Dinar je oslabio prema evru za 97 para, i prvi put je prešao granicu od 77 dinara od 15. avgusta. 

Guverner NBS Radovan Jelašić je početkom septembra ocenio da će dinar do kraja godine ostati stabilan i da ne treba očekivati veće oscilacije kursa nacionalne valute.
Najvišu vrednost u ovoj godini dinar je imao 7. avgusta, kada je srednji kurs evra bio 75,7543 dinara, što je najviša vrednost domaće valute od 16. oktobra 2004, a najnižu vrednost zabeležio je dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, 12. maja, kada je iznosi 83,8674 dinara za evro.

"Obe strane su zainteresovane da se realizuje lane potpisani petogodišnji ugovor", rekao je Zoran Radojević, generalni direktor Grupe "Zastava vozila" i dodao da se "nekoliko lokacija u Srbiji nudi kao rešenje, od kojih je jedna Kragujevac, ali ne u krugu `Zastave`".

On je je ukazao da će detalji realizacije ugovora sa FIAT-om, koji je sklopljen 29. septembra, verovatno biti poznati za desetak dana, dodajući da u "Zastravi" borave stručne ekipe FIAT-a koje rade na utvrđivanju termina i programa rada na inoviranju infrastrukture i tehnologije.

Radojević je ukazao da će početkom 2009. godine početi intenzivni radovi za realizaciju potpisanog ugovora, te da će se u tome angažovati i zaposleni u "Zastavi" kao i znatan broj radnika iz drugih domaćih preduzeća.

Naglašavajući da će do sredine novembra prestati proizvodnja "juga", "zastave 101" i "floride", Radojević je rekao da kupci tih automobila ne treba da brinu jer će do tog perioda biti završena i izrada rezervnih delova za ta vozila, kako bi se u potpunosti pokrila tražnja u narednih najmanje sedam godina.

Fabrika je od države, za proizvodnju tih delova, već dobila 170 od ukupno predviđenih 300 miliona dinara, naveo je on i dodao da je "Zastava" od početka proizvodnje automobila u 1953. godini do danas prozvela oko 4,1 milion vozila.

Radojević je podsetio da je "Zastava" do sada prodavala svoje proizvode u 74 zemlje sveta, a da su kragujevački automobili plasirani čak i na vrlo probirljivim tržištima, poput zapadnoevropskog i američkog, kao i da je najveći izvoz od 147.000 jedinica ostvaren, polovinom osamdesetih godina minulog veka, u SAD.

"Povratkom FIAT-a veliku šansu imaju i mnogobrojni dobavljači `Zastave` iz Srbije, jer je reč o proizvodnji od 200.000 do 300.000 automobila godišnje", kazao je Radojević i pozvao bivše i sadašnje kooperante da odmah krenu u razgovore sa FIAT-ovim dobavljačima koji će u Kragujevcu početkom iduće godine otvoriti sopstvena ili mešovita preduzeća.

On je izrazio uverenje da će zapošljavanje u novoj fabrici automobila u Kragujevcu u prvoj godini proizvodnje biti iznad očekivanog i da će, kako je rekao, "na ovim prostorima posla biti za oko 5.000 radnika kada se ostvari godišnja proizvodnja od 200.000 automobila".

Datum početka anketiranja "Zastavinih" radnika od strane predstavnika FIAT-a još nije najavljen, kazao je Radojević i dodao da će zaposlene koji ne budu uzeli otpremninu i ne napuste fabriku do njihovog angažovanja u novoj fabrici plaćati država.

SAD se suočava sa sve većim brojem nezaposlenih. Izveštaj koji govori da je u Septembru bez posla ostalo čak 159.000 ljudi više je nego alarmantan, jer je to 2 puta više nego u prethodnom mesecu, a to je ujedno i najveći pad nezaposlenosti u proteklih 5 godina. Takođe, ovo je već deveti mesec neprestanog rasta nezapolsenosti u SAD.

 

Izveštaj "Labor departments" od petka (03.10) govori da je trenutna stopa nezapolsenosti 6,1%, što predstavlja visok nivo s obzirom da je ista pre godinu dana iznosila 4,7%. Sa druge strane, broj nezaposlenih je u istom periodu uvećan za 2,2 miliona i trenutno iznosi 9,5 miliona.

 

Procene su da bi 2009. godine stopa nezaposlenosti u SAD mogla doseći visinu od 7-7,5%, što bi ukoliko se obistini bio naveći nivo od recesije 1990-1991.

 

Ovi podaci sve više pritiskaju Federalne rezerve i očekuje se da bi Ben Bernarke već na sledećem zasedanju FED-a (28-29 Oktobra) ili čak i ranije mogao da smanji ključnu kamatnu stopu.

 

Ovaj nivo nezaposlenosti vodi daljem padu potrrošnje, proizvodnje, vraćanja kredita, kao i padu cena nekretnina.

 

Nemačke novine pišu kako je plan propao jer su dve vodeće nemačke banke, središnja Bundesbanka i Deutsche Bank, dubinskim uvidom otkrile da su problemi HRE-a puno dublji nego se isprva činilo.
Hypo Real Estate, koja se uglavnom bavi finansiranjem komercijalnih projekata i javnom izgradnjom, prva je nemačka 'žrtva' krize koja je pre nekoliko meseci krenula iz New Yorka, prenosi dpa.

Nemačka vlada i bankarska industrija u ponedjeljak su izjavile kako Hypo Real Estateu nameravaju grantovati iznosom od oko 35 milijuna eura kratkoročnog zajma. Isprva je sanacijom bio predviđen hitan kredit u iznosu od 15 milijardi eura, a potom finansiranje tokom druge polovine iduće godine, što bi ukupno iznosilo 35 milijardi eura, izvijestio je dpa. Novac su trebale osigurati banke, a za njega je u najvećoj mjeri jemčila vlada.
No nemački Welt am Sonntag koji će se u prodaji pojaviti sutra je, pozivajući se na neimenovane izvore objavio podatak prema kojem se uprave većih banaka povlače iz prethodnog dogovora nakon što su se izbliza uverile u puno dublje probleme Hypo Real Estatea.
Naime, stručnjaci iz najveće nemačke banke, Deutsche Bank, procenili su da bi do kraja iduće nedelje u HRE-u trebalo ubrizgati oko 20 milijardi eura te su upozorili da bi "do kraja godine bilo potrebno oko 50 milijardi, a do kraja 2009. čak 70 do 100 milijardi eura", prenosi list.

"Borimo se za nastavak egzistencije naše kompanije. Možemo se samo nadati da su sve strane koje učestvuju u raspravi o ovome problemu u potpunosti svesne ozbiljnosti situacije", rekao je za Reuters portparol HRE-a Hans Obermeier.
Plan spašavanja najavljen je 29. septembra nakon pregovora između nemačke vlade i banaka, a u četvrtak ga je odobrila i Evropska komisija.
Sanacija je pokrenula političke kontroverze u Nemačkoj, gde su neke grupe postavile pitanje zbog čega vlada dovodi u opasnost novčana sredstva poreskih obveznika kako bi spasila HRE. Berlin je ustrajao na pretpostavci da se HRE može oporaviti, a pregovori su trajali do petka, no u subotu je objavljeno kako nije potpisan nikakav sporazum.
Izvori bliski pregovorima tvrde da je bankarska industrija prvo tražila da Berlin jednostavno nacionalizuje HRE, po uzoru na SAD gde su nacionalizovane finansijske institucije Fannie Mae i Freddie Mac te po uzoru na Britaniju koj je isto učinila s Bradford and Bingley.

Pariz, Midlend -- Nova evropska žrtva domino efekta američke finansijske krize je nemačka banka "Hipo Ril Estejt". Nemačka vlada saopštila je da garantuje uloge.

Nemačka vlada sazvala je hitan sastanak sa predstavnicima Centralne banke kako bi od bankrotstva spasili tu kreditnu banku. Druga po veličini kreditna banka u Nemačkoj bori se za opstanak, pošto se konzorcijum nemačkih finansijskih institucija, uključen u vladin plan pomoći, povukao iz pregovora, odbijajući da pruži hitnu pomoć od skoro 36 milijardi evra.

Predstavnici “Hipoa” sada traže alternativne načine da se izvuku iz krize.

Na samitu u Parizu evropski lideri dogovorili su se da sarađuju u pomoći poljuljanim institucijama, ali se nisu obavezali na konkretan paket pomoći.

Kolaps “Hipo Ril Estejta” ugrozio bi i ostale finansijske inistutucije u zemlji, koje se bore protiv pada poverenja u globalni finansijski sistem.

“Hipo” se u radu oslanjao na pozajmice od drugih banaka i ostao je bez sredstava kada su banke zbog krize postale obazrive u davanju pozajmica.

"Vlada je danas podnela izveštaj da mi nećemo dopustiti da neprilike pojedinih finansijskih institucija ugroze čitav sistem. Radimo sve da zaštitimo 'Hipo Ril Estejt' i takođe poručujemo svima koji budu pravili nezakonite ugovore da će odgovarati. Federalna Vlada vas uverava u to, to je naš dug prema poreskim obveznicima. Ulagačima poručujem da je njihov ulog siguran, vlada garantuje za to", navela je nemačka kancelarka Angela Merkel.

Evropski lideri podržavaju banke

Lideri Francuske, V. Britanije, Nemačke i Italije "zvanično se zavetovali" da će preduzeti "sve mere" da osiguraju stabilnost bankarskog i finansijskog sistema.

Posle hitnog jednodnevnog samita u Parizu, u zajedničkom saopštenju, oni su naveli da je važno da vlade "preduzmu brzu akciju" kako bi se ublažile posledice finansijske krize nastale na američkom tlu. Lideri su se složili da interveništu na tržištu sa 30 milijardi evra, kako bi se otplatili zajmovi malih i srednjih preduzeća.Domaćin samita, predsednik Francuske Nikola Sarkozi, rekao je posle sastanka da će budžetski propisi EU biti ublaženi kako bi se prilagodili borbi sa finansijskim potresima koji su se proširili sa njujorškog Vol strita.

 

"Svaka vlada će primeniti svoje metode i sredstva, ali će to činiti u koordinaciji sa drugim evropskim državama. Što se tiče državne podrške bankama koje su u krizi, svaka zemlja prisutna na ovom sastanku, pobrinuće se da rukovodioci, koji su imali pogrešne procene, budu kažnjeni i da se preduzmu odgovarajuće mere za podršku bankama", rekao je Sarkozi.

Britanski premijer Gordon Braun poručio je da treba učiniti "sve što bude potrebno" kako bi se povratila stabilnost.

"Kao što naše centralne banke već postupaju, obezbedićemo likvidnost da bi smo sačuvali poverenje i stabilnost. Složili smo se da moramo bolje da koordinišemo naše odgovore na krizu, u interesu stabilnosti", rekao je Braun.

U zaključcima sastanka nije bilo reči o ideji o zajedničkom evropskom fondu za spasavanje finansijskih institucija, po ugledu na američki plan za spasavanje banaka.

Članovi G4 su se složili i da je što pre neophodno organizovati međunarodni samit, na kome bi se razmotrila nova pravila finansijskog kapitalizma.

Njihove zaključke treba da potvrde ministri finansija 27 zemalja članica EU, na sastanku u Briselu sledećeg utorka.

Baroso: Usklađen odgovor

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso ocenio je da rezultati subotnjeg mini-samita o finansijskoj krizi, održanog u Parizu, predstavljaju "usklađen odgovor na veoma ozbiljnu situaciju", bez obzira na to što Evropljani "nisu jedinstveni kao Amerikanci".

"To je usklađen odgovor na veoma ozbiljnu situaciju. Svesni smo da je potreban evropski odgovor na krizu i izneli smo mere za koje smo postigli konsenzus. To je konkretan korak u dobrom pravcu", ocenio je Baroso za list "Parizijen".

Ipak, Baroso je rekao da se ne može porediti evropski odgovor na krizu sa onim koji je ponudio Vašington, jer su SAD jedna država, dok Evropsku uniju čini 27 zemalja.

"Mi dakle ne možemo da imamo isti, jedinstveni stav kao Amerikanci. S druge strane, trebalo bi istaći i da je situacija u Evropi mnogo bolja nego u SAD", rekao je predsednik Evropske komisije.

Baroso je ocenio da je mini samit četiri velike evropske sile "učinio maksimum u odnosu na veoma ozbiljnu situaciju koja nije nastala u Evropi, ali zbog koje Evropa trpi posledice".

Buš: Potrebno vreme za oporavak

Američki predsednik Džordž Buš izjavio je da će biti potrebno vreme da bi se pokazao pozitivan ishod plana za izlazak iz finansijske krize, vrednog 700 milijardi dolara.

"Ovaj finansijski paket predstavlja ne samo adekvatan odgovor na trenutnu finansijsku krizu u zemlji, već će doprineti i ekonomskom rastu SAD na duže staze", rekao je Buš u svom redovnom nedeljnom radio obraćanju.

Buš je istakao da SAD čeka "još puno posla da bi se stabilizovalo finansijsko tržište".

On je rekao da je američki Kongres preduzeo "krupan korak" usvajanjem ove finansijske regulative.