Proizvođač hrane za životinje i sredstava za zaštitu bilja Veterinarski zavod "Subotica" saopštio je da je od početka 2008. godine ostvario milijardu dinara prihoda i 81 milion dinara profita.

Kako se navodi u izveštaju sa Godišnje skupštine akcionara Veterinarskog zavoda "Subotica", to preduzeće očekuje da će u 2008. godini ostvariti planiranih dve milijarde dinara prihoda što je oko 25,3 mil EUR i 25% više nego u 2007. godini.

Planirani profit je 160 miliona dinara. Poslovni profit je 2007. godine iznosio 95 miliona dinara, a za prvih šest meseci ove godine dostigao je 81 milion dinara, navodi se u izveštaju. Neto dobit je prošle godine iznosila 194,3 miliona dinara.

Veterinarski zavod "Subotica" očekuje da će 2009. godine 40% prihoda ostvarivati od izvoza jer će završiti rekonstrukciju pogona i uvođenje standarda dobre proizvođačke prakse (GMP) za veterinarske preparate.

Akcionari su na Godišnjoj skupštini odlučili da ne uzimaju dividende za 2007. godinu da bi ojačali poziciju Zavoda i brže realizovali pet investicija.

Veterinarski zavod je započeo proširenje proizvodnog programa u pogonima za proizvodnju veterinarskih preparata kompanije "Symbiofarm" koju je prošle godine preuzeo od "Hemfarma". U rekonstrukciju i uvođenje GMP standarda biće uloženo 2 mil EUR.

Veterinarski zavod "Subotica" je uložio više od milion evra u gasifikaciju proizvodnje što treba da doprinese smanjenju zagađenja i povećanju kvaliteta proizvodnje u fabrici stočne hrane i hrane za ribe.

Veterinarski zavod je od "Sojaproteina" preuzeo proizvodnju hrane za ribe "Soprofish" i planira izgradnju novih pogona i udvostručenje proizvodnje na 20.000 tona.

Veterinarski zavod "Subotica" proizvodi veterinarske preparate, insekticide, pesticide, preparate za zaštitu bilja, hranu za domaće životinje i kućne ljubimce, u saradnji sa holandskom kompanijom "Vobra".

Menadžment Fijata odlučio je da potpiše ugovor o strateškom partnerstvu sa Zastavom, a ta odluka biće verifikovana na sednici Upravnog odbora Fijata, piše list Danas.

Sednica Uprave Fijata će, kako je najavljeno, biti održana 29. juna. U međuvremenu, u Zastavi od juče boravi nova delegacija stručnjaka te kompanije, a kako B92 saznaje, grupu čini 17 Fijatovih stručnjaka, uglavnom komercijalista.

Sudeći prema najavama menadžera Fijata, već u septembru bi u Zastavi mogla da startuje proizvodnja Fijatovih modela, i to intenziviranjem produkcije modela "punto", koji se u kragujevačkoj fabrici sklapa skoro godinu dana. U okviru tog posla u Zastavi bi mogla da počne i proizvodnja modela "grande punto".

Informaciju da će se od jeseni u Zastavi proizvoditi “grande punto”, međutim, predstavnici poslovodstva kompanije nisu želeli ni da potvrde ni da demantuju.

Direktor Zastave auto Zoran Bogdanović za B92 rekao je da će sve informacije blagovremeno saopštiti menadžment Fijata. Dobro obavešteni izvori bliski poslovodstvu Zastave tvrde da su pregovori o poslovnoj saradnji između kragujevačke i torinske auto kompanije u poodmakloj fazi.

Predsednik Samostalnog sindikata Zastava automobila Zoran Mihajlović tvrdi da će u narednih 15 dana menadžment Fijata saopštiti konačnu odluku, ali i ističe da proizvodnja novog modela u kragujevačkoj fabrici ne može početi do kraja godine.

Informacije o mogućnosti proizvodnje modela “grande punto” u Zastavi nisu stigle ni do sindikalnih predstavnika.

Direktor Zastava auta Zoran Bogdanović je u telefonskom razgovoru rekao da menadžment Zastave ni u buduće neće davati bilo kakve izjave, već će to biti prepušteno predstavnicima poslovodstva Fijata

Po principu „bolje sprečiti nego lečiti", NBS restriktivnimmerama sprečava dalje zaduživanje građana, iako smonajmanje zaduženiu regionu.

I pored činjenice da su Srbi sa 474 evra po stanovniku najmanje zaduženi u regionu, Narodna banka Srbije uvodi restriktivne mere u cilju obuzdavanja inflacije.

- S obzirom na to da u poslednje vreme postoje izraziti inflatorni pritisci, NBS je bila prinuđena da preduzme niz nepopularnih mera u cilju postizanja i održavanja stabilnosti cena i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. Ako se ovom doda činjenica da se svetska finansijska tržišta još oporavljaju od krize hipotekarnih zajmova, koja je tokom 2007. ozbiljno uzdrmala najrazvijenije finansijske sisteme, onda su mere centralne banke, makar one bile nepopularne, ipak opravdane - rečeno je Biznisu u Narodnoj banci Srbije.

Daleko je Kipar
Ako su Srbi najmanje zaduženi, a mere centralne banke i dalje restriktivne, postavlja se pitanje kakve mere sprovodi centralna banka Grčke, gde je zaduženost po glavi stanovnika 7.833 evra, ili centralna banka Kipra, gde svaki građanin duguje čak 29.015 evra.

- Srbija se u ovom trenutku ne može porediti sa Grčkom i Kiprom, ni po stepenu ekonomskog razvoja, a ni po zaradama po glavi stanovnika. Mi možda jesmo na začelju po apsolutnim iznosima zaduženja, ali ono što brine Narodnu banku Srbije je olako zaduživanje pod relativno nepovoljnim uslovima, u poređenju sa zemljama kao što su Grčka ili Kipar. Drugi zabrinjavajući faktor je svakako relativni porast zaduženja, odnosno dinamika rasta zaduženja iz godine u godinu - objasnio je Vladan Manić, član Izvršnog odbora Marfin banke.

Da banke treba da podrže mere Narodne banke Srbije, smatraju u Eurobaci EFG, ali isto tako ne može se očekivati od banaka da stalno trpe restriktivne mere centralne banke.

- Poslovne banke treba da podrže makoekonomsku politiku centralne banke. Bez obzira na to, ne treba očekivati da će banke doveka biti jedine organizacije koje će u isto vreme i podržavati i trpeti posledice restriktivnih mera Narodne banke. Takođe, nije moguće u ovakvoj situaciji očekivati od banaka da obezbede jeftine kredite građanima i da u isto vreme plaćaju visoke cene depozita - objasnio je Kirijakos Ksidis, član Izvršnog odbora Eurobank EFG.

Prema njegovom mišljenju, Srbi trenutno troše mnogo više nego što proizvode. Takođe, srpska proizvodnja opterećena je veoma niskim stepenom produktivnosti, jednim od najnižih u Evropi.

Ministarstvu finansija i Ministarstvu trgovine biće predloženo da se putarina smanji za strana teretna vozila, jer je utvrđeno da je naknada za korišćenje autoputeva kod nas previsoka.

U JP „Putevi Srbije“ ove godine od putarine očekuju prihod od oko 17 milijardi dinara. Generalni direktor ovog javnog preduzeća Zoran Drobnjak kaže da je to preko dve milijarde dinara više nego lane, kada je naplaćeno 14,8 milijardi dinara, što je bilo pet posto više nego godinu dana pre. To znači da naknada za korišćenje autoputeva svake godine pomalo raste, uprkos strahu koji se javio prilikom ulaska susednih zemalja u Evropsku uniju, kada je pretila opasnost da nas tranzitni saobraćaj zaobiđe.

Tranzitni saobraćaj kroz Srbiju zabeležio je početkom prošle godine priličan pad – od dvadesetak odsto. Umesto saobraćajnim Koridorom 10, koji ide preko naše zemlje i koji je najkraća veza severozapadne Evrope s jugom kontinenta i Bliskim istokom, vozači su krenuli preko Rumunije i Bugarske, saobraćajnim Koridorom 4, koji je brži, iako je i neizgrađeniji, a putovanje mereno kilometražom duže.

Međutim, kako je preko naše zemlje ipak najkraći put sa severa Evrope na njen jug i jugoistok, vozači kamiona su se vratili na naše saobraćajnice. Prema podacima JP „Putevi Srbije“, u 2007. godini na putevima je bilo 24,9 miliona domaćih i 7,1 miliona inostranih vozila. U odnosu na 2006, promet domaćih vozila je veći za šest posto, a inostranih za deset. U prva tri ovogodišnja meseca, u odnosu na isti lanjski period, promet je bio veći za 1,5 posto, a prihod za 20 procenata. Za prvih pet ovogodišnjih meseci naplaćeno je 500.000 prolazaka kroz rampe, što je 15 posto više u odnosu na isti lanjski period. Međutim, kako se najveći saobraćaj očekuje narednih meseci, u „Putevima“ veruju da će lanjski broj vozila biti uveliko premašen.

Ovogodišnje očekivano povećanje putarine delimično je rezultat povećanja cena polovinom februara za domaća vozila, a delimično i većeg broja vozila na autoputevima. Da bi privukli što veći broj stranih kamiona na naše autoputeve, u JP „Putevi Srbije“ razmišljaju o tome da se smanji putarina za tu kategoriju vozila, tim pre što je još uvek neujednačena cena za domaće i strane registarske tablice.

Kalkuliše se da bi zemlja od “novih” kamiona koji bi vozili preko Srbije mogla godišnje da naplati oko 15 miliona evra.