Beograd -- Ukupna inflacija do kraja godine najverovatnije će biti planiranih 8,5 odsto, ali je bazna inflacija premašila plan od tri do šet odsto i iznosi oko 11 odsto


Hinić kaže da je usporavanje privrednog rasta na 3,5 odsto ravno recesiji u zapadno evropskim zemljama
Direktor Centra za istraživanje u Narodnoj banci Srbije (NBS) Branko Hinić kaže da je ukupna inflacija u Srbiji relativno visoka i trenutno je 9,2 odsto i očekivano smanjenje na 8,5 neće biti posledica makroekonomskih mera, već pojeftinjenja energenata, odnosno sirove nafte na svetskom tržištu.

Hinić je ocenio da bi u narednoj godini ukupna inflacija trebalo da bude oko osam odsto, odnosno u intervalu od od šest do deset odsto. Njegova očekivanja su i da privredni rast u 2009. godini bude okvirno 3,5 odsto, sa većom verovatnoćom da će biti niži od toga nivoa.

Usporavanje privrednog rasta na 3,5 odsto ravno je recesiji u zapadno evropskim zemljama i moglo bi da dovede do nižeg deficita tekućeg računa, koji bi pao na 16,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, naveo je on.

On je ukazao da je potrebno pronaći sigurna sredstva za finansiranje tog deficita, a do njih je moguće doći kroz strane direktne investicije, odnosno, proces privatizacije.

Govoreći o izazovima za narednu godinu, Hinić je istakao da će NBS raditi na obezbeđivanju većeg priliva sredstava od direktnih investicija, na finansiranju tekućeg deficita kroz obezbeđivanje finansijskih sredstava i ukazao da će centralna banka držati pod kontrolom javnu potrošnju i relativno niski fiskalni deficit.

Beograd - Adekvatnim upravljanjem otpadom država bi mogla da ostvari značajne ekonomske benefite, izražene između ostalog, kroz uštedu energije i zaštitu životne sredine. Osim toga, usvajanjem zakona o upravljanju otpadom i zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i donošenjem niza podzakonskih akata, stvorio bi se sistemski okvir za upravljanje otpadom. Time bi se procenat reciklaže u Srbiji povećao, što je jedan od uslova za ulazak zemlje u EU - zaključili su učesnici konferencije „Upravljanje komunalnim, elektronskim i industrijskim otpadom - Ekološki benefiti i ekonomski potencijali“ koju je, u hotelu Hajat, organizovao Konferens centar Danasa.


Aleksandar Vesić, pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje, podsetio je da strategija upravljanja otpadom postoji, ali se ne primenjuje u dovoljnoj meri, jer je većina zakonskih odredbi neobavezujuća, već stvar slobodnog izbora. „EU je spremna da nam pomogne u rešavanju ovog problema i Srbiji su za narednu godinu odobreno dva miliona evra za jačanje institucionalnih kapaciteta za postupanje i upravljanje otpadom. Za izgradnju postrojenja za tretman opasnog otpada, kada se u Srbiji pronađe odgovarajuća lokacija za to, biće obezbeđeno još 14 miliona evra“, istakao je Vesić.

Joakim Kuoden, generalni direktor PRO Jurop, naglasio je da je cilj te organizacije, koja posluje u 30 evropskih zemalja i Kanadi, povećanje procenta reciklaže i smanjenje komunalnog otpada u skladu sa Direktivom EU iz 2004. „Svojim članicama postavili smo visoke ciljeve. Procenat reciklaže stakla i papira trebalo bi da dostigne 60 odsto. Kada je reč o metalu, trebalo bi da bude reciklirano 50 odsto otpada, plastike 22,5 odsto, dok bi procenat recikliranog drveta trebalo da iznosi 15 odsto. Jasno je da je Srbija na samom početku kada je ova oblast u pitanju, ali ja je vrlo brzo vidim u našoj organizaciji“, rekao je Kuoden. On je podsetio da PRO Jurop već sarađuje sa Sekopakom, društvom za postupanje sa ambalažnim otpadom, što uprkos nepostojanju adekvatnog zakonskog okvira, daje nadu da se stvari u Srbiji, bar kada je reč o upravljanju otpadom, kreću nabolje.

- Prema nacrtima zakona, koji su dobili najvišu ocenu i stručnjaka iz EU, odgovornost za ambalažni otpad snose kompanije koje ga plasiraju na tržište. Za selektovanje i sakupljanje otpada zadužena je lokalna samouprava. Proces reciklaže obavljaju za to zadužena preduzeća, a sve to nadgledaju organi vlasti - kaže Rebeka Božović, generalni sekretar Sekopaka.

Ukazujući na činjenicu da bi Srbija u izgradnji sopstvenog sistema za upravljanje otpadom mogla da se ugleda na slovenački model, Andrej Sotelšek, direktor organizacije Slopak, (pandan našem Sekopaku) istakao je da se u Sloveniji reciklira 54 odsto otpada. On je podsetio da je Slovenija već ispunila 40 odsto zahteva izraženih u Direktivi EU. Prema oceni Gordane Perović, direktorke Agencije za reciklažu, svest građana o značaju reciklaže sve je veća. Ona kaže da se kategorizacija i razvrstavanje otpada vrši u 26 opština na teritoriji Srbije, kao i da se 294 preduzeća kod nas bave preradom sekundarnih sirovina.

Uz konstataciju da je njegova firma prva na Balkanu koja se bavi reciklažom e-otpada, Nebojša Vraneš, osnivač i suvlasnik kompanije SET, ukazao je na važnost regulisanja ove oblasti jer, prema njegovim rečima, neadekvatno tretiranje elektronskog otpada oslobađa više od 60 opasnih materija koje negativno utiču na zdravlje ljudi i životnu sredinu. Akcenat u svom izlaganju Nikola Ergić, generalni direktor kompanije Božić i sinovi, stavio je na recikliranje IT opreme, kao i na saradnju sa mađunarodnim institucijama i kompanijama u ovoj oblasti.



U Srbiji se reciklira 15 odsto otpada

Prema podacima Agencije za reciklažu, napredak Srbje u ovoj oblasti u proteklih pet godina je evidentan. Procenat reciklaže u našoj zemlji 2003. godine iznosio je svega tri odsto i tada se reciklirao metal, papir i plastika. Danas je procenat reciklaže 15 odsto i reciklira se 16 sekundarnih sirovina, osim stakla za čiju reciklažu kod nas ne postoje kapaciteti. Broj preduzeća koja se bave preradom sekundarnih sirovina sa 34, koliko ih je bilo 2003, povećao se na 294, koliko ih je danas.



Pozitivni primeri

Kao odgovorne kompanije koje imaju razrađen sistem upravljanja otpadom, na konferenciji su predstavljene Koka Kola, Karlsberg i Telenor. Istaknuto je, između ostalog, da Koka Kola, koja posluje u 28 zemalja, u 20 zemalja ima organizovan sistem upravljanja otpadom. Karlsberg koji je kupovinom pivare „Čelarevo“ 2003. došao na tržište Srbije, prikuplja i reciklira 88 odsto čvrstog otpada koji se stvara u procesu proizvodnje. Telenor je prvi na tržištu započeo pilot projekat reciklaže mobilnih telefona, koji se pokazao kao uspešan i još uvek traje.

Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović najavila je da bi u 2010. godini trebalo da počne modernizacije pruge na drumsko-železničkom Koridoru 10 kroz Srbiju


- Kalanovićeva je na skupu o investicijama u železnicki deo Koridora 10 kazala da će 2009. godina biti posvećena izradi planova i dokumentacije koji su neophodni za realizaciju tog projekta.

Na skupu je rečeno da su ukupni troškovi izgradnje železničkog dela Koridora 10 u Srbiji dužine 770 kilometara procenjeni na 4,6 milijardi evra.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić kazao je da je planirano da se za sedam godina napravi dvokolosečna pruga na deonici drumsko-železničkog Koridora 10 kroz Srbiju koja će omogućiti kretanje vozova brzinama od 160 do 250 kilometara na čas.

- U naredne tri godine u Koridor 10 biće investirano 1,1 milijarda evra - kazao je on.

Mrkonjić je naveo da projekti još nisu završeni, ali da će izvođači radova biti birani na tenderima.

Ministar nije mogao da iznese preciznije planove za izvođenje radova, pošto se, kako je naveo, danas bira novo rukovodstvo Železnice Srbije.

- Daćemo mesec dana novom rukovodstvu da se upozna sa planovima pa ćemo govoriti o detaljima - kazao je ministar.

U 2009. godini, najavio je Mrkonjić, u Srbiji će se raditi na modernizaciji pruge Niš-Dimitrovgrad, koja nije elektrifikovana, na završavanju beogradskog železničkog čvora, na pruzi kod Inđije i na deonici od Kragujevca do Lapova.

Pomoćnik ministra za infrastrukturu Srbije Dejan Lasica kazao je da će Javno preduzeće Železnica Srbije u 2009. godini dobiti novi osnivački akt kojim će biti razdvojeni infrastruktura i prevoz. Prema njegovim rečima, deo kompanije koji će se baviti prevozom mogao bi da bude podeljen u više segmenata.

Lasica je kazao i da je pokrenuta inicijativa da se izvrši finansijska konsolidacije Železnice Srbije kojom bi se to preduzeće razrešilo dugova.

- Restrukturiranje Železnice Srbije je prioritet - naglasio je on, ali je dodao da je moguće istovremeno ulaganje u modernizaciju pruge na Koridoru 10.

Bugarin: Dobra mera ako novac stigne odmah. – Prokopijević: Džaba podrška za neefikasne. – Labus: Ne bi valjalo da to ostane praksa

Moralni hazard: Miroljub Labus Vlada Srbije je pripremila paket podrške privredi vredan oko milijardu evra, a najveći deo pomoći – 50 milijardi dinara – biće dat kao garancija za kredite malim i srednjim preduzećima koje odobravaju poslovne banke, najavio je juče ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Po njegovim rečima, taj svež novac za održavanje zaposlenosti i jačanje privredne aktivnosti biće obezbeđen partnerstvom vlade, NBS i poslovnih banaka. Na taj način u privredu će biti „upumpano” oko 800 miliona evra.

Prava reakcija privrede na paket podsticaja, sudeći po komentaru Miloša Bugarina, predsednika Privredne komore Srbije,bila bi:

– Da je dovoljno nije,ali mi smo siromašna zemlja ograničenih budžetskih mogućnosti. Ovo su u svakom slučaju dobre mere ili tačnije biće dobro ako taj novac ka privredi krene što pre, u januaru,a ne u maju ili junu, što bi umanjilo efekat ulaganja.Bilo bi još bolje da se tako na krizu reagovalo odmah, pre mesec ipo-dva kad i u drugim zemljama u okruženju, ali mi imamo razumevanja za docnju zbog okolnosti, odnosno kašnjenja u usaglašavanju budžeta.

Međutim, Bugarin upozorava da je preduslov za pune efekte tihulaganja monetarna stabilnost –da se ne ponovi panika zbog velikih amplituda u kretanju kursa.

Dok je privredi dobrodošao svaki milion evra više i dok,logično,poklonu u zube ne gleda, deo ekonomske struke strahuje da će državni podsticaji (koji su zapravo drugo ime za subvencije) ukloniti tržišne ida će, pod izgovorom krize, dodatno zaštititi one neefikasne, a sve zarad „oživljavanja” proizvodnje i socijalnog mira.

– Ma kakvi podsticaji!Ko može da preživi preživeće i u težim okolnostima, a one koji ne mogu da prežive džaba je podsticati. To se na kraju svede samo na korupciju i isisavanje para iz budžeta – kratko je prokomentarisao Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

ZaMiroljubaLabusa, profesoraPravnog fakulteta i bivšegpotpredsednika savezne i republičke vlade, nije međutimsve tako crno-belo. Nije sporno tošto država u ovim uslovima i na ovaj način pokušava da pomogne privredi, kaže Labus.

– Pod udarom krize i Amerika i Evropa su jednim okom zažmurile na državnu pomoć privredi. Situacija je zaista ozbiljna i valja naći neka rešenja koja će brzo dati rezultate, ali uz svest da je to odstupanje od nekih normalnih pravila konkurencije i tržišne ekonomije. Ne bi valjalo da to ostane praksa, da se to čini na dugi rok. Ova vrsta državne pomoći mora da bude vremenski ograničena, efikasna i da javnost o tome bude potpuno obaveštena,da zna kad se od nečega uzdržava i kad plaća za nešto da to ima smisla.

Na primedbe s drugog pola, da brojka izgleda krupna, a da zapravo, sem novine od 50 milijardi državnih garancija za bankarske kredite privredi, ostalestavke nisu veće od do sada izdvajanih, profesor Labus poziva na realnost: „Ubudžetu nema prostora za više”.

– Suština nije da se oslanjamo na državne, već da podstičemo privatne investicije i štednju,a da država samo sufinansira nešto što inače ne bi bilo finansirano iz privatnih izvora. Takođe, mada je o tome u ovim okolnostima teško govoriti, treba videti šta je sa fiskalnim podsticajima kroz smanjenje poreza. Naša fiskalna opterećenja su najveća u okruženju, mnogo veća nego u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj ili Rumuniji.

Ideja da država sa 50 milijardi dinara garancija za povoljnije kredite pomogne privredi, po Labusu nije loša, uz napomenu da je pitanje kako će se ona sprovesti u praksi.

– Vlada mora dato učini na kredibilan način, da bankari poveruju da je ozbiljna. Međutim, problem je što ne vidim da suu budžetu predviđena izdvajanja koja bi pokrila taj izdatak. Jer, kad se daju garancije mora se nameniti i novac za slučaj da se deo kratkoročnih kredita ne naplati, da garancije postanu efektivne. Koliko znam, oni pregovaraju sa Narodnom bankom da vlada za to koristi svoje depozite kod NBS, kao pokriće za ovu meru. Ideja nije loša, ali bi bilo bolje da je to sve ušlo u budžet –smatra Labus.

Slaže se ida uvek kad država deli pare postoji sumnja kako i kome će biti dodeljene.

–To je moralni hazard. Država ne bi trebalo stopostotno da pokriva rizik bankama, jer će one onda biti nezainteresovane ko će kredit dobiti, umesto da vode računa koga kreditiraju. Banke bi morale da dele rizik sa državom, ali nema pravila u kom procentu bi to činile, što opet zavisi i od lokalnih prilika: država nema pare da to čini stopostotno, a 10-15 odsto je malo.

Ono što je, kaže, najvažnije jeste da se tačno znaza šta će se te pare iskoristiti, da opet ne završe u potrošnji umesto u investicijama. Da neko umesto struga ne kupi automobil. To ne bi bilo dobro i to neće pomoći privredi – upozorava Labus.

 

 

Uslovi

Dinarski krediti privredi odobravaće se preko poslovnih banaka, uz garanciju vlade u visini od 75 odsto kredita, a četvrtinu sredstava obezbediće poslovne banke koje će vršiti odabir zajmoprimca.

Na osnovu odobrene garancije vlade centralna banka će poslovnim bankama odobravati likvidna dinarska sredstva za kreditiranje privrede, sa rokom vraćanja od jedne do dve godine. Zajmoprimci će, ugovorom, biti obavezni da tokom perioda korišćenja tih povoljnih kredita garantuju održavanje postojećeg broja zaposlenih.

Privreda može da računa i na 20 milijardi dinara za kreditiranje malih i srednjih preduzeća preko Fonda za razvoj. U tom slučaju reč je o kreditima za početnike, preduzeća u nerazvijenim područjima, kao i za zanatske radnje. Oko 11 milijardi dinara namenjeno je za aktivne mere zapošljavanja, za opremanje industrijskih zona tri milijarde dinara i 1,7 milijardi dinara za podsticanje grinfild investicija. U paket finansijske podrške privredi uračunato je i 14 milijardi dinara za zajedničko ulaganje s „Fijatom”.

Nakon pada cena akcija na Wall Street-u u utorak, u sredu se na azijskim berzama takođe očekivao pad. Međutim, Plan pomoći automobilskoj industriji koji je kasno u utorak uveče i zvanično usvojen u SAD-u doneo je optimizam na azijske berze, pa su samim tim i berzanski indexi čitav jučerašnji dan proveli u zelenoj zoni. Kraj trgovanja su dočekali u solidnom plusu (HANG SENG (Hong Kong) +5,37%, NIKKEI225 (Japan) +3,15%, KOSPI (Južna Koreja) +3,62%)

Za razliku od azijskih berzi, evropske su na jučerašnjem trgovanju oscilovale oko cena ostvarenih prethodnog trgovačkog dana. Pozitivna vest o odobrenoj pomoći automobilskoj industriji nije bila dovoljna da ohrabri ulagače i pobedi strah od ekonomske krize. Vodeći zapadnoevropski berzanski index-I zabeležili su sledeće promene vrednosti (FTSE100 (London) -0,32%, DAX (Frankfurt) +0,54%, CAC40 (Pariz) +0,68%.

Pre početka trgovanja na Wall Street-u juče su derivati dobili na vrednosti i trend rasta preneli i na redovno trgovanje. Veći deo trgovanja berzanski index-i proveli su u u zelenoj zoni, najviše podržani dogovorom oko pomoći automobilskoj industriji. I pored pada cena akcija bankarskog sektora, indexi su porasli a najviše zahvaljujući rastu cena akcija iz sektora automobilske industrije kao i tehnološkog i naftnog sektora (najveći dobitnik u S&P500).

Vest koja je dodatno obradovala investitore na Wall Street-u je najava Bena Bernarke-a (prvog čoveka FED-a) da će FED ići na novo smanjivanje kamatne stope. Očekivanja su da će FED već 16.12. smanjiti kamatnu stopu sa 1% na 0,50%, a postoji čak i mišljenje da će FED ići i na smanjenje kamatne stope na 0%. Sve ovo ukazuje na spremnost FED-a da na sve načine pomogne “buđenje” bankarskog sektora.

Ono što zabrinjava sve učesnike tržišta kapitala to je slabljenje kineske ekonomije, što nikome ne odgovara, jer je kina jedan od najvećih uvoznika nafte. 




Zapažanja:

- Analitičari tima „Ford Equity Research of San Diego” su procenili das u akcije po njihovom mišljneju sada veoma potcenjene i da su na nivou 1974. Godine. Naime, ovaj tim za procenu cene akcija uzima “price-to-value” ratio i njegova vrednost trenutno je 0,68 što ukazuje na veoma jevtine akcije. Najniža vrednost ovog pokazatelja bila je 1970 godine kada je i počelo njegovo obračunavanje, naredna najniža vrednost bila je decembra meseca 1974. godine, a naredna najniža je trenutna
- Postignut dogovor oko pomoći “Velikoj trojci iz Detroita” (General Motors, Ford i Chrysler(. Dogovorena je pomoć u iznosu od USD 15 mlrd). Zvaničnici Kongresa su to nezvanično potvrdili, dok je Bela kuća nešto uzdržanije saopštila da je ostvaren "vrlo dobar napredak" u tim pregovorima. Međutim, Republikanci nisu učestvovali u pregovorima i kako kaže David Vitter, senator iz redova republikanaca - pokušaće da što više odloži konačno izjašnjavanje Senata o paketu mera pomoći automobilskoj industriji
- Ekonomisti očekuju novo smanjivanje kamatne stope od strane FED-a




Vesti iz kompanija:

- "Rio Tinto" najavio otpuštanje 14.000 radnika. Ova vest podigla je cenu akcije
- Osiguravajuće kompanije "Aksa" (Axa), "Metlajf" (MetLife) i "Prudenšel" (Prudential) i kineski suvereni fond CIC su u pregovorima o kupovini jedne filijale (American Life Insurance Co -"Aliko") američke osiguravajuće kompanije AIG, čija bi vrednost mogla dostići 10,8 milijardi dolara. Naime, Kompanija AIG, nekada najveća svetska osiguravajuća grupacija po tržišnoj vrednosti, planira da se oslobodi imovine širom sveta kako bi otplatila paket pomoći od 152 milijarde dolara koji je dobila u okviru paketa američke vlade za spasavanje finansijskih institucija, vrednog 700 milijardi evra.




Promena cena roba:

- Nafta- cena nafte porasla je za 3,45% i sada iznosi USD 43,52 po barelu
- Zlato- cena ovog plemenitog metala porasla je za 4,47% i trenutno iznosi USD 808,80 po unci
- Srebro- cena je porasla za 3,50% i trenutno iznosi USD 10,20
- Platina- cena je pala za 3,38% i sada iznosi USD 840,00.




Promena cena akcija finansijskog sektora:

    Citigroup -3,04%
    JP Mogran -0,09%
    Bank of America Corporation -1,30%
    Goldman Sachs -2,01%
    Wachovia -4,03%
    AIG -9,33%



Promena cena akcija ostalih sektora:

Internet:
    Yahoo Inc. +10,09%
    Google +1,04%

Tehnološki sektor:
    IBM -0,10%
    AMD -1,32%
    Microsoft Corporation +0,19%
    Oracle +2,91%
    Cisco Sys +0,64%
    Apple +0,58%
    Intel Corporation -0,35%
    Dell Inc. +1,43%

Aluminijum:
    Alcoa +6,60%

Industrija:
    General electric +1,18%
    3M Company +2,44%
    The Procter&Gamble -0,77%

Auto industrija:
    General motors -1,66%
    Ford Motor +0,31%
    Toyota Motors +6,97%

Nafta i gas:
    Exxon Mobil Corp. +2,58%
    Chevron Corp. +4,54%
    British petroleum +0,93%

Avio saobraćaj:
    Boeing Co. +2,03%
    United Technologies Corp. +0,17%
    Delta Air Lines +1,15%

Hrana i piće:
    Coca Cola +1,38%
    McDonalds +3,32%

Farmacija:
    GlaxoSmithKline -1,09%
    Johnson&Johnson +0,33%
    Novartis -1,27%
    Pfizer +1,68%

 

Promene vrednosti najvažnijih index-a na Wall Street-u su sledeće: 

    DJIA +0,81%
    NASDAQ +1,17%
    S&P500 +1,19%.

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) -3,11% close
CROBEX (Zagreb) -2,18% close
SBI20 (Ljubljana) -0,23% close
BIRS (Banjaluka) 0,04% close
MBI10 (Skoplje) -0,13% close

Zapadna Evropa
FTSE 100 (London) 0,69% open
CAC 40 (Pariz) -0,26% open
DAX (Frankfurt) -0,53% open
ATX (Beč) -2,01% open
SMI (Cirih) -0,63% open

Istočna Evropa
WIG20 (Varšava) -0,72% open
SOFIX (Sofija) -1,13% close
BET (Bukurešt) -0,83% open
RTSI (Moskva) 2,16% close
BUX (Budimpešta) -1,33% open

Azija
Hang Seng (H. Kong) 0,23% close
Nikkei225 (Tokio) 0,70% close
KOSPI (J.Koreja) 0,75% close

SENSEX (Bombai) -0,10% close

 

Amerika
DJIA (Njujork) -0,58% open
NASDAQ (Njujork) -0,77% open
S&P 500 (Njujork) -0,38% open