Pirot - Pirotska fabrika auto-guma Tigar tajers, čiji je većinski vlasnik francuski Mišelin obustavila je od juče proizvodnju i najavila da će pogoni biti zatvoreni do 3. januara, kada bi oko 2.200 radnika trebalo da se vrati na posao


- Ekonomska kriza reflektuje se i na Srbiju, a naročito na izvoznike, a Tigar tajers izvozi oko 90 odsto proizvoda. Najviše problema imamo sa plasmanom proizvoda na evropsko tržište, ali i šire. Rečje, pre svega, o manjem obimu narudžbina a tu je i naša želja da se smanje zalihe gotovih proizvoda na kraju godine. Zbog toga smo odlučili da do 3. januara zaustavimo proizvodnju, radiće samo servisi i prateće službe. U fabrici u Pirotu radi oko 2.000 ljudi, a u fabrici u Babušnici oko 200 stalno zaposlenih i radnika na određeno vreme - kaže Vladimir Nikolić, generalni direktor fabrike Tigar tajers, dodajući da će Fabrika unutrašnjih guma u Babušnici nesmetano poslovati.

Predsednik Samostalnog sindikata Korporacije Tigar Zoran Rančićkaže da je rečo plaćenom odsustvu i da je to posledica svetske ekonomske krize.

- Svedoci smo da je prvi i najjači udar pogodio upravo automobilsku industriju, a mi smo njihova prateća industrija. U našem slučaju, rečje o kraćem odmoru, s obzirom na to da će deo radnika koristiti godišnji odmor, a deo će biti angažovan na remontu mašina. Na plaćenom odsustvu biće nešto više od 300 radnika iz neposredne proizvodnje, dok će svi ostali biti angažovani na remontu mašina. Inače, planom za narednu godinu nisu predviđeni kolektivni godišnji odmori niti redovni remonti. To znači da će celokupna radna snaga biti angažovana tokom cele godine. U ostalim organizacionim celinama Korporacije Tigar (Tigar-obuća, Tehnička guma, Hemijski proizvodi, Poslovni servis) nijedan radnik neće biti poslat na plaćeno odsustvo. U Tigar tajersu bez posla je ostalo četrdesetak radnika koji su bili angažovani preko Omladinske zadruge kojima su istekli ugovori. Radnici na plaćenom odsustvu dobijaće 65 odsto plate - kaže Rančić.

Srpska centralna banka najavila je prošle nedelje nove mere, što je istog dana dovelo do toga da srednji kurs opadne za čak dva dinara, na 89,5 (sa 91,5, koliko je iznosio prethodnog dana), da bi sledećeg dana kurs iznosio oko 86 dinara. Pad kursa je usledio nakon uporne i oštre depresijacije dinara. Izgledalo je da je NBS nemoćna da spreči porast deviznog kursa, pošto je za nešto više od dva meseca intervenisala u iznosu većem od 600 miliona evra, a i pored toga dinar je depresirao za gotovo 20 odsto. Da li dešavanja u poslednja dva-tri dana pokazuju da je NBS pronašla način da spreči poremećaje na deviznom tržištu? Moj odgovor je – ne. Opasno bi bilo smirivanje kursa koristiti kao dokaz ispravnosti politike NBS.


Da je depresijacija neophodna i neizbežna jasno je već godinama, pošto su inflacija i deficit u trgovini sa svetom - dve najvažnije determinante kursa na dugi rok - bili visoki. Prilagođavanje kursa, a samim tim i privrede, odlagano je zahvaljujući visokim prilivima kapitala. Porastom referentne kamatne stope - osnovnim instrumentom monetarne politike - NBS je u velikoj meri doprinela ovakvim trendovima.

Depresijacija dinara od oktobra naovamo usledila je kao posledica promena u tokovima kapitala. Ponuda kapitala je presušila - prilivi kredita i stranih investicija su opali, zbog finansijske krize u svetu i specifičnih ekonomskih i političkih rizika u Srbiji. Tražnja za devizama u Srbiji je i dalje velika, po osnovu uvoza, obaveza da se vrate krediti, ali i, usled neizvesnosti u pogledu budućeg kursa, bekstva u sigurniju valutu - evro.

Narasla tražnja i posustala ponuda deviza izrodili su depresijaciju dinara, a masivnim intervencijama na deviznom tržištu NBS je samo sprečavala da se kurs brže formira na novom ravnotežnom nivou. Tada se NBS odlučuje na nove mere.

Prva u grupi novih mera NBS nalaže bankama da promene strukturu obaveznih deviznih rezervi koje drže na računu NBS. Kada su ranije uvozile devize iz inostranstva, banke su morale da čak 45 odsto uvezenog iznosa ostave po strani, pošto je NBS smatrala da je ovoliki iznos neuposlenog kapitala potreban da bi se garantovala stabilnost finansijskog sistema.

U tri navrata se NBS dosetila kako da poveća ponudu deviza na tržištu: zašto da tolike devize budu neupotrebljene i da garantuju sigurnost, kada bi mogle da se iznesu na tržište i da, nakon toga, dinara ojača. Prvo je NBS naložila poslovnim bankama da se 10 odsto obavezne devizne rezerve drži u dinarima, pa još toliko, a od poslednjeg četvrtka još 20 odsto.

Danas, prema tome, 40 procenata obavezne devizne rezerve poslovne banke drže u dinarima! S obzirom na to da obavezne devizne rezerve poslovnih banaka čine oko polovine ukupnih deviznih rezervi NBS, proizlazi da oko 20 odsto deviznih rezervi Srbija drži u dinarima! Da li primećujete izopačenost ovakve situacije? Uzgred: sada se pokazuje da je 45 procenata bila izuzetno visoka obavezna rezerva i da su krediti bespotrebno bili toliko skupi.


NBS, naime, smatra da uopšte nije potreban toliki iznos deviza u obaveznoj rezervi, čim ih se tako lako odriče. Instrument je izgubio smisao - treba da garantuje da će banke moći da vrate devize, pa zašto onda za te potrebe čuvati dinare? Šta će se desiti kada banke budu htele da se razduže, pošto se u tom trenutku njima vraćaju obavezne rezerve? Moraće na deviznom tržištu da kupe devize za dinare koji su im nametnuti, pa će skok kursa u tom periodu biti nezaobilazna posledica sadašnjih mera NBS.

Druga obnarodovana mera je nejasna. Guverner kaže da treba „da se preduzmu mere da višak devizne likvidnosti ostane u bankarskom sektoru Srbije, a ne da se koristi za razduživanje banaka u inostranstvu, ili pak smanjenje depozita iz inostranstva” (izjava preuzeta sa sajta NBS) i - ništa više.

Kako da tumačimo prethodnu izjavu? Meni miriše na dodatno administriranje i veštačko sputavanje tokova kapitala, tj. zabranu izvoza deviza, što bi predstavljalo štetnu meru. Ako je guverner mislio na nešto drugo, onda je izjava trebalo da bude preciznija i odmerenija.

Treća mera predviđa ponovno uvođenje fiksing sastanka na deviznom tržištu, što je korak koji nas dodatno udaljava od slobodnog formiranja deviznog kursa. NBS, naime, prikuplja prodajne i kupovne naloge poslovnih banaka i potom odlučuje po kom kursu će trgovati sa poslovnim bankama. Time postaje povlašćen akter na deviznom tržištu.

Do četvrtka, 4. decembra, poslovne banke su trgovale između sebe, a NBS je bila u pasivnijoj poziciji - „uskakala” bi na tržište tek kada vidi da se nešto dešava, tj. da kurs u međubankarskoj trgovini raste i kad trgovine nema jer banke ne žele da prodaju devize. Očigledno da NBS želi da vodi aktivniju politiku kursa i da „spusti šapu” na devizno tržište.

Da li možemo da verujemo da se zvanični srednji devizni kurs u takvim uslovima formira tržišno? Ne. NBS sada uživa informacionu prednost, jer jedina na tržištu zna šta se dešava i ima moć da upravlja deviznim kursom mnogo više nego ranije. Kao da je reč o nadmetanju, pa su u NBS pomislili: „nećete vi (poslovne banke) da nam dižete kurs, pokazaćemo vam kako se upravlja kursom i kako mi možemo da ga oborimo”.


Moguće je da je nemoć NBS u oktobru i novembru dovela do ovako osvetničkog stava i suspenzije tržišta. U svakom slučaju, NBS je pokazala da ne veruje tržištu. Uzgred - ciljanje inflacije je, kao monetarna strategija NBS (sprovodi se od septembra 2006), uvođenjem fiksing sastanka na samrti, pošto je strategija spojiva jedino sa slobodnim formiranjem kursa i NBS treba da objasni da li se menja okvir monetarne politike.

Kako li se sada osećaju neki zaposleni u NBS koji su nas zdušno ubeđivali da će ciljanje inflacije i posledično sumanuto povećanje referentne kamatne stope dati rezultate?

Četvrta mera podrazumeva smanjenje neto otvorene pozicije banaka sa 20 na 10 odsto. Šta ovo znači? Neto otvorena devizna pozicija svake banke se računa tako što se od njenih potraživanja u stranoj valuti (uključujući i potraživanja u dinarima indeksirana deviznom klauzulom) oduzmu obaveze u toj stranoj valuti. Onda se ta razlika stavi u odnos sa kapitalom banke i dobije se određeni procenat.

Smanjenje procenta, što je sada učinjeno, znači da banke imaju sledeći izbor: a) smanjenje potraživanja u stranoj valuti; b) povećanje obaveza u stranoj valuti; c) povećanje kapitala. Krajnji rezultat je povećanje ponude deviza na tržištu i suština je u tome. Problem je što se sužava prostor bankama da slobodno posluju i u tome što se devize prisilno izbacuju na tržište i to merom koja je predodređena za upravljanje rizikom banaka, a ne za upravljanje deviznim kursom.

Verovatno će se prilagođavanje ovoj meri NBS odvijati na prvi način, tj. prodajom deviza. Drugi i treći način, u vreme oskudice kapitala i odbijanja matica da ustupaju kapital bankama-ćerkama u Srbiji, nisu mogući, bar ne u većoj meri. Banke, će dakle, morati da prodaju devize i/ili da smanje kreditiranje u Srbiji.

Prodaja deviza će ojačati dinar i oboriti kurs, ponovo na veštački način. Pad kreditiranja je ono što je najmanje potrebno srpskim privrednicima, pošto će nelikvidnost biti problem broj jedan sledeće godine.


S tim u vezi - šta će biti sa referentnom kamatnom stopom NBS? Bilo bi dobro da se ona umanji, kako bi za sobom povukla i druge kamatne stope na tržištu na dole. Ako se NBS plaši da će to značiti manju atraktivnost dinara, izraženiju kupovinu deviza i odliv kapitala, onda je to samo dokaz da nešto nije u redu sa odnosom između naše i strane valute i da se dinar na silu brani neobično visokim kamatnim stopama, sa nesagledivim posledicama za realnu privredu.

Da sumiram efekte novih mera NBS. Devizni kurs će opadati i stabilizovati se na nižem nivou, ali prisilnim putem i suspendovanjem tržišta. To će trajati dok se poslovne banke ne prilagode novim propisima.

Mene ovo nadmudrivanje NBS sa poslovim bankama manje interesuje, kao što me malo interesuje aktuelna visina deviznog kursa. Bojim se „kolateralnih šteta”: smanjene ponude kredita, njihovog poskupljivanja, nepoverenja banaka u NBS zbog čestih promena pravila i preterane regulacije poslovanja (što uvek stvara uslove za ubrzani odliv kapitala), opšte nelikvidnosti.

Nijedan suštinski problem naše privrede neće biti rešen, niti će biti pokrenuto njegovo rešavanje. Naprotiv, suspendovanjem tržišta problemi se „guraju pod tepih” i odlaže se postepeno prilagođavanje. Prilagođavanje je neizbežno - i u tome je porast deviznog kursa nezaobilazna pojava - samo je pitanje kada će se desiti i da li će biti manje ili više dramatično. Sada se stvaraju uslovi da se prilagođavanje odigra kasnije, ali burnije i uz veće troškove.


Šta da se radi? Da li analitičari samo kritikuju ili znaju nešto i da predlože? Godinama upozoravamo na posledice monetarne politike NBS. Imala je ona dobrih rezultata, ali se tvrdoglavo držala nekih istrumenata, a pre svega prevelikih obaveznih rezervi i previsoke referentne kamatne stope.

Posledice su bile skuplji krediti u zemlji, zaobilaženje banaka u Srbiji i preterano zaduživanje preduzeća u inostranstvu (da li znate da su preduzeća više zadužena u inostranstvu nego u zemlji?!) i ogromna depresijacija dinara do pre dva-tri meseca. Sada dobrih rešenja nema, ali postoje manje i više loša.

Zašto NBS nije dozvolila veće oscilacije deviznog kursa kada je pokrenuta apresijacija dinara ove jeseni? Sigurno je da bi kurs više išao gore-dole, ali bi poslovne banke vrlo brzo morale da reše po kom kursu hoće da trguju za svoj račun i za račun klijenata. Da li je to 90, 95 ili 100 dinara, manje je bitno.

Novi kurs bi predstavljao odraz naše i svetske privrede i na to bi morali da se naviknemo uz sve neizbežne dobre i loše posledice (izvoznici bi bili zadovoljniji, uvoznici manje, inflacija bi bila povećana). To je prilagođavanje i to je ekonomija.

Istina, bio bi narušen autoritet onih koji su tvrdili da je dinar stabilan i da ne treba da se bojimo depresijacije. Ali, to je već problem sujete i imidža i, rekao bih, problematika marketinga, a ne monetarne ekonomije. Da li je NBS sačuvala autoritet kada je odlučila da nerezonski na tržištu proda tolike devize, u ovom trenutku najvredniji resurs u zemlji?

Dinar će u ponedeljak, 15. decembra, oslabiti za 1,7 odsto ili za 1,52 dinara, tako da će zvanični srednji kurs iznositi 87,5617 dinara, objavila je danas NBS

Današnji srednji kurs evra iznosi 86,0474 dinara i za 0,76 dinara veći je u poređenju sa prethodnim danom. Poznavaoci prilika kažu da je klackanje dinara pojava na koju se treba navići i da će do kraja ovog meseca, pa i početkom naredne godine kurs evra kretati 84-86 dinara.


- Ovo što se dešava sa kursom nije ništa dramatično, već je reč o uobičajenoj dnevnoj oscilaciji vrednosti - kaže za „Blic” Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora „Sosijete ženeral banke”.
Mere NBS, međutim, imaju različite rokove kada stupaju na snagu. Nakon što je guverner najavio poteze za stabilizaciju kursa, domaća valuta počela je naglo da jača, međutim, nakon sednice Monetarnog odbora u ponedeljak, kada su oni i potvrđeni i kada su obelodanjeni rokovi, došlo je do smanjenja pritiska na ponudu deviza, pa je dinar ponovo neznatno oslabio. Pošto banke do 18. decembra imaju obavezu da povećaju sa 20 na 40 odsto dinarskog dela izdvajanja devizne obavezne rezerve, može se očekivati da će tada biti veća ponuda deviza i da će dinar biti jak.
- Do kraja godine i verovatno i u januaru kurs će se kretati 84-86 dinara. Uvođenje fiksing sastanka delovaće uvek, jer pomažu NBS da lakše upravlja kursom - kaže Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije.
U bankama je primetna razlika između donjeg i gornjeg kursa, i do 3,6 dinara, što ukazuje na nestabilnost tržišta deviza. Evro se juče otkupljivao za 81,56 pa do 84,68 dinara, dok se prodavao za 85,87 do 87,83 dinara.

Zaustavljeno povlačenje štednje
Radovan Jelašić, guverner NBS, ocenio je da država može mnogo da učini na tome da se inflacija u 2009. godini održi na minimalnom nivou, pošto direktno ili indirektno kontroliše veliki deo cena. Jelašić je istakao da je u narednih nekoliko nedelja zaustavljeno povlačenje štednje građana iz banaka u Srbiji, ali nije precizirao koliko novca je povučeno.
Navodeći da su poskupeli inostrani izvori banaka za finansiranje kredita zbog svetske finansijske krize guverner je kazao da su banke u Srbiji počele znatno da povećavaju kamatne stope na štednju kako bi na domaćem tržištu obezbedile sredstva za kredite.

Nove cene lekova linearno su povećane za 10,28 odsto izmenama Uredbe o kriterijumuma za formiranje cena lekova i Odlukom o cenama lekova za humanu upotebu koje je Vlada Srbije usvojila u četvrtak

Do korekcije cena lekova došlo je zbog slabljenja vrednosti dinara u odnosu na evro u prethodnom periodu. Navedena mera bila je neophodna zbog omogućavanja redovnog snabdevanja tržišta lekovima, saopštilo je Ministarstvo zdravlja. Vlada Srbije usvojila je izmene uredbe na predlog Ministarstva zdravlja i Ministarstva trgovine i usluga.