Ukupna premija osiguravajućih društava u Srbiju u prvom tromesečju ove godine iznosila je 13,6 milijardi dinara,17,9 odsto više nego u istom periodu prošle godine, objavila je Narodna banka Srbije.

U Srbiji posluje 21 osuguravajuće društvo, a pre godinu dana bilo ih je 16, dok je broj zaposlenih povećan sa 8.146 na 10.264. U većinskom stranom vlasništvu je 14 društava.

Bilansna suma osiguravača povećana je za 11,5 odsto, sa 65 miliona na 72,5 miliona dinara, a kapital je uvećan 5,9 odsto, sa 22,5 milijarde na 23,8 milijardi dinara.

Učešće neživotnih osiguranja je 89,7 odsto u premiji, a najveći je bio rast osiguranja motornih vozila, 44,5 odsto, i dobrovoljnog zadravstvenog osiguranja, 39,3 odsto.

Povećano je učešće životnog osiguranja sa 7,9 na 10,3 odsto u premiji.

"Jagodinska pivara", nakon četiri godine, ponovo počinje isporuku piva na tržište Makedonije a pregovora se i sa kupcima iz Bosne i Hercegovine, izjavio je generalni direktor pivare Zoran Petrović.

Prvi šleper "jagodinskog čiče" krenuće za Makedoniju iduće sedmice - pola u staklenoj a pola u plastičnoj ambalaži - a svake nedelje će se, prema ugovoru, isporučivati po jedan šleper za početak.

- Uporedo s pivom krenuće i marketinška kampanja u toj bivšoj jugoslovenskoj republici - dodao je Petrović.

U poslovodstvu "Jagodinske pivare", koja ima tradiciju proizvodnje piva dužu od 150 godina, ističu da im je "veoma važan povratak na tržište, sada susednih država" i da su se za ovaj posao dobro pripremili.

Više od milion evra investirano je u zamenu ambalaže, nabavku novih i remont postojećih mašina, a od oktobra prošle godine dostignut je vrhunski kvalitet piva koje se pravi bez primene konzervansa i drugih veštačkih komponenti.

Sledeća velika investicija, prema rečima Petrovića, biće nabavka opreme za otakanje piva u buradima, nabavka buradi i pokretanje proizvodnje vode.

"Jagodinska pivara" je konsolidovala proizvodnju u prvih pet meseci ove godine, ima pozitivan bilans i četvrata je po realizaciji u Srbiji.

Uz proizvodnju piva "Jagodinska pivara", u kojoj država ima 65% kapitala a ostalo mali akcionari, proizvodi bezalkoholna pića i pekarski kvasac.

Nisu samo visoke kamate ono što muči preduzetnike kada imaju posla sa bankom. Tu su i velike provizije na neke transakcije koje moraju da se obavljaju svakodnevno, kao što su predaja pazara, plaćanje računa, a kada dođe vreme da se isplate plate, na velikim iznosima se uzimaju i najveće provizije. Platni promet u Srbiji beleži veliki rast, kako po broju naloga, tako i po njihovoj vrednosti, a čak pada i prosečna tarifa Narodne banke Srbije, ali zato provizije poslovnih banaka ostaju i te kako skupe. Banke su samo za prva tri meseca ove godine na naknadama i provizijama zaradile skoro osam milijardi dinara ili oko 100 miliona evra, i to je jedan od najznačajnijih izvora njihovog profita.

Mali procenat - velika zarada

Na ovaj problem ukazao je i Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, koji je i upozorio banke da ako ne bude došlo do smanjenja provizija centralna banka će reagovati, i to administrativnim merama.

- NBS će redovno obaveštavati privredu i građane o bankarskim tarifama kako bi ih mogli upoređivati. Centralna banka je više puta upozorila banke da nema opravdanja za visoke tarife i da bi njihovo smanjenje doprinelo povećanju broja transakcija i vrednosti naloga, a time i smanjenju plaćanja u gotovini - istakao je Jelašić.

On je naglasio da većina banaka zaračunava visoke troškove za elektronski transfer novca, koji čak dostižu i do 0,5 odsto po nalogu. Koliko novca je u pitanju može poslužiti podatak da se u 2007. godini prosečno dnevno transferisalo 667.800 naloga u vrednosti od 151 milijardu dinara. Zamerka guvernera je i što se prilikom određivanja cene ovih usluga banke ne vode troškovima. Ako se, na primer, naplaćuje usluga u procentu od vrednosti transakcije, banka naplati za transakciju od 100.000 dinara pet puta više nego za transakciju od 1.000 dinara, iako nema nikakve razlike u obavljenom poslu.

Činjenica da su cene platnih naloga banaka slične govori da u ovom delu bankarskog sektora ne postoji dovoljno konkurencije. Zato Jelašić upozorava da je uloga NBS transparentnost, konkurencija i, ako ustreba, i uvođenje administrativnih mera.

Preduzetnici i firme su posebno na udaru naknada za vođenje i gašenje računa, mada ima banaka koje ne naplaćuju ništa za ove usluge. Mesečno vođenje računa ide i do 735 dinara, kolika je maksimalna naknada u Sosijete ženeral banci, dok skoro sve banke naplaćuju gašenje računa i to papreno, pa na primer da bi firma ugasila račun u Alfa banci ili Privrednoj banci Beograd mora da plati 1.000 dinara.

Provizija i za uplate pazara

Takođe, bankama se zamera što su provizije neopravdano visoke za transakcije unutar iste banke, odnosno interna plaćanja. Tako se za transakcije u vrednosti od 175.000 dinara naplaćuje provizija čak i do 4.000 dinara, koliko iznosi maksimalna provizija za srednja i velika preduzeća u Unikredit banci, dok je minimalna provizija 50 dinara, a mala preduzeća i preduzetnici ne plaćaju ništa. Prosečna standardna provizija za ova plaćanja je 82 dinara.

Međutim, najzanimljivije su tarife kada klijent banke uplaćuje novac na sopstveni račun, gde ako u Unikredit banci uplatite 110 miliona dinara u kovanicama morate da platite proviziju od 20 odsto ili 2,2 miliona dinara. Takođe i prilikom isplate sa računa u Jugobanci jugbanci iz Kosovske Mitrovice provizija iznosi do deset odsto, pa na 110 miliona dinara to izađe 1,1 milion dinara, dok je u drugim bankama taj iznos manji bar za polovinu.

Sve iluzije građana, koji su se nadali da će dobiti akcije "Jata" i trgovati njima na berzi, definitivno su otišle niz "vetar". Iako je pre nekoliko meseci bilo reči o akcijama u šest javnih preduzeća, među kojima je zakonom predviđen i "Jat", došlo je do neočekivane promene i za građane, ali i za sadašnje i bivše zaposlene.

Umesto akcija, svi će dobiti novac, ali koliki, niko ne može precizno da odredi. Svakako manje od onoga što su do skoro najavljivali razni ministri. Jer, nije jasno ni šta će od "Jata" ući u kapital koji se prodaje. I Luka Andrić, državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, kaže da se tek očekuje odluka o tome koji deo "Jata" ide na prodaju.

- Radi se na finalizaciji strategije, a Vlada će odlučiti da li će, zajedno sa "Jatom" biti prodata i Pilotska akademija u Vršcu, "Jat Su-port" i Poljoprivredna avijacija, koje su sada u sastavu nacionalnog avioprevoznika - ističe Andrić, napominjući da je privatizacioni savetnik predložio da se sve to proda zajedno.

O tome zašto će građani i radnici dobiti novac umesto akcija, državni sekretar ima objašnjenje.

- Ta mogućnost predviđena je i zakonom, upravo zbog načina privatizaije "Jata" - kaže Andrić. - Ovo je važno, jer "Jat" ima problem sa evropskim regulativama, odnosno bilateralnim sporazumima koji vezuju našu zemlju.

Ako bismo podelili akcije, rizikovali bismo da ta transakcija ne bude ocenjena kao prihvatljiva na evropskom nivou. Andrić objašnjava da je neophodno da 51% vlasništva ostane u rukama srpskih državljana, odnosno državljana neke od evropskih država.

- Moramo da znamo šta prodajemo pre početka tendera, jer u slučaju da je neko od kupaca van Evropske unije, može nastati ozbiljan problem, ako se akcije podele - napominje sekretar. - Ako bismo podelili akcije građanima, one bi došle na berzu, njima bi se i trgovalo. To znači da bi mogle da ih kupe i kompanije iz zemalja van EU. Onda bi udeo firmi van EU u kapitalu "Jata" prešao 50% vlasništva i bili bismo u problemu.
Andrić kaže da je ovo jedini način da svi učestvuju u utakmici za "Jat". U suprotnom "Aeroflot" i druge kompanije van EU ne bi mogle ni da se prijave.