Sedam preduzeća prodato za 368,3 miliona dinara
Sedam društvenih preduzeća prodato je na javnoj aukciji u Agenciji za privatizaciju za ukupno 368,3 miliona dinara, saopšteno je iz te agencije
Preduzeće "Erozija" iz Valjeva prodato je za 350 miliona dinara Radu Nikoliću iz Šapca, dok je "Hidroinženjering" iz Beograda prodat po početnoj ceni od 1,7 miliona dinara Slavoljubu Draškoviću iz Beograda, a "Gradski dom" iz Kragujevca, takođe po početnoj ceni 257.000 dinara kupio je Igor Muratović iz Beograda.
Konzorcijum koga je predstavljao Živadin Nikolić iz Kraljeva kupio je za 193.000 dinara preduzeće "Agrokop" iz tog grada, a konzorcijum na čelu s Nemanjom Stanišićem iz Beograda kupio je za 6,9 miliona dinara Veterinarsku stanicu u Gornjem Milanovcu.
Veterinarska stanica u Paraćinu prodata je za 4,9 miliona dinara konzorcijumu koga je predstavljao Ljubiša Rajić, a Veterinarska stanica u Krupnju preduzeću "Dien doo" iz Beograda, za 4,4 miliona dinara.
Obavljene su i licitacije za dva dela nepokretne imovine "Lola sistem" iz Beograda, dok je za 21. novembar odložena javna aukcije za preduzeća "Putnik" iz Novog Sada, a za 28. novembar aukcija za "Tera film" iz Novog Sada.
Neuspešnim su proglašene aukcije za prodaju kapitala holding kompanije "Marko Orešković" iz Apatina, "Slobodne zone" iz Prahova, "Goše Dibut" iz Smederevske Palanke, "Galanteks trejda" iz Pirota, Narodnog univerziteta u Petrovcu, kao i "Palilule" holdinga "Termovent" iz Beograda.
Nisu uspele ni aukcije za prodaju kapitala četiri veterinarske stanice - u Mladenovcu, Ćupriji, Smederevu i u Bajinoj Bašti.
Island dobija dve milijarde dolara zajma od MMF-a
Vlada finansijskom krizom teško pogođenog Islanda odlučila je da počne zvanične pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) o pomoći u visini od dve milijarde dolara, saopštio je danas premijer Geir Harde
Agencija Rojters podseća da je finansijski sistem Islanda na ivici propasti, a da je ekonomija teško pogođena krizom, koja je naterala državu da ovog meseca nacionalizuje tri najveće, dugovima opterećene banke.
Na konferenciji za štampu koju je prenosila televizija, Harde je procenio da će MMF-u biti potrebno 10-ak dana da odobri pozajmicu.
"Cilj je da povratimo veru u islandsku ekonomiju, da stabilizujemo nacionalnu valutu i restruktuišemo sistem banaka", objasnio je premijer, naglasivši da je stav vlade da "Fond nije postavio neprihvatljive uslove".
Neposredno po ovoj izjavi, MMF je izdao saopštenje u kojem se navodi da će stend-baj aranžman vredeti ukupno oko 2,1 milijardu dolara.
"Island je sastavio ambiciozan ekonomski program, čiji je cilj da povrati poverenje u sistem banaka, da stabilizuje krunu oštrom makroekonomskom politikom i da pomogne da zemlja na srednji rok postigne fiskalnu konsolidaciju", navodi se u saopštenju MMF-a.
Šef Misije MMF-a u Rejkjaviku ocenio je da bi islandska ekonomija mogla da ima negativnu stopu rasta od čak 10 procenata sledeće godine.
Prinudna uprava u Metals banci
Novi Sad – Metals banka je, zahvaljujući podršci, pre svega najvećih deponenata iNarodne banke Srbije, uspela da prevaziđe privremene teškoće, saopštila je juče ta banka, prva čije se akcije listiraju na organizovanom berzanskom tržištu
Odlukom guvernera NBS Radovana Jelašića u Metals banci je od 23.oktobra uvedena privremena prinudna uprava, čime su suspendovani dosadašnji upravni organi, a za prinudne upravnike imenovani su Srđan Petrović i Đorđe Jevtić.
Spremnost NBS da podrži Metals banku, imajući u vidu posebno visokuadekvatnost kapitala koju banka poseduje, rešenost deponenata i akcionara da je finansijski podrže, kao i nova uprava koja će voditi njeno poslovanje, garantujubuduće nesmetano funkcionisanje i poslovanje, navodi se u saopštenju koje je potpisao Srđan Petrović.
U saopštenju objavljenom na sajtu Beogradske berze navodi se da se to već odrazilo na jučerašnje poslovanje, tako da je platni promet funkcionisao bez ikakvihzastoja, a do 11.30 časova realizovani su svi zaostali nalozi iz prethodnih dana.
Podsećanja radi, na zvaničnom A tržištu Beogradske berze od 26. avgusta se nalaze akcije Metals banke iz Novog Sada, koje su u kontinuiranom prometu startovale s cenom od 25.000 dinara da bi prvog dana,na zatvaranju, imale vrednost od 29.400 dinara.
Najveći pojedinačni vlasnik Metals banke je DDOR Novi Sad.
Traži se lokacija za „opel”
Pregovori sa američkim „Dženeral motorsom” mogu biti uspešno okončani, iako je „Fijat” odbio da se u njegovoj fabrici sklapa automobil konkurentskog proizvođača
Danas „punto”, a uskoro i „astra kla sik” (Foto M. Ignjatović) Kragujevac – Izričit stav „Fijata” da u kragujevačkom pogonu nema mesta za konkurentsku firmu doveo je u ćorsokak pregovore države i američkog „Dženeral motorsa“ oko sklapanja „astre klasik“ u „Zastavinoj“ fabrici. Pregovori, ipak, nisu prekinuti, pa još uvek postoji mogućnost da se vremešni „Opelov“ model proizvodi u centru srpske automobilske industrije. „Politika“ saznaje da se traži drugo rešenje, odnosno lokacija izvan fabričkog kruga „Zastave“. Prema rečima Vlada Vučkovića, člana Gradskog veća za privredu, na poslednjem sastanku menadžmenta DŽM i predstavnika Ministarstva za ekonomiju upravo se o tome razgovaralo.– Sasvim je razumljivo što „Fijat“ ne prihvata da se u njegovoj fabrici sklapa automobil konkurentskog proizvođača. Zato država i grad tragaju za drugim rešenjem, odnosno za povoljnom lokacijom u bližem ili širem okruženju „Zastave“. Problem je što svaka lokacija podrazumeva i infrastrukturno opremanje. To, praktično, znači da se mora izvesti precizna računica o visini ulaganja, odnosno koristi koju bi doneo posao sa američkim gigantom. Ipak, najvažnije je da se pregovori nastavljaju, a obe strane su pokazale zainteresovanost i dobru volju da se oni okončaju na obostrano zadovoljstvo – rekao je Vučković za „Politiku“.
„Zastava“ i „Dženeral motors” su, podsetimo, potpisali petogodišnji ugovor o sklapanju „Opelovog“ modela u Kragujevcu, a za njegovu realizaciju osnovana je i potpuno nova firma „Zastava ADŽM“. Ugovorom je predviđena godišnja proizvodnja od 10.000 „astri klasik“, koje bi se sklapale u pomenutom preduzeću. Država je prethodno donela odluku o bescarinskom uvozu 8.500 „astri klasik“ do kraja 2008. godine, a namera je bila da se DŽM brzo pozicionira na srpskom tržištu. Taj deo ugovora je ostao na snazi, a do sada je na domaćem tržištu, po ceni od 11.000 evra, prodato oko 6.000 „Opelovih“ modela. Naime, od pre nekoliko godina nemački „Opel“ posluje u okviru američkog „Dženeral motorsa”.
Wall Street: Strah od recesije nastavlja da "potapa" cene akcija
Nakon jučerašnjeg sunovrata cena akcija u Aziji i na većini finansijskih tržišta u Evropi, investitori su sa strahom očekivali početak trgovanja na Wall Streetu. Da su strepnje bile opravdane ukazujue snažan pad derivata pre početka trgovanja, čije su vrednosti pale za najveći dozvoljeni procenat (ovo se događa prvi put od 1997. godine).
Od samog starta trgovanja cene akcija krenule su na dole. Nećemo posebno nabrajati sektore, jer su svi sektori pretpeli gubitke cena svojih akcija. Odluka OPEC-a da od 1. novembra smanji proizvodnju nafte za 1,5 mil barela (ukupna dnevna proizvodnja je 28,8 mil barela dnevno (Izvor: MarketWatch)) dnevno dovela je do prilično jakog pada cena akcija iz ovog sektora (Exxon, Chevron, British petroleum..). Pod uticajem nedostatka tražnje za sirovom naftom, njena cena skliznula je za 5,44% na nivo od USD 64,15 po barelu (najniži nivo u poslednjih 17 meseci).
Ono što zabinjava ulagače- to je da pored pada cene akcija, padaju i cene metala i žitarica, što ukazuje da investitori u ovom trenutku prosto nemaju ideju gde da plasiraju svoja novčana sredstva. Ohrabruje jedino rast cene zlata za 2,18% na nivo od USD 730,30 po unci.
O ozbiljnosti i veličini finansijske krize dovoljno govori Bloomberg-ov podatak da je samo u tekućem mesecu Tržišna kapitalizacija firmi u SAD pala za neverovatnih USD 10 mlrd, što čini 1/3 ukupno izgubljene kapitalizacije ove godine, kao i podatak da je ponuda kuća na prodaju dosegla najviši nivo u poslednjih 13 meseci (samo u septembru prodajja kuća povećana je za čak 5,5%).
Više je nego očigledno da ulagači očekuju nove poteze zvaničnika u SAD-u- možda skraćivanje kamatne stope od strane FED-a (kojem u prilog ide pad cena nafte, jer je samim tim i manja opasnost od inflatornog pristiska), ili pak neki novi paket finansijske pomoći. Napomenimo da FED nikada kamatnu stopu nije spuštao ispod nivoa od 1%, na na nivou od 1% poslednji put je bila u periodu Jun 2003 – Jun 2004. godine.
Promena cena akcija finansijskog sektora:
City Group -7,40%
JP Mogran -6,39%
Bank of America Corporation -8,39%
Goldman Sachs -7,53%
Wachovia +0,69%
AIG -19,05%
Promena cena akcija ostalih sektora:
Internet:
Yahoo Inc. -3,08%
Google -3,37%
Tehnološki sektor:
IBM -2,70%
AMD -7,62%
Microsoft Corporation +1,39%
Oracle -2,30%
Cisco Sys -4,06%
Apple -2,70%
Intel Corporation -1,59%
Dell Inc. -1,25%
Aluminijum:
Alcoa -5,81%
Industrija:
General electric -5,16%
3M Company -3,14%
The Procter&Gamble -2,81%
Auto industrija:
General motors -2,46%
Ford Motor +0,50%
Toyota Motors -4,22%
Nafta i gas:
Exxon Mobil Corp. -1,92%
Chevron Corp. -4,28%
British petroleum -5,48%
Avio saobraćaj:
Boeing Co. -2,75%
United Technologies Corp. -2,83%
Delta Air Lines -5,57%
Hrana i piće:
Coca Cola -3,37%
McDonalds -4,53%
Farmacija:
GlaxoSmithKline -3,69%
Johnson&Johnson -2,66%
Novartis -4,57%
Pfizer -3,10%
Sve u svemu, promene index-a su sledeće:
DJIA -3,59%
NASDAQ -3,23%
S&P500 -3,45%
|
