Banke u Srbiji se i ove godine utrkuju u visini kamata koje za evro dosežu do 9,5 odsto. U jeku svetske finansije krize, doduše, neće im biti lako dagrađaneubedeudobru zaradu kao lane kad suu Nedelji štednje,od 31. oktobra do 7. novembra, uz isto tako visoke kamate, ostavili na knjižicama 310 milionaevra. Štedišama je sada mnogo važnije u kojoj banci će novac biti bezbedan, iako država garantuje za uloge do 50.000 evra, a guverner NBS,koja više ne objavljuje rejting banaka, uverava da su sve sigurne.

Vaskrslo poverenje u banke i visokekamate preselilo je iz kućnih sefova od 2000. godine na štedne knjižice 5,7 milijardi evra i još oko 10 milijardi dinara. Tako su štedni ulozi 2001. godine iznosili 350, naredne 410 miliona evra, da bi na kraju 2007.narasli na 4,9 milijardi evra. Inače, štednja, kao važan izvor investicija, dostigla je petinu prošlogodišnjeg bruto-domaćeg proizvoda Srbije.

Kako ističu iz NBS, štednja je posebno važna u ovo vreme svetske finansijske krize, kada je inostrani kapital znatno skuplji i ograničen, pa su banke prisiljene da se oslanjaju na domaće izvore. Tako će i za Srbiju u narednom periodu obim kreditiranja građana i privrede više zavisiti od toga koliko bude štednje u bankama, što će se odraziti i na ukupnu ekonomsku aktivnost zemlje.

Komercijalna banka je za sada jedina u Srbiji na putu da prikupi milijardu evra devizne štednje. Kako u ovoj banci ističu, od 17. oktobra, bez obzira na visinu štednog ulaga u evrima, za oročen iznos na 24 meseca godišnja kamata je 8,25 odsto, a na tri godine 8,5 odsto.U Nedelji štednje banka nudi više kamate i za dečju štednju: na 12 meseci je 7,7 odsto, na 24 meseca 7,95 odsto, na 36 meseci osam odsto i do punoletstva od 8,35 odsto. Komercijalna nudi i „rentnu deviznu štednju” sa mogućnošću redovnog podizanja kamate, kao i posebne pogodnosti stepenastog razročenja. Ukoliko se, nakon isteka roka oročenja, ulog ne podigne, oročenje se obnavlja na isti rok i prema važećim uslovima.

Banka Inteza, koja takođe beleži rast uloga, do 30. novembra na iznose veće od 25.000 evra pripisuje godišnju kamatu do osam odsto. Povećane sukamate i za dinarsku štednju, pa tako za oročene uloge na šest meseci kamata iznosi 12,5 odsto, a na godinu dana 14 odsto. U specijalnoj štednji kamata za dinare na kraju oročenja od 12 meseci dostiže 20 odsto. Rajfajzen banka do kraja novembra, uz stimulativne kamate, nudi i posebne na „stepenastu štednju”, koje su na rok od šest meseci do 12 odsto za evre, a do 18 odsto za dinare. Ova štednja omogućava štedišama da im novac bude na raspolaganju kad god to žele, a da pri tom ostvaruju višu kamatu koja se po isteku konkretne „stepenice” pripisuje glavnici i tako uvećava osnovica za obračun kamate u sledećem mesecu oročenja. Ako podignu ulog pre roka, dobijaju uvećanu kamatu do nivoa prethodne „stepenice”.

I Hipo AlpeAdrija bankanudi fiksne kamate do 8,5 odsto za evre oročene na jedan do 12 i više meseci. Banka je ponudila dva modela štednje, kako kaže Mirko Španović, član IO, uz pogodnosti, kao što je mogućnost podizanja novca u svakom trenutku, uz pripadajuću kamatu.

Findomestik banka štedišama nudi mogućnost podizanja kamate od osam odsto pre isteka oročenja na evre oročene na osam meseci (bez obzira na visinu depozita). Podizanje „nezarađene kamate” važi ako se novac uloži od danas do 7. novembra.

Evrobank EFG nudi kamate do 9,5 odsto za iznose veće od 1.000 evra oročene na četiri i šest meseci. Posebno su atraktivne po viđenju, čak od 7,5 odsto za štedne račune u evrima, uz pogodnost da štediše raspolažu svojim novcem u svakom trenutku.

Erste banka je za uložen novac do 7. novembra ponudila kamate u rasponu od sedam do 8,5 odsto. U Srpskoj banci stimulativne kamate važeza uloge položene do 15. novembra. Ako se do tada ulože evri, bez obzira na dužinu oročavanja, kamata je osam odsto, a na dinare 15,5 odsto.

Unikredit banka od danas nudi štednju sa kamatom koja raste iz meseca u mesec. One kojiulože najmanje 50 evra na godinu dana očekuje kamata koja će rasti za po jedan odsto, da bi u dvanaestom mesecu dostigla 12 odsto. „Rastuća štednja” omogućava da se prekine oročenje u bilo kom trenutku, a da se za prethodne mesece isplati pripisana kamata.

U Sosijet ženeral bancinemaju specijalnu ponudu za Nedelju štednje. Prema poslovnoj politici ove banke, kako kažu, kamate se ne menjaju tako lako i od prilike do prilike.Važeće kamate, koje su konkurentne, primenjivaće se i u Nedelji štednje. To znači da devize i dinari oročeni na godinu dana donose kamatu od pet, odnosno 11 odsto. Ukoliko je rokoročenja šest meseci, za 1.000 evra kamata je 4,55 odsto, dok je za isti period za10.000 evra 4,81 odsto, kažu u toj banci.

Koliko su građani podigli para sa štednih knjižica u oktobru, uplašeni svetskom finansijskom krizom, još nema pouzdanih podataka. Iz NBS kažu da će te podatke, kao i koliki je iznos štednih uloga položenih u Nedelji štednje, saopštiti u prvoj polovini novembra.



Garancija države pred poslanicima

Vlada je po hitnom postupku uputila Narodnoj skupštini izmenu Zakona o osiguranju depozita, kojom se garancija, sa sadašnjih 3.000 evra, povećava na 50.000 evra. Izmenom zakona bi se ukinuo porez na kapitalnu dobit, odnosno zaradu od kamate na deviznu šterdnju, od 20 odsto.

U NBS očekuju da će poslanici predlog izmena ovog zakona razmatrati posle usvajanja rebalansa budžeta, a stupio bi na snagu posle objavljivanja u „Službenom glasniku”.

Gasovod kroz Srbiju biće magistralni i imaće dvostruko veći protok od minimuma dogovorenog Energetskim sporazumom sa Rusijom, izjavio je za B92 Dušan Bajatović



Gas bi trebalo da bude još 30 odsto skuplji, ali novog poskupljenja neće biti, kaže Bajatović


Gasovod „Južni tok" će kroz Srbiju biti magistralni i imaće protok od oko 20 milijardi kubnih metara gasa, tvrdi direktor „Srbijagasa" Dušan Bajatović. On je za B92 izjavio i da bi trasa gasovoda „Južni tok" kroz Srbiju mogla biti završena do 2014. godine

Bajatović je objasnio da je Srbija tražila da protok bude 25 milijardi kubnih metara i da se očekuje odgovor „Gasproma", ali je istakao da će kapacitet morati da bude oko 20 milijardi.

Nedovoljno poskupljenje
Energetski sporazum sa Rusijom predviđa da kapacitet gasovoda kroz Srbiju bude najmanje deset milijardi kubnih metara gasa, a nedavno su formirane tri radne grupe koje rade na izradi posebnih ugovora za prodaju NIS-a, izgradnju „Južnog toka", kao i Banatski Dvor.

Bajatović je kazao da je poslednje povećanje cene gasa nedovoljno da bi pokrilo troškove nabavke gasa i da bi cena trebalo da bude veća za dodatnih 30 odsto, ali da novog poskupljenja neće biti. Međutim, „Srbijagas" će zbog toga i zbog velikog skoka dolara u poslednjih mesec dana na kraju godine imati gubitak od 70 miliona evra, ukazuje Bajatović.

Prema njegovim rečima, nabavna cena gasa je 495 dolara za 1.000 kubnih metara, a transport kroz Mađarsku se, zbog nepovoljnog ugovora, plaća dodatnih 35 do 45 dolara.

On je ocenio da je normalno da „Srbijagas" koji ima 25 odsto kapitala u „Jugorosgasu", u toj kompaniji ima zastupnika kapitala, ali da ne zna da li će i dalje neko iz rukovodstva „Srbijagasa" ili on biti u Upravnom odboru „Jugorosgasa". Bajatović je kazao da ne zna da li se plaća provizija „Jugorosgasu", posredničkom preduzeću preko kojeg Srbija nabavlja gas od Rusije, i da izgleda da je provizija uključena u ukupnu cenu koju Srbiji fakturiše „Gasprom".

Činjenica je da mi ne možemo da kupimo gas ni od koga drugog nego od „Gasproma", podsetio je Bajatović i dodao da će pokušati da sa predstavnicima te ruske kompanije dogovori bolju cenu i uslove isporuke, kao i da će nastojati da se izbegne posredništvo.

Bolji uslovi
On je naveo da je u kontaktu sa „Gaspromom" i da je, prema njegovoj oceni, najbolje da se u Moskvi sa njima pregovara o novim uslovima, ističući da je izvesno da Srbija može da dobije bolje uslove, ali da ne može da kaže da li je to realno očekivati ove zime.

 

 

Na sednici tog udruženja, Ljubodrag Knežević iz preduzeća Igma kazao je da je rast cena gasa neprihvatljiv za građevinsku industriju. "Od početka godine do kraja avgusta imali smo rast cena gasa svakih 15 dana i cena je porasla preko 70 odsto", kazao je Knežević. Knežević je pozvao da se Vladi Srbije uputi apel da se primeni novi tarifni sistem i da se omogući kupovina gasa od drugih dobavljača, pošto sada postoji samo jedan dobavljač. "Gas je ozbiljno ugrozio proizvodnju i mislim da preti i zatvaranje nekih kapaciteta ukoliko se to ne promeni", kazao je Knežević. On je istakao da je veliki problem i nedostatak podsticaja za izvoz, jer proizvođači građevinskog materijala "plaćaju sedam taksi i poreza na izvoz". Prema Kneževićevim rečima, svetska finansijska kriza će uticati na srpski građevinski sektor jer, čak i ukoliko ne bude imala direktne posledice na Srbiju, može uticati na zemlje u koje Srbija izvozi. "Vlada to treba ozbiljnije da shvati i da preduzme odgovarajuće mere", kazao je Knežević. Bosa Kirilov iz preduzeća Naša sloga kazala je da je problem za izvoz cigala iz Srbije do sada bio visok devizni kurs, a da je sada recesija stigla u zemlje u koje se izvoze cigle iz Srbije i da su zalihe sve veće. "Ukoliko i cene gasa nastave da rastu, mi možemo da zatvorimo ciglane", kazala je ona. Prema podacima iznetim na sednici, realna vrednost građevinskih radova je u prvom polugođu 2008. godine povećana za 9,7 odsto u odnosu na isti period 2007. godine, a gotovo polovina radova izvedena je u sektoru saobraćajne infrastrukture. U tom sektoru je u prvoj polovini 2008. godine ostvaren spoljnotrgovinski suficit od 200 miliona evra. Građevinarstvo je u 2007. učestvovalo sa 7,5 odsto u bruto domaćem proizvodu, a za ovu godinu procena još nema. Kada je reč o industriji građevinskih materijala, proizvodnja je uglavnom smanjena u prvoj polovini godine, ali je, kako je rečeno na sastanku, u velikom broju segmenata zabeležen rast u julu i avgustu. Kako je navedeno, industrija građevinskog materijala u bruto domaćem proizvodu učestvuje sa 1,8 odsto. U prvoj polovini ove godine industrija građevinskog materijala ostvarila je suficit u razmeni sa inostranstvom od 20,1 miliona dolara, pošto je izvoz dostigao 71,7 miliona dolara. Članovi udruženja su Vladi Srbije poslali predlog da se umesto izmena Zakona o planiranju i izgradnji, usvoji pet sektorskih zakona, koje bi izradili stručnjaci i koji bi doprineli kvalitetu radova, kao i boljoj kontroli dokumenata i gradilišta da se objekti ne bi rušili, a radnici ginuli.

Dinar će danas oslabiti za 0,07 odsto i zvanični srednji kurs će biti 84,9910 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije.




Narodna banka Srbije (NBS) prodala je juče na međubankarskom deviznom tržištu 30 miliona evra kako bi podstakla poslovne banke da aktivnije učestvuju u radu tržišta.
Kako se navodi u saopštenju, intervencija NBS doprinela je povećanju prometa i smanjenju razlike između kupovnih i prodajnih kurseva u kotacijama banaka.
Za razliku od pethodnog dana, kada je ukupna direktna trgovina banaka iznosila 4,8 miliona evra, juče je do 12.30 promet među bankama bio 24,3 miliona evra.
Narodna banka Srbije je na prethodnom trgovanju prodala 50 miliona evra, a u ponedeljak je prodala 26 miliona evra, kako bi sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa i podstakla promet na međubankarskom tržištu.

Azijske berze na današnjem trgovanju pokazuju veoma različite trendove. Naime, Japan je doneo odluku (veoma teško, jer su oni "za" i "protiv" imali po 4 glasa, a presudio je Guverner Japana) da smanji kamatnu stopu na 0,3% (mada su analitičari očekivali 0,25%) i time dao podršku svetskoj borbi protiv finansijske krize.

 

I pored ove pozitivne odluke Japana, ulagači su veoma oprezni jer im se nikako ne dopada pad GDP-a (pad od 0,3%) u Americi, kao i prognoze da će se potrošačka snaga američkih građana još smanjivati. Što bude slabija potrošnja u SAD, to će biti slabiji izvoz Japana.

 

Današnji pad cena akcija u Japanu možemo opravdati i zatvaranjem pozicija onih ulagača koji su kupovali pre 4-5 dana, jer je prethodnih dana ostvaren solidan rast na berzi u Tokiju.

 

 

 

 

    HANG SENG (Hong Kong) -3,63% 

    NIKKEI225 (Tokio) -5,01%

    KOSPI (Južna Koreja) +2,61%

    SUNSEX (Indija) +5,28%

   

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) -1,59% close
CROBEX (Zagreb) 0,32% open
SBI20 (Ljubljana) 0,97% (vrednost od juče)

BIRS (Banjaluka) 0,30% close
MBI10 (Skoplje) 1,52% close

Zapadna Evropa
FTSE 100 (London) -2,05% open
CAC 40 (Pariz) -2,10% open
DAX (Frankfurt) -0,15% open
ATX (Beč) 0,56% open
SMI (Cirih) 0,57% open

Istočna Evropa
WIG20 (Varšava) -1,25% open
SOFIX (Sofija) -1,93% close
BET (Bukurešt) -2.20% open
RTSI (Moskva) -0.32% open
BUX (Budimpešta) -1,83% open

Azija
Hang Seng (H. Kong) -2,52% close
Nikkei225 (Tokio) -5,01% close

SENSEX (Bombai) 8,22% close

 

Amerika
DJIA (Njujork) 2,11% close
NASDAQ (Njujork) 2,49% close
S&P 500 (Njujork) 2,58% close

Beograd -- Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih devet meseci ove godine dostigao je 6,16 milijardi evra, što je za 25,3 odsto više nego u istom periodu 2007. godine


Republički zavod za statistiku saopštio je da je izvoz u tom periodu povećan za 20,3 odsto na 5,69 milijardi evra, a uvoz je vredeo 11,85 milijardi evra, što je 22,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Srbija je u spoljnotgovinskoj razmeni zabeležila visok deficit i brži rast uvoza od izvoza, ocenio je Zavod.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 48 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine kada je iznosila 49 procenata.

Srbija je najviše robe izvezla u Crnu Goru, ukupno milijardu i 44 miliona dolara, u Bosnu i Hercegovinu izvezeno je za tri miliona dolara robe manje, a na trećem mestu izvozni partner je Nemačka sa 922 miliona dolara.

Najviše je uvezeno robe iz Rusija, ukupno 2,77 milijardi dolara, uvoz iz Nemačke iznosio je 2,14 milijardi dolara i Italija sa 1,71 milijardu dolara.

Suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim republikama - Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom, Makedonijom, a najveći deficit Srbija je imala u razmeni sa Rusijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa, naveo je Republički zavod za statistiku.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije od januara do septembra dostigla je 17,54 miljarde evra, što je porast od 22 odsto, a više od polovine razmene je obavljeno sa članicama Evropske unije.

Povećanje uvoza u prvih devet meseci 2008. godine posledica je uvoza energenata koji čine 20,6 odsto ukupnog uvoza i čija cena na svetskom tržištu varira, ali je i dalje visoka.

U saopštenju se navodi da su na porast izvoza uticali sporazumi o slobodnoj trgovini i izvoz gvoždja, čelika i obojenih metala za kojima je porasla tražna na medjunarodnom tržistu, kao i izvoz poljoprivrednih proizvoda.

Beograd -- Monetarni odbor NBS odlučio je danas da od 3. novembra poveća referentnu kamatnu stopu za dva procentna poena, na 17,75 odsto, saopštila je centralna banka


Narodna banka Srbije nije obrazložila razloge za podizanje referentne kamate centralne banke, a u saopštenju je navedeno da će ih obrazložiti guverner Radovan Jelašić u ponedeljak, 3. novembra.

Referentna kamatna stopa u januaru je iznosila 10,75 odsto, da bi krajem februara bila povećana na 11,5 odsto zbog rasta inflacije, a već u martu uvećana je za dodatnih tri procenta na 14,5 odsto.

Već 24. aprila referentna kamata povećana je za 0,75 procentnih poena, na 15,25 odsto zbog visokih inflatornih očekivanja, porasta plata u javnom sektoru i političke neizvesnosti.

Monetarni odbor je 28. maja povećao je referentnu kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena na 15,75 odsto i od tada nije menjana.

NBS kao referentnu kamatu koristi kamatnu stopu na dvonedeljne repo operacije, a prethodna promena bila je 6. februara kada je kamata povećana takođe za 0,75 procentnih poena.

Monetarni odbor je izmenio odluku o rezervi banaka kod NBS, čime je bankama data mogućnost da u periodu od 18. oktobra do 17. novembra ove godine osnovicu za obračun devizne obavezne rezerve po osnovu devizne štednje umesto knjigovodstvenog stanja na dan 15. oktobra, predstavlja stanje na dan 30. oktobra, u zavisnosti od toga šta je za banku povoljnije.

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) -1,36% close
CROBEX (Zagreb) 0,66% close
SBI20 (Ljubljana) 0,97% close
BIRS (Banjaluka) 0,18% close
MBI10 (Skoplje) 1.52% close

Zapadna Evropa
FTSE 100 (London) 0,23% open
CAC 40 (Pariz) 0,82% open
DAX (Frankfurt) 2,35% open
ATX (Beč) 2,03% open
SMI (Cirih) 3,02% open

Istočna Evropa
WIG20 (Varšava) 0,63% open
SOFIX (Sofija) -1,93% close
BET (Bukurešt) -0.76% open
RTSI (Moskva) +1.93% close
BUX (Budimpešta) -1,56% open

Azija
Hang Seng (H. Kong) -2,52% close
Nikkei225 (Tokio) -5,01% close

SENSEX (Bombai) 8,22% close

 

Amerika
DJIA (Njujork) 0,35% open
NASDAQ (Njujork) 0,10% open
S&P 500 (Njujork) 0,21% open

Zabrinuti usporavanjem privrednih aktivnosti u SAD-u (u trećem kvartalu tekuće godine), investitori u Aziji i Evropi oprezno su ušli u današnje trgovanje.

 

Japanska Centralna banka smanjila je kamatnu stopu na 0,30% (mada je očekivano 0,25%), ali ni to nije bilo dovoljno da odvede NIKKEI (zabeležio je neslavni najlošiji mesec u istoriji) u zelenu zonu. Nasuprot tome, berze u Aziji današnja trgovanja završila su padom vrednosti index-a. Ovakav ishod trgovanja u Aziji dodatno je uneo nervozu na Wall Street.

 

Pored svega ovoga informacija da je pad u potrošnji amerikanaca najveći u 4 godine (što na neki način ukazuje da je Amerika već u recesiji) brzo se proširila Wall Street-om.

 

Iz gore pomenutih razloga berzanski indexi su početak trgovanja započeli gubitkom svojih vrednosti, a nastavak je bio propraćen sporadičnim oscilacijama.

 

Zlato tokom trgovanja gubi na svojoj vrednosti i mesec oktobar predstavlja najveći pad vrednosti ovog metala još od davne 1983. godine. Pored zlata, i sirova nfta i srebro su oko 16:;30h imali manje vrednosti od juče.

 

Bilo kako bilo, mesec za nama biće zabeležen kao jedan od najlošijih meseci u trgovanju na Wall Street-u. Recimo, gubitak S&P500 je osmi po redu najlošiji mesec u istoriji obračunavanja ovog index-a.