Kompanija „Ratko Mitrović” susreće se s podjednako oštrom konkurencijom i kod kuće i napolju, ali opstaje, jača i prati sva građevinska tehnološka dostignuća

Miroslav Brković (Foto A. Vasiljević) U poštenoj tržišnoj utakmici u građevinarstvu ne plašimo se nijednog konkurenta. Ni kod kuće, niti na strani. Mi znamo svoj posao, poštujemo rok, kvalitet i zahteve investitora, ali, da budem iskren, ponekad nam smeta što naša država ima više sluha za interese stranih kompanija nego svojih preduzeća, kaže za naš list Miroslav Brković, predsednik Upravnog odbora beogradskog preduzeća „Ratko Mitrović”, kao uvod u priču o nemalom jubileju – šest decenija rada i postojanja, koji ta firma skromno obeležava baš ovih dana.

– Gde god se nađemo u svetu – nastavlja svoju ispovest iskusni građevinac – zemlja domaćin štiti interese svojih preduzeća. Čak i kada su skuplji od nas. Svi se pozivaju na neke propise o zaštiti tržišta i konkurencije i favorizuju svoje kompanije. Kod nas toga nema. O sebi sami moramo da vodimo računa – ističe naš sagovornik i dodaje da je tranziciono čistilište učinilo svoje, pa su s našeg građevinskog neba nestale i zvezde kakve su nekada bili: „Rad” , „Trudbenik”, „Komgrap”, „Ivan Milutinović”, „Dom” ili „7. juli”.

Na pitanje kako je „Ratko” opstao Brković kaže: – Bavili smo se svojim poslom i organizacionim prilagođavanjem kompanije novonastalim tržišnim uslovima, kloneći se svakog političkog uticaja, s koje god strane dolazio. Višegodišnje ekonomske sankcije, investiciono zatišje kod kuće, kao i besparica ostavili su nemali trag na naše preduzeće. Više nema 7.500 radnika na gradilištima od Libije, Nemačke, Iraka preko Alžira, Ukrajine, Izraela do Rusije. Danas ih ima samo u Sočiju (Rusija) i u Srbiji, oko dve hiljade zaposlenih.

Brkovića zbog toga raduje najava ministra Milutina Mrkonjića da će se izgradnja objekata na Koridoru 10 ili na autoputu Horgoš – Požega na većem broju manjih deonica poveriti domaćim građevinarima. To je, po njemu, pravi recept kako treba da se organizuje država kada za svoje pare i svojom operativom gradi sama sebe.

– U ovom poslu sam skoro četiri decenije. Tvrdim da nijedan most, put ili tunel u Srbiji nisu napravili stranci, a iza nas su svuda po svetu ostali impresivni objekti. I sada neko hoće da nas na kućnom pragu diskvalifikuje samo zato što u prethodnom desetogodišnjem periodu, zbog izolacije i sankcija, nismo bili u mogućnosti da gradimo referentne objekte pod uslovima koje diktiraju međunarodne banke ili investicioni fondovi. Mi, građevinari, nismo krivi za to – naglašava Brković.

Naš sagovornik upozorava da se „Ratko” sada sve radije upušta u aukcije ili tendere po svetu, jer uspeva da prati sve savremene tehnološke novine. Na takav način upravo gradi i toranj na Avali. Problem je što u aranžmanima sa strancima ostaju bez valjanih domaćih bankarskih garancija, pa ih investitori odmah svrstavaju u drugorazredne ponuđače.

„Ratko Mitrović” je danas akcionarsko društvo u kome je svega 20 odsto udela u državnom vlasništvu. I „Ratko” je preduzeće koje boluje od istih bolesti kao i sva ostala domaća građevinska operativa – hroničan nedostatak dobrih majstora svih zanimanja. Mladi, uverava nas naš sagovornik, kao da se stide da budu zidari, tesari ili armirači, a školski sistem i društvo ništa ne čine da to promene. U bivšoj federaciji „Ratko Mitrović” je školovao i stipendirao mlade građevinske radnike, od Crne Trave do Teslića u Bosni, ali od tada do danas vremena su se mnogo promenila. Po Brkoviću, bez obzira na sve, još ima nade za srpske neimare.

 

Veliki datumi

Građevinsko preduzeće „Ratko Mitrović” osnovano je ukazom Josipa Broza Tita 1948. godine u Čačku. Prevashodno, kako svedoči Brković, da izgradi tri velike vojne fabrike, i to: „Sloboda” u Čačku, „Prva petoletka” u Trsteniku i „Milan Blagojević” u Lučanima. Gradeći druge razvijali su sebe, pa su direkciju firme 1964. preneli u Beograd. Već 1968. dobijaju prvi posao u inostranstvu – u Libiji.

Na pitanje kako vidi kompaniju za pet godina Brković kaže da se nada našem ulasku u EU, što znači lakši put do unosnijih poslova po Evropi, ali bez zapostavljanja domaćeg terena.

Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, pohvalio rebalans budžeta iz kojeg će 2,5 milijardi dinara biti utrošeno na južne krake Koridora 10

Poželeće naši putevi ovakvih mostova (Foto Anđelko Vasiljević) Koncesioni ugovor za izgradnju autoputa Horgoš– Požega biće najverovatnije sporazumno raskinut tako što će austrijskom konzorcijumu Alpina-Por biti namireni troškovi, koje je do sada imao i vraćena garancija od deset miliona evra. Takav rasplet trogodišnje priče o koncesiji očekuje se za desetak dana, najavio je Milutin Mrkonjić, na jučerašnjoj konferenciji za medije u Vladi Srbije.

– Ovo je poslednja ponuda koju je koncesionar dostavio pre nekoliko dana. Mislim da je prihvatljiva i da ćemo ubrzo raspisati novi tender za autoput od mađarske granice do vojvođanske prestonice. Lično, nisam za povlačenje po sudovima, jer nam iskustvo govori da Srbija u takvim sporovima nije dobro prolazila – rekao je Mrkonjić.

On nije mogao da kaže koliko obeštećenje traže Austrijanci, ali prema njegovim rečima radi se o troškovima trasiranja putanje saobraćajnice i izrade projektne dokumentacije.

Na pitanje novinara da li je država pretrpela štetu u celoj toj priči i ko će njoj nadoknaditi istu zbog kašnjenja sa početkom izgradnje autoputa, ministar za infrastrukturu je odgovorio da će vlada svakako razmotriti da li je Srbija na gubitku i ako se ustanovi da jeste, ispostaviće račun koncesionaru. Time će se baviti radna grupa koju predvodi premijer Mirko Cvetković.

Sumirajući rezultate 110 dana rada svog ministarstva, Milutin Mrkonjić je pohvalno ocenio rebalans budžeta iz kojeg će 2,5 milijarde dinara biti utrošeno na južne krake drumskog Koridora 10, označenog kao prioritet ove vlade.

Za završetak 300 kilometara autoputa, najkraće veze Evrope i Bliskog istoka, obezbeđeno je 1,6 milijardi, dok će u razvoj železnice za početak biti usmereno 1,1 milijarda evra.

U narednih sedam godina planirana je izgradnja dvokolosečne pruge za vozove koji voze brzinom 160 kilometara na sat. Takođe, sledi modernizacija beogradskog, novosadskog i niškog železničkog čvora.

– Predložiću ministru ekonomije Mlađanu Dinkiću da se u Kragujevcu, u sklopu „Fijatove” fabrike, organizuje proizvodnja italijanskih vozova (pendolino). Oni su idealni za naše pruge, jer ne zahtevaju savremeniji donji postroj, a osim toga na postojećoj mreži mogli bi da saobraćaju 20-30 odsto brže od postojećih vozova – rekao je Mrkonjić.

Do kraja godine trebalo bi da budu završeni generalni planovi za autoput Beograd – Vršac (izgradnja košta 200 miliona evra), kao i poluautoputeva Požarevac – Negotin (150 miliona evra) i od Novog Sada, preko Iriga na Fruškoj gori i dalje Šapca, do Loznice (280 miliona evra). Oni bi, prema ministrovim rečima, trebalo da budu izgrađeni u naredne četiri godine, uz angažovanje domaćih preduzeća.

Ništa manje nije značajan ni Koridor 7, najvažniji evropski plovni put Dunavom, koji Crno more (i dalje kavkaski region) spaja sa severom Evrope. Da bismo iskoristili tu geografsku pogodnost, u Apatinu je započela izgradnja robno-carinskog terminala na površini od 400 hektara.

 

Za NIP prijavljeno 3.896 projekata

Ministar za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović izjavila je da je na javni poziv za podršku iz NIP-a u 2009. godini stiglo 3.896 projekata, od kojih će u narednih desetak dana biti izabrani oni koji će biti predloženi za realizaciju.

Kalanovićeva je na konferenciji za novinare istakla da je zahtev za sredstva iz NIP-a ogroman i da bi bilo potrebno 297 milijardi dinara da bi bili pokriveni svi prijavljeni projekti.

Ona je rekla da je NIP „nasledio” 998 projekata, od čega 207 u Vojvodini, a 65 na Kosovu, i da je polovina tih projekata trebalo da bude završena do kraja godine.

Budžet NIP-a u 2006. godini bio je 1,72 odsto bruto domaćeg proizvoda, u prošloj godini 1,97 odsto, a ove godine 1,69 odsto, kazala je Kalanovićeva, naglasivši da NIP, ukoliko želimo da se Srbija brže razvija, mora da ima na raspolaganju značajna sredstva i sadrži veliki broj projekata.

Izmene zakona i liberalizacija poslovanja su neophodni, ali bez pojave akcija državnih preduzeća, nema budućnosti srpskog tržišta kapitala, istaknuto je na konferenciji „Razvoj tržišta kapitala"


Za razvoj investicionih fondova potreban je pre svega kapital, materijal sa kojim može da se radi. U vašim uslovima, to je izlazak na kapitalno tržište šest javnih preduzeća čije akcije nijedna kriza ne može uništiti, pa se tek onda može govoriti o zahtevima za razvijanje i finu regulaciju tržišta, upozorio je učesnike završnog dana beogradske konferencije „Razvoj tržišta kapitala" gost iz Crne Gore Aleksandar Radulović, savetnik u „Forex Montenegro" i jedan od osnivača Montenegro berze.

U jučerašnjem konferencijskom danu, u kom su preovladavale teme vezane za investicione fondove, istaknute su sve već poznate muke sa kojima se industrija sreće u Srbiji.

Adresanta iz vlasti, kojima su vapaji za pomoć upućeni, ponovo nije bilo na konferenciji.

- Zakonodavci su u Srbiji kao duh koji hoda, svi znamo za njega, ali ga niko nije video - istakao je Milko Štimac, predsednik Komisije za hartije od vrednosti, koja je sa USAID i Investicionifondovi.com organizator skupa, i dodao da njihovo odsustvo neće sprečiti učesnike da istraju u svojoj nameri da unaprede tržište. 

 

Manjak agresivnosti
Žal što nema predstavnika vlasti istakao je i Branislav Jorgić, direktor „Jorgić brokera".

- Samo su došli i otišli, bez mogućnosti da vodimo otvoreni dijalog. Možda bi i mi trebalo da budemo malo agresivniji, jer finansijska industrija ima potencijala da reši određene probleme koji se javljaju na nivou države, čija je, po staroj definiciji, osnovna uloga mobilizacija domaće štednje.

Kada je Vlada i donosila neke poteze koji se tiču tržišta kapitala, oni su bili taktičkog, a ne strateškog karaktera, istakli su učesnici skupa.

- Nikakve mere nisu preduzete, iako kriza na srpskom tržištu traje već više od godinu dana. U tom periodu je sa Berze otišlo oko tri milijarde evra stranog novca, a svi znamo kako je teško doći do njega. Sada je došla i svetska kriza, a još nema nikakvih mera koje bi dovele do zaustavljanja pada cena akcija. Treba reagovati restriktivno i čvrsto i dovesti do povratka poverenja - rekao je Ervin Pasanović, menadžer prodaje u DIUF „Fokus invest".

Menjati propise
Sa skupa je upućena jasna poruka da je potrebno menjati propise, ukoliko se želi da Beogradska berza bude nalik berzama u regionu i svetu. Društva za upravljanje investicionim fondovima traže da povezana lica mogu ulagati u fond. Nada Simić iz DIUF „Fokus invest" i Jovana Kršikapa iz Rajfajzen „investmentsa" istakli su značaj predloga da se omogući neograničeno ulaganje fondova u inostranstvo, ulaganje otvorenih u druge otvorene fondove, kao i omogućavanje ulaganja u repo transakcije.

- Ovim bi se omogućila veća diversifikacija portfolija i likvidnost kapitala, a sve u funkciji zaštite članova fonda. Vreme je za liberalizaciju investicionih fondova - istakla je Kršikapa, sa kojom se slaže i Ljubica Vujačić, izvršni direktor „Viner štediše osiguranja", koja je zatražila da se osiguranjima omogući ulaganje u IF.

 

Potrebni i bolji menadžeri

Pored problema malog broja hartija, Beogradsku berzu muče i problemi niskog nivoa korporativnog upravljanja u emitentima. Transparentnost poslovanja, izveštavanje, čak istinitost finansijskih izveštaja, kao i nerazlučenost nadležnosti upravnog i izvršnog odbora daleko su od svetskog standarda.

- U Srbiji ima regulative u ovom polju, ali nije dovoljno jasna, pa se „kreativno" primenjuje. Treba precizno utvrditi koje informacije treba da budu dostupne javnosti, da ne bi bio zloupotrebe konkurencije, kao i da ta pravila važe za sve kompanije - istakla je Jelena Petković, izvršni direktor „Tigra".

Toplica Spasojević, predsednik „ITM grupe", istakao je da Vlada treba da pospeši obrazovanje malih akcionara kako bi imali mogućnost da vrše pritisak na upravni odbor u cilju bolje i efikasnijeg funkcionisanja. Problem su i državne kompanije, istaknuto je, jer su i dalje u vlasništvu političke elite i trebalo bi kod njih primeniti principe upravljanja iz privatnih kompanija, jer bi se tako dobila veću efikasnost u poslovanju.

Dinar će danas oslabiti za 1,02 odsto prema evru tako da će zvanični kurs nakon više od pet meseci permašiti 83 dinara za jedan evro

Prema podacima Narodne banke Srbije, evro će danas vredeti 83,0872 dinara, što je 85 para više nego juče, kada je evro vredeo 82,2416 dinara.
Time će dinar za dva dana oslabiti 2,5 odsto prema evru nakon trodnevnog jačanja od 2,3 odsto koje su podstakle mere NBS za povećanje likvidnosti bankarskog sektora za 350 miliona evra.
U 2008. godini dinar je najvišu vrednost dostigao 7. avgusta, kada je kurs bio 75,75 dinara za evro, a najslabiji je bio 12. maja, dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, kada se evro menjao za 83,87 dinara.

Jučerašnje trgovanje na Wall Street-u krenulo je vrlo „bojažljivo“ i indexi su se u početnim satima trgovanja kretali oko vrednosti od prethodnog dana. Sve oči su bile uprte u objavljivanje preostalih rezultata poslovanja u Q3, koji su nažalost iz trenutka u trenutak sve više zabrinjavali ulagače.
Investitori su se potajno nadali da ih posle pada indexa na prethodnom trgovanju na petogodišnji minimum očekuje lagani povratak cena na veće nivoe, ali taj optimizam vrlo kratko je potrajao.

Pojedini analitičari čak tvrde da je SAD već u recesiji, te da je pitanje samo kolikog je nivoa ista.

Sa druge strane, pojedini stručnjaci smatraju da se Wall Street nalazi na „cenovnom dnu“ akcija. Ove na neki način gledano kontradiktornosti ukazuju na činjenicu da niko ne može proceniti kolikog će nivoa finansijska kriza biti, te koliko će još ona drmati finansijskim tržištem SAD-a.

Alan Greenspan kaže da se svetska ekonomija nalazi u kreditnoj krizi koja se događa jednom u veku, ali i da je ubeđen da će se finansijski sistem izboriti i izaći iz krize još jači i stabilniji.

Koliko je situacija na bankarskom tržištu ozbiljna ukazuje i podatak da su komercijalne banke tokom nedelje u proseku od FED-a dnevno pozajmljivale USD 105 mlrd, dok su nedelju pre prosečne dnevne pozajmice iznosile USD 99 mlrd.

 

 

Poslednji trenutci trgovanja na Wall Street-u ipak su doneli olakšanje za trejdere, jer su neke kompanije (pre svih Microsoft) u tim momentima objavile bolje rezultate poslovanja u Q3 od očekivanja analitičara. Microsoft kompanija objavila je bolje rezultate uz istovremeni rast Prihoda od prodaje i Profita (mada je Microsoft objavio da prema njegovoj prognozi godišnji rezultati neće zadovoljiti projekcije analitičara). Pod uticajem ovih vesti Dow Jones (rast sektora za preradu nafte, farmaceutskog sektora..) je ekspresno krenuo u zelenu zonu i trgovanje okončao u solidnom plusu.To je povuklo i priličan broj drugih akcija, a samim tim i indexi su se odmah oporavili.

Definitivno pravi dobitnici dana su kompanije koje se bave preradom nafte (Exxon, Chevron..) čije su cene skočile nakon skoka cene nafte. Naime, cena nafte skočila je za 1,63% na USD 67,84 po barelu. (Predsednik OPEC-a Šakib Kelil najavio je da će OPEC smanjiti proizvodnju nafte, ali da još ne zna za tačno koliko, jer se boji da prevelikim smanjem još više ne produbi finanijsku krizu). U toku današnjeg dana (24.10) biće održan sastanak OPEC-a.

 

 

Prethodne nedelje bez posla je ostalo novih 15.000 ljudi. Neke od kompanija koje su najavile smanjenje broja zaposlenih:

 

Promena cena akcija finansijskog sektora: 

    City Group -1,58%
    JP Mogran +1,83%
    Bank of America Corporation +1,50%
    Goldman Sachs -5,34%
    Wachovia +0,88%
    AIG -0,47%



Promena cena akcija ostalih sektora:

Internet:
    Yahoo Inc. +2,10%
    Google -0,94%

Tehnološki sektor:
    IBM +0,90%
    AMD -9,39%
    Microsoft Corporation +3,67%
    Oracle -1,28%
    Cisco Sys -0,98%
    Apple +1,40%
    Intel Corporation -0,48%
    Dell Inc. +0,08%

Aluminijum:
    Alcoa -5,04%

Industrija:
    General electric -0,84%
    3M Company +5,76%
    The Procter&Gamble +3,08%

Auto industrija:
    General motors -1,45%
    Ford Motor -4,76%
    Toyota Motors +1,55%

Nafta i gas:
    Exxon Mobil Corp. +9,01%
    Chevron Corp. +8,15%
    British petroleum +4,18%

Avio saobraćaj:
    Boeing Co. +8,41%
    United Technologies Corp. +0,19%
    Delta Air Lines -11,38%

Hrana i piće:
    Coca Cola -5,11%
    McDonalds +2,58%

Farmacija:
    GlaxoSmithKline +1,37%
    Johnson&Johnson +1,68%
    Novartis +2,68%
    Pfizer +2,15%



Sve u svemu, promene index-a su sledeće:

    DJIA +2,02%
    NASDAQ -0,73%
    S&P500 +1,26%

Likvidacija investicione banke "Liman braders" koštaće oko 906 miliona dolara i mogla bi da znatno premaši dosadašnji rekord koji je držala likvidacija energetskog koncerna "Enron" i postane najskuplja u istoriji SAD, ocenili su analitičari.

Naknade za pravnike, računovođe i druge finansijske stručnjake koji su radili na likvidaciji "Enrona" iznosile su ukupno 757 miliona dolara, rekla Lin Lopucki, koja izučava pravne aspekte bankrotstva na univerzitetu Harvard.

Njena procena se bazira na proseku naknada u slučajevima 101 najveće firme koja je bankrotirala u SAD od 1998. do kraja 2007. godine.
Najviše sredstva iz ukupnog paketa, 209 miliona dolara, ide pravnoj firmi "Veil, Gotšel i Mendžs", koja je pravne poslove za "Liman Braders" obavljala 24 godine.
Ista firma je bila najveći primalac naknade iz ukupnog paketa i u slučaju "Enrona", kada je od 757 miliona, dobila 149,4 miliona dolara.

"Liman Braders" je prilično veliki predmet, koji zahteva i veliki novac", rekla je Lopucki, uz napomenu da predviđenu visinu naknada mora još da odobri sudija nadležan za likvidacioni postupak.
Druga pravna firma "Milbenk, Tvid, Hedli i Mekloj" bi za pravne usluge u izboru poverenika u tom predmetu trebalo da dobije približno 58 miliona dolara.

Što se tiče poverenika, firma za istraživanje tržišta "Nipeks prajvat markets riserč" očekuje da će od likvidacije aktive "Liman Bradersa" povratiti oko 398 milijardi dolara, prenela je agencija Blumberg.

More expensive credits for flat purchase as one of the consequences of the global financial crisis, have already affected the price of the real estate in Belgrade.

The price of a square meter has dropped by 10 per cent and the flats are expected to become cheaper by 20 per cent in a month time.
In Kragujevac, Novi Sad and Nis the prices are stagnating.

As of September 1 the offer of flats in Belgrade has dramatically gone up. The real estate owners are in a hurry to sell in order to avoid consequences of the global financial crisis.

Oko 10:15 indeksi imaju sledece vrednosti:

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) -0,94%
CROBEX (Zagreb) -1,60% (vrednost od juče)
SBI20 (Ljubljana) -2,21%
BIRS (Banjaluka) +0,01%
MBI (Skoplje) -1,02%

Zapadna Evropa
FTSE (London) -4,05%
CAC (Paris) -4,71%
DAX (Frankfurt) -5,63%
ATX (Beč) -2,81%
SMI (Cirih) -3,61%

Istočna Evropa
WIG (Varšava) -2,53%
SOFIX (Sofija) -3,94%
BET (Bukurešt) -3,13%
RTSI (Moskva) -3,05%
BUX (Budimpešta) -3,43% od 22.10.2008

Azija
Hang Seng (Hong Kong) -8,30%
Nikkei (Tokio) -9,60% close


Amerika
DJIA (Njujork) +2,02% close 
Nasdaq (Njujork) -0,73% close
S&P 500 (Njujork) +1,26% close

Oko 13:15 indeksi imaju sledece vrednosti:

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) -6,15%
CROBEX (Zagreb) -7,80% 

SBI20 (Ljubljana) -3,99%
BIRS (Banjaluka) -0,07%
MBI (Skoplje) -4,90%

Zapadna Evropa
FTSE (London) -6,65%
CAC (Paris) -8,35%
DAX (Frankfurt) -8,56%
ATX (Beč) -8,68%
SMI (Cirih) -6,53%

Istočna Evropa
WIG (Varšava) -4,61%
SOFIX (Sofija) -8,44%
BET (Bukurešt) -8,49%
RTSI (Moskva) -10,63%
BUX (Budimpešta) -3,43%  od 22.10.2008

Azija
Hang Seng (Hong Kong) -8,30% close
Nikkei (Tokio) -9,60% close


Amerika
DJIA (Njujork) +2,02% close 
Nasdaq (Njujork) -0,73% close
S&P 500 (Njujork) +1,26% close

Današnje trgovanje ostaće zapamćeno u Aziji po snažnom padu cena akcija na gotovo svim tržištima i na postizanje novih višegodišnjih minimuma.

 

Opravdanja se traže u kvartalnim izveštajima pojedinih kompanija, mada je razlog ipak globalne prirode- pretnja recesije celokupnoj svetskoj privredi.

 

Promene vrednosti berzanskih index-a:

     NIKKEI225 (Japan) -9,60% (Najniži nivo od 23. aprila 2003. godine)

     HANG SENG (Kina) -8,30% (Najniži nivo od oktobra 2004. godine)

     SENSEX (Indija) -10,56% (Najžniji nivo od novembra 2005. godine)

     KOSPI (Južna Koreja) -10,57% (Najniži nivo od 30. juna 2005. godine).

Pre početka današnjeg trgovanja, na Wall Street-u su pod uticajem snažnog pada berzi u Aziji i Evropi došlo do pada fjučersa na najniže moguće nivoe. Naime, fjučersi su pali za maksimalno dozvoljenih 6% (što se nije dogodilo još od 1997. godine).

 

Ovo nagoveštava da je Wall Street u strahu od globalne recesije već predvideo današnje kretanje cena akcija.

Kao što smo i nagovestili u prethodnoj vesti, Wall Street je od samog početka krenuo nizbrdo.

 

Nakon velikog pada cena u Evropi, Aziji u SAD-u su od straha od globalne recesije ulagači nastvaili sa rasprodajom svojih portfelja.

 

Cena nafte takođe je u padu (trenutna cena je USD 63,15 po barelu-dnevni pad od 4,69%), tako da su i firme koje se bave preradom nafte (Exxon, Chevron, British petroleum..) trenutno izgubile na vrednosti čime su poništile jučerašnji rast cena.

 

JP Morgan Chase u svojoj današnjoj analizi predvideo je da će kriza u SAD i Evropi biti jača od prethodnih predviđanja. Ekonomisti predvođeni Bruceom Ksamanom izjavili su da će stopa rasta u SAD u Q4 biti -4%, a prethodno je projektovano -2%.

 

 

Promene vrednosti najvažnijih berzanskih indexa oko 16:45h:

     DJIA -3,97%

     NASDAQ -3,65%

     S&P500 -3,98%