Njujork/London -- Indeksi akcija Njujorške berze pretrpeli su protekle sedmice najoštriji pad od jula 2002. godine.

Indeksi akcija u Evropi pali su šestu nedelju zaredom nakon što su ekonomski izveštaji i zarade kompanija iz SAD produbili zabrinutost investitora da najveća svetska ekonomija ide ka recesiji.

Ni stimulativni ekonomski paket u vrednosti čak 140-150 milijardi dolara, koji je predložio američki predsednik Džordž Buš, ni spremnost centralne banke SAD da preduzme "značajan dodatni korak" na planu kamatnih stopa nisu otklonili bojazan investitora da će oslabljena ekonomija umanjiti profite kompanija.

Ukoliko "teškaši" poput "Epla", "Junajted tehnolodžiza", "Benk ov Amerike", "Majkrosofta" i drugih kompanija koje narednih dana treba da objave poslovne bilanse za protekli četvrti kvartal ne pruže investitorima nadu da američka ekonomija može da izbegne recesiju, uslediće dalja rasprodaja akcija, ukazuju finansijski analitičari.

Oštar pad akcija protekle sedmice vezuje se za ogromne gubitke "Sitigrupe", najveće američke banke, i "Meril Linča", najveće brokerske firme u svetu, kao i ekonomske podatke koji signaliziraju ukazak američke ekonomije u recesiju, prenele su agencije.

Najveću zabrinutost izaziva podatak da je u decembru izgradnja kuća u SAD pala 14 odsto, zaokruživši najgoru godinu za tu granu od 1980, objavilo je Ministarstvo trgovine u Vašingtonu.

"Meni izgleda kao da smo već u recesiji," izjavio je Džejson Kuper iz investicionog fonda "Frst sors investment advajzors" u Indijani.

Indeks S&P pao je 5,4 odsto i sada je najniži od septembra 2006, a dosad ove godine je pao 9,8 odsto. Indeks Dau Džons skliznuo je četiri odsto, produbivši pad od početka godine na 8,8 odsto, a Nasdak je za nedelju dana izgubio 4,1 odsto vrednosti.

Skoro svi članovi američke vlade govore o zabrinutosti zbog ekonomije i o onome što čine da pomognu, ali sa stanovišta finansijskih tržišta to samo pogoršava prilike, ocenjuju u njujorškom investicionom fondu "Ipok investment partners".

Akcije "Intela" pale su protekle sedmice 14 odsto, na najniži nivo od marta 2007, a "Sitigrupe" takođe za 14 odsto, što je najveći nedeljni gubitak od jula 2002. Banka je otpisala 18 milijardi dolara hipotekarnih potraživanja, smanjila dividendu za 41 odsto, ukinula 4.200 radnih mesta i najavila prodaju preferencijalnih akcija stranim investitorima za 14,5 milijardi dolara.

Cena akcija "Meril Linča" pala je 5,2 odsto, po objavi rekordnog gubitka od 16,7 milijardi dolara posle otpisa imovine na poslovima sa rizičnim hipotekarnim hartijama. U zapadnoj Evropi je protekle sedmice pad iskazalo svih 18 nacionalnih indeksa akcija, pri čemu je nemački indeks Daks izgubio 5,2 odsto vrednosti, koliko i francuski CAC 40, a britanski FTSE 100 pao je 4,8 odsto.

"Još uvek izbegavamo banke," izjavio je Blumbergu menadžer fonda "Bruin dolfin sekjuritiz" u Londonu Stjuart Frejzer, koji upravlja imovinom od 42 milijarde dolara. "Po pravilu želite da izbegavate vrlo ciklična imena, ona koja su izložena ekonomiji".

Akcije "Hipo rial istejta" su pale 34 odsto, što je najgori učinak u indeksu Stoks 600, koji je pao protekle sedmice 4,7 odsto, a ukupno je 18 odsto niži u odnosu na šestoipogodišnji maksimum iz juna prošle godine.

Akcije "Komercbanke" pale su 16 odsto usled nagađanja da će imati dalji otpis nenaplativih potraživanja.

Akcije banaka u indeksu Stoks 600 pale su prosečno 7,4 odsto, što je najveći pad među 18 grupa akcija i ujedno najoštrije smanjenje od polovine jula 2002.

"Očekujemo dalje loše vesti od finansijskih kompanija," kaže menadžer fonda u ciriškoj banci "Julius Ber", a menadžer hamburškog fonda "Nordinvest" kaže da je "pesimizam ogroman među investitorima."

Beograd -- Tokom protekle nedelje promet na Berzi lagano je rastao, da bi poslednjeg dana ubeležio najveću vrednost u ovoj godini.

 

Sedmicu su obeležle akcije AIK banke, kojima se trgovalo za ukupno 408,8 miliona dinara, što čini gotovo četvrtinu nedeljnog prometa iz trgovine akcijama, navodi se u izveštaju kuće PS Broker.

Indeksi su prošlu sedmicu završili sa nižim vrednostima nego što su je počeli - Beleks15 je zabeležio nedeljni pad od 0,70, a Belekslajn od 0,54 odsto.

Ukupan promet u posmatranoj sedmici bio je više nego dvostruko veći nego u prethodnoj i dostigao je 1,7 milijardi dinara. Kako promet beleži gotovo konstantan rast od početka 2008, ostaje nada, kaže se u izveštaju, da će se takav trend nastaviti i u narednom periodu.

Ono što će u velikoj meri uticati na razvoj događaja na Beogradskoj berzi vezano je za predsedničke izbore, pa će se, verovatno, tek po njihovom okončanju početkom februara dešavati nešto krupnije, smatraju analitičari PS brokera.

Prvi dan u prošloj nedelji počeo je sa prometom od 292 miliona dinara, za 40 miliona većim nego poslednjeg radnog dana u nedelji pre toga.

Rast bi bio i veći da nije došlo do znatnog smanjenja prometa u trgovini obveznicama RS, koji je bio manji čak 20 puta u poređenju sa prethodnom trgovinom.

Drugog radnog dana prethodne nedelje, nakon neznatnog pada u ponedeljak, indeksi su ponovo pozeleneli, pri čemu je Beleks15 porastao za solidan procenat. Analitičari PS Brokera istakli su i značajan udeo stranih investitora u trgovini, od čak 70 odsto, što je najveći udeo u poslednjih mesec i po dana.

Kontinuirani segment tržišta su, kao i celu Berzu, 15. januara ponovo obeležile akcije banaka. Najveći promet, od 52 miliona dinara, ostvarile su akcije Komercijalne banke.

Sledile su Agrobanka sa 30,1 milion dinara i AIK banka, sa 26,4 miliona. I najveći rast cene imale su akcije jedne banke - Jubmes banke, od čak 18,42 odsto uz promet od tri miliona dinara. 

Sredina prošle sedmice bila je u znaku velikog prometa, istorijski najviše cene akcija Ikarbusa, ali i osetnog pada indeksa. Svetlu tačku predstavljalo je solidno povećanje prometa, i akcija i obveznica RS.

Uz rast cene od 12,24 odsto 16. januara se akcijama Ikarbusa trgovalo za 61,7 miliona dinara, što je najveći promet od kada se tom hartijom trguje na Beogradskoj berzi. Time su se akcije Ikarbusa našle na čelu dve liste - liste dobitnika dana i liste akcija sa najvećim obimom prometa.

Poslovanje u četvrtak, 17. januara, bilo je u znaku velikog prometa u trgovini akcijama AIK banke, ali i suprotnim smerom kretanja dva indeksa. Beleks15 je porastao za tek 0,09 odsto dok je Belekslajn opao za osetnih 0,83 odsto i dodirnuo nivo od pre tri nedelje.

Uz rast cene od 0,66 odsto, akcijama AIK banke trgovalo se za čak 108 miliona dinara, što je činilo gotovo trećinu prometa akcijama i najveći promet u poslednjih dvadesetak dana. Ta hartija je cele protekle godine dominirala tržištem i u tom periodu njena cena je porasla za čak 51,3 odsto.

Beogradsku berzu i poslednjeg dana prošle nedelje u potpunosti su obeležile akcije AIK banke kojima se trgovalo za 199 miliona dinara, što je doprinelo respektabilnom ukupnom prometu.

Značajan promet tog dana ponovo su ostvarile i akcije Ikarbusa. Njima se trgovalo za 57,3 miliona dinara, pa su tako za četiri dana prethodne sedmice vlasnika promenile akcije te fabrike autobusa u vrednosti 171 milion dinara, što predstavlja oko 6,5 odsto vlasništva preduzeća.

Toliki promet je neobičan za akcije Ikarbusa, navodi se u izveštaju PS Brokera i dodaje da ostaje da se vidi šta se dešava u strukturi njihovog vlasništva.

1. Da li ću steći akcije jednog ili svih šest preduzeća?
Svaki građanin dobija akcije u svakom od šest preduzeća.
2. Kada će građani moći da raspolažu svojim akcijama?
Od trenutka kada budu upisani kao vlasnici tih akcija u Centralni registar hartija od vrednosti, a najkasnije u roku od šest meseci od momenta privatizacije svakog od šest preduzeća. Zakon predviđa da će akcije svih šest preduzeća biti podeljene do kraja 2010. godine, a očekuje se da će građani sa prvim akcijama raspolagati već 2009. godine.
3. Šta je novčana naknada i kada će mi biti uplaćena na račun?
Novčana naknada je iznos u novcu koji će biti uplaćen svakom evidentiranom građaninu. Sredstva za ovu isplatu država će obezbediti od prodaje akcija društvenih preduzeća, koje su izdvajane u Privatizacioni registar u dosadašnjim privatizacijama. Očekuje se da će ova naknada biti isplaćena evidentiranim građanima u prvoj polovini 2009. godine.
4. Da li će svi građani ostvariti pravo na jednak iznos novčane naknade?
Da.
5. Gde sve može da se podnese prijava, kojim danima i u kom radnom vremenu?
Vreme i mesto prijavljivanja, sadržinu i način podnošenja prijave, kao i rok za prijavljivanje biće definisani javnim pozivom koji objavljuje Agencija za privatizaciju (do kraja januara 2008. godine) u „Službenom glasniku RS“, dnevnim listovima, internet stranici Agencije za privatizaciju, kao i na radio i TV stanicama.
6. Koliko traje period u kome se podnose prijave (od datuma do datuma)?
Prijavljivanje građana u evidenciju nosilaca prava na novčanu nadoknadu i prenos akcija bez naknade će trajati najmanje šest meseci od objavljivanja javnog poziva za prijavljivanje. Tačni datumi biće objavljeni u javnom pozivu.
7. Šta da radim ukoliko nemam karticu banke, tj. otvoren račun?
Pošta će vam dodeliti broj računa besplatno, na licu mesta.