Posle Detroita, pred velikim nevoljama i svi drugi proizvođači automobila, uključujući i veliki Mercedes

Preti otkaz za 8.000 zaposlenih To što je „velika trojka” iz Detroita, centra američke automobilske industrije, pred bankrotom nije, kako bi se pomislilo, dobra vest za njihovu globalnu konkurenciju. Posrtanje Dženeral motorsa, Forda i Krajslera možda bi Tojotu, Folksvagen, Be-Em-Ve, Dajmler ili Fijat obradovalo u nekim drugim okolnostima, ali s obzirom na to da je finansijska kriza poprimila globalne dimenzije, svi odjednom otkrivaju da su u istom, bušnom čamcu.

Dok je u Americi u oktobru prodaja automobila opala čak 32 odsto, u Evropi je potražnja smanjena oko 15 odsto. Svakako manje dramatično, ali i dalje veoma ozbiljno.

MUKE FOLKSVAGENA: „Nemačka auto-industrija gleda u provaliju”, dramatično poručuje „Špigl”, koji detaljno opisuje muke perjanica tamošnje proizvodnje četvorotočkaša, od čije stabilnosti zavise milioni radnih mesta.

„Nikad nismo videli ovakvu vrstu krize”, citira navedeni magazin Martina Vintekorna, čelnika Folksvagen grupe koji poručuje da neće biti moguće da se izbegnu „teški rezovi” i „bolne mere”.

Folksvagen, najveći evropski proizvođač, pri tom je u nešto boljoj poziciji od drugih iz nemačkog auto-esnafa, Dajmlera („mercedes”) i Be-Em-Vea. Između ostalog, Folksvagen je u boljoj poziciji i zbog vlasničke strukture (ima dva glavna akcionara – Porše i saveznu državu Donju Saksoniju), što mu omogućava da planira na duže staze, a da ne brine samo o kratkoročnoj profitabilnosti.

Folksvagen zapošljava oko 330.000 ljudi, što je sada problem, s obzirom na prognozu da će bar u sledeće dve godine prodaja stagnirati. Očekuje se zato da će otpuštanja biti neizbežna: na udaru bi prvo moglo da bude 18.000 zaposlenih na određeno vreme i oko 25.000 honoraraca.

Be-Em-Ve je u još težoj situaciji. Ambiciozni planovi da se u kategoriji „premijum” modela pretekne Dajmler izgleda da će biti odloženi za neka bolja vremena. Taj proizvođač iz Minhena suočen je, uz to, i sa cenom koju mora da plati zbog strateškog izbora da ima ponudu modela u svakom segmentu. Konkretno, reč je o „seriji 1”, koja se takmiči u „golf” kategoriji, ali koja se ni izdaleka ne proizvodi tako ekonomično kao najpopularniji evropski auto C-klase.

Be-Em-Ve će, inače, svoj platni spisak uskoro skratiti za oko 8.000 imena.

KRIZU OSEĆAJU I U DAJMLERU: Proizvođač iz Štutgarta se suočava sa drastičnim padom tražnje kako na prekomorskim, tako i na evropskom tržištu. Za razliku od Folksvagena, akcije Dajmlera su svakodnevno na berzi: kompanija mora u svakom kvartalu da pokaže dobre rezultate da bi očuvala njihovu vrednost i sprečila da bude kupljena od nekog velikog a nepoželjnog investitora. To je u koliziji sa potrebom da se razvoj planira na duže staze. Šef Dajmlera Dajter Zeč je pesimista. „Špigl” navodi njegove reči da je u pitanju „najveća kriza u industriji od Drugog svetskog rata”. Konkretno, sa traka će u 2009. sići oko 150.000 vozila manje nego što je prvobitno planirano.

POMOĆ DRŽAVE: Kao i u slučaju spasavanja Detroita, spas od države se traži i u Evropi.

Opel, nemačka filijala Dženeral motorsa, zatražio je od vlade u Berlinu milijardu evra kreditnih garancija da bi opstao.

Jaguar-Rover, koji je početkom ove godine prešao u vlasništvo indijskog „Tate”, zatražio je za trećinu manju svotu od Opelove od britanske vlade. Odgovora još nema.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi nije, međutim, čekao da se takva pomoć zatraži: sam je najavio „prilično masivan” plan za „žrtve ekonomske krize”, među kojima su, po njemu, glavne automobilska i građevinska industrija. Od automobila u Francuskoj zavisi inače deset odsto radnih mesta, a poslednjih meseci odande dolaze vesti o privremenom zaustavljanju proizvodnih traka zbog smanjene prodaje. Detalji Sarkozijevog plana biće obelodanjeni za desetak dana.

 

Fijat: Ne narušavati tržišnu utakmicu

Italijanska kompanija Fijat, novi partner Zastave, odnosno Vlade Srbije, još nije saopštio kako je pogođen ovom krizom, ali sudeći po izjavi prvog čoveka Serđa Markionea, sasvim sigurno je oseća.

Markione je, naime, našao za shodno da iznese svoje protivljenje spasavanju američkih proizvođača od strane države, pa i vladinom mešanju u sudbinu evropskih – ako ta pomoć bude selektivna. „Treba pomoći svima ili nikome”, izjavio je on 19. novembra, obrazlažući to uverenjem da bi selektivno spasavanje narušilo tržišnu utakmicu, što je „za Fijat neprihvatljivo”.

Od početka godine NBS prodala oko 900 miliona evra, a dinar i dalje pada. – Sve dosadašnje intervencije Narodne banke ne ugrožavaju adekvatan nivo deviznih rezervi

Autor Novica Kocić Narodna banka Srbije je za odbranu dinara juče potrošila 50 miliona evra, a od početka godine iz deviznih rezervi i oko 900 miliona evra. Samo od početka oktobrado juče na deviznom tržištuje prodala 561 milion evra, a u novembru 342 miliona evra.I pored toga, dinar je samo tokom protekle nedelje izgubio 4,42 odsto vrednosti, a današnji kurs je 88,78 dinara za evro.

Pitanje koje mnogi postavljaju glasi: do koje će granice deviznih rezervi NBS spasavati dinar?

– Ne postoji unapred zacrtan i određen nivo kursa koji Narodna banka pokušava da ostvari. Intervencije za očuvanje vrednosti dinara ili preokretanje tržišnih trendova u aktuelnim uslovima imale bi za rezultat znatno obimnije trošenje deviznih rezervi uz neizvestan rezultat. Sve dosadašnje intervencije NBS ne ugrožavaju adekvatan nivo deviznih rezervi – kažu za „Politiku” u NBS,uz napomenu daCentralna banka ne pokušava da brani kurs dinara, niti da sprečava pritiske na njega.

Kurs dinara se formira, podsećaju u NBS, ponudom i tražnjom na međubankarskom deviznom tržištu i centralna banka na kretanje kursa pokušava da utiče referentnom kamatnom stopom kao osnovnim instrumentom. Cilj intervencijeje ublažavanje preteranih dnevnih oscilacija dinara, održavanje finansijske stabilnosti i adekvatnog nivoa deviznih rezervi.

Ostaje, ipak, dilema da li NBS treba da zaustavi trošenje deviznih rezervi i gde je crvena linija na kojoj bi morala da se zaustavi i prepusti dinar tržišnoj sudbini.

Ekonomisti se slažu da centralna banka ne može doveka veštački da održava jaku domaću valutu, ali niko nije spreman da licitira o crti iznad koje bi monetarna vlast bila primorana da dozvoli slobodno formiranje deviznog kursa.

Ekonomista Milan R. Kovačević savetuje NBS da bude obazrivija, jer „ne bi smela tako olako da troši devizne rezerve koje su potrebne za očuvanje devizne likvidnosti”. Uz to, državu na proleće čeka isplata devizne štednje koja se izdvaja iz rezervi. Po njemu, besmisleno je trošiti evre da bi se branio dinar. Od početka godine nije bilo dozvoljeno da evro umereno raste, pa sada plaćamo cenu naglog skoka kursa.

–NBS treba da spreči nagle promene kursa, ali bi bilo šteta da se deviznim rezervama suprotstavljamo jakim srednjoročnim i dugoročnim odnosima ponude i tražnje na deviznom tržištu u novonastalim uslovima. Ukratko, treba dopustiti da kurs bez velikih oscilacija ide u pravcu svoje ravnoteže – ocenjuje dr Dejan Šoškić.

Čim postoji intervencija NBS, ne može se u potpunosti govoriti o tržišnom formiranju kursa, kaže Šoškić. Ipak, ukoliko su usmerene samo na otklanjanje prekomernih kolebanja, intervencije su prihvatljive pod pretpostavkom da ne ugrožavaju tržišni karakter formiranja deviznog kursa. A ovakav devizni kurs, smatra on, svakako odgovara uvoznicima i potrošačima uvozne robe i to otežava rešavanje jednog od naših ključnih makroekonomskih problema – trgovinskog deficita.

Ni dr Boško Živković ne misli da je „masivna” intervencija iz deviznih rezervi produktivna. Trošenje milijarde evra u okolnostima koje se mogu očekivati zbog globalne krize nije baš pravi izbor jer će se, kako se nagoveštava, smanjiti devizni priliv i ulaganja.

 

Odluka o izvozu automobila neće, doduše, biti operativna do kraja ove godine, pošto prethodno treba da je verifikuje Duma, ali to neće ugroziti izvozne planove kompanije Fijat automobili Srbija, koja je najavila da će proizvodnja prvog Fijatovog modela „punto“ u novoj firmi startovati početkom naredne godine.

- Ukidanje carina na izvoz automobila odlična je vest za Fijat, jer otvara mogućnost za bescarinski izvoz najpre „punta“, a zatim i drugih modela na veliko rusko tržište, utoliko pre što će bescarinski izvoz automobila trajati do ulaska Srbije u Evropsku uniju. Treba, međutim, naglasiti da Fijat nije došao u Kragujevac samo zbog ruskog, većprevashodno zbog evropskih tržišta. Ali, to ne znači da u tih nekoliko godina koliko će Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Rusije biti na snazi, nećemo pokušati da iskoristimo šansu koja nam se otvara na ruskom tržištu - izjavio je za Danas jedan od predstavnika Fijata koga smo zatekli na Sajmu automobila i autokomponetistike „Auto ekspo 08“ u Kragujevcu.

Predstavnici drugih inostranih kompanija potvrdili su za naš list da su pregovori Vlade i Folksvagena u toku. „Folksvagen je prevashodno zainteresovan za rusko tržište, a od Vlade traži iste povlastice koje je dobio i Fijat. To znači poreske i druge olakšice u vezi sa građevinskim zemljištem, kao i bescarinski uvoz delova i komponenti za ugradnju u modele koji bi se proizvodili u Srbiji. Srpskoj strani u tim pregovorima naruku ide sve izglednija mogućnost bescarinskog izvoza automobila u Rusiju, dok joj otežavajuću okolnost predstavlja globalna finansijska kriza. Ipak, treba očekivati da će u pregovorima prevagnuti onaj argument srpske strane koji se odnosi na rusko tržište“, kažu naši sagovornici.





Otvoren Sajam automobila u Kragujevcu

Na Gradskom sajmištu u Kragujevcu juče je otvoren Sajam automobila, na kojem će se predstaviti oko 30 prodavaca automobila i proizvođača auto-delova iz Srbije. Predsednik Upravnog odbora fabrike Fijat automobili Srbija Đovani de Filipis, koji je otvorio sajam, konstatovao je otvarajući manifestaciju, da je Sajam automobila u Kragujevcu mali, ali da ima prespektivu da se uspešno razvija. Prvi čovek Fijata u Srbiji nije želeo da odgovara na pitanja novinara o planovim italijanske kompanije za Zastavu. Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanovićizrazio jeuverenje da će 2010. godine na kragujevačkom Sajmu automobila biti izloženi najnoviji modeli vozila proizvedenih u fabrici Fijat automobili Srbija. Peti Sajam automobila u Kragujevcu biće otvoren do 30. novembra.

 

NBS je 26.11.2008. godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala sa 50 miliona evra da bi povećala likvidnost tržišta i doprinela usklađivanju ponude i tražnje. Evro je ju;e prema srednjem kursu vredeo 88,7712 dinara, a sutra će biti 0,02 odsto jači. To je najviša vrednost evra u odnosu na dinar ove godine.

Srpska centralna banka je novembra, uključujući i ju;era[nju intervenciju, prodala 342 miliona evra na međubankarskom tržištu, na kojem se formira kurs dinara. NBS je oktobra prodala 269 milona evra na međubanakarskom deviznom tržištu da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa i doprinela usklađivanju odnosa ponude i tražnje.

Ove godine evro je bio najslabiji 7. avgusta, kada je njegov srednji kurs bio 75,7543 dinara.

Dinar je od 14. do 21. novembra neprestano slabio izgubivši 4,42 odsto vrednosti prema evru. Od početka novembra evro vredi više od 84 dinara. Na početku oktobra kurs je bio oko 76,7 dinara za evro, a 31. oktobra srednji kurs je bio 84,99 dinara za evro.

Devizni kurs se formira na međubankarskom tržištu, a primenjuje se od 8.00 sati narednog radnog dana.

Jučerašnja trgovanja na azijskim berzama nekima su donela skok (Hong Kong), a drugim tržištima (Japan) pad cena akcija, dok je na zapadnoevropskim berzama dominirala crvena boja ali su zapadnoevropske berze trgovanje ipak završile malo ispod nivoa od prethodnog trgovačkog dana a najviše zahvaljujući oporavku na američkim berzama u tim minutama.

Pred početak trgovanja na Wall Street-u derivati su izgubili na vrednosti, tako da se očekivalo da do pada cene dođe i na redovnom trgovanju. Početak trgovanja je zaista obeležio pad cena i pad sva tri vodeća berzanksa indexa (DJIA, NASDAQ i S&P500).

U tim momentima objavljivanje su sledeće vesti:
- Potrošnja je u Oktobru pala za 1,0% (najveći pad od septembra 2001. godine)
- Narudžbina trajnih dobara pala je u oktobru za 6,2% (najveći pad u poslednje dve godine)
- Prodaja novih kuća pala je 5,3% u oktobru na najniži nivo od 1991. godine
- Neke kompanije poput Tiffany, Deere&Co smanjile su projekcije svog poslovanja
- Smanjen kreditni rejting Toyoti
- Kina smanjila kamatnu stopu..

Sve ove vesti pritiskale su indexe na američkim berzama.

U danu ovako loših vesti, novizabrani Predsednik Barack Obama izabrao je bivšeg prvog čoveka FED-a 81-godišnjeg Paul Volcker za savetnika. Ova vest pozitivno je delovala na Wall Street, s obzirom da je Volcker svojim ranijim radom dokazao da je veliki poznavalac ekonomije. Takođe, Obama je dao podršku jučerašnjoj odluci FED-a u vezi novog plana pomoći od USD 800 mlrd.

Nakon ovih vesti cene akcije krenule su na gore i trgovanje završile u solidnom plusu. Ovo ukazuje na razmišljanje da investitori imaju poverenja i da postaju optimisti u oporavak Wall Street-a, te da smatraju da su najniže cene akcija prošlost, odnosno kako pojedini analitičari kažu „Kada tržište prestane negativno da reaguje na negativne vesti, to onda privlači kupce“. I pored toga nikako se ne sme zaboraviti da su makroekonomski pokazatelji SAD-a i dalje veoma loši, te da ozbiljnijeg oporavka ne može biti dok se isti ne poprave, a i još uvek se iščekuje rešenje za automobilsku industriju (mada su gotovo svi ubeđeni da Vlada neće dopustiti da ove kompanije bankrotiraju, što potvrđuje i današnji rast GM od 35,11%).

Najveći dobitnici juče su bili sektor automobilske industrije (pre svega General Motors i Ford), kao i bankarski sektor (pre svega Citigroup), a i gotovo sve akcije iz tehnološkog sektora završile su jučerašnje trgovanje u plusu.

 

• DJIA je ostvario najveći četvorodnevni rast u istoriji
• Tiffany objavio da je u Q3 ostvario pad Profita ua čak 57%, što ukazuje da je kupovina skupocenosti prilično opala
• Fitch je smanji kreditni rejting za Toyota Motor Corp

• Meksički milijarder Carlos Slim nedavno je za USD 150 mil kupio akcije Citigroup-e

• Broj zahteva za pomoć nezaposlenima protekle nedelje pao je za 14.000, na 529.000, što je niži nivo nego što su analitičari očekivali ali ipak upućuje na recesiju.





Promena cena roba:

- Nafta- cena nafte porasla je za 7,23% i sada iznosi USD 54,44 po barelu
- Zlato- cena ovog plemenitog metala pala je za 1,12% i trenutno iznosi USD 811,30 po unci
- Srebro- cena je pala za 0,35% i trenutno iznosi USD 10,27
- Platina- cena je pala za 0,22% i sada iznosi USD 869,70.




Promena cena akcija finansijskog sektora:

    Citigroup +15,95%
    JP Mogran +2,86%
    Bank of America Corporation +4,26%
    Goldman Sachs +6,58%
    Wachovia +8,03%
    AIG +10,17%



Promena cena akcija ostalih sektora:

Internet:
    Yahoo Inc. +5,06%
    Google +3,56%

Tehnološki sektor:
    IBM +1,26%
    AMD +18,33%
    Microsoft Corporation +2,50%
    Oracle +1,00%
    Cisco Sys +6,29%
    Apple +4,63%
    Intel Corporation +6,40%
    Dell Inc. +6,05%

Aluminijum:
    Alcoa +8,04%

Industrija:
    General electric +2,66%
    3M Company +3,57%
    The Procter&Gamble -0,03%

Auto industrija:
    General motors +35,11%
    Ford Motor +29,52%
    Toyota Motors -0,90%

Nafta i gas:
    Exxon Mobil Corp. +3,56%
    Chevron Corp. +4,44%
    British petroleum +2,05%

Avio saobraćaj:
    Boeing Co. +2,74%
    United Technologies Corp. +1,27%
    Delta Air Lines +0,36%

Hrana i piće:
    Coca Cola +1,54%
    McDonalds +2,82%

Farmacija:
    GlaxoSmithKline -2,56%
    Johnson&Johnson -0,73%
    Novartis +1,03%
    Pfizer +0,82%



Sve u svemu, promene index-a su sledeće:

    DJIA +2,91%
    NASDAQ +4,60%
    S&P500 +3,53%.

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) 1,52% close
CROBEX (Zagreb) 2,27% open
SBI20 (Ljubljana) 1,14% close
BIRS (Banjaluka) -0,55% close
MBI10 (Skoplje) 0,62% close

Zapadna Evropa
FTSE 100 (London) 1,12% open
CAC 40 (Pariz) 1,35% open
DAX (Frankfurt) 1,58% open
ATX (Beč) 2,39% open
SMI (Cirih) 1,40% open

Istočna Evropa
WIG20 (Varšava) 0,90% open
SOFIX (Sofija) 1,79% close
BET (Bukurešt) -0,01% close
RTSI (Moskva) 1,96% open
BUX (Budimpešta) 1,83% open

Azija
Hang Seng (H. Kong) 1,37% close
Nikkei225 (Tokio) 1,95% close

SENSEX (Bombai) 0,00% close

Amerika
DJIA (Njujork) 2,91% close
NASDAQ (Njujork) 4,60% close
S&P 500 (Njujork) 3,53% close

Nakon jučerašnjeg skoka cena akcija na Wall Street-u, danas su azijske i evropske berze reagovale pozitivno i beleže iste trendove.

 

 

 

 

    HANG SENG (H. Kong) +1,37%

    NIKKEI225 (Japan) +1,95%

    KOSPI (J. Koreja) +3,27%.

 

 

 

 

    FTSE100 +1,42%

    DAX +1,74%

    CAC40 +2,12%.

 

 

 

 

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) 1,52% close
CROBEX (Zagreb) 2,29% close
SBI20 (Ljubljana) 1,14% close
BIRS (Banjaluka) -0,55% close
MBI10 (Skoplje) 0,62% close

Zapadna Evropa
FTSE 100 (London) 1,47% open
CAC 40 (Pariz) 1,76% open
DAX (Frankfurt) 1,64% open
ATX (Beč) 2,69% open
SMI (Cirih) 1,70% open

Istočna Evropa
WIG20 (Varšava) 1,22% open
SOFIX (Sofija) 1,79% close
BET (Bukurešt) -0,01% close
RTSI (Moskva) 2,33% close
BUX (Budimpešta) 1,79% open

Azija
Hang Seng (H. Kong) 1,37% close
Nikkei225 (Tokio) 1,95% close

SENSEX (Bombai) 0,00% close

Amerika*
DJIA (Njujork) /
NASDAQ (Njujork) /
S&P 500 (Njujork)  /

Danas je Komisjija za listing i kotaciju objavila Odluku da je kompanija Tigar a.d. Pirot (TIGR) ispunila uslove za ostanak na listingu A - Prime market-u Beogradske berze.