Besplatne akcije građana trebalo bi značajno da doprinesu povećanju prometa na Beogradskoj berzi, izjavila je juče u intervjuu agenciji Fonet direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić.

Više od pet miliona građana Srbije (5.066.815) prijavilo se za besplatne akcije javnih preduzeća. Država je najavila da će građani moći da dobiju akcije šest preduzeća - „Jat“, NIS, „Telekoma“, Aerodroma „Nikola Tesla“, „Galenike“.

Građani će akcije dobiti najkasnije šest meseci od privatizacije tih preduzeća, do 2010. godine. „Kada se te akcije budu uključile u Berzu, to će dosta značiti puno i za građane i za podizanje finansijskog tržišta uopšte. To će biti podstrek za berzu“, naglasila je Dostanićeva.
Upitana da li je saglasna s preporukama ministara u Vladi Srbije zaduženih za ekonomiju da građani ne bi trebalo da prodaju akcije odmah po izlasku na berzu, Dostanić je rekla da vlasnici akcija „ne bi trebalo da rade u korist svoje štete“.

„Kada je velika ponuda, cena pada. Pretpostavljam da su nadležni ministri imali na umu to da građani ne bi trebalo u velikom broju da nude na prodaju svoje akcije kako im cena ne bi pala“, objasnila je Dostanić.

Modernizacija HE „Đerdap“ kasni osam godina, a gubitak zbog manje proizvodnje struje iznosi nekoliko stotina miliona evra.

Remont hidroelektrane „Đerdap 1“ nije počeo ni pet godina posle potpisanog ugovora sa ruskom firmom „Silovie mašini“, odnosno osam godina od završenog tendera, pa je zato povećan rizik od kvarova i izgubljeno nekoliko stotina miliona evra zbog smanjene proizvodnje električne energije.

Takođe, bez posla je ostalo nekoliko stotina radnika u domaćoj privredi, jer je 20 do 25 odsto poslova za stranog izvođača trebalo da uradi domaća privreda.

Najveća domaća hidroelektrana izgrađena je početkom 70-ih, a remont je, prema tehničkim standardima, trebalo da bude obavljen krajem 90-ih, kako bi joj se produžio vek za naredne tri decenije. „Đerdap 1“ obezbeđuje 12-18 odsto domaće proizvodnje struje.

Tender za remont hidroelektrane završen je 2001. godine, ugovor sa ruskom firmom potpisan je 2003. godine, ali se zatim čekalo potpisivanje sporazuma o regulisanju klirinškog duga SSSR prema SFRJ, što se desilo tek 2007, a posle toga nadležni se nisu baš puno interesovali za ovaj posao.

Najviše vremena je izgubljeno za postizanje dogovora o načinu prebijanja ruskih dugova prema bivšim republikama Jugoslavije. Relativno brzo dogovoreno je da se dug od oko 300 miliona dolara prebije tako što će Srbija njime platiti dug za gas od oko 200 miliona evra, a Rusija obaviti remont HE za oko 100 miliona.

 

Ipak, politički odnosi dve zemlje uticali su na odlaganje ratifikacije, kao i sporost i nezainteresovanost domaćih ministara.

U međuvremenu se, istina, pojavio i problem jer su metali poskupeli, a i dolar je oslabio prema evru. Zato je 2004. godine u ugovor sa „Silovie mašini“ uključena klizna skala za obračun troškova. Na osnovu nje posao je sada poskupeo na 125-126 miliona dolara, ali ni po toj ceni Rusi ne žele da rade. Njihova procena je da remont šest agregata „Đerdapa 1“, ukupne snage oko 1.000 megavata, vredi čak 170 miliona dolara.

„Razrešenje se mora tražiti na međudržavnom nivou jer prema sporazumu o regulisanju klirinškog duga ruska strana treba da isporuči opremu u vrednosti od oko 100 miliona dolara. EPS ne može da ide mimo ovog dogovora, kao i potpisanog ugovora sa „Silovie mašini“ jer je on u skladu sa tenderom koji je raspisan 2001. godine“, navode u EPS-u i dodaju da bi novi sastanak dve strane trebalo da se održi u avgustu.

Ministar za infrstrukturu Milutin Mrkonjić najavio je da će radovi na Koridoru 10 početi 1. Septembra, ili u dogovoru s koncesionarom ili će ih Vlada Srbija sama finansirati.

Mrkonjić je novinarima, na otvaranju magistralog puta Zaječar-Bor, rekao da ugovor s koncesionarom za izgrađu Koridora 10 s međunarodnim konzorcijumom Alpina još nije raskinut i dodao da će se do kraja avgusta "znati na čemu smo".

"Razgovaraćemo sa ljudima, videćemo šta će biti i ako radimo sa koncesionarom, moraće da prihvati obaveze iz ugovora", naglasio je Mrkonjić .

On je dodao da, ukoliko ne dođe do dogovora s koncesionarom, "moramo sami da počnomo da radimo 1. septembra".

Mrkonjić je istakao i da je izgradnja Koridora 10 jedan od prioriteta Vlade Srbije i da se priprema poseban zakon, jer je potrebno obezbediti 1,7 milijardi evra da se ta značajna saobraćajnica završi.