Drugi najveći svetski proizvođač piva SABMiler, otkupio je 94,7 odsto akcija Grolš pivare za 816 miliona evra.

 

Holandski Grolš (Grolsch) poznat je po premijum pilsner pivu i svojim zelenim bocama, koje su poznate još od 1897. godine. Ova akvizicija je SABMiler (SABMiller) učinila najvećim svetskim proizvođačem piva, prestigavši InBev i prebacivši Hajneken (Heineken) na treće mesto.

Ponuda od 48,25 evra bila je bezuslovna, a SABMiler je osigurao i prodaju ključnog akcionara, familije koja drži 37 odsto holandske pivare, još pre nego što su izneli ponudu. Zatim su se nadmetali za ostalih 57,7 odsto akcija koje su bile u vlasništvu drugih akcionara dok su ranije već imali vlasništvo 14,8 odsto akcija Grolša.

Ovo najnovije preuzimanje znak je konsolidacije tržišta piva u smeru da proizvođači traže načine za rezanje troškova na ulaznim cenama.

Takođe, SABMiler korporacija pod kojom se nalaze Miler lajt (Millet Lite), Kastle (Castle) i Peroni birs (beers), najavila je kako planiraju da Grolš brend prošire po Africiji i Južnoj Americi. Tokom prošlog meseca Karslberg (Carlsberg) i Hajneken (Heineken) su se složili o udruživanju snaga kako bi kupili konkurentski Skitiš i Njukastl (Scittish & Newcastle) za 7,8 milijardi funti.

Beograd -- Potpisan ugovor o prodaji RTB Bora austrijskom konzorcijumu "Atek-Briksleg". Vlada donela odluku na telefonskoj sednici.

 

Odluka da se zakaže telefonska sednica na kojoj bi se ministri izjasnili o prodaji RTB-a usledila je tek nakon upozorenja ministra ekonomije Mlađana Dinkića da će Srbija izgubiti veliku investiciju ako se do sutra Vlada ne izjasni o finalnom ugovoru o prodaji Bora.

Austrijski Atek pobedio je na tenderu za prodaju imovine RTB-a Bor i prenos eksploatacionih prava ponudivši 466 miliona dolara i investicije od 180 miliona dolara, koje su tokom pregovora povećane na 230 miliona dolara.

Najveći deo biće uložen u osavremenjivanje topionice, kako bi godišnje proizvodila 300 do 400 hiljada tona bakarnog koncentrata. U topionicu i rafinaciju će biti investiran 131 milion, u rudnik bakra Bor 67,5 miliona, a u rudnik bakra u Majdanpeku 31,5 miliona dolara. Kupac se obavezao da u roku od četiri godine u borskom kombinatu uvede ekološke standarde u skladu sa važećim u Srbiji. Njegova obaveza je i da u naredne tri godine ne otpusti nikog od 4.691 zaposlenih u RTB-u.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić je rekao da će pivatizacija RTB-a i modernizacija proizvodnje omogućiti siguran posao za pet hiljada radnika te firme. U Sindikatu RTB-a tvrde, međutim, da upravo radnici nisu obavešteni o detaljima koji se odnosi na socijalni program.

Predsednik sindikata "Nezavisnost" u Topionici i Rafineriji RTB Dragan Jankucić kaže da sindikati nisu uspeli da se dogovore sa austrijskom kompanijom "Atek" o visini otpremnine za radnike RTB. "Na snazi će biti samo obavezni socijalni program po kome je Atek dužan da u naredne tri godine zadrži na poslu više od četiri hiljade zaposlenih u RTB-u", objasnio je Jankucić.

Na konferenciji za novinare u Beogradu, povodom potpisivanja ugovora o prodaji imovine RTB-a i ustupanja eksploatacionih prava, rečeno je da je 25 miliona dolara od prodajne cene namenjeno za isplatu nagrada za 4.691 radnika tog kombinata .

Dinkić je rekao da nema ništa protiv toga, ako se sindikati saglase, da se od tog iznosa isplate i bivši radnici i penzioneri RTB-a.

Iako razume primedbe sindikata, ekonomski novinar Miša Brkić smatra da radnici nemaju razloga za nezadovoljstvo. "Posle svih peripetija oko prodaje RTB-a, kada je Kuprom odustao i napravio aferu, danas možemo da kažemo da smo dobro udali Bor. Atek se pokazao kao ozbiljna kompanija koja je već tokom pregovora sa Vladom insistirala da se jasno preciziraju svi detalji ugovora. Što se tiče cene, tender je održan, a to znači da smo dobili pravu cenu za Bor", kaže Brkić.

Kovačević:Prihvatljivi ugovoreni elementi za RTB 

Ugovorena cena za imovinu RTB Bor i i investicije je prihvatljiva, ocenio je stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević.

On je izjavio Tanjugu da nije neobično što nije ugovoren dodatni socijalni program, jer kupac i nema obavezu prihvatanja programa, s obzirom na to da on kupuje imovinu preduzeća, a ne kapital.

"Ne znam na koji način bi se socijalni program napravio, jer on ima smisla kada se kupuje kapital jednog preduzeća i kada se daju određene garancije u pogledu statusa zaposlenih", rekao je Kovačević, objašnjavajući da je u ovom slučaju kupac preuzeo imovinu od koje će organizovati samo svoje poslovanje.

Na pitanje da li je prihvatljivo povećanje obaveznih investicija sa 180 na 230 miliona dolara, Kovačević je odgovorio da on generalno nije pobornik "ideje da se kod privatizacije kao uslov uzima visina investiranja".

"Normalno bi bilo pustiti kupca da sam radi, kad postane vlasnik. Ne vidim zašto bi se određivalo koliko će on investirati, jer ako mu je opravdano da investira više on će uzeti nove kredite i to uraditi", objasnio je Kovačević.

On je naveo da je jedini pametniji potez koji je mogao da bude povučen bilo uređenje ekoloških propisa, kako bi se sad "tačno znalo šta će od prašine otići u vazduh, a od tečnosti u vodu".

Drakulić: Prihvatljiva ugovorena suma za investicije

Vlasnik kompanije "Ist point", koja je svojevremeno bila zainteresovana za kupovinu RTB Bor, Zoran Drakulić rekao je Tanjugu da su "ugovorena suma za kapital i investicije maksimum koji je mogao da bude postignut u pregovorima o prodaji" te kompanije.

"To je maksimum koji je mogao da se postigne u ovom trenutku. Ispod tih 230 miliona dolara i nije moglo da se ide. U svakom slučaju će morati da se uloži onoliko koliko se mora, jer mora da se uvede nova tehnologija", rekao je Drakulić.

On je dodao da iznos od blizu 700 miliona dolara za imovinu i investicije nije konačan, jer treba uračunati i izdvajanja za ekologiju i zaštitu životne sredine, podsetivši da će biti potrebno mnogo više sredstava od 50 miliona dolara koliko je za to predvidela Vlada Srbije.

"Prema našim procenama, troškovi za ekologiju u narednih šest do sedam godina kreću se oko 250 miliona dolara", naglasio je Drakulić. Prema njegovim rečima, to što nije ugovoren dodatni socijalni program ne predstavlja toliki problem, jer "će se verovatno naći neki kompromis".

Drakulić je naglasio da je spreman da sarađuje sa "Atekom" pošto rade u sličnoj branši.

"Mi smo spremni da trošimo sve količine koje oni proizvedu i sigurno ćemo se tim povodom sresti i razgovarati o tome", naveo je Drakulić, dodajući da je najlogičnije da se "roba" iz RTB-a zbog svih ušteda troškova prodaje "Ist pointu".

Atek dobio RTB na ponovljenom tenderu

Austrijski Atek proglašen je prvorangiranim ponuđačem na ponovljenom tenderu za privatizaciju RTB-a Bor, na koji je stigla još samo ponuda ruskog SMR-a, dela kompanije Bejzik element Olega Deripaske, koja je ponudila 370 miliona dolara, uz investicije od 414 miliona dolara.

Drugi tender za prodaju eksploatacionih prava i borskog kompleksa u kojem su rudnici bakra Bor i Majdanpek i Topionica i rafinacija bankra, raspisan je 31. avgusta sa početnom cenom od 340 miliona dolara i minimalnim investicijama od 180 miliona dolara.

Prvi tender je poništen u aprilu 2007. godine pošto rumunski Kuprom, koji je pobedio sa ponudom od 400 miliona dolara, ni u dodatnom roku nije uplatio ponuđenu cenu.

Pregovori sa austrijskom kompanijom "Atek" produženi su 8. januara za 30 dana, a taj rok ističe sutra. Po Zakonu o privatizaciji, rok za pregovore sa potencijalnim kupcem moguće je produžiti samo jednom.

Ljubljana -- Kompaniji Istrabenz danas je onemogućeno da proda nešto manje od deset posto deonica Merkatora.

 

 

Istrabenz, u obaveštenju na internet stranicama Ljubljanske berze, nije želeo da otkrije kome je planira da proda deonice na koje je stavljena zabrana od strane slovenačkoog Centralnog klirinško deponijsko društva (KDD).

Istrabenz je izdao zahtev za prenos deonica na osnovu već sklopljenih kupoprodajnih ugovora za dva svežnja deonica Merkatora u paketima od 331 i 42 hiljade deonica, ali je kasnije obavešten da raspolaganje deonicama nije dozvoljeno.

Do objave tog obaveštenja u Istrabenzu nisu imali nikakve informacije o zabrani raspolaganja deonica Merkatora. Oni tvrde i da im je onemogućavanjem prenosa deonica na kupca okrnjen kredibilitet u odnosu prema poslovnim partnerima, sa kojima su sklopljeni ugovori.

Istrabenz saopštava ida mu je time prouzrokovana šteta i da će iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva kako bi u što kraćem roku ispunio obaveze iz ugovora.

1. Poštovana gospodo, interesuje me da li imam pravo na besplatne akcije, s obzirom na to da sam 26. 6. 2006. godine dobila obaveštenje od „Makler investa“ d.o.o. da su mi na osnovu raspodele dobiti „Globus osiguranja“ pripale dve akcije.
Sanja Novaković, Novi Sad
- Imate pravo jer ste ove akcije stekli po drugom osnovu, ne po osnovu besplatne podele akcija građanima.
2. Poštovani, kako je planirana prijava za ljude u inostranstvu? Kao što i sami znate, naša predstavništva se ne nalaze na svakom ćošku, pa bi zbog nepotpunih informacija ili nedostatka dokumenta trebalo skoknuti do kuće i po nekoliko hiljada kilometara.
pozdrav iz Omana
- Za ove građane je predviđeno da se mogu prijaviti u najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu RS. Sve informacije se mogu dobiti preko interneta na adresama Agencije za privatizaciju www.priv.yu i Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja www.merr.sr.gov.yu.
3. Kome je potreban dokaz o prebivalištu kada se u javnom pozivu (za zaposlene u javnim preduzećima) nigde ne spominje kao deo dokumentacije za prijavljivanje? Ivan
- U članu 25 Zakona o pravu na akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, stoji pored uslova za zaposlene i bivše zaposlene da su na dan 30. 6. 2007. godine imali prebivalište na teritoriji Republike Srbije, što se dokazuje ličnom kartom.
4. Moja majka je radni vek provela u „Elektrovojvodini“, firmi u sastavu EPS-a, i 2005. godine je sporazumno prekinula radni odnos i postala korisnik porodične penzije od mog pokojnog oca koji je takođe bio radnik iste firme?
Milica Krsmanović,
Novi Sad
- Vaša majka ima pravo na besplatne akcije kao bivši zaposleni EPS-a, odnosno penzioner EPS-a. Potvrdu o navršenom stažu izdaje joj Fond PIO, jer je ona u penziji. Radnu knjižicu treba da iskopira i da overi ili u Fondu PIO ili u opštini ili u sudu.
4. Da li imam pravo na besplatne akcije javnih preduzeća, s obzirom na to da je izvršena moja registracija u agenciji za privatizaciju, a do danas, napominjem, nisam dobio nikakav dokaz o vlasništvu istih.
- Nemate pravo kao građanin na besplatne akcije, jer ste to pravo ostvarili kao zaposleni po ranije važećem zakonu (nezavisno od činjenice da vaše stečeno pravo još uvek nije registrovano u Centralnom registru, s obzirom na to da je postupak evidentiranja stečenog prava u postupku pred Agencijom za privatizaciju).
5. Do 1999. godine sam radio u DP gde sam i dobio akcije. Od 1. 1. 2000. godine radim u javnom preduzeću. Da li mi pripadaju akcije po osnovu rada u javnom preduzeću? Do kog datuma se računa staž ostvaren u JP?
- Iz pitanja se ne vidi da li je lice zaposleno u nekom od šest velikih preduzeća koja su navedena u zakonu koji reguliše podelu besplatnih akcija. Ako je odgovor na to pitanje pozitivan i ako je lice ostvarilo pravo na akcije bez naknade u DP po osnovu Zakona o privatizaciji, ono ima pravo da upiše akcije po osnovu radnog staža provedenog u konkretnom JP.
6. Deset godina radio sam u društvenoj firmi koja je pre godinu dana postala AD i gde sam dobio 23 od 54 akcije, koliko mi je pripadalo za puni iznos staža. Potom sam 10 godina radio kao predavač na Višoj tehničkoj školi, a sada već devet godina radim u EPS-u. Imam li ja pravo na neku vrstu akcija? Ako ne na besplatne, šta je sa akcijama koje pripadaju zaposlenima u EPS-u?
Zoran KneŽević, Vranje
- S obzirom na to da ste svoje pravo na besplatne akcije kao zaposleni samo delimično ostvarili za godine radnog staža u privatizovanom DP pre godinu dana po Zakonu o privatizaciji, imate pravo na besplatne akcije EPS-a za godine radnog staža tamo ostvarene.
7. Pre dva dana sam dobio nezvaničnu informaciju da je za radnike i bivše zaposlene u javnim firmama prijavljivanje za akcije do 31. marta. 2008. i da je to objavljeno u „Službenom glasniku RS“. Pošto sam ja penzioner „Jugopetrola“, a nalazim se u inostranstvu, turistički, i vraćam se upravo 31. marta 2008. godine, molim vas da mi odgovorite da li je to tačno da bih mogao promeniti datum povratka?
Ranko Mandić
- To je tačno. Treba da pomerite datum povratka da biste stigli da se prijavite za besplatne akcije u vašem preduzeću. Kada budete planirali datum povratka, vodite računa o potrebnom vremenu za pribavljanje dokumenata koji su vam potrebni za prijavu. Lična karta, fotokopija lične karte, uverenje o državljanstvu (ne starije od šest meseci), fotokopija radne knjižice overena od strane Fonda PIO (ili opštine ili suda) i potvrda o ostvarenim godinama staža u preduzeću i njegovim pravnim prethodnicima koju u vašem slučaju (penzioner) izdaje Fond PIO.
8. Posedujem dve akcije u Železničkoj zadruzi, koja je još u stečaju. Radnik sam „Jat Airwaysa“. Da li imam pravo na akcije po osnovu rada u javnom preduzeću „Jat Airways“?
Miloš Erceg
- S obzirom na to da niste naveli po kom osnovu ste stekli dve akcije u Železničkoj zadruzi (nasleđivanjem, kupovinom sa popustom ili bez njega, ulaganjem kao osnivač...), nismo u mogućnosti da vam precizno odgovorimo na postavljeno pitanje. Ukoliko stečene akcije nisu bile besplatne, imate pravo kao zaposleni da se prijavite za sticanje besplatnih akcija u „Jatu“.
11. Moj otac (preminuo prošle godine) je bio penzioner „Jata“ i majka je sada korisnik njegove penzije. Da li ona ima pravo na akcije „Jata“? Nadam se da ćete mi vi odgovoriti pošto od „Jata“ nisam dobila nikakav odgovor. Ljiljana Marković
- Vaša majka nije ostvarila radni staž u „Jatu“, te nema pravo na besplatne akcije kao zaposleni u „Jatu“, već samo kao građanin može ostvariti pravo na besplatne akcije svih šest preduzeća ukoliko ispunjava zakonom propisane uslove.
12. Pitanje 1: ako osoba ima pet godina staža u PTT-u, da li je bolje da upiše akcije kao građanin da bi dobila akcije svih šest preduzeća ili da upiše akcije kao zaposleni gde se upisuju samo akcije „Telekoma“?
- Pravo se može ostvariti samo po jednom osnovu, po ličnom izboru.
Pitanje 2: ako osoba ima pet godina staža u PTT-u i odluči se da upiše besplatne akcije kao građanin, da li posle gubi pravo na povoljniju kupovinu akcija svog preduzeća koje bi trebalo da ostvare svi zaposleni i bivši zaposleni?
Dragana Perović
- Pravo na besplatne akcije se može ostvariti samo po jednom osnovu, po ličnom izboru. Ostvarivanje prava na besplatne akcije nema uticaja na kupovinu akcija. Napominjemo da za sada ne postoji predviđeno pravo zaposlenih i bivših zaposlenih na „povoljniju“ kupovinu akcija svog preduzeća.
13. Primam porodičnu penziju, a u avgustu 2008. stičem pravo na svoju starosnu penziju. Interesuje me gde mogu da overim fotokopiju svoje radne knjižice i gde dobijam potvrdu o radnom stažu?
Dragoslav Đorđević
- Fotokopiju vaše radne knjižice možete overiti u svom preduzeću, opštini ili sudu. Potvrdu o radnom stažu možete dobiti u svom preduzeću, s obzirom na to da još uvek niste stekli pravo na starosnu penziju.
14. Da li penzioner, koji je već dobio u 2007. godini prema Zakonu o privatizaciji besplatne akcije preduzeća u kojem je radio određen broj godina, ima pravo za preostale godine radnog staža i na besplatne akcije EPS-a u kojem je, takođe, radio do penzionisanja?
- Da, ovaj penzioner ima pravo na besplatne akcije EPS-a za godine radnog staža koje je ostvario u EPS-u.
15. Radio sam u „Jugopetrolu“ osam godina i osam meseci. Posle toga sam radio u preduzeću gde sam dobio četiri besplatne akcije. Da li imam pravo na dodelu besplatnih akcija na osnovu provedenog rada u „Jugopetrolu“ u vrednosti od 200 evra po provedenoj godini?
Svetomir Stojković, 11431 Kolari
- Ukoliko ste stekli četiri besplatne akcije u preduzeću koje je privatizovano po Zakonu o svojinskoj transformaciji (od 1998. do 2001. godine), nemate pravo na besplatne akcije NIS-a, a ukoliko ste ove besplatne akcije stekli u preduzeću koje je privatizovano po Zakonu o privatizaciji (od 2001. do danas), imate pravo na besplatne akcije NIS-a za godine radnog staža u ovom subjektu privatizacije (osam godina).
16. Ako je fizičko lice upisalo besplatne akcije u prethodnom periodu, da li ima pravo da potražuje najavljenih 200 evra po godini staža ukoliko se njegovo preduzeće bude privatizovalo do 31. 12. 2010? Preduzeće nije jedno od šest navedenih u zakonu: NIS, „Telekom“, EPS, „Jat“, Aerodrom „Nikola Tesla“ i „Galenika“.
- Ukoliko ste stekli besplatne akcije u preduzeću koje je privatizovano po Zakonu o svojinskoj transformaciji (od 1998. do 2001. godine), nemate pravo na besplatne akcije, a ukoliko ste te besplatne akcije stekli u preduzeću koje je privatizovano po Zakonu o privatizaciji (od 2001 do danas), imate pravo na besplatne akcije za godine radnog staža u subjektu privatizacije.
17. Molim vas za savet gde i kada da se prijavim za besplatne akcije. Radio sam 18 godina u EPS-u Priština, nisam dobio nikakve akcije, kao i 16 godina u „Invest importu“ Beograd - dobio sam dve
besplatne akcije. Državljanin sam Srbije, penzioner sam i živim kod sinova u Berlinu (Nemačka). Gde i kada da se prijavim za besplatne akcije?
Pozdrav, S. Rajević
- S obzirom na to da ste stekli akcije bez naknade u postupku privatizacije preduzeća „Invest import“ iz Beograda, koje je privatizovano po Zakonu o svojinskoj transformaciji, nemate pravo na besplatne akcije EPS-a, kao ni na besplatne akcije građana. Međutim, u toku je razmatranje mogućnosti za izmene zakona kojima bi se omogućilo da oni građani koji su u prethodnom periodu dobili akcije preduzeća koje praktično nisu imale nikakvu vrednost steknu pravo da takve akcije prenesu na Republiku Srbiju, u zamenu za ove besplatne akcije.
18. Od 1990. do 2005. godine radila sam u JP PTT saobraćaja Srbija gde mi je ukupan radni staž punih 14 godina. Želela bih da se prijavim za besplatne akcija „Telekoma“, a moja dilema je sledeća: ko mi overava fotokopiju radne knjižice - sadašnji poslodavac ili JP PTT? Danica Midović
- Fotokopiju vaše radne knjižice možete overiti u JP PTT, u sudu ili u opštini. Potvrdu o ostvarenom radnom stažu možete dobiti u preduzeću u kome ste radili (PTT), a informaciju na kom mestu se nalazi vaš lični kadrovski dosije potrebno je tražiti od kadrovske službe PTT-a (najverovatnije u organizacionoj jedinici u kojoj ste poslednje radili).

Beogradska berza polako uplovljava u mirnije vode posle bure

 

 

Beograd - Pad cena hartija od vrednosti obeležio je i jučerašnje trgovanje na Beogradskoj berzi. Doduše, taj negativni trend polako slabi na šta ukazuju i vrednosti indeksa, čiji se minus sada kreće u rasponu od 2,84 odsto - indeks SRX, preko 1,34 odsto - BELEX15, do 0,62 odsto - indeks BELEXLINE. Međutim, broj emisija akcija sa padom cene (njih 48) i dalje preovladava u odnosu na one kojima cena raste (njih 17), dok je sa nepromenjenom cenom bilo 56 emisija. Najveći gubitak pretrpeli su akcionari fabrike kože Ruma iz Rume (11,11 odsto), zatim Metalca iz Gornjeg Milanovca (7,87 odsto) i vranjskog Alfa Plama (5,07 odsto). Rastom većim od 4,51 odsto mogu se pohvaliti akcije beogradske Informatike, kojima je trgovano za 2,2 miliona dinara.
Promet na berzi premašio je juče 405,2 miliona dinara a ostvaren je kroz 584 transakcije. Pojedinačno, najveći promet zabeležen je kroz trgovanje akcijama AIK banke iz Niša - 93 miliona dinara. Investitori su veću pažnju poklonili i vlasničkim papirima Projektomontaže u čije su akcije uložili 67,3 miliona dinara, dok su na akcije Sojaproteina potrošili 64,5 miliona dinara. Inače, to preduzeće je objavilo poziv za upis novih 650.000 akcija VIII emisije, u ukupnoj vrednosti od 463,6 miliona dinara. Akcionari Sojaproteina moći će da upišu akcije po povlašćenoj ceni od 3.100 dinara, dok će ostali zainteresovani to moći da učine po ceni od 3.445 dinara. Treba pomenuti i akcije preduzeća Budućnost iz Novog Sada kojima je ostvaren promet od 15,8 miliona dinara dok je vrednost trgovanja akcijama Privredne banke Beograd premašila 9,6 miliona dinara.
Za obveznicama Republike Srbije vladalo je znatno veće interesovanje nego prethodnih dana, te je njihov promet premašio 1,3 miliona evra. Ovaj iznos je uglavnom utrošen na serije A2015K (700.000 evra), A2011K (300.000 evra) i A2013K (211.189 evra). Beogradska berza donela je i dva Rešenja o isključenju hartija sa organizovanog tržišta, pa se više neće trgovati akcijama preduzeća Belfrut iz Bele Crkve i Novog Doma iz Banje Koviljače.