Cene pojedinih osnovnih namirnica u Srbiji znatno se razlikuju u pojedinim gradovima, naročito svežeg mesa. Tako se kilogram svinjetine kreće od 325 dinara u Vranju, do 520 dinara u Novom Pazaru.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, početkom jula junetina je bila najskuplja u Beogradu, Kragujevcu i Smederevu, gde je kilogram koštao 450,90 dinara, a najjeftinija u Novom Pazaru - 300 dinara.
Teletinu su najjeftinije plaćali stanovnici Vranja, koji su za kilogram morali da izdvoje 365 dinara, dok je u Kragujevcu i Sremskoj Mitrovici bila skoro duplo skuplja i koštala je 689 dinara po kilogramu. Sveži šaran je bio najjeftiniji u Kragujevcu, Negotinu, Nišu i Novom Pazaru i koštao je 250 dinara po kilogramu, a najskuplji u Novom Sadu i Sremskoj Mitrovici - 350 dinara, dok je kilogram piletine bio je najjeftiniji u Smederevu - 180 dinara, a najskuplji u Užiču 250 dinara.

Različite su bile i cene mlečnih proizvoda, tako da su za litar mleka u tetrapaku građani Kragujevca morali da izvoje 47,90 dinara, a stanovnici Zaječara skoro dva puta više, donosno 85,21 dinar. Kilogram domaćeg sira u Kraljevu je koštao 130 dinara, a u Zaječaru čak 373 dinara, dok je kajmak bio najjeftiniji u Kragujevcu, gde je koštao 350 dinara, a najskuplji u Vranju, Negotinu, Užicu, Zrenjaninu i Subotici 600 dinara.

Cena kokošjih jaja se kretala od 4,5 dinara u Pančevu, do 11,19 dinara u Valjevu i Sremskoj Mitrovici. Šarolike su bile i cene povrća i voća, pa je kilogram svežeg paradajza koštao od 25 dinara u Leskovcu i Nišu do 80 dinara u Pančevu, dok se cena sveže paprike kretala od 30 dinara u Leskovcu do 120 dinara u Pančevu. Cena kilograma svežeg krastavca se kretala od 20 dinara u Valjevu, Vranju, Kraljevu, Leskovcu, Novom Pazaru, Smederevu, Sremskoj Mitrovici i Subotici do 30 dinara u Beogradu, Negotinu, Nišu, Užicu, Šapcu, Novom Sadu i Pančevu.

Kajsije su bile najjeftinije u Zaječaru, Negotinu i Nišu gde su koštale 70 dinara po kilogramu, a najskuplje u Šapcu 120 dinara, dok su breskve najjeftinije plaćali žitelji Smedereva - 30 dinara, a Leskovčani, Užičani i Pančevci duplo skuplje, odnosno 60 dinara.

Ugovor između italijanskog „Fijata“ i kragujevačke „Zastave“ biće spreman do četvrtka, a italijanska firma, kako „Blic“ saznaje, nije od Vlade Srbije tražila nove uslove kako bi ušla u ovo partnerstvo. U Sindikatu „Zastave“ najavljuju da će danas razgovarati sa pomoćnikom ministra ekonomije Nebojšom Ćirićem i da očekuju da će dobiti na uvid predugovor sa „Fijatom“.

Nakon što su pregovori o bitnim elementima zajedničkog ulaganja u fabriku „Zastava“ uspešno završeni, kako se sada čini, ne bi trebalo da bude više prepreka potpisivanju ugovora o strateškom partnerstvu.
- Uvek ima dodatnih pregovora i uvek onaj koji kupuje pokušava da spusti cenu, ali o glavnim stvarima je postignut dogovor sa „Fijatom“ i oni nisu tražili dodatne uslove. Sada je samo potrebno da tehničko-pravni timovi formalno završe taj dogovor do četvrtka i on će biti spreman za potpisivanje - rekao je za „Blic“ pomoćnik ministra ekonomije Nebojša Ćirić.
On, međutim, nije mogao da kaže kada će tačno ugovor biti potpisan, uz objašnjenje da to zavisi od zvaničnika Srbije i „Fijata“.
Podsetimo da Sindikat „Zastave“ insistira da sklapanjem ovog ugovora niko od radnika ne dobije otkaz. Oni su već ranije istakli da će dolaskom italijanske fabrike u „Zastavu“ verovatno biti redukovan dosadašnji program proizvodnje domaćih vozila, izrazivši bojazan da bi određeni broj radnika mogao da ostane bez posla.
Predsednik Samostalnih sindikata „Zastava vozila“ Zoran Mihajlović kaže da će tek nakon sastanaka sa predstavnicima Ministarstva ekonomije moći da kaže nešto konkretnije o tome kakav je biznis plan „Fijata“ i kako će se to odraziti na zaposlene u kragujevačkoj fabrici automobila.
- Mi ćemo sutra imati sastanak u Ministarstvu ekonomije sa pomoćnikom ministra Nebojšom Ćirićem, gde bi trebalo da nam bude prezentovan predugovor i svi detalji koji se u njemu nalaze.
Osvrćući se na pitanja o socijalnom programu, što radnike „Zastave“ najviše zanima, on je istakao:
- Mi imamo neke planove i predloge za socijalni program, a u ponedeljak, 4. jula, sa ministrom Dinkićem trebalo bi da definišemo i proširimo taj socijalni program. Konkretno, mislim da onaj zahtev da se radnicima koji imaju pet ili manje godina do penzije otkupi staž, sada izgleda mnogo ostvarljiviji nego što je pre bio. Međutim, znaćemo više tek nakon što čujemo šta o tome misli ministar Dinkić i vidimo kakav je „Fijatov“ biznis plan.
Predsednik Sindikata fabrike automobila ponovo je izrazio zabrinutost za sudbinu 3.800 radnika, jer je još uvek nepoznato šta će se dogoditi sa njima u „prelaznom periodu“ od dve godine dok „Fijat“ ne počne da proizvodi 300.000 vozila godišnje i uposli više hiljada novih radnika.
- Ovo je prelomni trenutak za radnike „Zastave“ - rekao je Mihajlović i dodao da su u Sindikatu veoma svesni starosne i kvalifikacione strukture zaposlenih.
Komentarišući završnicu pregovora o partnerstvu sa „Fijatom“, ekonomista Milan Kovačević kaže da se ceo proces dogovora sa „Fijatom“, „u starom stilu“, radi dosta tajno.
- Saopšteno je javnosti da će postojeći program i dalje raditi, ali i dalje ne znamo koliko će „Fijat“ radnika zaposliti. Zatim, treba da nam se objasni šta podrazumeva to strateško partnerstvo. Rečeno je da će „Fijat“ biti vlasnik 70, a država Srbija 30 odsto kapitala, pa bi trebalo objasniti šta ćemo mi tu ulagati, da li i novac i zemljište ili samo zemljište, jer je to jako bitno - objašnjava Kovačević.
On smatra da je strateško partnerstvo, u stvari, odlaganje privatizacije, koja bi za „Zastavu“, po njegovom mišljenju, bila najbolje rešenje.
- Na ovaj način partner je država, a to onda nije privatizacija. Ono što je jako dobro jeste da se kod nas pravi fabrika automobila, jer to onda donosi i neke dodatne aktivnosti i potrebe za poslom. Međutim, ono što ne valja je to što se zadržavanjem državnog kapitala ide na štetu poreskih obveznika - kaže Kovačević.

Monetarni odbor je, nakon razmatranja aktuelnih ekonomskih kretanja, odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na 15,75%, saopštila je danas (29. jul 2008. godine) Narodna banka.

Nakon rekordno visoke inflacije u drugom kvartalu ove godine, Monetarni odbor procenjuje da će efekat restriktivne monetarne politike, koja se odrazila i na
jačanje dinara, biti niža stopa inflacije već u julu.

Smanjenju inflacije u narednom periodu doprineće i pad svetskih cena nafte, kao i značajno smanjenje cena poljoprivrednih proizvoda, zbog čega Monetarni odbor nije povećao restriktivnost monetarne politike, iako su inflatorna očekivanja i dalje visoka.

U situaciji kada ključni eksterni faktori počinju da doprinose stabilizaciji cena, Narodna banka smatra da je od izuzetne važnosti da fiskalna politika ne utiče na rast agregatne tražnje i da budžet ostane u neizmenjenim, prvobitno planiranim okvirima za ovu godinu.