Banke će od ponedeljka, u skladu sa novom odlukom guvernera Radovana Jelašića, od 100 dinara, na primer, u kredite moći da plasiraju samo 60, dok će preostalih 40 morati da deponuju kod Narodne banke Srbije na ime obaveznih rezervi. Ova vest juče je obeshrabrila domaće privrednike, jer ljudima iz sveta biznisa je jasno da povećanje obavezne rezerve u dinarima sa 20 na 40 odsto za bankare znači da poskupljuje novac, a da preduzetnici mogu samo da se nadaju višim kamatama na pozajmice u dinarima.

Kako je pokazala naša jučerašnja anketa, isto misle i ekonomisti. Oni dodaju da namera monetarnih vlasti da povlačenjem dinara sa tržišta pokušaju da smire rast evra neće dati rezultate. Bankari se, bar za sada, ne usuđuju da najave poskupljenje zajmova indeksiranih u nacionalnoj valuti, već samo konstatuju da će nove restriktivne mere uticati na jačanje dinara.

Prema oceni Boška Živkovića, profesora Ekonomskog fakulteta, povećanjem obavezne dinarske rezerve smanjiće se ponuda kredita, povećati kamatne stope na zajmove u dinarima, što će se odraziti i na smanjenje proizvodnje.

– Očigledno je da monetarne vlasti pokušavaju da smanje tražnju deviza. Bojim se da NBS time neće ništa postići, čak će posledice na duži rok biti negativne, jer se u proizvodnji posledice recesije već osećaju, a poskupljenje izvora finansiranja samo će dodatno otežati već tešku situaciju – uveren je Živković.

Prema njegovim rečima, prepolovljena i takozvana otvorena pozicija banaka, sa dosadašnjih plus-minus 20 odsto kapitala na 10 odsto, znači da će se banke tako manje izlagati deviznom riziku. Jer, dodaje on, sposobnost banaka da se zadužuju u inostranstvu biće smanjena.

Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca, juče je oštro kritikovao nove restriktivne mere centralne banke. Kako kaže, finansijska kriza se leči upumpavanjem novca na tržište, a ovde je reč o ispumpavanju dinara.

– To me čudi, jer smo pre dva dana sa premijerom Mirkom Cvetkovićem postigli dogovor da kamate na kredite budu niže, a desilo se suprotno. Kako ćemo da vratimo zajmove koje smo uzeli, šta će nam ostati kad državi platimo porez, odakle ćemo isplaćivati radnicima zarade i kako da ne otpuštamo zaposlene, uopšte mi nije jasno – negodovao je Avramović.

Bojan Radun, izvršni direktor „Nektara”, sa druge strane, ovu vest je juče doživeo kao ohrabrenje, jer će, prema njegovoj oceni, to stabilizovati kurs dinara.

– Naravno da će se skuplji krediti odraziti na pad prodaje, ali će se manje kupovati samo trajna dobra, kao što su televizori i bela tehnika. To se na prodaju robe kraćeg roka trajanja, kao što su sokovi, neće odraziti, jer se ona ne kupuje na kredit – uveren je Radun.

A kako će se ova odluka odraziti na mala i srednja preduzeća, pitali smo Vasa Lekića, direktora firme „Fudlend”. Kaže da je u poslednjih nekoliko dana razmišljao da umesto kredita u evrima pozajmi onaj indeksiran u nacionalnoj valuti. Međutim, nova mera NBS potpuno mu je poremetila planove. Jer, jasno mu je da će biti manje dinara u opticaju, da će poskupeti krediti, što će otežati finansiranje proizvodnje.

– Pravi se veštačka nestašica dinara, trenutno se čuva kurs i smiruju inflatorni pritisci, ali nije dobro što će privredni sektor biti mnogo pogođen. Država uopšte ne štititi proizvođače. Ona ih čak ovakvim merama destimuliše – tvrdi naš sagovornik.

Sonja Miladinovski, član izvršnog odbora Sosijete ženeral banke, juče nije komentarisala da li nova mera istovremeno znači i skuplje dinarske kredite.

– Nesumnjivo je da će povećanje obavezne rezerve imati dvostruki efekat. Poboljšaće se devizna likvidnost banaka, ali će se i povećati ponuda deviza na tržištu. To će se, bez sumnje, odraziti na jačanje kursa dinara – ističe naša sagovornica.

Beograd - Srbija je uspela da odbije prvi udar finansijske krize, ali stručnjaci upozoravaju da će se pravi efekti ekonomske krize osetiti krajem prvog kvartala, a najkasnije do polovine naredne godine


- Vlada do kraja ove godine trebalo bi da formira fond od 1,5 milijardi evra , koji bi privrednicima bio na raspolaganju već početkom naredne godine. Sredstva tog fonda bila bi namenjena pre svega malim i srednjim preduzećima, izvozno orijentisanima, koja nisu spremna da se bez podrške države suoče sa posledicama svetske krize. S druge strane ukoliko im na raspolaganju budu novčana sredstva, koja će im biti dostupna pod povoljnijim uslovima, uspeće da prebrode krizu i da nastave proizvodnju. U Srbiji je sada cena bankarskog kapitala veoma visoka, i retko ko može da plaća kamatu od oko 30 odsto. Otežavajuća okolnost je i to što su i inostrani izvori finansiranja sve „dalji“ , jer cena kapitala na svetskom tržištu dostiže nove, komercijalne visine. U takvim uslovima, ne čudi podatak da je proizvodnja u našim firmama pala čak i do 50 odsto, što za posledicu ima otpuštanje radnika- izjavio je za Danas Zoran Drakulić, predsednik kompanije Ist point.

Prema njegovoj oceni Vlada bi, ukoliko želi da opravda epitet socijalno odgovorne, da to i potvrdi u praksi. „Država je dužna da stavi u funkciju sve mere socijalne žaštite kojima raspolaže, kao i da na adekvatan način pomogne radnicima, koje poslodavci zbog pada proizvodnje moraju da otpuste. Umesto toga svakodnevno se vrši pritisak na preduzetnike, da po svaku cenu zadrže radnike, uprkos činjenici da firma trpi gubitke“, konstatuje Drakulić.

I Rade Pribićević, direktor za konsalting poslove Danjub fuds grupe, smatra da država mora što pre da ponudi strategiju prevazilaženja nadolazeće ekonomske krize. A deo te strategije je i budžet, koji je okvir ekonomske politike za nastupajuću godinu.

- Nepredvidivost je, sa stanovišta privrednika , najgora moguća varijanta za bilo koju ekonomiju, a pogotovu za srpsku, koja je slaba i nemoćna. Izvesnost i stabilnost preduslovi su za dogoročnije planiranje. Bez toga nema očekivanih efekata rada. Jedna od takvih nepredvidljivih okolnosti pod kojima radimo jesu i mere koje su usmerene na očuvanje kursa dinara. Te mere su loše, jer se sprovode bez ikakvog vidljivog plana i koncepta, u kojem Narodna banka Srbije proizvoljno interveniše na međubankarskom deviznom tržištu. Za našu privredu bilo bi mnogo bolje, u datim okolnostima, da zna, primera radi, koliki će kurs biti narednog meseca, ili za tri meseca unapred. Ta koncepcija fiksnog kursa nije dobra za tržišnu ekonomiju, ali vanredni uslovi nameću i vanredne mere- ističe Pribićević.





Kurs po meri izvoznika

Privrednici imaju pravo da zahtevaju od Vlade da u dogovoru sa Narodnom bankom Srbije stabilizuje kurs dinara . Jer, da bi privreda , ali i sprska ekonomija u celini, mogla normalno da funkcioniše, mora da ima koliko toliko stabilan kurs, koji bi omogućio da se izbegnu velike dnevne oscilacije nacionalne valute. Utoliko pre što će naredna godina prema svim nagoveštajima biti kritična za nas, jer će se efekti ekonomske krize svom silinom obrušiti i na naše tržište - kaže Zoran Drakulić, predsednik kompanije Ist point

Statistička služba Evropske unije, Eurostat, potvrdila je da je privreda 15 članica EU koje koriste evro oslabila 0,2 odsto u periodu od tri meseca od jula do septembra ove godine, u odnosu na prethodni kvartal, posle pada od takođe 0,2 procenta u drugom tromesečju



Eurostat je revidirao naniže prethodnu procenu privrednog rasta u trećem kvartalu, u odnosu na isto tromesečje lane - na 0,6 odsto, s ranije procenjenih 0,7 odsto, prenela je agencija Rojters.

Pokazatelji za privredu evrozone u trećem kvartalu su slabiji od pokazatelja za SAD i Japan, čija je privreda u tom tromesečju oslabila za po 0,1 odsto. Evrostat je potvrdio da su privreda Nemačke, koja je najveća u zoni evra, i Italije, treće po veličini, bile u trećem kvartalu u tehničkoj recesiji, dok je istovremeno privreda Francuske, druga po snazi u evrozoni, za dlaku izbegla sličnu sudbinu, ojačavši svega 0,1 odsto.
"Svi su izgledi da u četvrtom kvartalu bude zabeleženo još veće smanjenje privredne aktivnostu u zoni evra, s obzirom da se finansijska kriza sve više odražava na realnu privredu", ukazao je ekonomista Hauard Arčer.
Arčer je dodao da očekuje da bruto domaći proizvod (BDP) u evrozoni u 2008. poraste svega jedan odsto i da opadne 0,8 procenata u 2009, kao posledica znatno slabijeg svetskog privrednog rasta, produbljivanja problema u finansijskom sektoru, rasta nezaposlenosti i veoma niskog poslovnog i potrošačkog poverenja.

Rekordno sniženje bazne kamate ECB
Evropska centralna banka (ECB) je danas odlučila da snizi baznu kamatu za rekordnih 75 procentnih poena, na 2,5 odsto, u nastojanju da oživi privredu zone evra koja je od polovine ove godine u recesiji.
Referentna kamata ECB je, nakon današnjeg sniženja koje je bilo veće od očekivanog, na najnižem nivou za minule dve i po godine, a čelnici banke su u protekla tri meseca već tri puta bili prinuđeni da smanje cenu zaduživanja ne bi li sprečili dalji nagli pad privredne aktivnosti u 15-članoj zoni evra. Većina ekonomista je verovala da će ECB danas sniziti baznu kamatu za 50 procentnih poena, mada neki finansijski analitičari nisu isključili ni mogućnost većeg kresanja te interesne stope.
U oktobru i novembru ECB je već bila prinuđena da smanji baznu kamatu za sto procentnih poena, na 3,25 odsto, ali se i to pokazalo nedovoljnim, u uslovima stalnog sužavanja privredne aktivnosti.

Još dve centralne banke u Evropi su takođe danas smanjile vlastite referentne kamate, izveštava agencija Rojters i navodi da je emisiona banka Švedske smanjila osnovnu interesnu stopu za čak 150 baznih poena, na dva odsto. Banka Engleske je snizila cenu zaduživanja za sto procentnih poena, takođe na dva odsto, što je najniži nivo bazne kamate u Velikoj Britaniji od 1951. godine. Ranije ove sedmice je novozelandska centralna banka snizila vlastitu baznu kamatu takođe za visokih 150 baznih poena, na pet odsto.

Beograd - Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Vasiljevič Konuzin demantovao je juče u izjavi za Danas tvrdnje pojedinih medija da se predlog Moskve u pregovorima o energetskom sporazumu odnosi isključivo na kupovinu NIS-a, a ne i na izgradnju gasovoda Južni tok i skladišta Banatski Dvor


- U skladu s Ugovorom o saradnji u gasnoj oblasti, koji je ratifikovan 25. januara, sada bi trebalo da bude potpisan poseban sporazum o kupovini NIS-a, dok je potpisivanje protokola o gasovodu i podzemnom skladištu Banatski Dvor dogovoreno na sastanku Međuvladinog komiteta za saradnju u Moskvi. Dogovoreno je da ti dokumenti budu potpisani do kraja decembra 2008. Radne grupe obe strane koje se sutra sastaju u Beogradu predložiće Vladi konkretan datum potpisivanja ovog sporazuma - kaže ambasador Konuzin.

U javnost su procurele informacije da je ruska strana, navodno Beogradu dostavila listu od 12 tačaka. Traži se, između ostalog, da Gaspromnjeft obećane investicije od 500 miliona evra ne uloži odjednom već u naredne četiri godine i da taj novac bude obezbeđen zaduživanjem NIS-a. Takođe, ruska strana zahteva da dobije produženje roka za pripremu programa modernizacije NIS-a do kraja 2009. godine, dok bi odluku o strukturi investicija doneli polovinom 2010. godine. Interesantno je da Gaspromnjeft očekuje da ima isti nivo zaštite tržišta, koji sada uživa NIS, kao i da ta zaštita traje do 2014. godine kada očekuju da završe investiranje i modernizaciju. Uz to, Rusi očekuju i da država ne podiže postojeće takse niti da uvodi nove, odnosno da ne podiže rudnu rentu od tri odsto.

Bivši generalni direktor NIS-a Dimitrije Vukčević kaže za Danas da je opravdan zahtev ruske strane da obavezne investicije realizuje u periodu od četiri godine i to kroz zaduživanje NIS-a. Uslov za to je da pri podizanju kredita garantuju vraćanje novca sa svojih 51 odsto udela u kompaniji, a ne celokupnim kapitalom.

Komentarišući tvrdnje da Gasprom nije dostavio dovoljno čvrste garancije da će graditi Južni tok, Vukčević kaže da se to pitanje može lako regulisati dodatnom klauzulom kojom će biti precizirano da će ugovor o kupovini NIS-a stupiti na snagu samo ako izgradnja počne do određenog datuma. „Ako imaju poštene namere i žele da grade gasovod onda nema problema. Ali, ako postoji sumnja da neće graditi gasovod onda u ugovor može da se stavi klauzula po kojoj bi 2010. bili u obavezi da vrate 500 miliona evra i onda ne moraju ni da vrate NIS“, tvrdi Vukčević.

Predstavnici Vlade Srbije u prethodnih nekoliko dana ponavljali su da će u pregovorima insistirati da prodaja NIS i izgradnja gasovoda i skladišta bude dogovorena u „paketu“. Zamenik premijera Ivica Dačić izjavio je juče da Srbija treba da učini sve da se energetski sporazum sa Rusijom realizuje do kraja, ali i da zaštiti svoje interese. „Vlada je jedinstvena u stavu da treba ići ka realizaciji sporazuma i naći pravne formulacije da Srbija zaštiti neke svoje interese od eventualne mogućnosti da se gasovod ne izgradi zbog nekih objektivnih razloga“, rekao je Dačić u intervjuu agenciji Beta.

Lider Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović juče je od Ustavnog suda zatražio da se pokrene postupak ocene ustavnosti energetskog sporazuma, a inicijativu za davanje te ocene LDP je podneo još 16. septembra. „Energetski sporazum Srbije i Rusije ugrožava vitalne interese našeg društva kroz kršenje antimonopolskih zakona, Zakona o privatizaciji i Zakona o zaštiti životne sredine“, rekao je lider LDP i dodao da su pojedine odredbe sporazuma direktno suprotne Ustavu. Jovanović je ocenio da je energetski sporazum direktna pretnja javnom interesu jer ne postoji nikakva garancija da će gasovod kroz Srbiju biti magistralni, nisu utvrđeni precizni rokovi i ne postoji garancija za nivo investicija u NIS.

U Beogradu će danas posle podne biti potpisan sporazum o osnivanju Rusko-srpskog biznis dijaloga. Prva sednica biće održana uz učešće predsednika Srbije Borisa Tadića, članova Vlade Srbije i delegacije iz Rusije - predstavnika predsednika Rusije za Centralni federalni okrug Georgija Poltavčenka, predsednika Moskovske banke Andreja Borodina. Srpski i ruski izvori potvrdili su da će u Beograd doći i predsednik Upravnog odbora ruske kompanije Gasprom Aleksej Miler i da će u suštini, glavna tema razgovora biti energetski aranžman.





Opravdani i nerealni zahtevi

- Opravdan je zahtev ruske strane da zaštitu tržišta produži dok se ne završi modernizacija rafinerija, s obzirom na to da će verovatno biti potrebne dve do tri godine za modernizaciju. Činjenica je da bi u tom periodu jedan monopol bio zamenjen drugim, ali smatram da ne bi bilo dobro „gurnuti“ NIS pred konkurenciju sa slabim rafinerijama. Oni će napraviti rafinerije da valjaju pošto mi to nismo uspeli i zato moraju dobiti šansu da se pripreme za tržišnu utakmicu, ali do jasno utvrđenog roka posle čega monopol prestaje čak i ako nisu uspeli u modernizaciji. Ono što nije u redu među zahtevima i što apsolutno ne sme da se prihvati jeste da se rudna renta ostane na tri odsto. Rudna renta morala bi da bude povećana i do 60 odsto - izjavio je za Danas Dimitrije Vučković, bivši direktor NIS-a i dodao da država naplaćuje skromnu rentu NIS-u, zato što je reč o državnoj kompaniji koja donosi dividendu.



DAČIĆ: Ne smemo da se brukamo

- Treba voditi računa da nekim novim pitanjima i uslovima ne dovedemo do prekida realizacije sporazuma i tako izgubimo velikog političkog saveznika. Ne smemo zaboraviti da su prodaja NIS-a i izgradnja gasovoda i skladišta vremenski razdvojeni procesi i ne može se očekivati da se istovremeno potpiše jedinstven ugovor. Ali, to je dogovor koji je ranije postignut. Srbija ne može da se bruka i da ne uvaži potpis stavljen u ime države. Isto je i sa Rusijom - bila bi bruka da ne naprave gasovod jer ih na to obavezuje potpis predsednika Putina. Današnja poseta ruske delegacije u kojoj su predsednik Upravnog odbora Gasproma Aleksej Miler i predstavnik predsednika Rusije Georgij Poltavčenko ima za cilj i da potvrdi spremnost da se realizuje ceo sporazum. Za njih su ratifikovani sporazum i politički dogovor obavezujući, Gasprom je državna kompanija i spremni su da budu garant realizacije sva tri dela sporazuma - izjavio je Ivica Dačić, zamenik premijera. Beta

Jučerašnje trgovanje na azijskim berzama donelo je zeleni talas u većem delu dana, da bi prd kraj trgovanja berzanski indexi na većini azijskih berzi krenuli na dole i jučerašnje trgovanje završili u minusu.

Na evropskim berzama juče je odlika većine razvijenijih tržišta kapitala bila prelazak iz plusa u minus i obrnuto, pri čemu se uglavnom oscilovalo oko cena postignutih prethodnog dana. Sa nestrpljenjem je očekivana vest o smanjenju kamatnih stopa evropskih zemalja kao i ECB. Nakon objave informacija da je:
• ECB smanjila kamatnu stopu za 0,75%
• Švedska Centralna banka „Riksbank“ smanjila kamatnu stopu za rekordnih 1,75% i sada ona iznosi 2% (očekivalo se smanjneje od 1%)
• Centralna banka Velike Britanije smanjila kamatnu stopu na 2% (naniža vrednost kamatne stope još od daleke 1951. godine)

Evropske berze krenule su na gore, ali ih je ubrzo serija novih otpuštanja (AT&T, Credi Suisse..), lošijih poslovnih rezultata od očekivanih (Nokia Corporation, Philips..) „probudila“ i pred kraj trgovanja tržišta kapitala su ponovo ušla u minus gde su i završila jučerašnje trgovanje.

Trgovanje na Wall Street-u juče je karakterisala oscilacija vrednosti berzanskih index-a oko vrednosti ostvarenih prethodnog trgovačkog dana. Tokom trgovanja implus indexima davala su smanjenja kamatnih stopa od strane evropskih zemalja, da bi nakon objavljivanja loših vesti o poslovanju kompanija, kao i novim najavama otpuštanja zaposlenih, a posebno zbog nestrpljivog iščekivanja izveštaja o nezaposlenosti (izveštaj će biti objavljen u petak 05.12) u poslednjih sat vremena vrednosti berzanskih index-a ubrzano pale.

 

Zapažanja:

• Nakon najave FED-a da će povećati likvidnost na hipotekarnom tržištu, juče je fiksna kamatna stopa na 30-godišnje hipotekarne kredite pala na nivo od 5,53% u proseku (najniži nivo od 24. januara tekuće godina kada je ista iznosila 5,48% u proseku), dok je fiksna kamatna stopa na 15-godišnje hipotekarne kredite pala na nivo od 5,53% u proseku (najniži nivo od 20. marta tekuće godina kada je ista iznosila 5,27% u proseku)

• Ministarstvo trgovine SAD-a objavilo je jučr da su narudžbine u industriji u oktobru smanjene za 5,1 posto, što je njihov najveći pad u osam godina
• Cena sirove nafte dotakla je četvorogodišnji minimum
• Potrošnja za božićne praznike tekuće godine bila je manja od potrošnje ostvarene u isto vreme prethodne godine
• Prodaja 37 najvećih prodavaca u novembru pala je za 2,7% (očekivano je 1%), što predstavlja najveći pad u proteklih 35 godina
• Prodavci koji su ostvarili solidne rezultate (Wal-Mart, Gap..( najviše mogu zahvaliti nižoj ceni nafte i naravno velikim diskontima (čime su naravno zantno umanjene i marže)
• General Motors, Ford i Chryser zatražili su od Kongresa USD 36 mlrd (USD 11 mlrd više od prve sume koju su zatražili). Zauzvrat obećali su da će reorganizovati poslovanje- smanjiti broj radnika, smanjiti plate menadžerima. GM je objavio da mu je pomoć neophodna do Nove godine inače će otići u stečaj a samim tim i povući za sobom celokupnu automobilski undustriju u SAD-u (GM je neophodno USD 4 mlrd odmah i USD 18 mlrd da se održi, dok je Chrysler-u neophodno USD 7 mlrd)



Vesti iz kompanija:

• Proizvođač hemikalija „DuPont“ objavio je da će mu posloni rezultati biti lošiji od prognoziranih, te da će iz tog razloga otpustiti 6.500 zaposlenih
• Credit Suisse najavila otpuštanje 5.300 zaposlenih
• Nokia Corporation objavila je da smanjuje projekciju svjih poslovnih rezultata i najavljuje mogućnost gubljenja dela tržišnog učešća
• Telefonski gigant AT&T otpustiće 12.000 zaposlenih (cca. 4% svoje radne snage)
• Starbucks objavio da će rezultat poslovanja u Q4 tekuće godine biti manji od očekivanog

• General Motors izjavio da će ukoliko hitno (do Nove godine) ne dobije neophodna novčana sredstva ova kompanija otići u stečaj


Gubitnik dana je General Motors kome je novčana pomoć neophodna do Nove godine inače će otići u stečaj.



Promena cena roba:

- Nafta- cena nafte pala je za 6,67% i sada iznosi USD 43,67 po barelu (četvororgodišnji minumm)
- Zlato- cena ovog plemenitog metala pala je za 0,65% i trenutno iznosi USD 765,50 po unci
- Srebro- cena je pala za 0,73% i trenutno iznosi USD 9,52
- Platina- cena je pala za 0,78% i sada iznosi USD 798,80.




Promena cena akcija finansijskog sektora:

    Citigroup -5,37%
    JP Mogran +2,74%
    Bank of America Corporation -4,72%
    Goldman Sachs -2,06%
    Wachovia -3,13%
    AIG -8,46%



Promena cena akcija ostalih sektora:

Internet:
    Yahoo Inc. -3,91%
    Google -1,82%

Tehnološki sektor:
    IBM -4,00%
    AMD -5,45%
    Microsoft Corporation -3,82%
    Oracle -4,28%
    Cisco Sys -4,25%
    Apple -4,68%
    Intel Corporation -6,52%
    Dell Inc. -2,65%

Aluminijum:
    Alcoa -13,24%

Industrija:
    General electric -3,20%
    3M Company -2,59%
    The Procter&Gamble -2,59%

Auto industrija:
    General motors -16,12%
    Ford Motor -6,67%
    Toyota Motors -5,59%

Nafta i gas:
    Exxon Mobil Corp. -3,37%
    Chevron Corp. -3,99%
    British petroleum -4,41%

Avio saobraćaj:
    Boeing Co. -3,16%
    United Technologies Corp. -0,34%
    Delta Air Lines +1,60%

Hrana i piće:
    Coca Cola -3,01%
    McDonalds +2,17%

Farmacija:
    GlaxoSmithKline +0,68%
    Johnson&Johnson -1,99%
    Novartis -1,35%
    Pfizer -2,11%

Sve u svemu, promene index-a su sledeće:

    DJIA -2,51%
    NASDAQ -3,14%
    S&P500 -2,93%.

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) 1,11% close
CROBEX (Zagreb) -1,45% close
SBI20 (Ljubljana) -1,61% close
BIRS (Banjaluka) -0,07% close
MBI10 (Skoplje) -0,35% close

Zapadna Evropa
FTSE 100 (London) -2,39% open
CAC 40 (Pariz) -5,27% open
DAX (Frankfurt) -3,95% open
ATX (Beč) -4,90% open
SMI (Cirih) -2,41% open

Istočna Evropa
WIG20 (Varšava) -1,75% open
SOFIX (Sofija) 0,56% close
BET (Bukurešt) -0,72% open
RTSI (Moskva) -1,70% open
BUX (Budimpešta) -3,19% open

Azija
Hang Seng (H. Kong) 2,49% close
Nikkei225 (Tokio) -0,08% close

SENSEX (Bombai) -2,87% close

 

Amerika
DJIA (Njujork) -2,24% open
NASDAQ (Njujork) -2,46% open
S&P 500 (Njujork) -2,52% open

Nakon jučerašnjeg pada cena akcija u poslednjem satu trgovanja na Wall Street-u, danas su azijske berze uglavnom bile u zelenom trendu. Berze u Hong Kongu i Južnoj Koreji čitav današnji dan bile su u plusu, dok je japanska berza i pored toga što je govoto ceo dan bila u plusu u poslednjim minutima trgovanja ušla u minus. Berza u Indiji danas je gotovo ceo dan provela u minusu, što je i bilo za očekivati nakon jučerašnjeg jakog rasta.

 

 

 

    HANG SENG (Hong Kong) +2,49%

    NIKKEI225 (Japan) -0,08%

    KOSPI (Južna Koreja) +2,14%

    SENSEX (Indija) -2,88%

 

 

 

 

Evropske berze današnje trgovanje započele su u crvenoj zoni i investitori su u iščekivanju današnjeg zvaničnog obaveštenja o stanju nezaposlenosti u SAD-u. Jučerašnje smanjenje kamatnih stopa od strane Švedske, Britanske centralne banke, kao i od ECB privremeno su juče podigli cene akcija, ali je strah od recesije ipak bio jači.

 

 

 

    FTSE100 (London) -0,72%

    DAX (Frankfurt) -1,74%

    CAC40 (Pariz) -2,67%.

 

 

 

 

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) namerava sledeće godine da uloži u Srbiju, u vidu kredita, najmanje 300 miliona evra, izjavio je bančin glavni ekonomista Erik Berglof

On je objasnio, u intervjuu za najnoviji broj beogradskog privrednog magazina "Ekonomist", da svota ulaganja EBRD u srpsku privredu tokom 2009. može biti i veća od navedene i da sve zavisi od kvaliteta projekata koje će banka razmatrati prilikom odobravanja novih zajmova.
"U sledećoj godini obim ulaganja u regionu EBRD-a, što uključuje 30 zemalja, biće 20 odsto veći, što je najviše dosad", precizirao je Berglof.
Glavni ekonomista EBRD navodi da će bančin kapital, kad je reč o Srbiji, dogodine biti uložen pre svega u Koridor 10 i druge infrastrukturne objekte, uključujući Železnice Srbije, finansijski sektor i poljoprivredu.
Na pitanje da li EBRD planira i povećanje vlastitog udela u beogradskoj Komercijalnoj banci, Berglof je odgovorio da se i ta mogućnost razmatra, a da je bančin prioritet da osigura veći kapital u bankarskim organizacijama u kojima već ima učešće.
Berglof, koji je i specijalni savetnik predsednika EBRD -a Tomasa Miroua, navodi da će banka u narednom periodu ulagati svoja sredstva i direktno u kompanije.
Kao dobar primer takvog ulaganja naveo je kredit u vrednosti 15 miliona dolara za kompaniju "Via one" koja se bavi razvojem jeftine tehnologije za međunarodne pozive, a namerava da otvori softver - centar u Novom Sadu.
Odajući priznanje Srbiji za učinjene reformske korake, naročito u finansijskom sistemu, Berglof je upozorio da naša zemlja ima priliku, uprkos globalnoj finansijskoj krizi, da poradi na daljem smanjenju troškova finansijskog sistema i poboljša upravljanje rizičnim kapitalnim sredstvima.
"To što će se dogoditi da privredni rast (u Srbiji) dogodine bude upola manji nije toliko bitno koliko je bitno da finansijski sistem ostane jak", ocenio je Berglof, uz opasku da "iako Srbija nije deo Evropske unije ono što se dešava tamo odlučujuće će uticati na Srbiju", u čijem bankarskom sistemu većinski udeo imaju evropske banke.
Berglof je na pitanje šta za spoljne investitore znači prisustvo EBRD u našoj zemlji odgovorio da jedna od funkcija banke da "obezbedi stabilnost i javnost rada u finansijskom sektoru (Srbije)".
Takva uloga EBRD -a je važna za spoljne ulagače, jer im to daje osećaj sigurnosti i manjeg rizika, što je preduslov i za dolazak novih investitora, pogotovu onih koji ne poznaju prilike u regionu, zaključio je Berglof.

Izveštaj o nezaposlenosti u SAD-u doneo je lošije rezultate ionako pesimističke prognoze analitičara:

 

 

- U Novembru bez posla je ostalo novih 370.000 ljudi (očekivano 350.000)

- Četvrti put u poslednjih 58 godina platni spisak američkih građana na jednomesečnom nivou umanjen je za više od 500.000 (u novembru 533.000- najlošiji rezultat u poslednje 34 godine)

- Prosečno umanjenje platnog spiska američkih građana u poslednja 3 meseca bilo je 419.000 (za isti period prethodne godine prosek je bio 82.000)

- U poslednjih 11 meseci u SAD je bez posla ostalo 1.900.000 zaposlenih.