Beograd - Premijer Srbije Mirko Cvetković najavio je juče da će Vlada uskoro objaviti paket mera štednje koje treba da pomognu ublažavanju posledica svetske finansijske krize. O tim merama Cvetković je danas razgovarao sa predstavnicima udruženja privrednika, a planirani su razgovori i sa predstavnicima finansijskih institucija i političkih partija


- Dogovoreno je da sa predstavnicima Narodne banke Srbije razgovaramo o mogućnostima da centralna banka izađe u susret privrednicima. Činjenica je, međutim, da trenutna ekonomska situacija ne uliva mnogo optimizma da će prošireni Kolektivni ugovor, kojim je predviđena obavezna isplata regresa i toplog obroka zaposlenima, stupiti na snagu 1. januara iduće godine - upozorio je Cvetković i dodao da će Vlada nastojati da ubrza reformu propisa, kako bi se pojednostavile i ubrzale administrativne procedure koje otežavaju poslovanje u Srbiji.

-Srbija je prvi udar finansijske krize uspela da prebrodi, zahvaljujući robusnom i konzervativnom bankarskom sektoru. Ali, već naredne godine suočiće se sa manjim prilivom kakap grinflid investicija tako i drugih finansijskih sredstava iz inostranstva što će se odraziti na platni bilans i rezultiraće snažnim pritiskom na kurs. Evidentno je da će se usporiti privredni rast. Ali, niko ne može da proceni kada će kriza kulminirati , kaže za Danas Vuk Đoković, direktor Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu

Prema oceni Miodraga Zeca, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Srbija ima tri glavna problema, to su javna potrošnja, deficit platnog bilansa i izvoz, i najzad slab priliv kapitala u industrijski sektor.

-Mislim da je vreme za reforme u Srbiji sazrelo i bez ekonomske krize. Ključni problem države je što troši mnogo više nego što ima, nego što se može. To se pokriva na različite načine, otpisom dugova, reprogramom, donacijama, privatizacijom, prilivom kapitala, i sve to završava u potrošnju. Sada će se sve to dramatizovati, jer će pokrivanje deficita , između proizvodnje i potrošnje, biti teže - kaže Zec.





Reforma države

- Mnogo važnije od budžeta koji je sudeći prema predlogu uvećan za 10 odsto, jeste to što je izostala radikalna reforma države. Nema radikalnih reformi javnih preduzeća, nema jasne reforme paradržavnih institucija i regulatornih tela, nema smanjenja parafiskalnih opterećenja. Zato će se pitanje deficita brzo intenzivirati. Razlog je jednostavan, ne investira se dodatno u izvozni sektor. Pa će se izvozno orijentisane firme naći u problemu. Uskoro ćemo se suočiti i sa drastičnim usporavanjem priliva kapitala, jer igrači beže sa finansijskog tržišta Srbije. S druge strane, mi nismo otvorili prostor za priliv drugih vrsta investicija, koje bi ulazile u realni sektor. Čak i ako tih investicija bude, to će mnogo koštati Srbiju. Jer, ako se model koji je korišćen za prodaju Zastavine fabrike automobila primeni na ostala velika preduzeća, a takvih u Srbiji ima oko tridesetak, država neće imati sredstva da participira u tome, jer to će želeti i RTB Bor i 14. oktobar, i Magnohrom- tvrdi Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Delegacija poslovnih ljudi u Srbiji zatražila je od vlade da država merama monetarne politike pomogne privredi kako bi se zaustavile negativne posledice globalne finansijske i ekonomske krize. Među tim merama je, kako saznaje „Politika”, i zahtev da se zaustavi dalji pad kursa dinara, kao i da se nacionalna valuta brani na granici 82–83 dinara za jedan evro. Ukoliko se to ne dogodi, upozorili su biznismeni iz „Privrednika”, srpska privreda imaće veoma velike gubitke.

Kao druga mera predlaže se ukidanje obavezne rezerve poslovnih banaka kod Narodne banke Srbije.

Iz kabineta premijera „Politici” je rečeno da je delegacija biznismena razgovarala sa Mirkom Cvetkovićem o pripremi mera za poboljšanje poslovnog ambijenta kao odgovora na globalnu ekonomsku krizu. Vlasnici srpskih kompanija, prema saznanjima „Politike”, od premijera nisu tražili da država osnuje specijalni interventni fond za pomoć privredi ukoliko država prihvati mere koje su oni predložili. Inače, obe mere primenjuju i neke od vlada u državama regiona.

Premijer Cvetković je, navodno, izrazio podršku predloženim merama i obećao da će razgovarati sa guvernerom NBS Radovanom Jelašićem u čijoj su nadležnosti.

„Politika” je zatražila mišljenje i od guvernera Jelašića, koji nije bio u mogućnosti da komentariše predloge poslovnih krugova, ali je iz Narodne banke stiglo reagovanje u kome se kaže da su „sve mere koje je NBS već donela bile usmerene na jačanje dinara, poput povećanja referentne kamatne stope i mera za povećanje devizne likvidnosti banaka, ali su očito spoljni efekti bili jači i do sada nije došlo do jačanja domaće valute“.

Narodna banka obaveštava javnost da intenzivno radi na dodatnim merama, uvažavajući pri tom svoj osnovni cilj – očuvanje stabilnosti cena i finansijskog sektora, koje će objaviti kada ih bude usvojio Monetarni odbor.

NBS je pozdravila inicijativu da, zajedno sa predstavnicima vlade, razgovara sa privrednicima o merama koje mogu da pomognu privredi za ublažavanje posledica svetske finansijske krize.

 

NBS prodala 60 miliona evra

Narodna banka Srbije prodala je juče 60 miliona evra da bi sprečila preteranu dnevnu oscilaciju kursa.

U decembru je NBS intervenisala sa ukupno 20 miliona evra, a u novembru i oktobru prodala je 626 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu da bi sprečila prevelike dnevne oscilacije kursa i povećala likvidnost tržišta.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je večeras da je postignut dogovor da od 1. januara 2009. počne primena trgovinskog sporazum sa Evropskom unijom. Dinkić je novinarima rekao da je taj dogovor, na njegovu inicijativu, postignut večeras na sastanku s predsednikom i premijerom Srbije Borisom Tadićem i Mirkom Cvetkovićem.

"Mi ćemo od EU tražiti makrofinansijsku podršku za sprovođenje reformi u narednoj godini", dodao je Dinkić.
Kako je ocenio, "bilo bi neprimereno da Srbija ne počne primenu trgovinskog sporazuma sa EU koji je sama tražila".
On je kazao da će u budžetu za narednu godinu prioritet biti izgradnja Koridora 10, realizacija projekta sa italijanskim Fijatom i aktivne mere zapošljavanja.
Dinkić je ocenio i da bi budžet mogao da bude usvojen sutra ili najkasnije u petak i da to zavisi od ministarstva finansija i vremena koje je potrebno da se uklope svi tehnički detalji.
Kako je rekao, do sada je problem bila struktura budžeta jer nije predviđala primenu trgovinskog sporazuma sa EU.

Beograd - Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić najavio je juče da će direktor Evropske investicione banke Filip Mejstad posetiti Beograd 12. decembra i da će tada biti finalizovan dogovor sa tom bankom. Đelić je posle sastanka sa švedskom ministarkom za međunarodnu razvojnu saradnju Gunilom Karlson rekao da će tom prilikom biti finalizovan dogovor sa EIB-om o izdvajanju 540 miliona evra Srbiji za infrastrukturu, pre svega za izgradnju Koridora 10.


Prema njegovim rečima, taj dogovor, koji je postignut prilikom nedavne posete Mejstada Beogradu, predviđa i izdvajanje 250 miliona evra za podršku finansijskom sistemu kako bi se obezbedilo da banke daju kredite preduzetnicima. Đelić je najavio da će se Mejstad sastati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i predstavnicima Vlade Srbije.

Srbija je suočena sa visokim deficitom tekućeg plaćanja i relativno visokom inflacijom i očekujemo solidarnost Evrope. Zatražila smo od Evrope nekoliko konkretnih koraka koji će pokazati solidarnost u finansijskom smislu sa zapadnim Balkanom. Treba podsetiti da je Evorpska komisija izdvojila 620 miliona evra za zapadni Balkan i 120 miliona evra bespovratnih budžetskih sredstava za podršku preduzetništvu, energetskoj eifkasnosti i razvoju infrasturkture - naglasio je Đelić.

Potpredsednik Vlade Srbije nije želeo da komentariše budžet Srbije za 2009. godinu. „Ja sam solidaran član Vlade a dobra praksa svake demokratije nalaže da se budžet ne komentariše sve dok se ne usvoji u vladi“, istakao je on.

Jučerašnje trgovanje na azijskim berzama ispraćeno je rastom cena akcija u većini berzi, a koji je najviše podstaknut oporavkom Wall Street-a prethodnog dana. Takođe dodatnu snagu dala su i smanjenja kamatnih stopa (Kina, Tajland..), kao i najave eurozone da i ove države planiraju dalja smanjenja kamatnih stopa.

Na evropskim berzama juče je u poslednja 2 sata trgovanja zabeležen preokret i rast cena akcija, iako su do tog vremena gotovo sve veće evropske berze celokupno svoje trgovanje provele u minusu.

Početak trgovanja na Wall Street-u doneo je pad vrednosti najvažnijih berzanskih index-a. Pored loše makroekonomske klime, dodatno opterećeje donele su i objave pojedinih kompanija o rezultatima poslovanja („Research in Motion“ iznela je lošije planove od očekivanja analitičara (pad cene RiM na početku trgovanja povukao je i većih broj akcija iz tehnološkog sektora za sobom) dok je „Freeport-McMoran Copper & Gold“ objavio manju proizvodnju bakra, kao i da neće isplaćivati dividendu..
Indexi su tokom trgovanja prelazili iz jedne u drugu fazu, da bi u poslednjih sat vremena ubrzali rast vrednosti i trgovanje završili u plusu.

Najveći dobitnik je bankarski sektor, a gubitnik dana bio je sektor naftnih kompanija (zbog pada cene nafte).

 

 

• Prvi put u poslednjih 50 godina Prinos na dividendu (Dividend Yield) za S&P500 bio je veći od Prinosa (Yield) na 10-godišnje Trezorske zapise. Naime, na kraju trgovanja u utorak Prinos na dividendu za S&P500 iznosio je 3,3%, dok je Prinos na 10-godišnje Trezorske zapise iznosio 2,7%
• Barrack Obama je za Ministra trgovine imenovao Guvernera Novog Meksika, Billa Richardsona, izjavljujući da se radi o jednoj o najodgovornijih pozicija u njegovom timu
• Barrack Obama izjavio je da je kriza u kojoj se nalazi automobilski sektor ozbiljnija nego što se to u prvi mah činilo i opravdao je potez Kongresa da odloži donošenje konačne odluke oko pomoći General Motors-u, Ford-u i Chrysler-u
• ADP (Nacionalni index zaposlenosti) ukazuje da je tokom novembra posao izgubilo 250.000 ljudi što je najveći broj u poslednjih 7 godina
• FED će verovatno usvojiti plan smanjenja kamatnih stopa na hipotekarne kredite, kako bi pokrenuo zaleđeno kreditno tržište.

• State Street Corporation objavila je da će otpustiti cca. 6% zapolsenih (1.600-1.800 zaposlenih) do kraja prvog kvartala 2009. godine, kako bi umanjila troškove poslovanja.





Promena cena roba:

- Nafta- cena nafte pala je za 0,36% i sada iznosi USD 46,79 po barelu
- Zlato- cena ovog plemenitog metala pala je za 1,63% i trenutno iznosi USD 770,50 po unci
- Srebro- cena je pala za 0,26% i trenutno iznosi USD 9,59
- Platina- cena je pala za 0,27% i sada iznosi USD 805,10.




Promena cena akcija finansijskog sektora:

    Citigroup +8,37%
    JP Mogran +6,03%
    Bank of America Corporation +7,12%
    Goldman Sachs +6,08%
    Wachovia +9,02% 
    AIG +7,49%



Promena cena akcija ostalih sektora:

Internet:
    Yahoo Inc. -0,35%
    Google +1,57%

Tehnološki sektor:
    IBM +1,04%
    AMD +8,37%
    Microsoft Corporation +3,76%
    Oracle +2,15%
    Cisco Sys +4,50%
    Apple +3,71%
    Intel Corporation +2,86%
    Dell Inc. +0,29%

Aluminijum:
    Alcoa -4,82%

Industrija:
    General electric +2,95%
    3M Company -0,25%
    The Procter&Gamble +2,34%

Auto industrija:
    General motors +1,03%
    Ford Motor +5,56%
    Toyota Motors -0,15%

Nafta i gas:
    Exxon Mobil Corp. +1,70%
    Chevron Corp. -1,06%
    British petroleum -1,20%

Avio saobraćaj:
    Boeing Co. -0,57%
    United Technologies Corp. +2,74%
    Delta Air Lines +3,19%

Hrana i piće:
    Coca Cola +5,03%
    McDonalds +4,38%

Farmacija:
    GlaxoSmithKline +0,77%
    Johnson&Johnson +0,86%
    Novartis +4,50%
    Pfizer +3,75%

Sve u svemu, promene index-a su sledeće:

    DJIA +2,05%
    NASDAQ +2,94%
    S&P500 +2,58%.

Russian proposal of agreement for purchase of Serbia Petrol Industry (‘NIS’) shocked Serbia Government, to say the least. Namely, the Russians submitted the day before yesterday a proposal containing 12 points each being some kind of protection for the ‘Gazpromnjeft’.

‘Gazpromnjeft’ requires that the investment in ‘NIS’ of EUR 500 million is not made immediately but to begin in 2008 and end in 2012 and to be in a form of a loan. This proposal concerns the purchase of ‘NIS’ exclusively. Nothing is said about construction of the gas pipeline or the gas underground storage facility.
The Russians further request to be given time until December 2009 for preparation of program for reconstruction and modernization of ‘NIS’. Decision on the structure of investments they would make only after completed feasibility study until middle of 2010.
They further suggested taking a credit by ‘NIS’ even after ‘Gazpromnjeft’ undertakes the 51 pct. stake of the company under commercial conditions that ‘NIS’ can get even today.
The point 4 of the Russian proposal requires that ‘NIS’ guarantees the same level of market protection until completion of the investing program in 2014.
As an additional protection for itself, ‘Gazpromnjeft’ is requesting that Serbia does not increase present taxes or introduce new ones or any other payments.
In point 5 it is requested that taxes and rent are kept at the level on the 25th day of January, 2008.
The Russian request is also that Serbia guarantees not to punish ‘Gazpromnjeft’ as new ‘NIS’ owner because of obsolete equipment which is not in line with ecological standards until that equipment is replaced with a new one. No deadline for such replacement is given.
According to point 10 the eventual ecological damage arising from such obsolete equipment until replacement is to be borne by Serbia.
On Friday the new round of negotiations between ‘Gazpromnjeft’ and the Serbian side is to begin when documents on naphtha-gas arrangement between the two countries might be signed. Nothing is certain, however.
‘We shall discuss that on Saturday and Sunday since there is a series of technical details to be clarified’, Serbia Prime Minister Mirko Cvetkovic said.
The chief stumbling block in so far negotiations was in insisting by the Serbian side to get guarantees for construction of the ‘Southern Stream’ gas pipeline within defined deadlines. That is actually set as a condition for sale of ‘NIS’
Further requests by Serbian side are investments of EUR 750 million, purchase of shares of employed citizens and all three segments (‘NIS’, gas pipeline and storage facility at Banatski Dvor) to go in a package.

Azijske berze danas su ostale imune na jučerašnji rast cena akcija na američkim i evropskim berzama. Prvi deo trgovačkog dana HANG SENG, NIKKEI225, KOSPI bili su u plusu, da bi nakog toga prešli u crvenu zonu. Dalje trgovanje akcijama na ovim berzama osiciliralo je oko jučerašnjih cena akcija. SENSEX je čitav dan proveo u zelenoj zoni.

Za razliku od gore pomenutih, index Shangai-ske berze je danas u priličnom plusu a pod uticajem vesti izu Bejing-a da će povećati stimulativne mere za pomoć oslabljenoj ekonomiji. Šangajski kompozitni index je u plusu od 3,5%.

 

 

 

 

    HANG SENG (Hong Kong) +0,17%

    NIKKEI225 (Japan) -1,00%

    KOSPI (Južna Koreja) -1,58%

    SENSEX (Indija) +2,72%

 

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) 0,42% close
CROBEX (Zagreb) 2,90% close
SBI20 (Ljubljana) -0,42% close
BIRS (Banjaluka) 0,51% close
MBI10 (Skoplje) -0,35% close

Zapadna Evropa
FTSE 100 (London) 0,24% open
CAC 40 (Pariz) -0,07% open
DAX (Frankfurt) 0,38% open
ATX (Beč) 2,48% open
SMI (Cirih) 0,63% open

Istočna Evropa
WIG20 (Varšava) 4,55% open
SOFIX (Sofija) 2,25% close
BET (Bukurešt) -0,18% open
RTSI (Moskva) -0,56% open
BUX (Budimpešta) 1,57% open

Azija
Hang Seng (H. Kong) -0,58% close
Nikkei225 (Tokio) -1,00% close

SENSEX (Bombai) 5,51% close

 

Amerika
DJIA (Njujork) -0,56% open
NASDAQ (Njujork) -0,69% open
S&P 500 (Njujork) -0,67% open