Beograd -- Skupština akcionara Tigra izjasniće se na današnjoj sednici o predlogu Upravnog odbora o izlasku iz proizvodnje guma.

 

Skupština akcionara pirotske korporacije Tigar trebalo bi danas da se izjasni da li prihvata odluku Upravnog odbora o postepenom izlasku iz proizvodnje guma, zajedničkog posla sa kompanijom Mišlen (Michelin).

Predlog Uprave korporacije je da do 2010. godine Tigar postepeno proda svoj udeo od 30 odsto u zejedničkom preduzeću Tigar tajers (Tyres), a da novac uloži u razvoj proizvodnje obuće, fabrike reciklaže, tehničke gume I hemijskih proizvoda.

Predlog UO zasnovan je na proceni da Tigar nema ni investicionih, ni razvojnih mogućnosti da u proizvodnji pneumatika prati Mišlen i ulaže u razvoj biznisa, koji je podeljen među multinacionalnim proizvođačima.

Procena menadžmenta je da bi Tigar prodajom svog udela u Tigar tejersu, ali I fabrike I zemljišta dobio oko 2,6 milijarde dinara, što je skoro jednako knjigovodstvenoj vrednosti kapitala korporacije i nešto manje od tržišne kapitalizacije.

Da bi predlog UO bio prihvaćen, potrebno je da za njega glasa 75 odsto akcionara sa pravom glasa.

Država u Tigru ima 34 odsto vlasništva i podržaće takvu odluku, oko 37 odsto je udeo institucionalnih investitora, dok ostalih 29 odsto čine mali akcionari.

Beograd -- Zaposleni u Javnim komunalnim preduzećima traže da dobiju pravo na upis akcija pre privatizacije i procene kapitala preduzeća

 

Predsednik Sindikata zaposlenih u komunalno - stambenoj delatnosti Srbije Svetozar Ercegovac kazao je da blizu 51 hiljada zaposlenih i 50 hiljada penzionera JKP treba da budu izjednačeni sa zaposlenima u šest javnih preduzeća koja su obuhvaćena Zakonom o besplatnoj podeli akcija.

"Zaposleni i penzioneri JKP treba da imaju pravo da dobiju po 200 evra po godini radnog staža", kazao je on i naglasio da sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Srbije traži uključivanje JKP u Zakon o besplatnoj podeli akcija čime će se povećati masa sredstava u privatizacionom fondu, a od toga će korist imati svi građani Srbije.

On je kazao da je zaposlenima u javnim i komunalnim preduzećima priznato pravo upisa akcija tek u decembru 2007. godine, ali i uslovljeno donošenjem Strategije vlade o privatizaciji javnih i javno - komunalnih preduzeća koja još nije ni započeta.

"Kad bi u privatizaciju bili uključeni i veliki javni i komunalni sistemi, čiji je kapital mnogo veći od kapitala šest državnih preduzeća, svaki građanin dobio bi više novca od privatizacije", istakao je Ercegovac.

Ercegovac je dodao i da što pre treba da se donese strategija privatizacije JKP i da se njome jasno definiše koja od ukupno 600 preduzeća i po kom principu će se privatizovati.

"Stav sindikata je da je potrebna privatizacija JKP, ali ne po svaku cenu ", kazao je Ercegovac i upozorio da će sindikat svoja prava prvo tražiti preko institucionalnih sistema i rok za to je april, a onda će JKP u Srbiji stupiti u ozbiljne proteste.

Pravo na upis besplatnih akcija Elektroprivrede Srbije, Naftne industrije Srbije, Galenike, Jata, Telekoma i Aerodroma "Nikola Tesla" ima oko četiri miliona građana Srbije, a upis traje do 31. jula ove godine.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da će austrijski konzorcijum „A-tek“ izgubiti garanciju od 10 miliona dolara ukoliko u roku ne uplati kupoprodajnu cenu za kapital Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“. On je, međutim, izrazio uverenje da će austrijski konzorcijum učiniti sve da isplati dogovorenu sumu.

Iako je vlasnik „A-teka“ Mirko Kovač ranije objavio da će imati novac za zatvaranje finansijske konstrukcije, u austrijskim medijima su se pojavile spekulacije da njegova firma više nije tako moćna i da možda neće imati novac za RTB „Bor. Ministar Dinkić kaže da nema takvih informacija a nakon nedavnih dešavanja u Srbiji „A-tek“ je od austrijske ambasade u našoj zemlji zatražio mišljenje o sigurnosti nastavka svoje investicije. Trgovinski ataše u toj ambasadi Tijana Jočić rekla je da je ambasada Austrije savetovala da dođe u Srbiju i da nema razloga da zaustave poslovne planove.
- S naše stane, ubeđeni smo da će Atek nastaviti realizaciju projekta u Srbiji, rekla je Jočićeva.
„A-tek“ je odlaganje plaćanja tražio zbog zakasnelog odobravanja dela novca koji će finansirati iz bankarskih kredita, pa mu je odobren dodatni rok do 4. aprila, uz uslov da 150 miliona u gotovini uplati do 29. februara. Međutim, u bankarskim krugovima u Beogradu dobili smo uveravanja da ne treba sumnjati da će iza finansiranja „A-tekove“ kupovine RTB „Bor“ stati ne samo vodeće austrijske banke već i nemačke. Prema tim izvorima, na zatvaranju finansijske konstrukcije se radi, a pod organizacijom „Dojče banke“.