Do promene je došlo zbog povećane političke nestabilnosti uzrokovane padom Vlade, navodi se u izveštaju kompanije S&P i dodaje da su dugoročni BB- i kratkoročni B kreditni rejtinzi Srbije potvrđeni.

U izveštaju se navodi i da bi politički problemi mogli da dovedu do „prekomerno ekspanzivnog fiskalnog pristupa”, slično kao i uoči parlamentarnih izbora u 2007. godini.

Pored toga, S&P predviđa da će politički rizici naglasiti i druge probleme koje Srbija ima. Budžetski deficit bi tako mogao da dostigne 14 odsto BDP-a u ovoj godini, uz odlaganje privatizacije i pad očekivanja investitora.

Takođe, i iznos stranih direktnih investicija bi ponovo mogao da bude „razočaravajući”, piše u izveštaju Standard & Pura. To bi moglo da dovede do povećanog zaduživanja u inostranstvu, pada deviznih rezervi i značajnog usporavanja ekonomije, uprkos ekonomskom rastu u 2007. od preko sedam procenata BDP-a.

Negativna očekivanja dolaze zbog mogućnosti da bi nova vlada mogla da prekine sa trenutnom politikom približavanja članstvu u Evropskoj uniji. Takva vlada, koja bi zaustavila ekonomske reforme i stopirala ekonomsku i političku korist od članstva u EU, bi vodila ka obaranju rejtinga Srbije, budžetskim problemima i zaostajanju u ekonomskim reformama.

S&P navodi da bi politička polarizacija mogla da dovede na vlast i koaliciju koja bi nastavila sa ubrzanim reformama. Ukoliko bi bio nastavljen napredak u ekonomskim reformama, privatizaciji i restrukturiranju, kao i približavanju Uniji mogao bi i kreditni rejting Srbije da bude vraćen na „stabilan”, zaključuje se u izveštaju kompanije Standard i Purs.

 

 

U BiH se izvoze brendovi "vinston" i "monte karlo", rekao je direktor JTI Senta Tamer Tecirlioglu i dodao da su uspeh ovih proizvoda i uspešna proizvodnja u Senti otvorili novo tržište i šansu za razvoj JTI-a.

JTI je od početka godine izvezla oko 30 miliona cigareta, a u planu je da tokom 2008. godine, u zavisnosti od poslovnih rezultata u BiH, bude izvezeno ukupno 200 miliona cigareta. Učešće JTI-a na tržištu cigareta u BiH trenutno iznosi oko 10 odsto.

Direktor JTI je ocenio da izvoz u BiH vidi kao uspešan početak izvoza na teritoriju celog Zapadnog Balkana, jer je cilj senćanske kompanije da postane JTI proizvodni centar za Zapadni Balkan.

Tamer Tecirlioglu je rekao da je JTI Senta počela da uvodi sistem menadžmenta, koji se primenjuje u mnogim japanskim kompanijama, a predstavlja stalni napredak.

Direktor JTI Senta je rekao da je to prva kompanija u Srbiji koja je uvela taj menadžment i dodao da bi mu bilo drago da to znanje podele sa ostalim preduzećima u Srbiji.

Beograd -- Nije sigurno šta će sa gasnim aranžmanom sa Rusijom biti u vremenu koje sledi, kaže Zorana Mihajlović-Milanović.

 

 

Stručnjak za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović rekla je da bi, odmah po formiranju, nova Vlada Srbije morala da se izjasni prihvata li Sporazum o saradnji Srbije i Rusije u oblasti gasne i naftne privrede.

Ona je rekla da, bez obzira što zvaničnici pričaju da će sporazum biti ratifikovan u parlamentu, postoji bojazan s obzirom da su u proteklom periodu određeni delovi sporazuma bili osporavani.

"Nova vlada će morati da kaže da li prihvata takav sporazum i šalje ga u skupštinu na ratifikaciju ili će, možda, želeti da ga dogradi ili čak i odbije", rekla je ona, inače bivši savetnik za energetiku potpredsednika Vlade Srbije.

Prema njenim rečima, trebalo bi imati u vidu da je za Srbiju taj gasovod strateško pitanje jer je vrlo važno hoćemo li imati drugi dotok gasa ili ćemo ostati na jednom, pa će nam cela idustrija, privreda i domaćinstva imati problem za nekoliko godina.

Podsetivši na ekološki incident koji se pre nekoliko dana dogodio u Pančevu, ona je navela da ne postoji šansa da građani tog grada ikada imaju čistiji vazduh ukoliko NIS ne bude modernizovan ugradnjom novih ekoloških postrojenja u rafinerijama. "Suština je da se mora brzo reagovati. Devet godina smo praktično izgubili u nekoj priči - treba nam, hoćemo... nove vlade, novi izbori... a suštinski nismo ništa učinili", kaže ona.

Gasnim aranžmanom sa Rusijom predviđeno je da se do 25. maja formira zajedničko preduzeće, najviše 18 meseci posle toga trebalo bi uraditi studiju izvodljivosti, a najkasnije za 24 meseca trebalo bi da počne gradnja gasovoda kroz Srbiju.

Ona smatra da neće biti veliki problem ukoliko zbog izbora i formiranja nove vlade rokovi budu produženi za mesec ili dva, ali imajući prethodno iskustvo kada je vlada formirana u poslednjem trenutku, postoji bojazan da bude i mnogo većih pomeranja. Ona je ukazala i na to da se tačno zna koji su problemi srpskog energetskog sektora i da oni koji budu izabrani posle ovih izbora treba da nastave gde su stali njihovi prethodnici.

 

 

Članovi delegacija kineske automobilske industrije FAW sastali su se danas sa ministrom ekonomije i regionalnog razvoja Mlađanom Dinkićem u Beogradu, kojem su preneli zainteresovanost da Srbija postane strateška tačka razvoja te kompanije u Jugoistočnoj Evropi.

Oni su srpskog ministra obevestili da su veoma zadovoljni jučerašnjom posetom kragujevačkoj fabrici automobila Zastava, posebno linijom „Zastava 10”, kao i visokom stručnošću radnika, navodi se u saopštenju resornog Ministarstva posle sastanka.

Ministar Dinkić je potencijalnim kineskim investitorima objasnio kakve pogodnosti Srbija pruža stranim ulagačima i istakao da je razvoj automobilske industrije jedan od prioriteta industrijskog razvoja zemlje.

On je predstavnike FAW-a obavestio da će Ministrastvo ekonomije predložiti da se industrijska zona u Kragujevcu proglasi za zonu od nacionalnog značaja, što između ostalog podrazumeva status slobodne carisnke zone, odnosno mogućnost oslobađanja od carine i PDV-a na uvoz repromaterijala za proizvodnju u toj zoni.

Delegacija FAW-a zainteresovana je za učešće u privatizaciji i FAP-a iz Priboja, a tu fabriku kamiona obićiće sutra.

FAW је vodeća kompanija u oblasti auto industrije u Kini, a proizvodi automobile, kamione, autobuse i specijalna namenska vozila. U prošloj godini ostvarila je ukupan prihod od 22 milijarde dolara.

Kompanija u 2008. planira proizvodnju 1,8 miliona vozila, što je za 22 odsto više nego u prošloj. Zapošljava 130.000 radnika u šest fabrika širom Kine, a prošle godine je počeo izgradnju fabrike u Meksiku, koja će proizvoditi 100.000 vozila godišnje.

Proizvodnja novog modela u "Zastavi"

Kako se nezvanično saznaje, FAW planira da svoj novi automobil „hepi“ prodaje na evropskom tržištu, po ceni od 4.000 evra, pišu „Večernje novosti“.

Ukoliko bi bio postignut dogovor sa Zastavom, taj model bi se mogao proizvoditi u Kragujevcu.

Kineska delegacija je Zoranu Radojeviću, generalnom direktoru Grupe "Zastava vozila", poklonila maketu svog novog automobila, koji se trenutno ispituje u Italiji.

 

Memorandum o poslovnoj saradnji predviđa promociju Ikarbusovih proizvoda u islamskom svetu kroz organizovanu marketinšku mrežu Halala.

Predstavnik Ikarbusa Dragan Kljajević kaže da je u planu da ta firma uđe i u proizvodnju prvog autobusa u svetu koji će biti sertifikovan za muslimanske hodočasnike u Saudijskoj Arabiji, a Islamska zajednica u Beogradu i Halal prikupljaju zahteve potencijalnih kupaca, da bi to moglo da se realizuje.

Taj model će morati da ispuni zahteve kao što su posebni delovi za muškarce i za žene, posebna vrsta muzike i snabdevanje vodom na odgovarajući način.

Pored uspostavljaja prijateljskih odnosa, sporazum predviđa uzajamnu stručnu i kulturološku obuku kadrova, uspostavljanje i održavanje veza sa islamskim svetom, stručno konsultovanje na ispitivanju pojedinih tržišta islamskog sveta i zajedničko učešće na svetskim sajmovima i seminarima Halala.

Direktor Ikarbusa Srećko Nijemčević je, nakon potpisivanja sporazuma, izrazio očekivanje da će se toj fabrici otvoriti nove mogućnosti za plasman autobusa na tržište islamskih zemalja. Ikarbus za 2008. ima ugovoren izvoz 350 autobusa u vrednosti od 27 miliona evra u Dubai.

U ime Halala sporazum je potpisao direktor Mustafa Jusufspahić, koji je istakao da je „halal tržište“ najbrže rastuće tržište u svetu koje je 2005. godine imalo ukupni promet od 550 milijardi dolara.

"Halal" kvalitet podrazumeva skup primenjenih postupaka u procesu proizvodnje, kao i ukupne karakteristike proizvoda koje su u skladu sa islamskim propisima i čine proizvod ili uslugu prihvatljivim za korišćenje muslimanima.

Taj status je utemeljen na šerijatskim principima, a potvrđuje se isticanjem oznake "halal". Utvrđivanje i dokazivanje "halal" statusa procesa i proizvoda mogu obaviti isključivo kompetentne i osposobljene Agencije ovlašćene od Islamske zajednice.

 

Sva sredstva plaćanja i instrumenti obezbeđenja su i dalje na snazi do svog isteka, nakon čega će banka izdati nove sa imenom KBC Banka, navodi se u saopštenju.

KBC Banka ima razgranatu poslovnu mrežu koju čine 43 poslovnice na teritoriji cele Srbije. Do kraja godine je u planu otvaranje 25 poslovnih jedinica sa posebnim fokusom na Beograd. KBC nudi svojim klijentima raznovrstnu paletu proizvoda za stanovništvo i korporativne klijente.

KBC grupa je jedan od vodećih evropskih finansijskih koncerna. Bankarsko-osiguravajuća grupa koja kroz mnogobrojne prodajne kanale pruža usluge stanovništvu i korporativnim klijentima, uglavnom malim i srednjim preduzećima. Vlasnik A banke Grupa KBC postala je u junu 2007. godine, kada je preuzela svih 107.824 akcija te beogradske banke za 96,5 miliona evra.

KBC zauzima vodeću poziciju na svoja dva domaća tržišta u Belgiji i centralnoj i istočnoj Evropi i izvan toga (Češka republika, Mađarska, Poljska, Slovačka, Slovenija, Bugarska, Rumunija i Rusija). KBC takođe ima široku mrežu u oblasti ličnog bankarstva (u osam zapadnoevropskih zemalja).

Beograd -- Belgijska kompanija "Immo Industry Group" (IIG) gradi industrijski park na površini od 11 hektara u blizini Stare Pazove.

IIG, koji se bavi industrijskim nekretninama, je 2006. otvorila predstavništvo u Srbiji
Dolaskom sve većeg broja stranih investicija u Srbiju javila se potreba za postojanjem kompanija koji se bave industrijskim nekretninama, a jedna njih je belgijska IIG, vodeća evropska kompanija u oblasti industrijskih nekretnina prilagođenih potrebama klijenata, navodi se u saopštenju te kompanije.

U saopštenju se dodaje da ukoliko neka kompanija odluči da investira u Srbiju, a da pri tom nema unapred odredjenu lokaciju na kojoj bi stacionirala svoj proizvodni pogon, najisplativije rešenje jeste angažovanje kompanije kao što je IIG, koja ceo proces opremanja lokacije i dovodjenja infrastrukture obezbedjuje u skladu sa potrebama klijenta.

Pored infrastrukturnog opremanja zemljišta, IIG preuzima odgovornost za sve korake - od ideje do projektovanja i upravljanja projektom, finansira i gradi objekte, vodeći računa o karakteristikama proizvodjaca i optimizaciji troškova.

Kompanija IIG, koja se bavi industrijskim nekretninama, je 2006. godine otvorila predstavništvo u Srbiji, u kojoj celokupnim poslovanjem rukovodi deset menadžera.

Ta kompanija navodi da je u 2007. godini više nego udvostručila rast poslovanja u odnosu na 2006. godinu, a u 2008. godini planira još veći rast i širenje u Centralnoj i Istočnoj Evropi, Rusiji i Zajednici Nezavisnih Država (ZND), odnosno, otvaranje još deset lokalnih ispostava u Rusiji, Azerbejdžanu, Belorusiji, Kazahstanu, Litvaniji i Turskoj.

U saopštenju Agencije za privatizaciju navodi se da je tender za kompanije Zorka holding, Zorka obojena metalurgija i Zorka mineralna đubriva proglašen neuspešnim, jer britanska firma MDIL ne ispunjava uslove propisane Zakonom o privatizaciji.

Član 12 Zakona, na koji se pozvala Agencija u saopštenju, propisuje da kupac ne može biti firma koja prema preduzeću koje se prodaje ima dugove na dan podnošenja ponude i osnivač preduzeća koje ima dugove.

Pravo na učešće u privatizaciji za period od šest meseci gubi drugoplasirani učesnik na aukcijama odbije da potpiše zapisnik ili prvoplasirani učesnik na aukciji koji ne uplati u predviđenom roku.

Prema izvorima bliskim tenderskoj komisiji, jedini ponuđač britanska firma MDIL povezana je sa britansko-indijskim kocernom Binani, koji je ostavio 240 miliona dinara dugova u fabrici Zorka obojena metalurgija, nakon dvogodišnjeg zakupa.

Zakup tog koncerna istekao je u martu 2006. godine, a Binani je uložio ukupno 160 miliona dinara.

Prvi tender za privatizaciju Zorka holdinga, Zorka obojene metalurgije i Zorka veštačkih đubriva poništen je u aprilu 2007. godine, a MDIL je je učestvovao i na tom tenderu.

Prema izvorima bliskim Tenderskoj komisiji, tender za ta tri preduzeća biće ponovljen nakon konsolidovanja bilansa.

Vlasnici Luke Beograd jesu Milan Beko sa jednom polovinom, dok je druga polovina podeljena na jednake delove između ćerke i sina Miroslava Miškovića - Ivane Mišković-Karić i Marka Miškovića - i potpredsednice „Delte“ Ivane Veselinović.

Do tog vlasništva, odnosno poseda Luke Beograd, koja ima 220 hektara zemljišta u centralnog zoni Beograda, stigli su tako što su im državne institucije omogućile posao, oštetivši na taj način i državu i poreske obveznike ove zemlje - saopštio je juče Savet za borbu protiv korupcije.
U opsežnom izveštaju Saveta, predstavljenom juče novinarima u zgradi Vlade Srbije, navodi se da je kupovina obavljena u jesen 2005. godine preko instant firme „Vorldfin“, registrovane u Luksemburgu, pa onda sa dve bočne, takođe instant firme, a tako što su prikriveni podaci i o revalorizovanoj knjigovodstvenoj vrednosti Luke i o prenameni tog zemljišta u stambeno poslovnu četvrt.
Predsednik Saveta Verica Barać je upozorila da ukoliko se realizuju planovi oko izgradnje poslovnog i stambenog prostora - država ostavi to zemljište vlasnicima preduzeća Luka Beograd, da će se profit vlasnika meriti milijardama, a gubitak države i poreskih obveznika takođe tom sumom. Građani će kroz porez da finansiraju gradnju nove Luke, a ovi ubiraju profit od biznisa sa nekretninama. Cena po kojoj su dobili „Luku Beograd“ je, inače, oko 40 miliona evra.
Vlada, ukazala je Barać, mora da ima u vidu političke posledice koncentracije vlasništva koje se obavljaju na način kao što je to urađeno u Luci Beograd i „C-marketu“.
- Obe koncentracije su obavljene putem firmi koje su registrovane u inostranstvu, čak i na istoj adresi i sa istim učesnicima: Milanom Bekom i Miroslavom Miškovićem. U slučaju „C-marketa“ utvrđeno je da kapital potiče sa Kipra, za Luku Beograd poreklo se ne navodi, ali budući da su oba ova biznismena zauzimala visoka mesta u hijerarhiji režima Slobodana Miloševića , obaveza svih institucija, a prevashodno Vlade Srbije, jeste da u saradnji sa međunarodnim institucijama ispita koji su tokovi tog kapitala iznetog na Kipar u godinama tog režima - navela je Baraćeva.
Prof. dr Milić Milovanović je saopštio da slučaj Luke odslikava primer zarobljene države - državne institucije su u funkciji tajkuna.
- Firma „Vorldfin“, preko koje su obavili kupovinu, imala je kapital od 31.000 evra, a kupili su preduzeće za 40 miliona evra. Takva transakcija bi svugde u svetu izazvala sumnju na pranje para - ukazao je prof. dr Milovanović.

UPR:SRBIJA-ÐUBRIVA-PROIZVODNJA Prošle godine proizvedeno 600.000 tona mineralnih đubriva BEOGRAD, 12. marta (Tanjug) - Srbija je prošle godine proizvela više od 600.000 tona svih vrsta mineralnih đubriva, a za potrebe jesenje i prolećne setve svake godine se potroši 1,5 miliona tona đubriva, rečeno je danas na sastanku Udruženja za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku i industriju nemetala u Privrednoj komori Srbije. Stanje u proizvodnji mineralnih đubriva nije sjajno ali se polakao popravlja, ocenio je sekretar tog udruženja Vekoslav Šošević i dodao će najavljena poskupljenja energenata dodatno poskupeti tu vrstu proizvodnje, pa će se Srbija ove godine suočiti sa većim uvozom jer će đubrivo iz uvoza biti jeftinije. (Kraj)

 

 

Reč je o novom načinu kreditiranja agrara čiju suštinu predstavlja subvencionisanje kamata na kratkoročne pozajmice koje će poslovne banke odobravati poljoprivrednicima, rekao je predstavnik za odnose sa javnošću tog ministarstva Dušan Katić.

Dosadašnji sistem kreditiranja poljoprivrednika, primenjivan od 2004. godine, zasnivao se na korišćenju budžetskih sredstava za pokrivanje osnovice kredita.

Ministarstvo poljoprivrede će poslovnim bankama plaćati kamatu za korisnike kratkoročnih kredita u iznosu od 10 odsto na godišnjem nivou, dok su banke obavezne da farmerima ponude kamatnu stopu ne veću 15 odsto.

Na taj način efektivna kamatna stopa za poljoprivrednike neće prelaziti pet odsto na godišnjem nivou, a maksimalni iznos sredstava po korisniku biće pola miliona dinara, dvostruko više nego lane.

Za subvencionisanje kamata za kratkoročne kredite, koji će biti dostupni bez devizne klauzule, država je izdvojila 1,8 milijardi dinara.

Novim načinom kreditiranja kreditni potencijal je deset puta veći nego 2007. godine, dok su uslovi za dobijanje kredita mnogo liberalniji, jer nisu uslovljeni isplatom prethodnih kredita, već procenom banke.

Potpisivanje ugovora za subvencionisanje dugoročnih kredita poljoprivrednicima u ukupnom iznosu od milijardu dinara, planirano je nakon 31. marta, kada ističe rok za registraciju i preregistraciju poljoprivrednih gazdinstava.

 

Više od pola srpske trgovinske razmene obavi se za zemljama Evropske unije. Prema podacima iz Privredne komore Srbije, prošle godine naš ukupni izvoz u 27 zemalja EU iznosi 4,935 milijardi dolara, što čini 55 odsto ukupnog izvoza. Uvoz je dvostruko viši. Dostigao je sumu od 10,106 milijardi dolara, što čini 55,1 odsto ukupnog prošlogodišnjeg srpskog izvoza. Preračunato u evre, prema podacima Biroa za saradnju sa Evropskom unijom PKS-a, izvoz iznosi 3,7 milijardi, dok je uvoz prošle godine bio 7,4 milijarde evra.

Kako navodi Goran Nikolić iz Centra za naučnoistraživački rad PKS-a, obe cifre su znatno porasle u odnosu na 2006. godinu.

– Izvoz je skočio 33,7 odsto, a uvoz 40,8 procenata. Vidi se da je reč o vrlo značajnom tržištu za Srbiju. Tačnije, najznačajnijem. Jer, kada se izuzme trgovina sa zemljama iz komšiluka, sa neevropskim zemljama, kao što su Rusija i Amerika i još neka tržišta, naša razmena je manja od 10 odsto. Tako, primera radi, razmena sa Rusijom iznosi 5,11 odsto, sa Amerikom čak manje od jednog procenta – navodi Nikolić.

To znači da je trgovina sa ujedinjenom Evropom čak 11 puta veća nego razmena sa Ruskom Federacijom. Kako navodi naš sagovornik, saradnja sa EU važna je i zbog kredita, ali i zbog priliva stranih direktnih investicija.

Kada se zaviri u strukturu ovih podataka, vidi se da su najveći srpski izvoznici ujedno i najveći uvoznici robe iz Evropske unije. Tako se, primera radi, smederevski „Ju-Es stil” nalazi na prvom mestu na obe tabele srpske spoljnotrgovinske razmene. Zavisni od uvoza su i veliki izvoznici, kao što je „Valjaonica bakra Sevojno”, „Vali”, „Loher elektro”.

Posmatrano po robnim grupama, iz Srbije se u EU najviše izvoze valjani neplatinasti proizvodi (660,21 miliona dolara), bakar (296,38) i aluminijum (233,145 miliona dolara). Od Evrope najviše uvozimo putničke automobile, ulje od nafte i minerale, lekove i hartiju i karton.

U Birou za saradnju sa Evropskom unijom PKS-a ističu da bi ulaskom u zajednicu evropskih zemalja naša zemlja lakše došla do kredita, opreme i novih tehnologija.

– U poslednjih sedam godina nije došlo do bitnijih strukturnih promena robnog izvoza Srbije u EU, dok je uvoz kvalitativno unapređen. Od 2000. godine Srbija je ostvarila snažan rast razmene sa Unijom, ali je apsolutni nivo, posebno izvoza u EU, još nizak u poređenju s većinom evropskih zemalja u tranziciji – navode u Birou za saradnju sa EU.

Sadašnja struktura ukupnog srpskog izvoza, navode, veoma je nepovoljna, a dodatno otežavajuća okolnost je to što je struktura izvoza u EU još nepovoljnija, dominiraju sirovine i repromaterijali, i to je karakteristično za ceo posmatrani period.

– Izvoz na zahtevno tržište EU svodi se na primarne proizvode, ali bi porast udela EU u ukupnom srpskom izvozu dugoročno doveo do poboljšanja strukture ukupnog izvoza – objašnjavaju.

Realno je očekivati da se trend rasta našeg izvoza na ovo zahtevno tržište nastavi, čemu će najveći doprinos dati nastavak restrukturisanja, odnosno ubrzana privatizacija, ali i dalje institucionalno približavanje Srbije EU kroz potpisivanje već parafiranog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Prema proceni Ministarstva finansija, izvoz bi ove godine trebalo da poraste za 25,8 odsto, a uvoz za 20,5 procenata. Prema istoj projekciji, uvoz bi 2009. godine trebalo da skoči za četvrtinu, dok se očekuje da uvoz poraste za 17,3 odsto. 

Milioni za ljuskare i beskičmenjake

Više od milion dolara Srbija je potrošila na uvoz ljuskara i beskičmenjaka. Uvozili smo i nošenu odeću i krpe i za tu robu platili ukupno 2,17 miliona dolara.

Sirovu plutu i otpatke uvezli smo za 63.960 dolara, a iverje i otpad od drveta platili 102.336 dolara.

Biseri, drago i poludrago kamenje koštalo nas je 65.760 dolara.