 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Besplatne akcije za pola Srbije?
Ukoliko Vlada odluči da podeli besplatne akcije javnih preduzeća oko četiri miliona građana steklo bi pravo na te akcije.
Iduće godine, prema najavama, građani bi trebalo da dobiju besplatno akcije javnih preduzeća. Prema objašnjenju ministra ekonomije Mlađan Dinkića, akcije će se deliti iz privatizacionog registra u koji će biti uključeno 15 odsto akcija svih javnih preduzeća koja će se privatizovatovati, a među prvima su NIS i JAT. Branko Pavlović koji je uz potpise građana svojevremeno predao zahtev Skupštini Srbije za besplatnu podelu akcija kaže da ne treba čekati prodaju preduzeća, već da deo akcija namenjen građanima treba odmah izdvojiti. On kaže da četiri miliona građana Srbije nije ostvarilo pravo na dobijanje besplatnih akcija i da bi se to njihovo pravo moglo ostvariti moraju se sva javna preduzeća pretvoriti u akcionarska društva. „Nije moguće čekati pojedinačne privatizacije jer javna preduzeća pojedinačno ne mogu da naprave dovoljan obim kapitala da bi mogli nešto da delite“, kaže Pavlović. Da podela besplatnih akcija neće ići tako lako i da vladu čeka veliki posao, kaže za B92 i Ivan Maričić, direktor Centra za investicije i preduzetništvo. On smatra da treba odrediti jasne kriterijume kako bi svi dobili svoj udeo. Maričić objašnjava da postoji „problem da ako imate akcije najboljih srpskih kompanija, kao što su NIS, EPS i Telekom, imate i problem da objasnite građanima da neko može da dobije akcije Telekoma ili NIS-a, a neko ne može. Tu postoje dileme na koji način i kako biti pravedan prema građanima“. Posle prvih najava da će biti prodat deo NIS-a, još prošle godine, sve više građana je plaćalo članarinu za brojne organizacije kako bi konkurisali za podelu besplatnih akcija. Iz činovničkog udrženja UČA kažu da sada imaju 36 hiljada članova koji su platili godišnju članarinu od 260 dinara. Stručnjaci, međutim, ukazuju da su građani do sada samo uzaludno dali novac za članarine jer to nije garant da će dobiti akcije. Prema rečima Pavlovića, kada Vlada odluči da podeli besplate akcije moraće o svim pojedinostima na vreme da obavesti sve građane. Izvor "B92"
Protest RK "Beograd"
Udruženje akcionara i poverilaca Robnih kuća "Beograd", koje je juče održalo protest upozorenja ispred sedišta Demokratske stranke u Beogradu, dobilo je obećanje sekretara ove partije Tamare Tripić da će im biti zakazan sastanak sa ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem i predsednikom Srbije Borisom Tadićem, prenosi Beta. Na protestu u Krunskoj ulici akcionari su predali pismo sa zahtevima upućenim Tadiću, a povodom ukidanja stečaja te firme, rekla je potpredsednica štrajkačkog odbora Robnih kuća "Beograd" Milanka Mitrović i dodala da akcionari "neće sići sa platoa ispred vlade dok ne dobiju napismeno da Robne kuće idu iz stečaja u reorganizaciju, a zatim u transparentnu privatizaciju". Mitrovićeva je precizirala da akcionari od Tadića i Cvetkovića traže da utiče na direktora Agencije za osiguranje depozita, kako bi zakazao sednicu na kojoj bi se najveći poverioci Robnih kuća odlučili za reorganizaciju te firme. Izvor "Glas javnosti"
Tržište kapitala u Srbiji sve interesantnija investiciona destinacija:
Aleksandar Gračanac, direktor Akcijskog fonda
Akcijski fond Republike Srbije je u prvih pet meseci ove godine prihodovao za budžet i PIO fond 91 milion evra, od prodaje paketa akcija u 143 kompanije. U aprilu je privatizovano 36, a u maju 44 kompanije, i to su rekordne prodaje po mesecima od početka procesa privatizacije. Akcijski fond je od početka rada do danas prihodovao u budžet i PIO Fond 541 milion evra za pakete akcija u 1080 kompanija. U dosadašnjim aktivnostima Akcijski fond je ispunio sve principe i načela (priliv investicija, maksimiziranje prihoda od privatizacije, razvoj tržišta kapitala, nediskriminacija svih učesnika na tržištu) sa zakonskom obavezom da do kraja 2008. godine okonča prodaju preostalih paketa akcija iz svog portfelja, i sa zadovoljstvom se može reći da su rezultati dobri. Od početka rada ova institucija (prodaje prvih paketa akcija u procesu privatizacije od 30. aprila 2002. godine) je funkcionisala u ambijentu nedovršenog zakonodavnog i institucionalnog okvira, nepostojanja akcionarske kulture u Srbiji, needukovanosti akcionara u uslovima niske tražnje za akcijama i plitkog tržišta - tržišta u nastajanju. Akcijski fond je isto tako odigrao pionirsku ulogu u stvaranju tržišta kapitala jer je posle 60 godina, a izlaskom na berzu akcija iz portfelja AF, pokrenuto trgovanje. Podsećanja radi, na berzi se do tada trgovalo sporadično i to akcijama pet kompanija u nestandardnim uslovima berzanskog trgovanja, a danas je u prometu na berzi više od 1.400 kompanija, i tržište kapitala u Srbiji svakim danom postaje respektabilna investiciona destinacija - kaže za Danas, Aleksandar Gračanac, direktor Akcijskog fonda Srbije. On ističe da su mnoge kompanije posle privatizacije uspele da se izdvoje po poslovnim i finansijskim performansama što potvrđuju podaci - do 2002. godine doprinosile rastu društvenog proizvoda od 0,6 do 0,7 odsto, a da je to učešće u 2006. godini iznosilo 1,51 odsto sa tendencijom rasta. Svi ovi rezultati su dobar signal da se i dalje investitori, i domaći i strani, uključuju u kupovinu akcija i da na taj način korporativno investiraju. - Proces privatizacije u Srbiji po svim dosadašnjim zakonima traje veoma dugo, čitavih 17 godina. Osnovni preduslov da se završi jeste stabilan politički i investicioni ambijent sa zaokruženom zakonodavnom i institucionalnom regulativom i dosledna primena. Posmatrajući proces privatizacije do sada ukupno privatizovanih društvenih preduzeća iz Agencije za privatizaciju, iz ugla broja prodatih i raskinutih ugovora, može se reći da je proces zadovoljavajući jer je procenat raskinutih ugovora oko 14 odsto i da je na najnižem nivou od svih zemalja u tranziciji. Kako se proces bliži kraju, svedoci smo da je privatizacija doprinela povećanju trenda stope privrednog rasta iz godine u godinu, što je u korelaciji sa periodom koji je potreban za pojedine kompanije da realizuju investicione aktivnosti. Isto tako, najveći procenat stranih direktnih investicija od 2001. godine do danas je iz procesa privatizacije, što je preduslov da se u narednom periodu procenat grinfild investicija podigne na mnogo viši nivo, i na taj način omogući i otvaranje novih radnih mesta, priliv kapitala i povećanje izvoznih potencijala. Istovremeno, ukupni rezultati procesa privatizacije biće sagledani upravo u periodu pred nama kada će se proces završiti, i kada će sistemska rešenja zapošljavanja dati adekvatne rezultate u novom privrednom ambijentu u kojem će egzistirati nova mala i srednja preduzeća sa privatizovanim kompanijama koje daju izvozne rezultate - kaže naš sagovornik. On naglašava da zakonska regulativa u drugim oblastima nije u potpunosti pratila proces privatizacije u prvim godinama. "Ni zakonodavno ni institucionalno, i u praksi se povremeno stvarao utisak nefunkcionalnog ambijenta, a uzrok je bio u neusaglašenosti zakonskih propisa. Izmenom i usvajanjem novih zakonskih rešenja ambijent poslovanja u Srbiji je poboljšan, što je ocenjeno u izveštaju Svetske banke za 2006. godinu, gde je Srbija poboljšala uslove za poslovanje i sa 92. pozicije prešla na 68. U izveštaju Evropske banke za obnovu i razvoj EBRD, ukupni rezultati reformi i institucionalnog sistema u Srbiji prikazani su sa najbržom tranzicijom u regionu", zaključuje Gračanac. Izvor "Danas"
|
|
|
|
|
|
|
|
