Ni jedna od šest inostranih kompanija iz Rusije, Belorusije i Švajcarske, koje su otkupile privatizacionu dokumentaciju Industrije kablova u Jagodini, nije do 31. jula, kada je bio zakonski rok, dostavila ponudu za kupovinu kapitala ovog najvećeg preduzeća za proizvodnju kablova i kablovskog pribora na Balkanu.

Tenderska komisija sastaće se polovinom naredne sedmice u Beogradu i razmotriće sitaciju, potvrđeno je danas (3. avgust 2008. godine) Tanjugu u Sindikatu "Kablova".

U Sindikatu smatraju da će Agencijaza privatizaciju, najverovatnije, predložiti poništavanje tendera i raspisivanje nove procedure za prodaju "Kablova", sa 2.850 radnika.
Prvi tender Industrije kablova propao je 2003. godine.

"Kablovi"koji 45% proizvodnje plasiraju na inostrano tržište i najveći su izvoznik u Šumadiji i Pomoravlju, sada mesečno od države dobijaju subvenciju od 10 miliona dinara za posticaj izvoza.

Prema ovogodišnjoj tenderskoj dokumentaciji, prodavalo se 100% državnog kapitala Industrije kablova u Jagodini, a budući vlasnik je trebalo da ponudi minimalnu cenu od 100mil EUR, da još 30 mil EUR investira u tehnologiju, prihvati dugove od 100 mil EUR, a da uslučaju tehnološkog viška otpremnina za radnike iznosi 300 evra po godini staža.

Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije Mlađan Dinkić, koji je prošlog meseca boravio u Jagodini i Jagodinskoj pivari, izjavio je tada na konferenciji za novinare, da ukoliko ne bude zainteresovanih za Industriju kablova na ovom tenderu, da će firma biti privatizovana po modelu zajedničkog ulaganja stranog partnera i države, kao što je urađeno i sa kragujevačkom "Zastavom".

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević nije želeo da otkrije ni koje su to kompanije ni kolika je vrednost investicija, ali je naveo da su te kompanije već donele odluku o ulasku na srpsko tržište, što od septembra treba da potvrde njihovi odbori.

"Ne mogu da kažem ime lanca, ali jedan je austrijski, a drugi turski. Očekujem da će se to desiti početkom jeseni, i već, možda, kupovina lokacije i početak izgradnje prvih maloprodajnih objakata", rekao je Milosavljević.

Prema njegovim rečima, Austrijanci će prvo graditi u Subotici ili Novom Sadu, a turska kompanija u Nišu.

U Srbiji postoji veliki prostor za ulazak stranih trgovinskih lanaca, jer je od 10 najvećih svetskih kompanija prisutan samo Metro, dok se u zemljama u okruženju već godinama nalaze prodajni objekti Teska, Kore i Bile, naveo je Milosavljević.

Ministar trgovine je istakao da je realno očekivati da i švedska Ikea sledeće godine otvori prvi prodajni objekat u Srbiji.

"Ulazak stranih trgovina značio bi povećanje konkurencije, poboljšanje usluga i pad cena proizvoda, što bi dodatno doprinelo rastu trgovinskog sektora Srbije koji je nekoliko godina u ekspanziji", ocenio je Milosavljević.

Po njegovom mišljenju, osnovni razlozi zbog kog strani trgovinski lanci nisu u većem broju došli u Srbiju su politička nestabilnost i česti izbori.

Kompanija za flaširanje vode "Knjaz Miloš” iz Aranđelovca biće prodata do kraja ove godine, najavio Pribićević.

Direktor korporativnih poslova "Denjub fuds grupe” Rade Pribićević je naveo da je za kupovinu "Knjaza Miloša” zainteresovano više velikih međunarodnih kompanija, ali nije mogao da navede koje su to kompanije.

"Još se ne zna ko će kupiti 'Knjaz' i za koliko će biti prodat”, rekao je direkor korporativnih poslova "Denjub fuds grupe” u čijem sastavu posluje ta aranđelovačka fabrika vode i sokova.

.banner_text_link{ text-align: right } .banner_text_link a{ font-size: 12px; color: #ccc } .banner_text_link a span{ font-size: 10px; } .banner_text_link a:hover{ color: #666 }Prema rečima Pribićevića, u „Knjaz Miloš” se i dalje se investira i ove godine predviđene su investicije od osam miliona evra, iako je ta kompanija pri kraju restrukturiranja i pred prodaju.

"Prošle godine Knjaz Miloš prodao je 230 miliona litara proizvoda, a ove godine očekuje se rast prodaje od 10 odsto”, rekao je Pribićević.
Kako je naveo, ta kompanija na tržištu vode u Srbiji ima učešće od 36 odsto.