Srbija u proteklih godinu dana povećava javni dug za 3,15 miliona evra dnevno, kaže ekonomista Miroslav Zdravković

Iako je javnost zabrinuta zbog veličine kredita iz inostranstava, mnogo realniji problem, kaže on, postoji kod unutrašnjeg duga. Zdravković objašnjava da je spoljni dug za godinu dana porastao za 84 miliona evra, dok je rast unutrašnjeg duga, pre svega zbog povećanih potreba penzijskog fonda, veći za 582 miliona evra u odnosu na prošli septembar.

Veliki krediti u inostranstvu se tek najavljuju, a ekonomisti se slažu da je zaduživanje u uslovima ekonomske krize neizbežno, posebno ako je alternativa smanjenje plata i penzija ili povećanje poreza.

Ministarstvo finansija se uveliko priprema za dolazak kredita od kojih bi većina, kako se najavljuje, trebalo da bude upotrebljena za investicije. Tako će se ovih dana pregovarati o ruskom kreditu u iznosu koji se kreće od milijardu dolara do milijardu evra.

Pomoćnik ministra finansija Zoran Ćirović kaže da će se sa Rusima voditi odvojeni pregovori o nizu kredita iz oblasti infrastrukture pošto imamo više projekata i kredit vezan za budžetsku podršku.

„Još uvek ne mogu da govorim o uslovima ali očekujemo da će se za infrastrukturne projekte ići na kredite sa nižom kamatnom stopom i duže rokove dospeća, dok će kredit za podršku budžetu verovatno biti na neki kraći vremenski period i, pretpostavljam, uz nešto višu kamatu”, navodi on.


Uzimanje kredita nije jedino rešenje za balansiranje budžeta. Kako kaže član vladinog ekonomskog tima Milojko Arsić, umesto zaduživanja država može da odluči da smanji javnu potrošnju, uključujući plate i penzije, ili da poveća poreze.

„Zaduživanje države u inostranstvu omogućava građanima da ove godine i naredne, kada se budemo zaduživali, imamo veću potrošnju nego što je naš dohodak, ali ćemo u budućnosti, kada budemo vraćali te dugove, deo dohotka morati da odvajamo ne samo na vraćanje glavnice nego i nagomilanih kamata”, objašnjava on.

Arsić navodi da će „građani dakle u budućnosti morati da plaćaju veće poreze da bi vratili taj dug ili da imaju manje koristi od usluga države – da država štedi na obrazovanju, zdravstvu, javnim investicijama, vojsci i policiji da bi obezbedila sredstva za servisiranje spoljnog duga”.

Monetarni odbor Narodne banke Srbije (NBS), posle razmatranja tekućih ekonomskih kretanja, odlučio je da referentnu kamatnu stopu zadrži na sadašnjem nivou od 11 odsto, saopštila je centralna banka


Naredna sednica Monetarnog odbora biće održana 5. novembra.
Od početka ove godine referentna kamatna stopa NBS smanjena je za oko 6,5 odsto - u januaru je iznosila 17,75 odsto.
Referentna kamatna stopa ima ulogu signalizirajuće i polazne kamatne stope, pošto se visina osnovnih kamata na novčanom tržištu utvrđuje prema visini te stope. To je stopa po kojoj NBS prodaje blagajničke zapise poslovnim bankama sa obećanjem da će ih otkupiti za 14 dana.
Prema visini referentne kamatne stope utvrđuje se koridor kamatnih stopa, odnosno najviša i najniža kamatna stopa Narodne banke Srbije u sprovođenju operacija na novčanom tržištu.

Privreda 10 "novih" članica Europske unije iz istočne Europe ove godine će oslabiti 4,2 odsto i zabeležiti blagi oporavak od oko jedan odsto u 2010, navedeno je danas objavljenom izveštaju Svetske banke (SB)

Ta finansijska institucija, sa sedištem u Vašingtonu, ukazala je da će oporavak u regionu, koji je posle ekspanzije, podstaknute investicijama, doživeo kolaps usled propasti industrije, biti skroman i neravnomeran i pozvala vlade tih zemalja da preduzimanjem strukturalnih reformi potpomognu oporavak.
SB je u svom kvartalnom ekonomskom izveštaju istakla da je kriza privrede istočnih članica EU dotakla dno i da je počeo oporavak, ali da su izgledi rasta u narednom srednjeročnom periodu sumorni i da predstoji dug put do povratka na nivo za koji one imaju potencijala, preneo je Rojters.
Privreda regiona bi mogla ojačati 3,6 odsto u 2011, što je slabije u poređenju sa 3,9 procenata u 2008. i šest odsto godinu dana ranije, pri čemu bi tražnja od strane bogatijih zapadnih članica igrala glavnu ulogu u podsticanju tog rasta, ukazala je SB.
"Jak rast će verovatno biti vraćen tek kada se oporave investicije i izvoz i ponovo uspostavi poverenje potrošača", navedeno je u izveštaju.
Najviše će biti pogođene zemlje s najvećom ekonomskom neuravnoteženošću. Bruto domaći proizvod (BDP) većine zemalja u tom regionu opašće pet do 10 odsto, dok će u baltičkim članicama EU - Letoniji, Litvaniji i Estoniji - potonuti 15 do 20 procenata. Privredno slabljenje je izbegla samo Poljska, najveća od novih članica Unije sa jakim unutrašnjim tržištem od 38 miliona stanovnika, ukazala je SB.
Banka dalje navodi da je priliv privatnog kapitala u taj region u padu i da su sindikovani bankarski zajmovi u prva tri kvartala ove godine potonuli 93 odsto za javne uzimaoce i 80 procenata za one u privatnom sektoru.
Od 7,2 milijarde dolara bruto priliva kapitala u 10 novih članica EU u trećem kvartalu 2009, oko šest milijardi dolara je bilo u vidu emitovanja obveznica.
Bankarski zajmovi su učestvovali sa samo 800 miliona dolara, u poređenju sa 10 milijardi dolara u četvrtom tromesečju 2007, pre nego što je finansijska kriza svom snagom pogodila istočnu Evropu, ukazala je SB.
Povećanje kreditiranja osujetiće sve češća bankrotstva i rast nezaposlenosti - više od milion radnika se zbog krize vratilo kućama iz "starih" članica Unije - Britanije, Irske i Španije - dok je povratak velikog priliva investicija, kakvih je bilo početkom ove decenije, još daleka budućnost.
"Investicije će verovatno sporo dobijati na zamahu, jer će ih kočiti viškovi kapaciteta i ograničena finansiranja, s obzirom da banke u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi nastavljaju s otpisom zajmova ", navedeno je u izveštaju.
Svetska banka, i pored toga, smatra da su banke u tom regionu u stanju da prilagode rastuće gubitke, jer je adekvPrivreda 10 "novih" članica Europske unije iz istočne Europe ove godine će oslabiti 4,2 odsto i zabeležiti blagi oporavak od oko jedan odsto u 2010, navedeno je danas objavljenom izveštaju Svetske banke (SB).

Ta finansijska institucija, sa sedištem u Vašingtonu, ukazala je da će oporavak u regionu, koji je posle ekspanzije, podstaknute investicijama, doživeo kolaps usled propasti industrije, biti skroman i neravnomeran i pozvala vlade tih zemalja da preduzimanjem strukturalnih reformi potpomognu oporavak.
SB je u svom kvartalnom ekonomskom izveštaju istakla da je kriza privrede istočnih članica EU dotakla dno i da je počeo oporavak, ali da su izgledi rasta u narednom srednjeročnom periodu sumorni i da predstoji dug put do povratka na nivo za koji one imaju potencijala, preneo je Rojters.
Privreda regiona bi mogla ojačati 3,6 odsto u 2011, što je slabije u poređenju sa 3,9 procenata u 2008. i šest odsto godinu dana ranije, pri čemu bi tražnja od strane bogatijih zapadnih članica igrala glavnu ulogu u podsticanju tog rasta, ukazala je SB.
"Jak rast će verovatno biti vraćen tek kada se oporave investicije i izvoz i ponovo uspostavi poverenje potrošača", navedeno je u izveštaju.
Najviše će biti pogođene zemlje s najvećom ekonomskom neuravnoteženošću. Bruto domaći proizvod (BDP) većine zemalja u tom regionu opašće pet do 10 odsto, dok će u baltičkim članicama EU - Letoniji, Litvaniji i Estoniji - potonuti 15 do 20 procenata. Privredno slabljenje je izbegla samo Poljska, najveća od novih članica Unije sa jakim unutrašnjim tržištem od 38 miliona stanovnika, ukazala je SB.
Banka dalje navodi da je priliv privatnog kapitala u taj region u padu i da su sindikovani bankarski zajmovi u prva tri kvartala ove godine potonuli 93 odsto za javne uzimaoce i 80 procenata za one u privatnom sektoru.
Od 7,2 milijarde dolara bruto priliva kapitala u 10 novih članica EU u trećem kvartalu 2009, oko šest milijardi dolara je bilo u vidu emitovanja obveznica.
Bankarski zajmovi su učestvovali sa samo 800 miliona dolara, u poređenju sa 10 milijardi dolara u četvrtom tromesečju 2007, pre nego što je finansijska kriza svom snagom pogodila istočnu Evropu, ukazala je SB.
Povećanje kreditiranja osujetiće sve češća bankrotstva i rast nezaposlenosti - više od milion radnika se zbog krize vratilo kućama iz "starih" članica Unije - Britanije, Irske i Španije - dok je povratak velikog priliva investicija, kakvih je bilo početkom ove decenije, još daleka budućnost.
"Investicije će verovatno sporo dobijati na zamahu, jer će ih kočiti viškovi kapaciteta i ograničena finansiranja, s obzirom da banke u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi nastavljaju s otpisom zajmova ", navedeno je u izveštaju.
Svetska banka, i pored toga, smatra da su banke u tom regionu u stanju da prilagode rastuće gubitke, jer je adekvatnost kapitala širom regiona iznad osam odsto i napominje da je za pokrivanje kreditnih gubitaka ostavljeno po strani uglavnom dovoljno sredstava.
Finansijskom sektoru je, međutim, još uvek neophodna podrška matičnih banaka, kao i vlada, da bi se minimizirala opasnost od povratka previranja i dala podrška oporavku.
SB takođe poziva vlade da pripreme planove za fiskalnu konsolidaciju, posle pojave budžetskih deficita širom tog regiona i donesu strategije za podsticanje rasta na nivoe bliske ranijim, bez obzira na rastuću nezaposlenost.
atnost kapitala širom regiona iznad osam odsto i napominje da je za pokrivanje kreditnih gubitaka ostavljeno po strani uglavnom dovoljno sredstava.
Finansijskom sektoru je, međutim, još uvek neophodna podrška matičnih banaka, kao i vlada, da bi se minimizirala opasnost od povratka previranja i dala podrška oporavku.
SB takođe poziva vlade da pripreme planove za fiskalnu konsolidaciju, posle pojave budžetskih deficita širom tog regiona i donesu strategije za podsticanje rasta na nivoe bliske ranijim, bez obzira na rastuću nezaposlenost.

Odobravanje bankarskih kredita privatnom sektoru u zoni evra smanjeno je u septembru, prvi put od 1992, saopštila je Evropska centralna banka (ECB). To predstavlja jasno upozorenje da je bilo kakav oporavak u zoni evra neizvestan i povećava izglede da ECB zadrži svoju ultralabavu politiku u oblasti kamatnih stopa

Kreditiranje privatnog sektora smanjeno je prošlog meseca za 0,3 odsto na godišnjoj bazi, posle povećanja od 0,1 odsto u avgustu. To je prvo smanjenje od početka praćenja takvih podataka u januaru 1992, objavio je londonski dnevnik "Fajnenšel tajms" i podsetio da je evro uveden 1999. godine.
- Od stanja na kreditnom tržištu i dalje najviše zavisi kada će i kojom brzinom teći oporavak ekonomije u evrozoni - ukazala je ekonomista Unikredit banke u Milanu Loredana Federiko.
Ekonomisti smatraju da je privreda 16 članica Evropske unije koje koriste evro ojačala u trećem kvartalu u odnosu na prethodna tri meseca, čime je zvanično okončana recesija u tom regionu. ECB, međutim, i dalje očekuje potvrdu da se njeno obilno vanredno ulivanje likvidnosti u bankarski sistem preliva u realnu ekonomiju.
Očekuje se da ključna kamatna stopa ECB ostane na rekordno niskom nivou od jedan odsto i dobar deo 2010. Savet guvernera ECB, međutim, moraće da na sastancima iduće sedmice i u decembru počne da razmatra da li da produži vanredne mere, uvedene prošle godine posle kolapsa američke finansijske kompanije Liman braders.
Do sada je ECB bila optimistična i nije se mnogo brinula zbog usporavanja kreditiranja u zoni evra. Predsednik te banke Žan-Klod Triše ukazao je da odobravanje kredita poslovnom sektoru obično nastavlja da se smanjuje čak i posle početka privrednog oporavka jer se kompanije ustežu od investicionih izdataka i posežu za unutrašnjim resursima. On je ranije ovog meseca upozorio da je moguć dalji slab razvoj kreditiranja nefinansijskih korporacija tokom sledećih meseci.