Dobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzistaDobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzista
O namaUsluge CentraProizvodi CentraSavetovanja i seminariNasi rezultatiNasi klijenti
Arhiva vesti
Mala i srednja preduzeća zapošljavaju 2/3 radnika u Srbiji
Pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj Igor Brkanović izjavio je da mala i srednja preduzeća zapošljavaju 2/3 radnika u Srbiji.

Brkanović je precizirao da su mala i srednja preduzeća najvitalniji deo srpske privrede i da ostvaruju 40% izvoza i 60% uvoza.

On je na "Danu otvorenih vrata", koje je u Valjevu 1. jula organizovala Privredna komora Srbije (PKS), dodao da taj sektor ostvaruje i gotovo 2/3 dodatne vrednosti srpske privrede.

Skupu u Valjevu prisustvovalo je oko 20 vlasnika malih i srednjih preduzeća, pa je u sali bilo više predstavnika lokalne, okružne i republičke vlasti.

Objašnjeno je da su pozvani samo preduzetnici koji su sopstveni biznis pokrenuli zahvaljujući podršci i kreditima Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj Srbije.

Pomoćnik direktora vladine Agencije za mala i srednja preduzeća Oliver Ognjenović rekao je da je taj deo srpske privrede u 2008. do sada dobio više od milion EUR finansijske podrške.

Pomoćnik ministra za ekonomiju i regionalni razvoj Radmila Katić ukazala je na neophodnost da mala i srednja preduzeća na vreme učestvuju u kreiranju državne politike u toj oblasti.

Ona je podsetila na obavezu lokalne vlasti da konkretnim merama podrži taj sektor srpske privrede kako bi se omogućilo brže otvaranje novih radnih mesta.


"Lasta" traži poskupljenje prevoza za najmanje 8%
Saobraćajno preduzeće "Lasta", koje je prošle sedmice uputilo zahtev za poskupljenje cene prevoza za najmanje 8%, još nije dobilo odgovor gradskih vlasti, izjavio je generalni direktor te firme Velibor Sovrović.

Sovrović je kazao da je to preduzeće zbog poskupljenja naftnih derivata u teškoj situaciji i da je potpuno opravdan zahtev za poskupljenjem cena karata.

On je podsetio da su im predstavnici gradske vlasti obećali da će zahtev za poskupljenjem razmotriti i postupiti u skladu sa Memorandumom Vlade Srbije, kao i da još nisu dobili nikakvo obrazloženje.

Vlada je ove godine usvojila Memorandum koji propisuje rast cena na godišnjem nivou do 6%, kako bi se sprečila inflacija.

Poslednje poskupljenje pojedinačnih i pretplatnih karata u prigradskom prevozu putnika koje obavlja "Lasta" bilo je 1. jula prošle godine za 7,5%.


Километар аутопута од два до пет милиона евра
Млађан Динкић сматра да Србија може из буџета да изгради деоницу Хоргош–Нови Сад, а емитовањем обвезница и узимањем зајмова без проблема би финансирала путни правац од Београда до Пожеге.

Ако се Србија одлучи да гради аутопут Хоргош–Пожега, морала би да за километар ове спорне аутостраде издвоји од два до пет милиона евра, што би укупно државу коштало око 1,7 милијарди евра, ако је судити по најновијој рачуници конзорцијума „Алпина–Пор”.

Километар аутопута у просеку кошта од два милиона у Војводини и на деоници Обреновац–Љиг, а прилично комликована деоница Чачак–Пожега, са бројним тунелима, кошта око 400 милиона евра или пет милиона по километру.

Требало би подсетити да је у време уговарања посла између Владе Србије и аустријског конзорцијума јавности презентована сума од 1,3 милијарде евра, уз податак да трошкови изградње стају око 900, а одржавања саобраћајнице 250 милиона евра. Тада је дакле просечна цена километра аутостраде, дуге укупно 254 километра, износила 3,54 милиона евра, али је новац због кризе на тржишту капитала, као и материјал, у међувремену поскупео.

Будући да је министар економије Млађан Динкић изјавио да новац за Србију није проблем, нејасно је зашто држава до сада није сама, ако је већ могла, започела изградњу саобраћајнице која ће очигледно бити још један врућ кромпир за нову владу. Динкић, међутим, сматра да 106 километара леве траке аутопута Хоргош–Нови Сад може без проблема да се изгради из буџета, а да се 148 километара од Београда до Пожеге, односно Ужица (будући да је Динкић својевремено предложио да се траса аутопута продужи до подножја Златибора) финансира из приватизационих прихода, кредитним задуживањем и емитовањем обвезница.

Такође, и економиста Мирослав Прокопијевић, директор Центра за слободно тржиште, сматра да држава не сме да пристане на условљавање концесионара, јер тражење гаранција за проток саобраћаја није ништа друго до механизам помоћу кога концесионар покушава да из државног буџета испумпа паре.

– Државно финансирање аутопутева можда није најсрећнији модел, али је у оваквој ситуацији најприхватљивији. Далеко повољније би било када бисмо изградњу аутопута понудили на аукцију или тендер неком приватнику, односно фирми којој би та саобраћајница остала у трајном власништву. Многи аутопутеви у Америци и Европи су изграђени управо на тај начин. Концесија није лош начин, али под условом да се уговором добро прецизирају права и обавезе концесионара. Најгори начин је да се држава задужује и финансира инфраструктурне радове – објашњава Прокопијевић.

Руковођен примерима Мађарске и Хрватске, министар економије био је крајње искључив рекавши да уговор о концесији треба раскинути на првој седници нове владе. Он је подсетио да су Мађари, својевремено због пропуста приликом потписивања уговора, морали из буџета да плате 1,5 милијарди евра.

Наиме, држава је концесионару гарантовала одређени проток саобраћаја на аутопуту Будимпешта–Беч, а када је планирани број возила изостао, концесионара је морала да обештети буџетским новцем. Због тога је и пала влада Виктора Орбана.

И Хрватска такође има слично искуство са неуспелим концесијама. Иако је концесионар процењивао да путни правац Загреб–Сплит није исплатив, држава је одлучила да га сама финансира и за две године изградила 250 километара аутопута задуживши се две милијарде евра код међународних финансијских институција.

Подсетимо, камен спотицања за спорну концесију управо је инсистирање Дојче банке и концесионара „Алпине” и „Пора” да им држава гарантује одређени проток возила на аутопуту и да им надомести мањак прихода, сваки пут када промет падне на аутопуту Хоргош–Пожега. Због тога је Млађан Динкић предложио раскидање концесије, док Михајло Марковић, који је у преговорима за концесију заступао владу, сматра да за то не постоји оправдан разлог, јер рок за затварање финансијске конструкције истиче тек крајем године.

– Ако би Влада Србије сада раскинула уговор о концесији сигурно би се та одлука нашла пред међународним арбитражним судом – рекао је Марковић и нагласио да према одлуци владе од 31. марта концесионар има рок да до краја ове године обезбеди финансијску конструкцију за изградњу аутопута Хоргош–Пожега.

Он сматра да је предлог министра економије исхитрен, јер, како подсећа, одлуком владе до краја јуна је требало да се окончају преговори са Дојче банком о условима које је та банка поставила да би финансирала концесионара, а да концесионар има могућност да до 31. децембра, када му истиче рок за затварање финансијске конструкције, нађе другог финансијера или да обезбеди средства да сам финансира цео пројекат.

У Министарству финансија, које је иначе најмеродавније да оцењује економску оправданост концесионарових предлога, јуче нам је речено да захтеви за промену уговора изискују детаљну анализу и да о томе ипак треба да се изјасни нова влада.

У сваком случају промена концесионог уговора, према мишљењу Горана Питића, председника Управног одбора Сосијете женерал банке, била би лош сигнал за друге инвеститоре.

– То даје право и другим инвеститорима да очекују и траже специјалне аранжмане. Питање за мериторне стручњаке гласи: да ли нам је тај путни правац до Пожеге највећи приоритет? Или су то неки други коридори јер залог је ретко „породично сребро” – путарина са деонице Београд–Нови Сад – рекао је Питић недавно у интервјуу Политици, а јуче је у телефонском разговору додао да је чудно што концесионар тек сада поставља питање саобраћајне оправданости.

– То више говори о намери концесионара да концесија буде раскинута – истакао је председник Управног одбора Сосијете женерал банке.


Moskovskoj banci konačno odobrenje
Moskovska banka a.d. Beograd, koja je uz konsultantsku podršku kompanija Citadel Financial Advisory sredinom maja dobila grinfild bankarsku licencu, ispunila je sve uslove neophodne za poslovanje na srpskom tržištu, čime je završena i poslednja faza u procesu osnivanja te banke.

Pošto je Narodnoj banci Srbije u propisanom roku podneta potrebna osnivačka dokumentacija, NBS je 27. juna 2008. dao saglasnost na sva dokumenta usvojena na osnivačkoj sednici skupštine akcionara Moskovske banke a.d. Beograd. Posle upisa u registar Agencije za privredne registre zvanično će biti evidentirana kao pravno lice.

Reč je prvoj ruskoj banci u Srbiji i prvoj grinfild-investiciji u srpskom bankarskom sektoru u poslednjih sedam godina.

„Veoma smo zadovoljni što smo ispunili sve standarde NBS-a neophodne za dobijanje rešenja za početak rada. Preostaje nam period završne organizacije tehničkih i ljudskih resursa, za koju sam siguran da ćemo je obaviti podjednako kvalitetno i u najkraćem vremenskom roku“, izjavio je Vladimir Zečar, predsednik Izvršnog odbora Moskovske banke a.d. Beograd.

„Naš plan je da klijentima u Srbiji ponudimo potpunu podršku ponudom, koja će podrazumevati kako standardne, tako i neke sasvim nove bankarske proizvode i usluge“, dodaje Zečar.

Moskovska banka osnovana je 1995. i jednu je od četiri najveće i najstabilnije banke na teritoriji Rusije


"Mali" akcionari
Emitenti
Posrednici
Investitori
Proizvodi Centra
Arhiva vesti
Kontaktirajte nasKnjiga gostijuMapa sajta