U završetak drumskog Koridora 10, autoputa Beograd – južni Jadran i mreže regionalnih puteva naredne četiri godine biće uloženo 2,9 milijardi evra,pod uslovom da ne bude koncesije za autoput Horgoš–Požega. Nacionalnim planom izgradnje putne i železničke infrastrukture, usvojenim na poslednjoj sednici vlade, predviđeno je da se ovi projekti finansiraju iz budžeta (1,41 milijarda evra), donacija (100 miliona evra) i međunarodnih kredita (1,39 milijardi evra).

Koridor 10 će, uključujući i obilaznicu oko Beograda, koštati 1,59 miliona evra, a moraće da bude završen do 2011. godine. Finansijska konstrukcija za deonice Horgoš – Novi Sad, Niš–Dimitrovgrad i Leskovac–Preševo je zaokružena. Osim 150 miliona evra kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, 100 miliona evra grčke donacije iz Helenik plana, 540 miliona evra kredita Evropske investicione banke i još 400 miliona evraSvetske banke,Srbija će preostalih 395 miliona evra obezbediti iz budžeta, tačnije iz privatizacionih prihoda.

Podsećanja radi, Evropska investiciona banka pre nekoliko dana je pristala da sa 240 miliona evra kreditira deonicu Leskovac – makedonska granica, a sa 300 miliona evra krak koridora od Niša do granice sa Bugarskom. Zajam bi trebalo da bude odobren na 25 godina sa počekom od pet do sedam godina i kamatom oko tri odsto.

Prva tranša kredita Svetske banke iznosi 400 miliona dolara, od čega će 200 miliona biti usmereno na deonicu Leskovac–Preševo, a ostatak na autoput prema granici sa Bugarskom. Preporuka Svetske banke je da se odmah raspišu pretkvalifikacioni tenderi za izbor izvođača radova, kako bi izgradnja počela sa prvim danima naredne građevinske sezone.

Među prioritetima je i autoput Beograd – južni Jadran. On treba da bude građen u periodu od 2010. do 2012. godine.

U planu je ipak navedeno da za sada nisu obezbeđena sredstva, niti je pregovarano sa međunarodnim finansijskim institucijama. Očekivani ukupan trošak povezivanja Beograda i granicesa Crnom Gorom je oko tri milijarde evra.Zbog visoke cene i ograničenog fiskalnog kapaciteta, vladin tim je procenio da će moći da se finansiraju radovi samo u iznosu od 600 miliona evra (zajmovima kod EIB i EBRD u visini od po 150 miliona evra i iz budžeta 300 miliona evra).

Predviđena sredstva za drumsku infrastrukturu biće manja, kako se napominje, ukoliko se realizuje ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega.

Obnova i izgradnja regionalne mreže autoputeva košta 715 miliona evra, a 2012. godina je naznačena kao rok za završetak. Planirani su radovi na autoputu Kragujevac–Batočina, koji koštaju 65 miliona evra, i poluautoputu Požarevac–Negotin u iznosu od 190 miliona evra koji će se finansirati iz državne kase. Autoput Pančevo–Vršac u iznosu od 200 miliona evra biće finansiran iz pokrajinske kase, a 260 miliona evra za poluautoput Kikinda–Loznica zajednički će obezbediti budžet Vojvodine i NIP Srbije.

Vlada, takođe, planira da otpočne modernizaciju i obnovu pruge na Koridoru 10, što znači povećanje brzine i izgradnju duplog koloseka na pojedinim deonicama.Prema prvim procenama Svetske banke, potrebno je 1,7 milijardi evra, a detaljni obim i dinamika modernizacije će biti utvrđeni u saradnji sa stručnjacima nemačke vlade i nemačkih železnica. Za pripremu projekta potrebno jeod 12 do 18 meseci. Naznačeno je da bi taj poduhvat trebalo finansirati iz državne kase, kredita EBRD i pretpristupnih fondova EU (oko milijardu evra), na kojima će Srbija insistirati i koji bi mogli da počnu da pristižu od 2010. godine.

Marijana Avakumović

--------------------------------------------------------

Iz budžeta 1,41 milijarda evra

Što se budžetskog finansiranja tiče, pretpostavlja se da će najveći deo od 1,41 milijarde evra biti obezbeđen privatizacijom NIS-a, „Galenike”, kao i inicijalnih javnih ponuda akcija Aerodroma „Nikola Tesla”, Telekoma „Srbija”, Komercijalne banke i EPS-a.

Polovina sredstava iz NIP-a biće preusmerena na infrastrukturne projekte. Ministarstvo finansija, koje je između ostalog i zbog završetka Koridora 10 uradilo rebalans budžeta, procenjuje da iz republičke, pokrajinske, kase Beograda i Novog Sada može godišnje da se izdvoji od 350 do 400 miliona evra.

-------------------------------------------------------

Srbija nije prezadužena

Srbija, kako se navodi u Nacionalnom planu za izgradnju infrastrukture, nije prezadužena zemlja. Ukupni javni dug iznosi 8,62 milijarde evra ili oko 25 odsto bruto društvenog proizvoda.

Dodatnim zaduživanjem od oko 1,39 milijardi evra učešće javnog duga bi poraslo na 28 procenata u 2009. godini, ali bi usled porasta BDP ono do 2012. godine opalo na ispod 20 odsto.

Beograd - Velika finansijska kriza, koja potresa svetsku ekonomiju, mogla bi da ima uticaj i na evropske zemlje, a samim tim ugrozi i makroekonomsku stabilnost Srbije. Da bi sprečili i predupredili moguće loše efekte, Ministarstvo finansija i Narodna banka Srbije formirali su radnu grupu. Osnovna obaveza te radne grupe, kako je kazala Diana Dragutinović, ministarka finansija, jeste da prate sva događanja na svetskom finansijskom tržištu kako bi država mogla adekvatno da reaguje.


- Radna grupa ima obavezu da prati i analizira sva događanja na svetskom finansijskom i na privrednom tržištu, i da sagledava kakvi su mogući uticaji takve jedne krize na srpsku ekonomiju. Svesni smo da su nacionalne privrede dosta integrisane, čvrsto povezane, i zato postoji strah od mogućeg sloma, a samim tim se postavlja pitanje koliki će biti uticaj te krize na ekonomiju Srbije. A, koliko ćemo to osetiti, zavisiće od razmera i dužine trajanja same krize, kao i načina i brzine njenog rešavanja. Pri tom, jedno je sigurno, kapital će biti skuplji, a to znači više kamatne stope, i drugo postoji mogućnost da zainteresovanost stranih investitora za Srbiju bude manja. Zbog toga ćemo posebnu pažnju obratiti na banke, organizovaćemo sastanak sa njima kako bi grupa imala potpuni uvid u stavove bankarskog sektora o nastaloj krizi i mogućim posledicama po njihovo poslovanje u Srbiji - kaže za Danas Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, i jedan od članova novoformirane radne grupe.

Nikola Fabris, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da je dan posle objavljivanja vesti o formiranju radne grupe teško govoriti čime će se ona konkretno baviti, ali imajući u vidu spoljne faktore i objektivne okolnosti naše privrede, moguće je predvideti buduće poteze radne grupe.

- Prva negativna posledica globalne krize je prenošenje inflacije na naše tržište. Bude li došlo do toga, radna grupa to ne može da spreči. Tržišta kapitala doživela su sunovrat, i to je drugi negativni efekat krize. Ali, naša privreda nije mnogo zavisna od tog izvora sredstava, već je visoko zavisna od bankarskog sistema, što drugim rečima navodi na zaključak da taj segment svetske krize neće biti ono čime će se baviti novoformirana radna grupa. Treći problem, do kojeg je dovela globalna kriza, jeste rast referentnih kamatnih stopa na svetskom tržištu, što je rezultiralo da zaduživanje banaka postane skuplje. To se osetilo i kod nas, jer su banke počele da koriguju varijabilne kamatne stope. U ovom trenutku to i nije neki problem. Ono čime će se baviti radna grupa, pretpostavljam, jeste šta ukoliko neka banka zapadne u problem. Naše banke nisu ulagale novac u sumnjive hartije od vrednosti na američkom tržištu, i zato nemaju direktnih posledica krize. Ali, nemoguće je isključiti da će neka banka iz centrale, zbog sopstvene likvidnosti, početi da povlači sredstva iz banke kćerke, koja posluje u Srbiji. Bankarski sistem je sazdan na poverenju, tako da bi problemi u jednoj maloj banci, koja nema veliki udeo na našem tržištu, doveo do panike i deponenti bi počeli da povlače sredstva i kod drugih banaka. To može dovesti do sloma bankarskog sistema. Zato smatram da je cilj te grupe da se fokusira na stabilnost tog sektora - kaže za Danas Nikola Fabris.

I Pavle Petrović, profesor Ekonomskog fakulteta, procenjuje da je to dobar potez, jer resorno ministarstvo i centralna monetarna kuća su takve institucije koje bi trebalo da brinu o makroekonomskoj stabilnosti privrede, a samim tim i bankarskog sektora. To implicitno praćenje svetske finansijske krize znači i njihovu odgovornost i da na vreme signaliziraju na opasnost i da preduzmu odgovarajuće mere.

- Naš spoljnotrgovinski deficit ove godine će biti oko 6,5 milijardi evra, i mi ga po pravilu pokrivamo prilivom stranog kapitala. Prema poslednjim pokazateljima, priliv kapitala u zemlje u razvoju postigao je svoj maksimum tokom prošle godine, i očekivanja su da će ove godine tog priliva biti mnogo manje. Zbog stanja na svetskom finansijskom tržištu, može se pojaviti problem sa privlačenjem stranog kapitala, koji nam je neophodan za pokrivanje spoljnotrgovinskog deficita. Zato je i potrebna koordinacija između NBS i Ministarstva finansija da nastupaju sinhrono oko donošenja zajedničkih mera. Kao zajednički posao, vidim izradu restriktivnog budžeta za sledeću godinu - ističe u izjavi za Danas Petrović.

 

Srpska privreda nespremna da izdrži krizu

Pomalo me zbunjuju potezi naše vlade. U prošlom mandatu bio je problem što su ministarstva bila parcijalizovana, a u sadašnjem sazivu kao da se otišlo u drugu krajnost, pa se formiraju neka tela (poput Nacionalnog saveta za investicije ili sada ovog tela koje prati svetsku krizu) sačinjena od ljudi kojima je i inače posao da se time bave, pa je nejasno zbog čega proces odlučivanja činimo složenijim. Brine me i stav državnih zvaničnika da se svetska kriza kod nas, najverovatnije, neće osetiti. Pri tom, u ovom trenutku se ne zna kakve će razmere dobiti svetska recesija, niti kakve će posledice biti. Bilo bi mi logičnije da sam od domaćih političara čuo da smo mala zemlja slabašne ekonomije, koja je i bez negativnih uticaja izvana, suočena sa deficitom u spoljnotrgovinskoj razmeni, visokom inflacijom i velikom zavisnošću od priliva kapitala iz inostranstva, što je čini nespremnom da izdrži udare globalnih dešavanja. Bilo bi, zbog toga, logičnije da brže rešavamo sistemske probleme svoje privrede, da učinimo uslove poslovanja podsticajnim, smanjimo pritisak na inflaciju i poboljšamo investicionu klimu, tako da problem nedostatka kapitala rešavamo privlačenjem grinfild ulaganja, a ne povećanim zaduživanjem u inostranstvu - kaže za Danas Milan R. Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Iako su očekivanja na Wall Street-u bila da će indexi dobiti na svojim vrednostima nakon usvajanja plana u Kongresu, oslabljena američka ekonomija to nije dozvolila.

 

Naime, nakon usvajanja plana u Kongresu, Wall Street je reagovao skokom cena akcija većine kompanija, koji je međutim bio kratkog daha, jer su informacije o povećanju nezaposlenosti, padu industrijske proizvodnje, daljem padu potrošnje.. ukazivale na veoma loše stanje američke ekonomije, te su pod uticajem takvih okolnosti i cene akcija krenule na dole.

 

Finansijski sektor po ko zna koji put je pokazao svoju osetljivost, tako da su cene akcija iz ovog sektora bile najvolatilnije, i na kraju su pretrpele novi pad svojih vrednosti.

 

Jedna od retkih svetlih tačaka 03.10. bila je akcija Wachovia (WB), čija cena je porasla nakon objave da će Wells Fargo (za USD 14,8 mlrd) kupiti ovu posrnulu banku (ranije je City Group najavljivao da će kupiti delove ove finansijske institucije).

 

Nafta je takođe zabeležila pad cene od USD 4,56 po barelu i trgovanje završila na ceni od USD 93,97.

 

 

Promena cena akcija finansijskog sektora:
  City Group -18,44%
  JP Mogran -7,92
  Bank of America Corporation -0,66%
  Goldman Sachs -2,69%
  AIG -3.50%
  Wachovia +58,82%


Promena cena akcija ostalih sektora:
  Microsoft Corporation +0,27%
  Yahoo Inc. +2,70%
  Google -0,92%
  Intel Corporation +0,64%
  Dell Inc. -3,42%
  General electric -2,62%


Sve u svemu, promene index-a su sledeće:
  DJIA -1,50% 
  NASDAQ -1,48%
  S&P500 -1,35%

Četiri evropske zemlje članice Grupe sedam najrazvijenijih zemalja (G7) sastaće se u subotu u Parizu na poziv francuskog predsednika Nikole Sarkozija. 

"U subotu ćemo u Parizu održati sastanak koji će biti priprema za prošireni sastanak G8", izjavio je premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, koji je i predsednik Evrogrupe, neformalne institucije EU koju čine ministri finansija zone evra.

On je pozdravio inicijativu koju pokazuje predsednik Francuske za borbu protiv posledica finansijske krize.

Kako je u ponedeljak najavio Sarkozi, sastanku bi trebalo da prisustvuju predstavnici Francuske, Nemačke, Italije i Velike Britanije, predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo , Junker i predsednik Evropske centralne banke

Žan-Klod Triše.

Sarkozi je ponovo predložio da se u narednim sedmicama odrzi "međunarodni samit na kojem bi se postavili temelji novog međunarodnog finansijskog sistema".

Junker je ocenio da članovi G8, među kojima su i SAD, Kanada, Rusija i Japan, ne mogu sami da pronađu rešenje na svetskom finansijskom tržištu, već da treba uključiti i druge zemlje, pre svega Indiju i Kinu.

 

 

Takav rezultat uglavnom je posledica izvoza gvožđa i čelika i poljoprivrednih proizvoda. Izvoz Srbije u zemlje CEFTA od januara do avgusta iznosio je 2,56 milijardi dolara, a uvoz 1,27 milijardi dolara. 

Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni, odnosno na koje više izvozi nego što uvozi, i prema učešću u ukupnom izvozu Srbije, to tržište je drugo po značaju, posle tržišta EU.
Prošle godine suficit u razmeni sa zemljama CEFTA bio je 978,9 miliona evra, što je rast od 40,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

 

Ko je od kupaca zainteresovan da podnese ponudu znaće se tek za nekoliko dana, kada to Agencija zvanično objavi. Imajući u vidu građevinski bum koji je zahvatio prestonicu, ali i nameru Vlade da se posveti izgradnji putne infrastrukture u Srbiji, očekivanja su da će biti više zainteresovanih investitora. 

Ovo je drugi po redu tender za „Mostogradnju“, nakon što je prvi tender objavljen u novembru 2007. propao jer nije bilo zainteresovanih kupaca. Iako su otkupile tendersku dokumentaciju, beogradska kompanija „Alpina“ i austrijski „Štrabag“ nisu dostavili obavezujuće ponude. Uslov koji treba da ispuni potencijalni kupac jeste da se bavi niskogradnjom (mostovi, tuneli, vijadukti, nadvožnjaci) i izgradnjom saobraćajnica - putevi, železnički pruge najmanje tri poslednje poslovne godine u kontinuitetu i da je ostvario poslovni prihod od najmanje 350 miliona evra. „Mostogradnja“ je jedna od najuglednijih firmi iz oblasti građevinarstva u Srbiji. Od osnivanja 1945. izgradila je 12 mostova preko Dunava, 16 mostova preko Save, uključujući i one u bivšoj Jugoslaviji, i više od 2.000 drugih mostova, ukupne dužine 250 kilometara. Firma je trenutno angažovana na radovima izgradnje obilaznice oko Beograda, mosta kod Beške, kao i na većim projektima u Novom Sadu.

 

 

 

Svoj paket akcija država je prodala 11. avgusta ruskoj kompaniji „Avtodetalj servis“ iz Uljanovska za 7,1 milion evra. Rusi su „Ikarbus“kupili po ceni od 48 evra po akciji, a berzanska statistika pokazuje da je prosečna cena jedne njegove akcije, od aprila 2007. godine, kada se ova kompanija pojavila na berzi, iznosila između 75 i 80 evra. Najviša cena postignuta je u februaru ove godine kada je iznosila čak 7.200 dinara (po tadašnjem kursu oko 90 evra). 
Zašto se državi toliko žurilo da proda kompaniju, koja ima ugovorene poslove za ovu i narednu godinu od 80 miliona evra, i čiji je profit u prvih šest meseci ove godine enormno rastao, ostaje nepoznanica.
Zbog niske prodajne cene državnog paketa, mali akcionari su sada na mukama. Iako uglavnom ne žele da se izjašnjavaju hoće li pridružiti akcije državnom paketu (odluka o tome obično se donosi poslednjeg dana, a to je ponedeljak, 6. oktobar), većina od 1.700 akcionara „Ikarbusa“ uverena je da će cena akcija samo rasti.
S druge strane, berzanska računica pokazuje da od dva preostala najveća akcionara, nakon prodaje državnog udela, a to su “Delta” i “Kapital grupa”, odnosno Miroslav Mišković i Miodrag Kostić (u zbiru imaju oko 18 odsto akcija) zavisi kontrolni paket. Ukoliko se oni dogovore sa ruskim kupcem o odgovarajućim uslovima i pridruže svoje pakete državnim, akcije preostalih malih akcionara, pre svega radnika “Ikarbusa” ostaju obezvređene. Postoji i mogućnost da se pomenuti biznismeni dogovore da ne prodaju svoje akcije (s obzirom na toda se nadaju rastu njihove vrednosti) i da podizanjem cene akcija “Ikarbusa” na berzi odvrate i male akcionare od prodaje.
Koju će od dve opcije izabrati Mišković i Kostić, znaće se najverovatnije tek u ponedeljak, a niko iz ovih kompanija nije želeo da se izjašnjava o tome. Tako je za “Novac” Goran Bošković iz “Delta brokera” precizirao samo da ova grupacija ima oko 10 odsto akcija u “Ikarbusu”, ali nije želeo da se izjašnjava šta će s njima raditi.
Kako bilo, Rusi će pre ili kasnije zaokružiti kontrolni paket, a sami radnici „Ikarbusa“ uvereni su da kod prodaje nisu bila čista posla i da je neko od toga imao koristi. 
Nameštaljka
„Čitav tender je namešten ruskoj kompaniji. Naime, tendersku dokumentaciju otkupile su još dve kompanije, izraelski „Majers kars end traks“ i Kompanija „MK komerc“ iz Novog Sada. Rok za predaju ponuda bio je 8. februar, a onda je Agencija za privatizaciju, navodno iz tehničkih razloga, produžila taj rok do 22. februara. Jasno je da je u tom periodu kompaniji iz Uljanovska dojavljeno da drugih ponuda nema, pa su oni u tom „ekstratajmu“ izašli sa najnižom mogućom cenom“, tvrdi za “Novac” jedan od malih akcionara koji je želeo da ostane anoniman. Tako je „Avtodetalj servis“ bio jedini ponuđač na tenderu za 149.624 akcije “Ikarbusa”, koje su bile u vlasništvu Akcijskog fonda i Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Polazna cena na tenderu za prodaju državnog vlasništva „Ikarbusa“ iznosila je 17,5 miliona evra, odnosno 3.642 dinara po akciji, što je minimum ispod koga kupac ne može da ide. To je upravo ono što je i ponudio „Avtodetalj servis“, koji je ovde predstavljen kao gigant u autobuskoj industriji, sa 10.000 zaposlenih. Istina je nešto drugačija. „Avtodetalj“ je, naime, samo deo ruskog AMS holdinga, koji ukupno zapošljava nešto manje od 7.000 ljudi. Na zvaničnom sajtu ovog holdinga može se pročitati da on okuplja 12 firmi različitih delatnosti, od kojih se većina bavi tekstilnom industrijom, jedna od članica proizvodi brašno, dok sam „Avtodetalj“ zapošljava nešto manje od hiljadu ljudi i bavi se proizvodnjom delova za motorna vozila. Time je priča o gigantu obesmišljena, jer se radi o kompaniji sa približno istim brojem zaposlenih kao u „Ikarbusu“ (ima ih oko 750). Nijedna od članica holdinga nema nikakva iskustva u proizvodnji autobusa.
Radnici „Ikarbusa“ veruju da ovakvom privatizacijom firma ne dobija ništa, jer se ne radi o strateškom partneru, poput „Mercedesa“, MAN-a ili „Volvoa“, koji bi mogli da značajnije da investiraju.
Agencija za privatizaciju, međutim, upravo investicioni i socijalni program navodi kao ključni razlog da se prihvati ruska ponuda.
„Dobijena cena od 7,1 milion evra je u opsegu procene vrednosti koju je uradio privatizacioni savetnik. Ali cena nije bila presudna, već činjenica da se dobija strateški partner, koji će proširiti tržište za „Ikarbus“ uz dobar investicioni i socijalni program“, kaže za „Novac“ Dušan Belanović, direktor Sektora za komunikacije Agencije za privatizaciju.
Svi pomenuti argumenti, izuzev socijalnog programa, vrlo su sporni. Naime, investicije od 1,35 miliona evra na koje se obavezao „Avtodetalj servis“ vrede koliko i pet boljih „Ikarbusovih“ autobusa, pa se ne mogu smatrati ozbiljnim ulaganjem. Uz to, prema planu investicija, najveći deo tih sredstava ići će na, nimalo nebitnu, zaštitu životne sredine, ali ne i direktno u proizvodnju, što je „Ikarbusu“ jedino i potrebno. Drugi argument države - da ruska kompanija otvara brojna tržišta srpskom proizvođaču autobusa takođe ne stoji jer je „Ikarbus“ već osvojio brojna tržišta od Dubaija, preko Rusije, do Italije, pa su u fabrici uvedene i dve smene kako bi se postigli brojni ugovoreni poslovi. Na socijalni program, koji predviđa 200 evra otpremnine po godini staža za višak radnika, niko nema primedaba, ali procene govore da pravih viškova i neće biti.

Adut
Glavni adut svih koji opravdavaju nisku cenu je prošlogodišnji gubitak „Ikarbusa“ od 517 miliona dinara. Ipak, istini za volju, treba podsetiti da je odlukom Vlade Srbije iz februara 2006, omogućen uvoz polovnih autobusa, starosti i do devet godina, i da je u Srbiju iz inostranstva (i delom iz Crne Gore) ušlo oko 900 ovakvih vozila, što je imalo negativne posledice po sve domaće proizvođače. Podaci iz ove godine, na koje se država ne osvrće, pokazuju da je „Ikarbus“ od januara do avgusta ostvario prihod od oko 33 miliona evra (procenjeni profit je oko 15 miliona evra).
Iako se za kupovinu „Ikarbusa“ javila samo jedna firma, Agencija za privatizaciju je imala mogućnost da zbog niske cene, ovakvu ponudu odbije. Uredba o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom u članu 20, predviđa mogućnost ponavljanja tendera kada se javi samo jedan učesnik. Da je država uzela u obzir teške političke prilike u kojima je tender raspisan (otcepljenje Kosova, kriza vlasti u Beogradu) zbog čega ozbiljni investitori nisu ni razmišljali o Srbiji, tender je mogao biti ponovljen u normalnijim okolnostima i sa većom verovatnoćom da se dobije više ponuda i ostvari veća cena. Da li je država u cenu „Ikarbusa“ od svega 7,1 milion evra uračunala ugovorene poslove, tržište, tradiciju, brend, kvalifikovanu radnu snagu, ugovor o strateškom partnerstvu sa „Bredamenarinibusom“, italijanskim proizvođačem autobusa i trolejbusa iz Bolonje, odličnu lokaciju, to što je „Ikarbus“ poslednjih godina znatno modernizovao proizvodnju, implementirao sve standarde kvaliteta? I na kraju, šta je „Ikarbus“ dobio ovom prodajom? Koliko se vidi iz ugovora - skoro ništa. Dobio je gazdu koji ne proizvodi autobuse, ali će da uzima profit. 

10 najvećih akcionara „Ikarbusa“
Akcionar, % vlasništva
Akcijski fond (prodato) 29,2
Fond PIO (prodato) 9,9
„Kapital grup“ 8,1
„Delta - Đenerali osiguranje“ 5,9
ZB „Invest“ 3,2
„Delta broker“ 2,02
„Koving“ 2
„Privredna banka“ Zagreb 1,72
„Agrobanka“ 0,77
„Komercijalna banka“ kastodi 0,74
Izvor: Beogradska berza, Centralni registar