Kruševac - Nijedan kupac nije dostavio ponudu na tenderu za kupovinu većinskog paketa akcija Župa iz Kruševca, potvrdio je juče generalni direktor preduzeća Miroljub Milojević. On je dodao da će Tenderska komisija zasedati za dva dana i kada će konstatovati da nijedan kupac nije dao obavezujuću ponudu. Time je propao treći tender za privatizciju te kruševačke hemijske industrije, a zaposleni će, kako je on naveo, nastaviti da rade i da aktivno traže strateškog partnera, što očekuju i od države


- Župa je u većinskom vlasništvu Akcijskog fonda i ne mora da do kraja godine bude privatizovana. Očekujem da za nekoliko meseci bude raspisan novi tender, ali ne treba isključiti ni mogućnost da Akcijski fond iznese paket akcija na berzu. U Župi, od ukupno zaposlenih 570 radnika, trenutno radi njih 500, a posla ima za nešto više od 100 radnika. Preduzeću je isključen gas, dok je dugovanje za taj energent smanjeno na oko milion dinara. „Župa duguje oko dva miliona evra Komercijalnoj i Agro banci, a dug za poreze i doprinosa za plate je četiri miliona evra i to je dugovanje koje bi budući vlasnik mogao da reguliše u dogovoru sa državom, dok ostalim dobavljačima dugujemo oko milion evra - naveo je on.

Milojević ističe da mu nije jasno zašto je blokiran račun preduzeća a da prethodno nije naplaćen dug od četiri miliona bivšoj vlasnici Župe Violeti Josifovoj, odnosno njenom preduzeću Vektra M, kao i bankarska garancija od 6,2 miliona evra, koju joj je dala Komercijalna banka za kupovinu kruševačke fabrike. On tvrdi da Župa, od RTB Bor potražuje oko dva miliona dolara, a od šećerane „Dimitrije Tucović“ oko 760.000 evra. Prvi tender za prodaju 70 odsto kapitala Župe proglašen je neusprešnim krajem 2002. godine, jer tadašnji jedini ponuđač, Vektra M, ni posle dva produžetka roka nije podneo ponudu. Isto preduzeće je početkom 2004. na drugom tenderu kupilo Župu za 3,8 miliona evra, uz obavezne investicije od 6,2 miliona evra. Ugovor je raskunut 2005. godine.

Beograd - Trgovanje na Beogradskoj berzi koje je juče obavljeno kroz više od 500 transakcija donelo je promet od oko 237,9 miliona dinara. Najveći promet (62,1 miliona dinara) ostvaren je kroz trgovanje metodom minimalne cene pri čemu je vlasnike promenilo 70 odsto akcija Takovo transporta iz Beograda

Cena akcija tog transportnog preduzeća uvećana je dvanaest puta u odnosu na početnu indikativnu cenu. Sledeće po prometu bile su hartije od vrednosti Žitopeka iz Niša kojima se, bez promene u ceni, trgovalo za 55,9 miliona dinara. Povećana tražnja (od 16 miliona dinara) vladala je i za akcijama niške AIK banke, dok je za vlasničke papire preduzeća Minel elektrooprema i postrojenja izdvojeno 15,1 miliona dinara. Još jedno preduzeće iz sastava nekadašnjeg holdinga Minel našlo se na meti kupaca - reč je ABS Minel elektrogradnji DV, čijim se akcijama trgovalo za 9,5 miliona dinara. Interesentnao je da je vrednost akcija tih preduzeća pala za oko 11,9 odsto uprkos tome što je ostvaren nešto veći promet. Poslednje mesto na listi najtraženijih, sa prometom od 7,5 miliona dinara, zauzele su prioritetne akcije Duvanske industrije Niš. IKad je reč o obveznicama stare devizne štednje Republike Srbije investitori su na kupovinu tih hartija potrošili ukupno 208.948 evra. Najatraktivnija je bila seriju koja na naplatu dospeva 2010. godine (uloženo 160.570 evra), koja će novim vlasnicima doneti godišnji prinos od 7,13 odsto.

Indeksni pokazatelji Beogradske berze nastavili su i u utorak da popravljaju svoje vrednosti. Najbolje je prošao indeks petnaest najlikvidnijih srpskih akcija (rast od 1,34 odsto), dok su BELEXline i SRX svoj nivo popravili za 0,39, odnosno za 0,47 odsto. Strani investitori su u jučerašnjem prometu učestvovali sa udelom od 38,89 odsto, pri čemu su njihove aktivnosti na strani kupovine nadmašile učešće u prodaji akcija.

NBS bi trebalo da izvrši detaljnu analizu uticaja matičnih banaka na banke u Srbiji, jer bi povlačenje pozajmica moglo da ugrozi likvidnost



Država bi trebalo da smanji javnu potrošnju i izda municipalne obveznice, smatra Stojan Dabić


Štednja srpskih građana i likvidnost stranih banaka u Srbiji možda u narednom periodu i neće biti toliko sigurna koliko tvrde srpska vlada i Narodna banka Srbije, najavili su juče profesori ekonomskih nauka, učesnici okruglog stola održanog na temu „Uticaj globalne finansijske krize na privredu Srbije"

Stojan Dabić, predsednik Međunarodnog centra za razvoj finansijskog tržišta, upozorava da Srbiju može zadesiti isti scenario kao Ukrajinu i Rusiju, a to je da matične banke, zbog krize, mogu zatražiti povraćaj sredstava.

Srbija kao Ukrajina
- Banke sa stranim vlasništvom u Srbiji su koristile „kros border" kredite svojih matica i tako davale kredite ovdašnjem stanovništvu. Može se desiti da će matice tražiti nazad svoje pozajmice, što će onda prouzrokovati povlačenje novca od privrednih subjekata, pošto od stanovništva ne mogu, i to će onda izazvati lančanu reakciju, smanjenje proizvodnje, otpuštanje radnika i sve ono što ova kriza nosi sa sobom - smatra Dabić.

On tvrdi da je zbog ove mogućnosti neophodno da država obezbedi alternativne mehanizme, kako bi ta preduzeća mogla da nastave sa radom. Neophodno je, smatra on, da Narodna banka Srbije izvrši i detaljnu analizu uticaja matičnih banka na banke u Srbiji.

- Detaljnim istraživanjem i analizom uticaja i opasnosti može se preduprediti da ponašanjem matičnih banka ne bude ugroženo poslovanje i likvidnost njihovih banaka-ćerki u Srbiji. To je jedan od osnovnih zadataka centralne banke - smatra on i dodaje da bi država trebalo da formira i fond za prikupljanje novca za preduzeća, koja bi direktno mogla biti pogođena eventualnom krizom likvidnosti banaka.

- Ono što država može odmah da uradi i da ublaži bar malo efekte krize, koje ćemo tek osetiti, jeste da krene sa izdavanjem municipalnih obveznica, kao i da racionalizuje javnu potrošnju i da bude realna, odnosno da plate zaposlenih u javnim preduzećima budu u skladu sa uspehom kompanije - zaključci su okruglog stola.

Privatizacija gora od krize
Profesor Jovan Ranković tvrdi da efekti svetske finansijske krize nisu ništa naspram onih koji su počeli da odjekuju zbog loše ekonomije u Srbiji u poslednjih deset godina. Nepojmljiva greška države je loša privatizacija, koja je nažalost već skoro okončana.

- Greška je u Zakonu o privatizaciji koji odiše neznanjem. U tom zakonu je postavljen zahtev da kupci dokapitalizuju, odnosno investiraju, 30 odsto od ugovorene cene. To je velika greška, jer su sva privatizovana preduzeća u velikim gubicima i potreban im je dugoročni kapital, a ne dokapitalizacija, da bi se vratili u život - kaže Ranković.

On misli da je jedan od prioritetnih zadataka vlasti, kao i uprave velikih preduzeća, jeste da izvrše njihovu sanaciju, jer je jedan od izgleda za oporavak zemlje pozitivno poslovanje velikih preduzeća, a oni već godinama posluju sa gubicima koji su finansirani kreditima banaka.

- Sa druge strane, srpska preduzeća ne mogu da isprate velike kamate banaka, ali banke kreditiraju samo mala i srednja preduzeća - tvrdi Ranković.

Beograd -- Skupština Srbije usvojila je rebalans budžeta za 2008. godinu u kojem je deficit povećan sa 40,9 na 45,8 milijardi dinara


Vlada Srbije je predložila Skupštini usvajanje rebalansa budžeta po hitnom postupku
Ukupni rashodi povećani su sa 680,5 milijardi na 695,9 milijardi dinara, u najvećoj meri zbog uskladjivanja i porasta penzija za deset odsto, za šta je potrebno 12,7 milijardi dinara. Povećanju rashoda doprinelo je i izdvajanje dodatnih sredstva od sedam milijadi dinara za subvencije poljoprivredi.

Povećani su i izdaci za izgradnju obilaznice oko Beograda i autoputa na Koridoru 10, u ukupnom iznosu od 2,3 milijarde dinara, kao i obezbeđivanje 1,97 milijardi dinara za investicije i osnivački ulog u zajedničko preduzeće sa Fijatom.

Utvrđeno je i obezbeđivanje dodatnih sredstava za tekuću budžetsku rezervu, pošto su sredstva planirana za ovu godinu uglavnom iskorišćena za predsedničke i parlametnarne izbore (2,9 milijardi dinara).

Dotacije i transferi u strukturi ukupnih rashoda budžeta Srbije za 2008. godinu čine 33,3 odsto, odnosno 247,5 milijardi dinara. Od toga dotacije organizacijama obaveznog socijalnog ukupno iznose 178,7 milijardi dinara. Rashodi za zaposlene biće smanjeni za 1,18 milijardi dinara i iznosiće ukupno 166,6 milijardi dinara.

Rebalansom budžeta je utvrđeno i povećanje prihoda sa 639,6 milijardi dinara na 650 milijardi dinara, odnosno 1,6 odsto. Povećanje prihoda se očekuje na osnovu ostvarene naplate prihoda u prvih osam meseci ove godine i nastavka pozitivnog trenda makroekonomskih kretanja.

Prema tim očekivanjima, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Srbiji bi trebalo da bude sedam odsto, inflacija 9,5 procenata, deficit tekućeg računa 18,3 odsto, realni rast prosečne zarade šest odsto, rast broja zaposlenih 0,1 odsto i rast produktivnosti 6,9 odsto.

Planirano je da se poreski prihodi povećaju na 606,5 milijardi dinara sa prvobitno planiranih 596,2 milijare dinara. Prihod od akciza će biti manji za devet milijardi dinara i iznosiće 102,3 milijarde dinara.

Prihodi od carine povećaće se sa 61,6 milijardi dinara na 70,4 milijarde dinara. Ostali poreski prihodi iznosiće 5,9 milijardi dinara, a neporeski prihodi 43,7 milijardi dinara.

Vlada Srbije je predložila usvajanje rebalansa budžeta po hitnom postupku, kao i da rebalans budžeta stupi na snagu dan nakon donošenja kako bi se omogućila isplata penzija uvećanih za deset odsto i subvencija za poljoprivredu.

Jučerašnji trgovački dan na Wall Street-u bio je pun optimizma. Očigledno da su očekivanja od rezultata Izbora velika, te su iz tog razloga na jučerašnjem trgovanju svi vodeći indexi ceo dan proveli u zelenoj zoni.

Dodatni optimizam ulagačima na američkim berzama dali su investitori u Aziji i Evropi, koji su takođe veliku većinu svojim najvažnijih indexa odveli u plus. Glavni razlog za oporavak ovih tržišta je dalje smanjivanje kamatnih stopa (Australija smanjila kamatnu stopu za čak 0,75% na 5,25%, dok su smanjivanje najavili i Evropska centralna banka kao i Centralna banka Velike Britanije).

Pre početka trgovanja skok derivata ukazao je trend koji bi trebao biti aktuelan i na samom trgovanju. Tako je i bilo, pa je Nasdaq index na otvaranju skočio više od 2%, da bi se odmah zatim lagano smirivao prema plusu od 1%. Dow Jones trgovanje je započeo prilično stidljivo (laganim plusom od cca. 0,3%) da bi tokom trgovanja lagano dobijao (i povremeno gubio) na vrednosti, a potporu u skoku najviše mu je davao bankarski sektor koji i dalje karakteriše pad kamatnih stopa na međubankarske pozajmice. Tokom trgovanja Nasdaq je išao i do +3,45%, Dow Jones do +3,36%, dok je najveći dnevni rast za S&P500 iznosio 4,14% i u tim trenutcima uspeo je da pređe granicu od 1.000 poena (tačnije stigao je do 1.006,03, prvi put posle 13. oktobra). Trgovanje je uglavnom održavano na skoku index-a od cca. 2%, da bi u poslednjih sta vremena cene akcija ubrzano krenule na gore. Ubrzavanje trenda poguralo je i berzanske indexe, tako da su oni dan završili u prilično velikom plusu, a S&P500 je ostvario najveći rast i trgovanje završio preko na 1.005,75 poena.

 

Najveći dobitnici na Wall Street-u bili su bankarski sektor i sektor prerađivača nafte (usled skoka cene nafte).

 

- Nafta- cena je skočila za 11,88% i trenutno iznosi USD 71,50 po barelu
- Zlato- skok cene za 4,20%, trenutna cena je USD 757,30 za uncu
- Srebro- skok cene za 3,90% i trenutna cena iznosi USD10,13
- Aluminijum- cena je skočila 2,65% za što donosi trenutnu cenu od USD 0,97

 

Gore navedeno nam ukazuje da su očekivanja pobede Baraka Obame sve izvesnija, te da investitori veruju da će Obama imati snage i energije da oslabljenu američku ekonomiju izvuče iz krize. Taj put mu sigurno neće biti lagan, jer se odmah mora prihvatiti posla, kako bi spasao realni sektor i vratio poverenje u bankarski sistem SAD-a.

Što se Evrope tiče, zvaničnici pozivaju novog Predsednika SAD da se angažuje oko zbližavanja sa Evropom, odnosno pozivaju na veću međusobnu podršku, a u cilju minimiziranja mogućnosti ponavljanja aktuelnih finanisijskih problema. Takođe ukazuju i činjenicu da evropske države kao i njihove centralne banke igraju veoma važnu ulogu u sprečavanju širenja ekonomske krize, kao i u njenom savladavanju.

 

Promena cena akcija finansijskog sektora:

    City Group +4,93%
    JP Mogran +3,54%
    Bank of America Corporation +3,90%
    Goldman Sachs +6,63%
    Wachovia +5,47%
    AIG +12,62%



Promena cena akcija ostalih sektora:

Internet:
    Yahoo Inc. +4,71%
    Google +5,90%

Tehnološki sektor:
    IBM +0,78%
    AMD +5,26%
    Microsoft Corporation +3,80%
    Oracle +3,11%
    Cisco Sys +6,57%
    Apple +3,77%
    Intel Corporation +3,96%
    Dell Inc. +2,54%

Aluminijum:
    Alcoa +4,97%

Industrija:
    General electric +7,62%
    3M Company +2,34%
    The Procter&Gamble +2,59%

Auto industrija:
    General motors +1,24%
    Ford Motor +1,41%
    Toyota Motors +4,80%

Nafta i gas:
    Exxon Mobil Corp. +4,31%
    Chevron Corp. +6,11%
    British petroleum +5,76%

Avio saobraćaj:
    Boeing Co. +1,46%
    United Technologies Corp. +5,53%
    Delta Air Lines -2,08%

Hrana i piće:
    Coca Cola +1,28%
    McDonalds +1,32%

Farmacija:
    GlaxoSmithKline +2,66%
    Johnson&Johnson +1,19%
    Novartis +1,21%
    Pfizer +3,66%



Sve u svemu, promene index-a su sledeće:

    DJIA +3,28%
    NASDAQ +3,12%
    S&P500 +4,08%.

Podstaknuti smanivanjem kamatnih stopa centralnih banaka, padom kamata na međubankarske pozajmice, kao i rezultatima Izbora u SAD, ulagači na azijskim berzama na današnjem trgovanju digli su cene akcija.

 

 

 

 

    HANG SENG (Kina) +3,95%

    NIKKEI225 (Japan) +4,46%

    KOSPI (J. Koreja) +2,44%

 

 

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) 2,58% close
CROBEX (Zagreb) -3,18% close
SBI20 (Ljubljana) 4,00% close
BIRS (Banjaluka) 0,05% close
MBI10 (Skoplje) 1.75% close

Zapadna Evropa
FTSE 100 (London) -1,47% open
CAC 40 (Pariz) -2,00% open
DAX (Frankfurt) -1,13% open
ATX (Beč) -3,62% open
SMI (Cirih) -2,19% open

Istočna Evropa
WIG20 (Varšava) -1,83% open
SOFIX (Sofija) 1,64% close
BET (Bukurešt) -1.63% open
RTSI (Moskva) 0,00% praznik

BUX (Budimpešta) -4,04% open

Azija
Hang Seng (H. Kong) 3,17% close
Nikkei225 (Tokio) 4,46% close

SENSEX (Bombai) -4,81% close

 

Amerika
DJIA (Njujork) 3,28% close
NASDAQ (Njujork) 3,12% close
S&P 500 (Njujork) 4,08% close

Pred početak današnjeg trgovanja terminski indexi u SAD-u su bili na gubitku, tako da je bilo za očekivati da će i cene akcija krenuti na dole.

 

Očigledno da je "opijenost" rezultatima Izbora vrlo kratko trajala, te da su se ulagači "prizvali" pameti i trezveno ušli u današnje trgovanje. U Evropi je danas opet crveni trend na snazi (FTSE, DAX i CAC su u minusu), dok su azijske berze u zelenom (HANG SENG, NIKKEI225).

 

Početak trgovanja na Wall Streetu obeležio je pad cena akcija, a samim tim i pad vrednosti vodećih berzanskih indexa. U iščekivanju daljih vesti o stanju potrošačke snage, kao i  industrijske proizvodnje u Americi, investitori su oprezno pristupili današnjem trgovanju, tako da je deo jučerašnjih dobitaka na Wall Street-u vrlo brzo izgubljen.

 

Cena sirove nafte danas ke takođe u padu.

 

 

 

 

 

The Serbian dinar, RSD, today lost 1.24 percent of its value against the euro, EUR.

The National Bank of Serbia (NBS) said on Wednesday it did not intervene in the inter-banking hard currency market, allowing the exchange rate to go over the RSD 85 mark and reach RSD 85.31 for one euro.

From Oct. 23-31, the home currency dropped 4.83 percent of its value in a continuous slide, to recover briefly earlier this week.

Dinar was the strongest this year on Aug. 7, when one euro was worth RSD 75.7543.

During the last week alone, the central bank sold a total of EUR 106mn on three separate occasions to prevent exchange rate fluctuations.

Director of the National Employment Service (NES) Vladimir Ilić says that the world crisis will not lead to major job cuts in Serbia.

“There will be no large-scale redundancies as privatisation has reached its closing stages, and since we have an undeveloped financial market, the negative repercussions will be smaller here,” Ilić said in an interview for Belgrade daily Večernje Novosti.

“In spite of reports that the Serbian budget will be restrictive, the funds for active employment measures, under the worst of conditions, will be the same as last year (EUR 36.7mn), though we will aim for more,” Ilić pointed out.

“Due to the new profile of employers on the Serbian labor market and the arrival of world companies, the demand for highly educated personnel has increased. However, there is still a tendency to send young people in the wrong direction. It is essential that the education system be harmonized with the needs of employers, rather than with the wishes of parents and pupils,“ Ilić stressed.

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) 2,58% close
CROBEX (Zagreb) -3,56% close
SBI20 (Ljubljana) 3,99% close
BIRS (Banjaluka) 0,05% close
MBI10 (Skoplje) 1,75% close

Zapadna Evropa
FTSE 100 (London) -2,02% open
CAC 40 (Pariz) -1,87% open
DAX (Frankfurt) -0,97% open
ATX (Beč) -5,78% open
SMI (Cirih) -2,50% open

Istočna Evropa
WIG20 (Varšava) -2,94% close
SOFIX (Sofija) 1,64% close
BET (Bukurešt) -3,15% open
RTSI (Moskva) 0,00% praznik

BUX (Budimpešta) -5,10% open

Azija
Hang Seng (H. Kong) 3,17% close
Nikkei225 (Tokio) 4,46% close

SENSEX (Bombai) -4,81% close

 

Amerika
DJIA (Njujork) -1,28% open
NASDAQ (Njujork) -1,19% open
S&P 500 (Njujork) -1,09% open