Snažan rast evropskih berzi:
Cene blu-čip akcija na evropskim berzama nastavile su sa rastom, prateći snažne dobitke na američkim i azijskim tržištima.
Londonski FTSE indeks ojačao je 1,02 odsto, na 6.259 bodova, dok je frankfurtski DAX u isto vreme ojačao 0,74 odsto, na 7.556 bodova. Popuštanju strahova oko potencijalnih posledica potresa na američkom tržištu drugorazrednih hipotekarnih zajmova doprinela je dve milijarde dolara vredno ubrizgavanje „Bank of America” u najveću američku hipotekarnu instituciju „Countrywide Financial Corp.”, kako bi joj pomogla u zatvaranju finansijske konstrukcije pod pritiskom pogoršanja likvidnosti. Te vesti su izazvale rast cena nedavno pogođenih akcija finansijskih kompanija, poput britanske hipotekarne banke „Northern Rock”, čije su akcije ojačale gotovo 5 odsto. Na Tokijskoj berzi, tamošnji Nikkei indeks je ojačao 415,68 bodova, ili 2,6 odsto, na 16.316 bodova na zatvaranju.
Konkurencija pokušava da od PIM napravi lak plen:
Konkurencija pokušava da od PIM napravi lak plen
Privatizacioni savetnik, revizorska kuća Dilojt, trebalo bi da do kraja avgusta Agenciji za privatizaciju predloži model prodaje Preduzeća za vodne puteve "Ivan Milutinović", a do kraja godine u toj firmi očekuju i da će biti raspisan tender. - Ne znam koji će model predložiti privatizacioni savetnik, i ne želim da prejudiciram rešenje, ali znam da postoje pritisci da se PIM rasparča i tako ponudi potencijalnim kupcima. Taj pritisak se gotovo svakodnevno oseća. Primera radi, mi značajan deo prihoda ostvarujemo proizvodnjom šljunka, a činjenica je da neke firme namerno obaraju cenu tog materijala kako bi nas doveli u što teži položaj i načinili od nas što sitniji privatizacioni zalogaj. Mislim da bi podela ove firme bila velika šteta i za ekonomiju zemlje. Jer, teško je naći posao u koji nisu uključeni svi organizacioni delovi, za sve hidrograđevinske radove projekte radi naš inženjering, materijal se vadi iz našeg kamenoloma, transportuje našim plovilima, a realizuju ga radnici hidroinženjeringa. Tako smo konkurentni na domaćem tržištu, i nakon dve godine u restrukturiranju, dokazali smo da PIM može da živi od svog rada, a realno je očekivati da se već naredne godine vratimo na svetsko tržište gde smo u prethodnim decenijama bili poznato ime. Zato me ne čudi što među kompanijama zainteresovanih za kupovinu PIM, ima i nekih inostranih. Ipak, mislim da će se pravi igrači pojaviti tek kada budu obelodanjeni uslovi privatizacije - kaže za Danas Miodrag Popović, direktor PIM. Naš sagovornik podseća da je krajem 2005. godine, kada je vlada donela odluku o restrukturiranju, došao u firmu kojoj je račun bio u blokadi, struja isključena, nije bilo kompjutera a više od 1.300 radnika povremeno je primalo platu od oko 4.000 dinara. U međuvremenu, više od 150 miliona dinara utrošeno je za revitalizaciju 70 objekata, uglavnom plovnih. Osim 30 miliona koje je obezbedio Fonda za razvoj, ostala sredstva potiču iz tekuće proizvodnje. - U prvih šest meseci ove godine realizovali smo poslove vredne 351 milion dinara (110 miliona još nije naplaćeno), a to je pet puta više od ostvarenja u istom periodu prošle godine, kada je, istina, jedna od otežavajućih okolnosti bila i to što zbog visokog vodostaja mesec dana nije bilo plovidbe. Uspeh je i to što smo još na početku restrukturiranja broj zaposlenih sveli na 550, dok je za sve prekobrojne bilo obezbeđeno po 100 evra za godinu staža. Radnici koji su ostali u firmi sada prosečno primaju platu od 22.000 dinara, ali nakon remonta proizvodnja je višestruko uvećana, poslova je sve više, pa se već oseća nedostatak radne snage - kaže Popović. Izvor "dnevni list "Danas"
Energoprojekt gradi Prokop?:
Pregovori sa Trigranitom proglašeni neuspešnim
Komisija za odabir najboljih ponuđača na tenderu za izgradnju železničke stanice Prokop proglasila je neuspešnim pregovore sa kompanijom Trigranit, izjavio je juče generalni direktor Železnica Srbije Milanko Šarančić. On je novinarima u Beogradu kazao da je za 30. avgust zakazana sednica te komisije na kojoj će biti odlučeno da li će početi pregovori sa drugoplasiranim ponuđačem na tenderu - beogradskim Energoprojekt holdingom. Pregovori sa Trigranitom okončani su jer je ta kompanija imala zahteve koji su prevazilazili okvire tendera, posle čega je odlučeno da se u skladu sa tenderskom i licitacionom dokumentacijom razmotri mogoćnost pregovora sa drugoplasiranim. Licitaciona dokumentacija ostavlja mogućnost da se pozove drugi najbolji ponuđač i ja očekujem da ćemo 30. avgusta na sednici komisije Upravnog odbora imati pozitivnu odluku da pozovemo Energoprojekt da uđe u pregovore - kazao je Šarančić. On je objasnio da bi u tom slučaju bilo realno očekivati da pregovori budu zaključeni do kraja godine potpisivanjem konačnog ugovora sa tom beogradskom građevinskom kompanijom, i da bi radovi mogli da počnu najkasnije na proleće sledeće godine. Generalni direktor Železnica podsetio je da je Trigranit imao nekoliko zahteva koji su bili neprihvatljivi, a jedan se odnosio i na dobijanje prava učešća u izgradnji savskog amfiteatra, na mestu sadašnje železničke stanice. "O tome ne možemo sada da razgovaramo, jer to je u nadležnosti ne samo Železnica nego i grada, a potrebna je i saglasnost Vlade Srbije", precizirao je on. Šarančić je istakao da je Prokop dugoročno planiran kao glavna železnička stanica u Beogradu i da ima uveravanja od gradskog arhitekte Đorđa Bobića da nije zastupao stav da će centralna stanica biti na Novom Beogradu. On je kazao da Železnice nisu mogle da od Trigranita naplate bankarsku garanciju od milion evra, jer je ona prestala da važi 30. septembra prošle godine, kada je istekao rok za potpisivanje konačnog ugovora sa tom kompanijom. Železnice Srbije i mađarska kompanija Trigranit potpisali su 13. juna prošle godine opšti ugovor o završetku izgradnje železničke stanice Prokop vredan oko 170 miliona evra, koji je predviđao završetak izgradnje stanice i dobijanje prava na korišćenje 128.000 kvadratnih metara poslovnog prostora na stanici. Izvor dnevni list "Danas"
„Matroz“ u stečaju posle propalih tendera:
Stečajno veće Trgovinskog suda u Sremskoj Mitrovici pokrenulo juče stečaj u javnom preduzeću za proizvodnju celuloze i papira „Milan Stepanović Matroz“, prenosi Beta. Portparol tog suda Dragica Gačić-Petković rekla je da je odluka o pokretanju stečajnog postupka doneta, jer je to „privredno društvo duži vremenski period nesposobno za plaćanje“. Za stečajnog upravnika imenovana je Agencija za privatizaciju Srbije jer je reč o privrednom preduzeću sa većinskim državnim kapitalom, rekla je ona. Prema rečima Gačićeve, Agencija je dužna da odmah po prijemu odluke suda odredi poverenika sa liste licenciranih stečajnih upravnika, koji će obavljati te poslove. Prvo povereničko ročište na kojem će biti formirana Skupština poverilaca zakazano je za 24. septembar 2007. godine, rekla je ona. Ročište za ispitivanje osnovanosti potraživanja zakazano je za 6. decembar, a poverioci su pozvani da po objavljivanju oglasa o pokretanju stečaja u Službenom glasniku svoja potraživanja dostave Trgovinskom sudu u Sremskoj Mitrovici. Objavljivanjem odluke o pokretanju stečajnog postupka na oglasnoj tabli suda prestale su da važe funkcije direktora, tekući računi dužnika se gase i prekidaju se svi postupci izvršenja obezbeđenja protiv stečajnog dužnika, rekla je Gačić-Petković. Upravni odbor „Matroza“ podržao je 16. aprila 2007. mišljenje finansijskog savetnika da je stečaj jedino rešenje za to preduzeće posle tri neuspela tendera. Generalni direktor fabrike Dragan Milenković tada je rekao da, pored toga što je otpisala dugove „Matroza“ od 80 miliona evra, država nije u mogućnosti da plati 30 miliona evra komercijalnih dugova. Izvor "Glas Javnosti"
|
