London, Moskva, Njujork– Vodeći globalni indeksi akcija juče su opali na trogodišnji minimum, nakon što su investitori naglo počeli, usled širenja kreditne krize na evropske zemlje, da prebacuju svoja sredstva iz sve nesigurnijih hartija banaka i drugih finansijskih kompanija u zlato i vladine obveznice.

Intervencije državnih institucija na obe strane Atlantika nisu popravile spremnost banaka da pozajmljuju novac, a posledica je nervoza na tržištu, ocenjuju analitičari.

Na valutnim berzama evro je nastavio da pada prema dva glavna takmaca, dolaru i jenu, jer tekući finansijski debalansi u zoni evra sve više opterećuju zajedničku valutu 15 članica Evropske unije, prenosi Tanjug.

Evro je tokom rane trgovine na londonskoj berzi vredeo svega 1,3542 dolara – najmanje u proteklih 13 meseci. Kasnije se malo oporavio, ali je istovremeno kotirao manje od 140 jena, što je najniži kurs prema japanskoj novčanoj jedinici tokom proteklih 30 meseci.

Prava panična prodaja akcija juče je zabeležena u Moskvi, pa je tamošnje lokalno tržište deonica najlikvidnijih domaćih kompanija i poslovnih banaka zatvoreno.

Trgovina akcijama pojedinih banaka u Italiji i na Islandu je takođe juče bila obustavljena, nakon što su te hartije pojeftinile ispod dozvoljenog limita.

Tržišni analitičari na osnovu svega zaključuju da je „finansijska panika”, koja od pre desetak dana „trese” berze u SAD, sada zahvatila i globalno efektno tržište.

Vlade više zemalja članica Evropske unije, uključujući Nemačku, Grčku, Irsku i Austriju, već su odlučile, ili će uskoro usvojiti takvu odluku, da potpuno garantuju štedne uloge građana, plašeći se izbijanja prave finansijske panike i mogućeg sloma bankarskog sistema.

Lideri četiri najsnažnije ekonomije EU (Nemačka, Velika Britanija, Francuska i Italija) u subotu su se u Parizu dogovorili da preduzmu sve neophodne korake za postizanje finansijske stabilnosti, ali bez stvaranja interventnog paketa nalik na američki.

Tu su se pokazala ograničenja jedinstvene Evrope, jer regulacija tržišta ostaje isključivo u nadležnosti nacionalnih institucija, koje odlučuju kako će se trošiti novac poreskih platiša.

„Nijedan Nemac niti Estonac neće prihvatiti da Brisel troši njihov novac za spasavanje neke propale banke u Grčkoj”, objasnio je za Rojters jedan zvaničnik Evropske komisije zašto nije uspeo dogovor o evropskom „paketu za spas” od 300 milijardi evra.

Vodeći panevropski indeks akcija – FTSE300 opao je juče tokom početne trgovine više od pet odsto, kasnije se malo oporavio, ali je i dalje bio slabiji za 4,7 procenata u odnosu na petak.

Svi vodeći indeksi akcija u Aziji, uključujući i japanski Nikei indikator, takođe su bili u velikom padu, od tri do pet odsto, a osetno pojeftinjenje akcija zabeleženo je i na australijskom i novozelandskom tržištu.

Drastičan pad zabeležen je u prometu akcija druge po veličini nemačke banke – Komercbanke – koje su pojeftinile visokih 13,8 odsto, nakon što je poverenje u finansijski sistem vodeće evropske ekonomije proteklih dana poljuljano usled mogućeg bankrota velike domaće hipotekarne banke Hipo ril estejt.

Hartije drugih viđenijih evropskih banaka su tokom jučerašnje rane trgovine, takođe, bile na „udaru”, pa su tako akcije Sosijete ženeral banke opale 6,5 odsto, Kredi agrikola 7,7, a banke Deksija čak 10,9 procenata.

Pojeftinjenje nafte, na manje od 90 dolara po barelu, što je najniži nivo kotacija te sirovine od februara, uticalo je i na pad akcija vodećih naftnih kompanija. Hartije „Rojal dač šela”, BP i „Totala” bile su, naime, u padu za oko 5,5 odsto.

Cene akcija danas su znatno smanjene i na vodećim azijskim berzama, a takođe i na efektnim berzama u Australiji i na Novom Zelandu.

 

Srpske štediše više ne spavaju mirno od kada su svetski mediji objavili da je finansijska kriza u Evropi poljuljala Unikredit banku i Hipo ril istejt iz Nemačke. Iz Unkredit banke koja posluje u našoj zemlji uveravaju svoje klijente da je njihov novac apsolutno siguran, a Hipo Alpe-Adrija u Srbiji negirala je da ima ikakve veze sa bankrotom te nemačke hipotekarne banke.

Unikredit grupa, jedna od najvećih evropskih banaka i osnivač istoimene u Srbiji, u nedelju je odlučila da dodatno poveća kapital, poručujući tako zabrinutim klijentima da se negativni efekti događanja na globalnom finansijskom tržištu ne mogu odraziti na njeno.

Klaus Priveršek, predsednik Izvršnog odbora Unikredit banke u Srbiji, izjavio je juče tim povodom da banka već sada imajaku kapitalnu osnovu, kako na nivou grupe, tako i u Srbiji i da klijenti nemaju razloga za brigu.

– Suočavamo se sa veoma teškim ekonomskim okruženjem u Evropi, ali sve evropske centralne banke, uključujući i Narodnu banku Srbije, zajedno sa nacionalnim vladama, čine sve što je neophodno kako bi ojačale poverenje u bankarski sistem. Sa istim ciljem su i akcionari Unikredita odlučili da ojačaju kapital grupe, što će omogućiti da 40 miliona klijenata u Evropi može mirno da spava. Podržani politikom NBS i zahvaljujući finansijskoj stabilnosti Unikredit grupe, naši klijenti u Srbiji mogu biti sigurni da je njihov novac bezbedan – poručio je Priveršek.

Hipo Alpe-Adrija, koja posluje u Srbiji, deo je Hipo finansijske grupacije sa sedištem u Klagenfurtu u Austriji. U jučerašnjem saopštenju naglašava se da nema mesta bilo kakvoj sumnji u njeno uspešno poslovanje, aštedni ulozi su zagarantovani. To potkrepljuju i vlasničkom strukturom Hipo grupe: 51,3 odstoBajern LB, 26,45 odstoGrave grupa, 16,04 odsto država Koruška, 0,02 odsto Udruženje zaposlenih Hipo Alpe-Adrija.Na austrijskom i nemačkom finansijskom tržištu, kako dodaju, posluje mnogo banaka koje u nazivu imaju „Hipo”, a koje nisu ni vlasnički ni finansijski povezane sa Hipo grupom Alpe Adrija iz Klagenfurta.

Ipak, koliko naša država garantuje za uloge?

Amerika je već, da bi sprečila stampedo, povećalagaranciju za depozite građana sa 100.000 na 150.000 dolara. To je učinjeno i u EU, a i zemlje iz našeg okruženjapodižu osiguranu sumu za štedne uloge. Hrvatska, recimo, garantuje za 13.500 evra štednje, a uskoro će taj iznos povećati na 17.000 evra. Srbija osigurava samo uloge do 3.000 evra, dok je minimalni iznos po direktivama EU, inače, 20.000 evra.

Naša država je, istini za volju, i pre krize nameravala da poveća osigurani iznos u nekoliko faza. Agencija za sanaciju depozita, stečaj i likvidaciju je, kako kaže Jovanka Kosanović, direktor za osiguranje depozita, najpre predložila da se osiguraju ulozi do 5.000 evra, a sada je spremna da garantovani iznos bude 7.000 evra. Da bi to i učinila, potrebno je da Ministarstvo finansija predloži izmene Zakona o osiguranju depozita, uz mišljenje NBS. Finansijski osnov za to već postoji, jer je donacija od devet miliona evra nemačke vlade uplaćena u aprilu, a uslov je bio da država prethodno iz budžeta uplati 700 miliona dinara.

Taj novac se nalazi na računima kod NBS, koji centralna banka tretira kao da su devizne rezerve.S obzirom da je trenutno oko 80 odsto uloga do 3.000 evra, što je oko 20 procenata ukupne štednje „teške” više od oko 5,6 milijardi evra, Jovanka Kosanović ocenjuje da je najveći broj malih štediša i sada zaštićen.

 

 

Kriza na međunarodnom tržištu kapitala uzela je danak i na srpskom tržištu, tako da je i njegova vrednost osetno pala. Tako bi investitor koji bi u septembru ove godine poželeo da kupi sve hartije od vrednosti kojima se na Beogradskoj berzi barem jednom trgovalo, i to po njihovoj poslednjoj tržišnoj ceni, trebalo da plati 1,050,1 milijardudinara, odnosno 13,7 milijardi evra.

U poređenju sa prvim mesecom ove godine, srpsko tržište kapitala je izgubilo na vrednosti 3,1 milijardu evra, a u poređenju s prethodnim njegova vrednost je umanjena za više od osam odsto, što predstavlja najveći mesečni pad tog pokazatelja od marta ove godine.

Pritom, pad kapitalizacije akcija na mesečnom nivou iznosi čak devet odsto, dok je pojeftinjenje obveznica Republike Srbije za pokriće duga po staroj deviznoj štednji u septembru dovelo do smanjenja vrednosti ukupne, ali i kapitalizacije ovih hartija za više od dva procenta.

Najizraženiji pad tržišne kapitalizacije, maltene 26 odsto, imale su hartije koje ulaze u sastav indeksa najlikvidnijih akcija BELEX15, čija se vrednost prvi put od početka 2007. godine nalazi na nivou ispod 200 milijardi dinara.

Značajan pad vrednosti kapitalizacije imale su i sve akcije kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja – za oko 23 procenta u odnosu na avgustovsku vrednost.

Pad kapitalizacije 100 različitih akcija koje se nalaze u korpi indeksa BELEXline iznosi 17 odsto na mesečnom nivou, a akcijekojima se trguje po metodu preovlađujuće cene je 3,9 procenata.

Na pad kapitalizacije presudanuticaj je imalo smanjenje tražnje, do koje je došlo zbog povlačenja velikog broja stranih investitora.

To je dovelo do neravnoteže koja je za posledicu imala osetno hlađenje cenovnika hartija. Konkretno, dok je prosečno mesečno učešće stranih investitora u prometu akcijama na berzi bilo od početka godine 50,4 odsto, u prošlom mesecu se udeo investitora s pasošima osetno smanjio na 33,5 procenata, što je ne samo pad od 5,8 odsto u odnosu na avgust, već predstavlja i najnižu istorijsku vrednost na mesečnom nivou.

Međutim, učešće stranih investitora u trgovanju obveznicama skočilo je za 90,8 odsto u odnosu na prethodni mesec i iznosilo je 11 procenata ukupnog trgovanja obveznicama, zabeleživši najveću mesečnu vrednost od maja ove godine. Očigledno je da se u uslovima tržišnih poremećaja radije oslanjaju na mudrost starih berzijanaca koji su govorili da onaj „ko želi da dobro jede kupuje akcije, a ko želi mirno da spava investira u obveznice”.

Učešće stranih investitora u ukupnom trgovanju smanjeno je za pet odsto u odnosu na avgust, i iznosilo je prosečno dnevno 31,5 odsto ukupnog trgovanja, što predstavlja najnižu istorijsku vrednost na mesečnom nivou.

Najveća prošlomesečna vrednost ovog pokazatelja ostvarena je 24.septembra, kada je iznosila 82,4 odsto ukupnog dnevnog trgovanja, na šta je dominantan uticaj imao udeo stranih investitora u trgovanju akcijama tog dana.

-----------------------------------------------------


Rekordni minus najlikvidnijih akcija

Indeks najlikvidnijih akcija Beogradske berze juče je pretrpeo rekordan pad od 8,09 odsto i tokom poslovanja se spustio na najnižu dnevnu vrednost u svojoj trogodišnjoj istoriji, od 890,22 indeksna poena, potvrdio je direktor sektora poslovnih operacija Beogradske berze Siniša Krneta.

Prema dnevnom izveštaju Berze, BELEX15 je završio poslovanje na nešto većoj vrednosti od 896,69 indeksnih poena.

Dosadašnji najveći pomak naniže glavni indikator Beogradske berze je imao 12. marta ove godine, kada je oslabio 7,39 procenata.

Opšti indeks BELEXline se, uz takođe drastičan pad od 5,49 odsto, na kraju poslovanja našao na godišnjem minimumu od 1.790,55 indeksnih poena.

Prethodni najveći pad, za 5,24 odsto, indeks BELEXline je imao 9. maja 2007. godine, kada je zaključen na 4.528,99 indeksnih poena.

Od samog otvaranja berzi u SAD bilo je više nego jasno u kom će se smeru kretati cene akcija. Ovog puta gotovo svi sektori su pogođeni padom cena akcija.

Zabrinuti zbog stanja SAD ekonomije, približavanja recesiji, a još i potaknuti produbljenjem finansijske krize u Aziji (NIKKEI je na najnižem 4-godišnjem nivou), Evropi (najveći dnevni pad FTSE index-a još od krize 1987 godine, blokada trgovanja pojedinim akcijama u Rusiji, Italiji i na Islandu) investitiori u SAD su brže bolje pokušavali da dođu do likvidnog keša.

 

Očigledno je takođe da investitori postaju svesni da novousvojeni plan pomoći od USD 700 mlrd neće biti dovoljan da pokrene poverenje u finansijski sistem SAD, te da pomoć od USD 700 mlrd nije dovoljna da pokrene kreditno tržište.

 

Jučerašnji dan će u SAD biti zabeležen kao dan kada je nakon 4 godine, Dow Jones pao ispod nivoa od 10.000.

 

Promena cena akcija finansijskog sektora:
  City Group -5,12%
  JP Mogran -2,07%
  Bank of America Corporation -4,15%
  Goldman Sachs -1,16%
  AIG +0,26%
  Wachovia -4,67%


Promena cena akcija ostalih sektora:
  Microsoft Corporation -5,36%
  Yahoo Inc. -4,31%
  Google -4,06%
  Intel Corporation -1,91%
  Dell Inc. -2,43%
  General electric -0,88%

Pad cene nafte (ispod USD 90 po barelu) doveo je i do pada cene naftnih kompanija.


Sve u svemu, promene index-a su sledeće:
  DJIA -3,58%
  NASDAQ -4,34%
  S&P500 -3.85%

 

 

 

 

Posle jučerašnjeg zatvaranja ponude za pridruživanje, ruski „Avtodetalj servis“ postao je vlasnik 49,4 odsto „Ikarbusa“ po ceni od 48 evra za jednu akciju. Iako nisu postali većinski vlasnik, Rusi će, prema izvorima „Blica“, magičnih 50 odsto vlasništva kapitala preći dokapitalizacijom.

Nakon saldiranja u Centralnom registru, za dva do tri dana znaće se ko je sve juče prodao svoje akcije u „Ikarbusu“ i da li su među njima Miroslav Mišković i Miodrag Kostić. Prema podacima Akcijskog fonda, juče je preko brokera na namenski račun deponovanih akcija „leglo“ njih 38.839, koje su u rukama pojedinačnih akcionara. One sa 149.624 akcije Akcijskog fonda i PIO fonda čine 188.463 akcije, što je, prema zvaničnim podacima, konačan broj akcija koje su prodate.

 

Zvaničan srednji kurs evra juče je prvi put od 15. avgusta bio iznad 77 dinara i iznosio je 77,65 dinara. Evropska valuta je vredela 96 para više nego u petak i tokom vikenda kada je zvaničan kurs bio 76,68 dinara za evro. Da bi sprečila preveliku dnevnu oscilaciju kursa dinara i povećala promet na deviznom tržištu, Narodna banka Srbije prodala je juče 40 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu.

Ako bude potrebno, NBS će,kako se navodi u saopštenju, koristiti devizne rezerve kako bi uticala na prekomerno dnevno pomeranje kursa, ali neće uticati na dugoročni trend i nivo kursa dinara.

Prema podacima sa sajta NBS u 15.30 časova, indikativni kurs formiran na osnovu jučerašnje međubankarske trgovine devizama bio je 79,13 dinara za evro.

Od 11. maja do juče NBS je četiri puta intervenisala na deviznom tržištu sa po tri miliona evra, i to tako što je dva puta kupovala i takođe dva puta prodavala devize.

NBS je u petak, 3. oktobra, na deviznom tržištu, pri prometu od 262 miliona evra, prodala tri miliona evra, vrativši tako na tržište deo deviza iz neto otkupa od menjača. Do sada je NBS prodavala bankama devize koje je otkupila od menjača.

U ovoj godini dinar je najvišu vrednost dostigao 7. avgusta, kada je kurs bio 75,75 dinara za evro, a najslabiji je bio 12. maja, dan posle parlamentarnih izbora u Srbiji, kada se evro menjao za 83,87 dinara.

Pad kursa dinara jedna je od posledica na srpskom tržištu zbog svetske ekonomske krize, ocenio je saradnik Instituta za istraživanje tržišta Saša Đogović. On očekuje ne samo na rast kamata, nego i klizanje kursa, odnosno pad vrednosti dinara prema evru, što će pogoditi ljude koji su zaduženi kod banaka uz deviznu klauzulu.

Oko 10:15 berzanski indeksi imaju sledeće vrednosti:

Bivše SFRJ
BELEX15 +0,58%
CROBEX -0,11%
SBI20 -2,79%
BIRS -1,40%
SASX -0,13%
MBI10 -2,01%

Zapadna Evropa
FTSE +1,09%
CAC +1,44%
DAX +0,08%
ATX -3,46%
SMI +0,93%


Istočna Evropa
WIG -0,32%
BUX -1,28%
SOFIX -4,00%
BET +0,06%

Azija
Hang seng -4,97% close
Nikkei 225 -3,03% close

Amerika
DJIA -3,58% close
NASDAQ -4.32% close
S&P -3,85% close

Oko 11:15 berzanski indeksi imaju sledeće vrednosti:

Bivše SFRJ
BELEX15 -5,87%
CROBEX -4,49%
SBI20 -3,80%
BIRS -2,11%
MBI10 -4,79%

Zapadna Evropa
FTSE -0,60%
CAC +0,84%
DAX -0,03%
ATX -5,96%
SMI +0,13%


Istočna Evropa
WIG -1,56%
BUX -0,90%
SOFIX -4,75%
BET -2,85%

Azija
Hang seng -4,97% close
Nikkei 225 -3,03% close

Amerika 
DJIA -3,58% close
NASDAQ -4.32% close
S&P -3,85% close

Oko 12:30 berzanski indeksi imaju sledeće vrednosti:

Bivše SFRJ
BELEX15 -10,61%
CROBEX -4,32%
SBI20 -4,37%
BIRS -2,04%
MBI10 -7,84%

Zapadna Evropa
FTSE -0,21%
CAC +0,89%
DAX -0,16%
ATX -5,72%
SMI +0,20%


Istočna Evropa
WIG -1,57%
BUX -0,28%
SOFIX -4,33%
BET -1,94%

Azija
Hang seng -4,97% close
Nikkei 225 -3,03% close

Amerika
DJIA -3,58% close
NASDAQ -4.32% close
S&P -3,85% close

Oko 13:50 berzanski indeksi imaju sledeće vrednosti:

Bivše SFRJ
BELEX15 -10,29%
CROBEX -5,28%
SBI20 -4,49%
BIRS -1,93%
MBI10 -7,84%

Zapadna Evropa
FTSE +1,27%
CAC +1,48%
DAX -0,04%
ATX -5,48%
SMI +0,53%


Istočna Evropa
WIG -1,55%
BUX -0,83%
SOFIX -4,92%
BET -2,46%

Azija
Hang seng -4,97% close
Nikkei 225 -3,03% close

Amerika
DJIA -3,58% close
NASDAQ -4.32% close
S&P -3,85% close

Početak trgovanja na berzama u SAD-u bio je u znaku blagog oporavka, pre svega zahvaljujući akcijama iz energetskog sektora (Royal Dutch Shell, British petrol, Total..). U tim momentima DJIA je bio u "zelenoj zoni", a kao posledica skoka cene nafte preko USD 90 za barel.

Nažalost, izostala je podrška ostalih sektora a posebno finansijskog koji nastavlja sa padom cena.

 

U 16:15h, vrednosti indexa su sledeće:

  - DJIA -0,33%

  - NASDAQ -0,61%

  - S&P500 -0,05%

Ministri finansija zemalja Evropske unije dogovorili su se danas na sastanku u Luksemburgu da povećaju garantovani iznos štednje građana na 50.000 evra sa 20.000 evra, saznao je AFP iz nezvaničnog izvora.

"Države članice dogovorile su se da povećaju garantovane uloge na najmanje 50.000 evra, uzimajući u obzir da su mnoge zemlje odlučile da povećaju garantovane iznose do 100.000 evra", naveo je taj izvor.
Dogovor je manje ambiciozan od prvobitnog plana da se garantovani ulozi u slučaju propasti banaka podigne za pet puta, na 100.000 evra.
Od tog plana se odustalo jer su nove zemlje članice iz istočne Evrope kazale da je taj iznos isuviše veliki teret za budžete tih zemalja.
Nivo garantovane štednje u EU za sada je različit i varira od 20.000 evra do celokupnog uloženog iznosa.
Od početka krize mnoge zemlje su najavile da će celokupna štednja biti garantovana, a među njima su Irska, Danska, Nemačka, u kojoj je garantovani iznos 20.000 evra i Portugal, gde se sada garantuje 25.000 evra.
U Francuskoj je garantovani limit 70.000 evra, u Italiji 103.291 evra, mada je predsednik vlade Silvio Berluskoni nedavno najavio da neće dozvoliti da "Italijani izgube makar i evro svoje štednje".
U Velikoj Britaniji je garantovani iznos štednje povećan u utorak sa 35.000 funti na 50.000 funti odnosno 64.700 evra, Švedska je najavila da će udvostručiti garantovani iznos na 500.000 kruna (51.110 evra).
Austrija je do sada garantovala 20.000 evra, ali je nedavno najavila da je spremna da poveća garantovani iznos, ili čak da garantuje celokupnu štednju.
Holandija garantuje do 38.000 evra štednje, sa tim što se štedišama vraća 100 odsto do 20.000 evra i 90 odsto iznad tog iznosa.
U drugim zemljama, uključujući Belgiju, garantovani iznos je 20.000 evra.
Prema statistikama Evropske komisije iz 2004. godine, baltičke zemlje su garantovale niže iznose od 20.000 evra.

Ruska država je odobrila paket pomoći ugroženim domaćim bankama, vredan 950 milijardi rubalja (36,4 milijarde dolara), izjavio je danas predsednik Dmitrij Medvedev posle vanrednog sastanka sa ekonomskim stručnjacima vlade.

Medvedev je današnji sastanak sa ekonomskim funkcionerima ruske vlade zakazao nakon jučerašnjeg rekordnog pada cena akcija na glavnoj efektnoj berzi u Moskvi.
Kredit sa rokom otplate ne manjim od pet godina dobiće, kako je najavljeno, dve najveće banke pod državnom kontrolom - "Sberbank" (500 milijardi rubalja) i VTB (200 milijardi), kao i "Rošeljhozbank" (25 milijardi) i druge banke (225 milijardi rubalja), prenela je agencija Prajm-Tas.
Navedeni paket pomoći treba da pomogne ruskom bankarskom sektoru da se zaštiti od globalne finansijske krize, podstaknute kolapsom američkog tržišta nekretnina, ističu analitičari u Moskvi.
U krugovima finansijskih stručnjaka se procenjuje da bi kolaps američkog hipotekarnog tržišta mogo da nanese bankarskom sektoru u svetu najžešći udarac od perioda Velike ekonomske krize, početkom tridesetih godina minulog veka.

Dok drugi najbogatiji Amerikanac Warren Buffett zadnjih dana ulaže sredstva te kupuje akcije GE-a, Goldman Sachsa i Constellation Energy, bivši titan hedge fondova Jim Cramer upozorava: „Ako ćete trebati gotovinu u narednih pet godina - prodajte akcije“.

Iako još nema jasnog odgovora ko je od dvojice berzanskih igrača u pravu na Value Investing Congressu u New Yorku većina smatra da je u pravu Buffett. Ulagači vide sadašnju situaciju prilikom za ulaganje po izuzetno atraktivnim cenama. 

Jesu li Buffett i Cramer u koliziji ostaje nejasno jer Buffett je poznat kao dugoročni ulagač, pa nije isključeno da on povrat svojih ulaganja očekuje na period duži od pet godina, a često zna reći da je njegov ulagački horizont „zauvek“.