene (juče je ono bilo 20 odsto), i tako postavlja svoj istorijski maksimum na 1.560 dinara. Od početka nedelje ova akcija je skuplja za 32 odsto. Ovim akcijama juče se trgovalo za 19,6 miliona dinara. Kada je reč o smanjenju vrednosti akcija, izdvajaju se Univerzal holding sa cenom manjom za 8,74 odsto i pribojski Poliester koji gubi na ceni 6,74 odsto. Obveznicama RS trgovano je za 315.682 evra, a veći deo ove sume otpada na seriju A2011K (182.036 evra) i seriju A2014K (86.304 evra). Serija A2011K nosi godišnji prinos od 5,48 odsto, dok serija A2014K nosi nešto veći prinos, tj. 5,65 odsto. Berza je saopštila da je došlo do isklučenja akcija Naše Škole iz Obrenovca sa organizovanog tržišta kapitala. Izvor "Danas"
Država povećava udeo u Agrobanci:
Vlasnički udeo države u Agrobanci, prema predlogu akcionara te banke, mogao bi biti povećan sa 7,3 na 20,1 odsto.
Akcionari Agrobanke iz Beograda predložili su da se dug te banke Republici Srbiji, na osnovu Zajma Međunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD), reguliše tako što će država svoja potraživanja u vrednosti od 43,5 miliona evra zameniti za akcije Agrobanke. Prema Predlogu ugovora o regulisanju odnosa Republike Srbije i Agrobanke, po osnovu Zajma IBRD, sa kojim su se akcionari Agrobanke saglasili na jučerašnjoj Skupštini, predviđeno je da se emituje novih 98.455 akcija te banke čiji bi vlasnik bila Republika Srbija, u čijem vlasništvu su sada 45.843 akcije. Ugovor o Zajamu IBRD-a sklopila je 1983. godine Udružena beogradska banka, sada Beogradska banka u stečaju, a Agrobanka je bila zadužena za njegovu realizaciju. Zajam je odobren u iznosu od 136 miliona dolara, ali je do kraja 1990. godine iskorišćen 94 miliona dolara. Do uvođenja sankcija Ujedinjenih nacija 1992. godine otplaćeno je 80 miliona dolara, a za otplatu glavnice i kamata preostalo je 55 miliona dolara. Od tada do danas je taj dug uvećan na 167 miliona evra. Posle uvođenja stečaja Beogradske banke poverilac Zajma IBRD-a prema Agrobanci postala je Republika Srbija, koja bi, prema predlogu uprave Agrobanke, trebalo da otpiše deo zajma od 123,8 miliona evra, a da u akcijski kapital pretvori potraživanja od 45,5 miliona evra. Kako je objasnio predsednik Izvršnog odbora Agrobanke Dušan Antonić, za otpis je predložen deo zajma koji je iskorišćen u Srbiji, dok bi se u akcije konvertovao deo zajma kojim je u inostranstvu plaćena nabavka opreme za korisnike zajma. Predloženo je da, ako država u narednih godinu dana ne proda svoje akcije na berzi, Agrobanka ima obavezu da otkupi te akcije, u dvanaest jednakih mesečnih rata. Preračunata cena po kojoj država preuzima akcije Agrobanke na ime duga je 36 hiljada dinara po akciji, dok bi te akcije Agrobanka otkupljivala od države po ceni od 40.600 dinara. Narodna banka Srbije (NBS) je zbog neregulisanog Zajma IBRD-a uvela posebne mere prema Agrobanci, zbog kojih je ta banka, kako je rekao Antonić, imala štetu od 25 miliona evra. On je dodao da je ocena nezavisnog revizora bila da Agrobanka po osnovu tog zajma ne bi trebalo da ima nikakave obaveze, ali je tumačenje NBS bilo drugačije. Izvor "B92"
|
|
|
|
|
|
|
|
