Mislim da je svakom članu Vlade stalo da program sa MMF-om opstane i da se neće dovesti u pitanje. Oni su od nas tražili da u budžetu za 2010. deficit smanjimo na 3,5 odsto BDP-a, dok je naša pozicija bazirana na računicama da javni prihodi ne mogu biti veći od 38, a javni rashodi ne mogu biti manji od 42 odsto BDP-a i to sa svim mogućim zatezanjima, uz zamrzavanje penzija, plata u javnom sektoru i jeftino zaduživanje za finansiranje deficita. Ako MMF nastavi da insistira na svom stavu smanjićemo potrošnju i za dodatnih 0,5 odsto BDP-a, a u pregovorima ćemo ponuditi i koncept reformi javnih preduzeća, kaže Diana Dragutinović, ministarka finansija u Vladi Srbije


Vlada Srbije uskoro će, paralelno sa predlogom budžeta za 2010. razmotriti i rebalans ovogodišnjeg budžeta, s tim što će suma rashoda ostati ista, ali će se promeniti struktura troškova.

Takođe, zbog nižih prihoda od planiranih, deficit će biti veći. Na pitanje Bankar magazina kome će biti oduzeto, a kome dato više novca, ministarka finansija u Vladi Srbije Diana Dragutinović ističe da će manje novca iz državne kase otići za otplatu kamata, jer se Ministarstvo finansija jeftinije zaduživalo nego što se to očekivalo.

Istovremeno, više novca biće namenjeno za različite socijalne programe, pa i otpremnine viška zaposlenih u Jat Airwaysu i Železnici, a deo novca iz državne kase već je dat za pokretanje proizvodnje u Petrohemiji i Azotari iz Pančeva, precizira ministarka finansija.

Na čemu ćete najviše insistirati prilikom planiranja budžeta za narednu godinu?

Diana Dragutinović: Ako se Vlada opredelila za smanjenje javne potrošnje, to će morati da se pokaže i u brojevima. Ali, tu ima nekih granica. Pitanje je koliko se i kojom brzinom potrošnja može i treba smanjiti i šta je najbolja fiskalna politika za 2010. Volela bih da sa sigurnošću znam te odgovore. Čini mi se da će u 2010. biti nekog privrednog rasta, a u tom slučaju porašće i ukupna tražnja i za onoliko koliko bude rasla privatna potrošnja, trebalo bi smanjiti potrošnju države.

To ne znači da bi bilo dobro da se udeo javne potrošnje u BDP-u u narednoj godini smanji za jedan ili dva procentna poena. To nije realno u ovoj situaciji, iako postoje neki znaci oporavka. Tako snažno fiskalno prilagođavanje za samo godinu dana bilo bi moguće da se u 2010. očekuje rast privrede od pet-šest odsto, kao što je to bilo u 2006. No, moj je cilj da se na dugi rok javna potrošnja smanji ispod 40 odsto BDP-a.

To je bio i cilj skoro svih vlada posle 2000, ali ne samo da se to nije desilo, već je udeo javne potrošnje povećan?


D. Dragutinović: Dok je Srbija imala program sa MMF-om, javna potrošnja je bila 40-41 odsto BDP-a. No, onog trenutka kada je aranžman sa MMF-om okončan, potrošnja je nekontrolisano porasla. Samo u 2006. ona je povećana sa 41 na oko 44 odsto BDP-a.

A te godine je i BDP porastao šest odsto, tako da je potrošnja i po tom osnovu porasla.

D. Dragutinović: Tako je.

Što znači da se baš trošilo.

D. Dragutinović: Budžet je tada bio vrlo likvidan, a bilo je i prihoda od privatizacije. Problem je što se taj nivo javne potrošnje održavao i narednih godina, a prihodi od privatizacije su presahli.

Kajete li se zbog rebalansa budžeta pre godinu dana, kada je doneta odluka o jednokratnom povećanju penzija od 10 odsto?

D. Dragutinović: Ne mogu da se kajem, jer sam učinila sve da do toga ne dođe. Znam kakve treba da budu fiskalna politika i javna potrošnja, ali fiskalnu politiku ne oblikuju eksperti, već Vlada, u kojoj je postojao konsenzus za taj rebalans. Rezultat takve odluke je zamrzavanje penzija u naredne dve godine. No, da je privreda nastavila da raste po dotadašnjoj stopi od šest odsto godišnje, to ne bi bila velika greška. Najveći problem je što su penzije povećane baš kada je počela recesija, a njene posledice nisu mogle u tom trenutku da se potpuno predvide. Sada pokušavamo da ispravimo tu grešku.

Postoji li bar čvrsta rešenost da se dogovor o zamrzavanju plata i penzija poštuje i da se kaže „ne“ sindikatu zaposlenih u državnoj upravi ako budu pretili štrajkom i zahtevali povišice?


D. Dragutinović: Mislim da postoji ta spremnost, jer ne možemo da izbegnemo zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru. Nemamo izbora. Ta primanja će, dakle, ostati nominalno ista, a realno će pasti. To mora da se učini, za dobro svih, jer naši javni prihodi iz kojih se finansiraju plate i penzije, opadaju iz nekoliko razloga. Prvo, opada BDP, a uz to je potrošnja pala još više. U 2008. je deficit platnog bilansa bio 18 odsto BDP-a, a ove godine je smanjen na 7,5 odsto. Sve je to uticalo na veliki pad prihoda od PDV-a, carina i drugih poreza, ali je bar dobro što više nemamo onoliki deficit u platnom bilansu.

Pored toga, od 2007. smo uradili nekoliko stvari koje su dovele do trajnog pada prihoda. Smanjili smo porez na zaradu sa 14 na 12 odsto, uveli neoporezivi deo i tako trajno izgubili budžetske prihode od jedan odsto BDP-a. Zatim smo smanjili porez na prenos apsolutnih prava sa pet na 2,5 odsto i zbog toga izgubili još 0,7 BDP-a budžetskih prihoda. Smanjili smo i carinske stope, što je dobro jer su bile visoke, ali nekada se od naplaćenih carina u budžet slivalo tri odsto BDP-a, a sada će taj prihod biti sve manji i manji.

To sa sobom povlači i manji prihod od PDV-a na uvoznu robu. Promenili smo i Zakon o PDV-u i povećali broj proizvoda koji se oporezuju po nižoj stopi od osam odsto. I time smo trajno izgubili deo javnih prihoda. Posle svega ne možemo da naplatimo više javnih prihoda od 38 odsto BDP-a. Zato, ako neko želi da se smanje poreske stope, najpre se javna potrošnja mora svesti na nivo koji može da se finansira.

Prihodi, dakle, ne mogu biti veći od 38 odsto, dok je potrošnja, prema nekim procenama, 42-43 odsto BDP-a. Može li se tolika razlika finansirati na dosadašnji način, kratkoročnim zaduživanjem na tržištu hartija od vrednosti, emisijom trezorskih zapisa koji dospevaju na naplatu za tri ili šest meseci?

D. Dragutinović: Deficit ove godine možemo da finansiramo čak i lakše nego što sam mislila na početku i pod mnogo boljim uslovima nego što sam planirala kada smo pravili budžet. Deo deficita biće pokriven emisijom trezorskih zapisa i to smatram velikim uspehom Ministarstva finansija, bez obzira na početne greške. Cilj nam je da kratkoročne, tromesečne zapise, koji sada dominiraju, zamenimo hartijama čiji će rok dospeća biti duži, bar šest i 12 meseci, a nadam se da ćemo uskoro imati i dinarske hartije na 18 i 24 meseca.


Drugi izvori finansiranja će biti povoljni krediti Svetske banke, ali oni zavise od toga da li imamo ili ne program sa MMF-om. Računamo i na sredstva Evropske unije. Ove i sledeće godine, dakle, možemo jeftinim sredstvima da finansiramo budžetski deficit od četiri - četiri i po odsto BDP-a, ali javni dug ne sme da pređe kritičnu granicu.

Da li bi se budžetski deficit mogao finansirati da nije bilo Bečkog dogovora, jer su se strane banke obavezale da neće povlačiti novac iz Srbije i zato sada kupuju državne hartije?

D. Dragutinović: Stabilizaciji prilika na našem tržištu na prvom mestu je doprineo program sa MMF-om, a zatim Bečki dogovor. Program sa MMF-om je smirio i banke-majke u inostranstvu i njihove banke-kćerke u Srbiji, a stabilizovan je i kurs.

U prošloj rundi pregovora sa MMF-om nije postignut dogovor, jer bi u suprotnom Srbija mogla da povuče novu tranšu kredita. Može li se očekivati da će 20. oktobra predstavnici MMF-a jasno reći „ili-ili“, da Srbija poštuje dogovor ili se aranžman prekida?

D. Dragutinović: Mislim da je svakom članu Vlade stalo da taj program opstane i da se on neće dovesti u pitanje. Prethodna runda pregovora nije bila baš uspešna, ali htela bih da istaknem dve stvari. Niko nije siguran šta je najbolji lek u ovom trenutku. Zato mi se čini da je i nama i njima više odgovaralo da sačekamo dva meseca i vidimo šta će biti sa našim poreskim prihodima, koji su počeli da rastu, i kako će reagovati privrede nekih zemalja, koje su već primenile mere dogovorene sa MMF-om. Oni su od nas tražili da u budžetu za 2010. deficit smanjimo za jedan procentni poen, sa ovogodišnjih 4,5 na 3,5 odsto BDP-a.

Potrebe za dodatnim finansiranjem su u novim privredama Evrope i centralne Azije dostigle najviši nivo u svetu, ocenio je potpredsednik Svetske banke za ovaj region Filip le Uru

Govoreći na brifingu uoči godišnjeg sastanka SB i Međunarodnog monetarnog fonda u Istanbulu, on je upozorio da se "ono što je počelo kao finansijska kriza pretvorilo u socijalnu i humanitarnu krizu", prenela je SB na svom sajtu.
"Kao što su banke bile pod pritiskom, tako su sada porodice pod ozbiljnim opterećenjem, jer su suočene sa tim da njihovi hranioci ostaju bez posla i imaju probleme sa plaćanjem računa", rekao je Le Uru.
Potpredsednik Svetske banke je podsetio da je ekonomska i finansijska kriza usledila nakon kriza sa hranom i gorivom, koje su već oslabile kupovnu moć stanovništva u regionu istočne Evrope i centralne Azije.
Ističući da je čitav region teško pogođen, on je ocenio da se neke zemlje, poput Poljske, uspešnije od drugih bore sa posledicama krize. Kao suprotan primer naveo je Ukrajinu i Rusiju, gde se očekuje da će bruto društveni proizvod zabeležiti oštar pad u 2009.
On je dodao da se procenjuje će u regionu istočne Evrope i centralne Azije broj siromašnih u 2009. biti povećan za oko 15 miliona, dok je pre izbijanja krize bilo projektovano da će se on smanjiti za 15 miliona.
Le Uru je pozvao vlade u regionu da ubrzaju reforme, ističući da će im Svetska banka pomoći da se usredsrede na četiri ključne oblasti. Na prvom mestu je čišćenje bankarskog sektora, kako bi banke mogle da finansijski podrže preduzeća u razvoju biznisa i otvaranju novih radnih mesta.
"Uz to, treba poboljšati poslovnu klimu da bi se privukao privatni strani kapital, poboljšati efikasnost javne potrošnje i nastaviti finansiranje ključnih javnih ulaganja u infrastrukturu", rekao je Le Uru.