Beograd -- Proizvođač autobusa Ikarbus biće prodat ruskoj kompaniji „Avtodental servis”, jedinom ponuđaču na tenderu, saznaje Beta.

Za ovu godinu Ikarbus je planirao isporuku 600 autobusa
Izvor te agencije nije imao informaciju o tome koliko je „Avtodental servis” ponudio za Ikarbus, ali je kazao da je kompanija iz ruskog grada Uljanovska prihvatila investicioni i socijalni program.

U Agenciji za privatizaciju kažu da 18. jula ističe rok za donošenje odluke o tome da li će ugovor za Avtodentalom biti potpisan, ali da će o odluci uskoro zvanično obavestiti javnost.

Na tenderu je ponuđeno 39,22 odsto Ikarbusa, odnosno 149.624 akcija koje su u vlasništvu Akcijskog fonda i Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i čija nominalna vrednost iznosi 600 dinara po akciji.

Ponuđač bio u obavezi da ponudi cenu za sve akcije Ikarbusa jer će posle potpisivanja Ugovora mali akcionari biti pozvani da prodaju svoje akcije. Rok za dostavljanje ponuda jednom je produžavan.

Cena akcija Ikarbusa na berzi iznosi 4.507 dinara, a tokom današnjeg trgovanja prodato je 110 akcija za 495.770 dinara. Tržišna vrednost Ikarbusa, prema podacima Beogradske berze, iznosi 1,72 milijarde dinara.

Pored ruske kompanije, tendersku dokumentaciju otkupili su i izraelski „Mayer's Cars and Trucks” i kompanija MK komerc iz Novog Sada, ali nisu dostavili ponude.

Za ovu godinu Ikarbus je planirao isporuku 600 autobusa, od čega je prema informacijama te kompanije do sada isporučeno približno 300 vozila, od čega 80 u Dubai, 50 u Rusiju, 10 Veoliji-Litas, 36 Lasti, tri u Suboticu, a 75 GSP-u.

Ikarbus je prošle godine zabeležio gubitak od 517 miliona dinara, što je gotovo osam puta više nego 2006. godine. Kompanija zapošljava 720 radnika, a proizvodi autobuse za gradski, prigradski, međugradski i turistički saobraćaj.

Beograd -- Konzorcijum poljske firme "Pol-mot varfam" i "Neverfild limitida" odustao je od kupovine Industrije mašina i traktora (IMT).


Nakon Cepterovog, i drugi konzorcijum odustao od IMT-a
Taj konzorcijum, koga predvodi bivši ministar energetike Goran Novaković, je kao razlog naveo objektivne okolnosti vezane za promene kod jednog od partnera u konzorcijumu.

Kako se objašnjava, kompanija "Pol-mot varfam", koja je članica konzorcijuma, posle niza promena nastalih od trenutka podnošenja ponude, postala je kompanija čije se akcije kotiraju na Poljskoj berzi, što je uticalo na njenu poslovnu politiku.

U ovom trenutku, "Pol-mot varfarm" je obavezan da, po međunarodnim računovodstvenim standardima, sačinjava konsolidovane finansijske izveštaje, a oni bi u slučaju kupovine IMT morali da obuhvate i negativni finansijski izveštaj te kompanije. Ta okolnost bi sasvim izvesno dovela do pada vrednosti akcija "Pol-mot varfama" na berzi.

Takođe, akcionari te kompanije nemaju podatke o poslovanju kompanije IMT u poslednjih sedam meseci, od posete konzorcijuma IMT-u do danas, što utiče na povećanje rizika u slučaju kupovine i uticalo je na odluku poljske firme da odustane od kupovine.

Konzorcijum je naveo i da visoko ceni veliki profesionalizam koji je u toku trajanja procesa pregovora ispoljila Agencija za privatizaciju i izražava zahvalnost članovima tima Agencije.


Goran Novaković je predvodio jednu od članica konzorcijuma
"Konzorcijum je danas obavestio Agenciju za privatizaciju da odustaje od kupovine IMT. Konzorcijum izražava žaljenje što je, zbog objektivnih okolnosti vezanih za promene nastale kod jednog od partnera, ovakva odluka morala biti doneta", navodi se u saopštenju.

Pregovori sa drugorangiranim ponudačem, konzorcijumom koga čine kompanija sa Britanskih Devičanskih ostrva "Neverfild limitid" Gorana Novakovića i "Pol-Mot Varfarm" iz Poljske, počeli su krajem maja i trebalo je da se završe do 20. jula. Ovaj konzorcijum ponudio je 109,3 miliona evra za kapital IMT, a za investicije 13 miliona evra.

Prethodno, prvorangirani konzorcijum "HASS-SIP" koji su činile švajcarska firma HASS u vlasništvu Filipa Ceptera i slovenačke "SIP Strojne industrije" dao je najveću ponudu u iznosu od 121,1 milion evra za kapital, ali je odustao od tendera zbog odustajanja banaka da isprate ovu transakciju.

Prvi tender za prodaju IMT bio je neuspešan, jer nije stigla nijedna obavezujuća ponuda, a drugi tender raspisan je 16. jula prošle godine i na njemu su mogle da učestvuju firme koje se najmanje poslednje tri godine bave proizvodnjom poljoprivrednih mašina i traktora i čiji je prošlogodišnji prihod bio veći od 20 miliona evra.

Petrović: Neosnovane primedbe

Direktor IMT-a Slobodan Petrović kaže da je neosnovana primedba drugorangiranog ponuđača na tenderu za prodaju tog preduzeća da nije imao uvid u poslovanje preduzeća u poslednjih sedam meseci, jer je u svakom trenutku te podatke mogao da zatraži od Agencije za privatizaciju.

"Oni su dobili sve relevantne informacije koje su tražili i mogli su da traže dopunske informacije od Agencije, ako traže nešto specifično i ako Agencija to odobri. Mislim da to nije pravi razlog i da ga treba tražiti na drugoj strani", ocenio je Petrović.

Prema njegovim rečima, trećerangirani ponuđač, konzorcijum "Agri investments" koga čine beogradski MPC i "Adriano korsi" iz Italije, nije loš potencijalni partner iako se pomenuta italijanska firma bavi samo trgovinom poljoprivrednom mehanizacijom.

Na tenderu za IMT, trećerangirani konzorcijum "Agri investments" ponudio je cenu od 76 miliona evra, ali nije ponudio i investicioni program. Firme koje čine taj konzorcijum navele su u ponudi da će plan investicija napraviti tek kad detaljno analiziraju stanje u IMT-u.

London -- Sirova nafta je danas na svetskim berzama pojeftinila već treći dan zaredom.


S obzirom da zvanični podaci pokazuju da visoka cena nafte i benzina dovodi do pada tražnje tih energenata u SAD, cena američke lake nafte za terminsku isporuku u avgustu je na Njujorškoj robnoj berzi danas pala za gotovo dolar na 133,67 dolara za barel.

Takođe je i evropska "brent" nafta na Međunarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 38 centi na 135,43 dolar za barel, objavile su svetske novinske agencije.

Cena "tečnog zlata" je u odnosu na utorak pala za više od deset dolara, ali je i dalje oko 80 odsto viša nego pre godinu dana i 40 odsto viša u odnosu na početak 2008.

"Rast zaliha nafte u SAD, kao i podaci o rastu stope inflacije i usporavanju ekonomske aktivnosti u toj najvećoj svetskoj privredi, doprineli su tome da cena nafte značajno padne u odnosu na rekord od preko 147 dolara od petka, 11. jula", izjavio je analitičar konsultantske firme "Pervin end Gerc", Viktor Šam.

Statistička služba američkog Ministarstva energetike je sinoć objavila nedeljni izveštaj o zalihama u SAD, koji je pokazao rast zaliha sirove nafte u sedmici zaključno sa 11. julom od tri miliona barela, dok su analitičari očekivali pad od tri miliona barela. Pored toga, zalihe benzina su, takođe, neočekivano porasle.

Povećanje zaliha sirove nafte i benzina u SAD pokazuje da visoke cene motornih goriva počinju da utiču na slabljenje tamošnje tražnje usred letnje sezone, kad Amerikanci tradicionalno dosta putuju, objašnjavaju analitičari.

Nakon što je Vlada jednoglasno usvojila odluku Nacionalnog saveta za infrastrukturu, Savet je i zvanično zatražio od austrijskog konzorcijuma „Alpina-Por“ sporazumni raskid ugovora za koncesiju izgradnje autoputa Horgoš-Požega, jer dodatni uslovi koje je koncesionar postavio nisu u interesu države, saznaje „Blic“.

Austrijancima najverovatnije neće biti ponuđen novi posao, rečeno je juče „Blicu“ u Vladi Srbije, a pregovore sa predstavnicima konzorcijuma vodi ministar ekonomije Mlađan Dinkić.
Ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje Oliver Dulić izjavio je posle jučerašnje sednice Vlade da su u ovom momentu moguća tri rešenja za koncesiju.
Kao prvo, moguć je novi dogovor u drugačijem obliku, što je manje verovatno, zatim sporazumni raskid ugovora ili da se dve strane uopšte ne dogovore, što bi onda značilo sudski spor koji nikome ne ide u prilog.
Dulić je napomenuo da su predstavnici Vlade juče razgovarali sa predstavnicima koncesionara i predočili im da su njihovi predlozi neprihvatljivi za državu Srbiju i da je posle svega usledila njihova molba za dodatnim rokom za donošenje nove odluke.
Od predstavnika koncesionara juče niko nije želeo da komentariše predlog raskida ugovora, osim što je medijima poslato saopštenje u kojem se kaže da je posle intenzivnih šestomesečnih pregovora s Vladom realizacija projekta dovedena u pitanje neposredno pred postizanje sporazuma. Oni ističu da bi njihov predlog doveo do brze realizacije projekta i početka izgradnje 1. januara 2009. godine.
„Ekonomski isplativo rešenje bi, pre svega, osiguralo neto evropske investicije u Srbiju, koje obezbeđuju koncesionar i zajmodavci, vredne više od dve milijarde evra, čime bi se omogućila izgradnja punog profila autoputa od Horgoša do Trbušana (kod Čačka) do 2014. i od Trbušana do Požege do kraja 2016. godine“, navode oni.
Nebojša Ćirić, zamenik ministra za ekonomiju, kaže da ne razume o kakvim se to neto investicijama radi i da se koncesionar nerazumljivo određuje.
Koncesionar konstatuje da bi ukupan iznos isplaćenih koncesionih naknada uvećao državni budžet tokom celog koncesionog perioda za više od 900 miliona evra, čak i u slučaju da prihodi od putarine budu znatno manji od očekivanih. Koncesiona naknada koja bi bila plaćena Vladi u slučaju pozitivnog rasta saobraćaja iznosila bi više od 3,2 milijarde evra, navodi se, uz podsećanje da u predloženom osnovnom rešenju koncesioni period traje 25 godina.
- To su proizvoljna nagađanja, u ugovoru postoje stavke koje su fiksirane. Oni govore o budućem vremenu, a mi o onome što je trebalo da bude već završeno. Oni ne govore ništa o promenama ugovora i da je po njihovim novim uslovima trebalo da se početak izgradnje oduži u beskonačno - kaže Ćirić.
U koncesionom preduzeću ističu da su u svakom trenutku spremni da nastave realizaciju projekta, jer su ispunili sve obaveze prema važećem ugovoru o koncesiji, uz napomenu da su uvereni da je njihov predlog za finansiranje projekta najisplativije rešenje za Srbiju.
- To je apsolutno netačno! Kako je to moguće kada oni još nisu zatvorili ni finansijsku konstrukciju niti je urađen glavni projekat. Umesto toga, oni su ponudili devet dodatnih uslova, koji idu na štetu naše države, zbog čega ga i stavljamo van snage i očekujemo da će do raskida ugovora doći sporazumno, a ne suđenjem - kaže Ćirić.
Za ovu koncesiju oktobra 2005. godine raspisan je tender, iako su stručnjaci MMF-a pokušali da ubede Vladu Srbije da najviše pitanja u vezi sa koncesijama reguliše zakonom, a što manje ugovorima. Ugovor, potpisan marta 2007. godine, nikada nije objavljen u celosti, iako je njegovo stavljanje na uvid javnosti trebalo da razotkrije da li je u pitanju najveći posao u istoriji Srbije ili velika prevara.

Nismo najgori u Evropi
Inflacija u Letoniji i Bugarskoj 17,5, odnosno 14,7 odsto, dok je u Srbiji rast cena na malo 14,9 odsto

(N. Kocić) Sa formiranjem nove vlade, a pogotovo izborom donedavne viceguvernerke Narodne banke Srbije dr Diane Dragutinović za ministra finansija, javnost je zapljusnuta izjavama, intervjuima, komentarima, pa i obećanjima odgovornih da će se latiti odlučnije antiinflacione politike. Kako NBS, tako i vlada, odnosno resorni ministar finansija. S pravom, reklo bi se.

Godišnja inflacija ovog leta, merena našim standardnim anketama, iznosi oko 12, a prema potrošačkim cenama, onako kako to radi Evropa, i svih 14,9 odsto. Po tom neveselom rezultatu, Srbija se ne može podičiti pred Evropom, a još manje kvalifikovati za ozbiljnijeg kandidata za ulazak u moćnu evropsku porodicu, koja, takođe, muku muči sa inflacijom, ali na daleko nižem nivou – jedva oko četiri procenta. Ta stopa je dvostruko viša od cilja Evropske centralne banke – „malo ispod dva procenta”. Godišnji rast cena u čitavoj EU, koja broji 27 članova, bila je u junu 4,2 odsto, podstaknuta, između ostalog, rastom inflacije u članicama sa područja centralne i istočne Evrope. Izazvana rekordnim cenama nafte, inflacija je u junu u evrozoni porasla najviše otkad je 1999. uvedena zajednička evropska valuta. Prošlog meseca bila je 3,7, a u junu 2007. 1,9 odsto. Najveća privreda u EU, nemačka, zabeležila je u junu jednu od najnižih stopa inflacije od 3,4 odsto, ali je ipak najviša u poslednjih 12 godina za tu državu.

U Francuskoj je inflacija, usled visokih cena energenata i sezonskog poskupljenja svežih prehrambenih proizvoda, dogurala do godišnjih 3,6 odsto. Najviše u skoro 17 godina.

Nama uteha mogu biti, ali samo donekle, Letonija i Bugarska koje su u junu zabeležile rast cena na malo d 17,5 odnosno 14,7 odsto, ali one su već u EU, a mi nismo.

U svoj toj inflaciji reči i bogougodnih najava o potrebi odlučnije borbe protiv nje zaboravlja se činjenica – da se ona sama sobom hrani i podstiče. Rastu inflatorna očekivanja, kažu stručnjaci biltena Makroekonomske analize i trendovi u svom Konjunkturnom barometru. Naravno da rastu, ne toliko od same priče o neizostavnom obuzdavanju požara cena, već usled prevelike količine obećanja iza kojih nema konkretnih poteza.

Bez sumnje, za većinu tih mera potrebno je vreme. Koliko? Mesec, dva, tri… Tradicionalnih sto dana da se nazru prvi rezultati novog kabineta? Možda i više. Vreme nam, međutim, nije saveznik. Ni građanima, a još manje tek izabranoj vladi od koje se očekuje da bude čvrst antiinflacioni oslonac NBS i guverneru Radovanu Jelašiću. Inflacija, ipak, čini svoje, a obećanja da će joj se, kada za to dođe čas, nekako doakati – ne deluje. Olako smo duha ispustili iz boce i sada treba junak da ga nekako natera da se u nju ponovo vrati. A to se „pretnjama” ne postiže. Hladne obloge na vrelo čelo dobro dođu, ali ne dotiču uzroke visoke temperature.

Srbija je, nažalost, jedna od retkih zemalja u Evropi koja uprkos rđavom iskustvu sa inflacijom stalno oboleva od iste bolesti, održava njena žarišta, koja s vremena na vreme buknu, pa se primire do nove erupcije. I to iz godine u godinu, od stare do nove vlade, pa iz početka.

Kao da ne postoje zemlje i iskustva iz ne tako dalekog sveta u kome sistem i njegove institucije rade svoj posao, bez obzira na to ima ili nema vlade, ministara, antiinflacione ili ko zna kakve politike. Oruk sistem ili lomljenje preko kolena, „šok terapija” u ekonomiji mogu nakratko doneti rezultat, ali muka je što je neodrživ na duže staze. A mi nismo po tome poznati. I 1994, s poznatim „deda Avramovim” antiinflacionim programom napravili smo čudo za svega nekoliko meseci i iz hiper prešli u zonu deflacije, ali je nismo održali duže od pola godine. „Povampirila” se jer joj je to sistem omogućio.

Sada, na sreću, nismo u toj i takvoj poziciji, ali ekonomisti dobro znaju koliko muke, strpljenja, snage, političke volje, odricanja… pa i novca treba da se inflacija svede na civilizovane stope – bar ispod pet, ako ne može tri odsto.

Zbog toga se od nove vlade, pa i ministarke finansija očekuje da što pre izađu pred javnost sa delotvornim antiinflacionim programom za čije pripremanje nisu potrebni ni MMF niti Svetska banka. Imamo, nažalost, dovoljno tog iskustva, ali ne i istrajnosti da jednom zauzdanu inflaciju održimo u zadatim okvirima. Ne. Čim je jedne godine, kao što je to bilo 2006. sputamo na lagodnih šest, već sledeće ispustimo dizgine i ona skoči na deset procenata. A čim se ona dohvati druge cifre, ni 15 ili 20 odsto nisu nemoguća misija. Valjda neće.

Slobodan Kostić

-----------------------------------------------------------

Potrošačke cene više 0,7 odsto

Potrošačke cene povećane su u junu 0,7 procenata u odnosu na maj, a u prema istom mesecu prošle godine 14,9 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. Najviše su povećane cene proizvoda i usluga iz oblasti transporta za 3,9 odsto, na šta je uticalo poskupljenje derivata nafte.

Cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su 0,6, odeće i obuće 0,5, dok su alkoholna pića i duvan, usluge u restoranima i hotelima i u obrazovanju povećane za po 0,4 odsto.

Indeks potrošačkih cena predstavlja poseban indeks maloprodajnih cena, koji se obračunava po metodologiji usklađenoj s preporukama za obračun indeksa cena na malo u Evropskoj uniji.

Beograd -- Večernje novosti pišu da su cene osnovnih namirnica na srpskom tržištu u prvih šest meseci porasle u proseku za 15 do 25 odsto.

Istovremeno, inflacija je bila dvostruko i trostruko niža iako je uveliko premašila projektovani nivo. Oni koji atakuju na naš životni standard, objašnjavaju da je "glavni generator rasta cena na malo u ovom periodu bio povećanje cene energenata, pre svega goriva".

Benzin i nafta su na našim pumpama skuplji nego u svim zemljama u okruženju i od mnogih u Evropi.

Ekonomisti ukazuju na to da je hrana neopravdano skupa, i da je to i dalje najveći izdatak za prosečnu porodicu.

"Sada je krenulo pivo, a s partnerom iz Makedonije, firmom Virdžinija tabako iz Prilepa, razgovaramo i o izvozu bezalkoholnih pića Jagodinske pivare", rekao je Petrović i rekao da je želja Jagodinske pivare da bude "izuzetno pristna na makedonskom tržištu, kao što je bila i pre četiri godine".

Za makedonsko tržište urađena je nova ambalaža "evro boca" i etiketa s kojom će se jagodinsko pivo za 20 dana pojaviti i na domaćem tržštu, u šta je investirano više od 1.000.000 evra, dodao je on.

Petrović je rekao da je od oktobra prošle godine jagodinsko pivo "postiglo izuzetan kvalitet", zahvaljujući proizvodnji na "otvorenom sistemu vrenja" sa sirovinama koje uvoze iz Češke, jer je i tehnologija češka, a slad iz Vojvodine.

Petrović je posetu potpredsednika Vlade i ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića, predstavnika kompanije Heineken i gradonačelnika Jagodine Dragana Markovića Jagodinskoj pivari 14. jula ocenio "vema pozitivnim i u marketinšskom pogledu".