Preduzeće "Milan Blagojević" iz Smedereva počelo je prodaju tri nova šporeta, jednog električnog i dva na čvrsta goriva, saopšeno je u toj fabrici

Reč je o "mini luks" električnom štednjaku sa ravnom pločom i dva šporeta na čvrsto gorivo - "olimpija" i "olimp".

Na tržištu su osim novih šporeta i dalje traženi "smederevac", "rojal", "magnum" i ostali modeli, čija će prodaja do kraja godine biti uvećana na više od 100.000 jedinica.

- Veoma smo zadovoljni izvozom, koji je znatno povećan na tržištu Nemačke, Austrije, Bugarske, Estonije, Rusije, Skandinavije i SAD - izjavila je Sofija Stanić, generalni direktor "Milana Blagojevića".

Ona tvrdi da su pojačanu prodaju preduzeća u toku ove godine podstakli novi modeli, poput kombinovanog elektro-plinskog šporeta, termo "Veste" i ekološke grejalice.

- Najveći plasman šporeta proizvedenih u pogonima "Milana Blagojevića" ostvaruje se na jugu Srbije - kaže Stanićeva, uz napomenu da je i akcija "staro za novo" dala velike rezultate, tako da su šporeti na čvrsto gorivo prodavani i tokom leta.

Među modelima koji su ove godine imali prođu je i skupoceni šporet "magnum" sa dve rerne, za pečenje i podgrevanje, a takođe i dva termostata.

Japanske devizne rezerve su u oktobru povećane za 4,17 milijardi dolara na rekordnih 1.056,77 milijardi dolara, zahvaljujući rastu cene zlata i jačanju evra, saopštilo je Ministarstvo finansija u Tokiju

U saopštenju je navedeno da su devizne rezerve Japana, druge po veličini u svetu posle kineskih, u oktobru porasle na rekordni nivo već treći mesec zaredom, prenela je agencija Kjodo.
Ministarstvo je takođe objavilo podatak da je povrat sredstava od upravljanja imovinom specijalnog fonda deviznih rezervi smanjen u fiskalnoj 2009. na 3,69 odsto sa 4,32 odsto iz prethodne fiskalne godine, što je posledica rasta jena u odnosu na dolar i smanjenja kamata u SAD.

Kina inače ima ubedljivo najveće devizne rezerve u svetu, koje su sada duplo veće nego japanske, dok Rusija na trećem mestu raspolaže rezervama "teškim" oko 430 milijardi dolara.

Neosetljiv za strmoglav američke valute, istorijski skok nezaposlenosti u SAD i fantastičan domaći deficit, trio vodećih banaka isplatiće basnoslovne bonuse zaposlenima

Zašto američki državni sekretar za finansije Timoti Gajtner najuspešnijim bankama na Volstritu ne pročita Zakon protiv pobune, upitao se juče magazin „Forbs”.

Alarmantna prozivka jednog od vodećih američkih finansijskih magazina usledila je nakon objave odluke tri banke (Goldman Saks, Morgan Stenli i Džej Pi Morgan) da –uprkos rastućem siromaštvu Amerike – svojim zaposlenima isplati basnoslovne bonuse, 60 odsto veće nego lane.

Neosetljiv na strmoglav američke valute, istorijski skok nezaposlenosti i fantastičan domaći deficit – trio je u nagradni fond zaposlenima izdvojio čak 29,7 milijardi dolara!

„Perjanice Volstrita počinju da liče na Klerka Gebla u filmu ’Prohujalo sa vihorom’, gde slavni glumac kao Ret Batler fućka na sve oko sebe. Odluka da 119.000 bankara podeli nagradu za uspešno poslovanje od po 250.400 dolara – pet puta više od prosečnog godišnjeg prihoda američkog domaćinstva u 2008. godini – izaziva širom Amerike gnev neizvesnih društvenih posledica”, upozorava agencija Blumberg.

Američko javno mnjenje ne doživljava više Volstrit kao oličenje opštenarodnog uspeha, upozoravaju posmatrači.

Tri pomenute američke banke prebrodile su najtežu globalnu finansijsku krizu od Drugog svetskog rata samo zahvaljujući basnoslovnoj finansijskoj injekciji zvaničnog Vašingtona prošle jeseni. U prvi mah obični Amerikanci su progutali obrazloženje zvaničnog Vašingtona da vodećim bankama na Volstritu treba pomoći jer su „suviše velike i važne da bi propale”.

Režim Džordža Buša i nova administracija Baraka Obame mesecima su „šibali” stotine milijardi dolara budžetskog novca u poslovne fondove banaka Goldman Saks, Morgan Stenli, Džej Pi Morgan, vodećeg svetskog osiguravajućeg društva AIG i drugih.

Osokoljen budžetskom injekcijom, bankarski trio je na suženom finansijskom polju (preko 100 američkih banaka je u međuvremenu bankrotiralo) nastavio da preuzima poslovne rizike – kao da krize i nije bilo.

Manjak poslovnih rivala, postojana državna novčana podrška i ozbiljne veze u vrhu američke vlasti... pomogli su da Goldman Saks, Morgan Stenli i Džej Pi Morgan prikažu ogroman poslovni profit pred kraj jedne od finansijski najtežih godina od 1945. godine.

Bezobziran na krah američke srednje klase, eksploziju hipotekarnog duga stanovništva, posrtanja domaće automobilske industrije, masovna otpuštanja daleko od Volstrita... Trio banaka odlučio je da svojima podeli višak profita. Trgovac visokorizičnim finansijskim „derivatima” sa platnog spiska jedne od tri spomenute banke krajem ove godine može se nadati bonusu između 10 i 15 miliona američkih dolara, prenose agencije.

Legendarno disciplinovano američko javno mnjenje i šokirani ostatak sveta sve manje trpe oholu kastu finansijera na Volstritu, koja teži da zadrži stil života i rada pre krize – čijem nastajanju su suštinski kumovali. Najava trija da će nagradni bonus isplaćivati fazno, i mahom u deonicama, ne stišava gnev američke i međunarodne javnosti.

„Svet više nema šta da nauči od Severne Amerike i Evrope: oni su već doživeli ekonomski i finansijski kolaps”, upozorio je početkom novembra indijski ministar finansija Pranab Mukerdži, najavljujući odluku zvaničnog Nju Delhija da se što pre ratosilja sve bezvrednijeg američkog dolara.

Iznenadna odluka Nju Delhija da utopi basnoslovnu količinu dolara kupovinom 200 tona zlata od MMF-a digla je u međuvremenu cenu žutog metala do istorijskog rekorda od – 1.100 dolara za finu uncu.

Kakve bi posledice mogla izazvati odluka tri američke banke da se obilno časte u godini teške krize – još je neizvesno.

Do sada je uskladišteno oko 250 miliona kubnih metara gasa, a obezbeđeno je i skladištenje 200 miliona kubika u Mađarskoj

Javno preduzeće „Srbijagas” ugovorilo je nabavku kompresora i montažu linije za proizvodnju gasa za završetak prve faze podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.

Generalni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović kazao je novinarima da će realizacijom ugovora sa američkom kompanijom „AG ekvipment” o isporuci kompresora kapacitet utiskivanja prirodnog gasa u skladište biti povećan na 3,8 miliona kubnih metara na dan. „Rok isporuke kompresora je 200 dana i ceo projekat platićemo 7,4 miliona dolara”, rekao je Bajatović.

Ugovor sa austrijskom kompanijom „Integral montaž”, prema njegovim rečima, omogućiće da se dnevno dobija pet miliona kubnih metara gasa iz skladišta u Banatskom Dvoru, a isporuka i ugradnja opreme koštaće oko dva miliona evra.

Bajatović je podsetio da će prva faza izgradnje podzemnog skladišta „Banatski Dvor” biti završena do kraja godine i omogućiće skladištenje oko 300 miliona kubnih metara tog energenta i dnevnu proizvodnju pet miliona kubnih metara gasa, što je oko polovine ukupnih potreba Srbije u zimskom periodu.

Prema njegovim rečima, do sada je uskladišteno oko 250 miliona kubika gasa i u toku je izgradnja osam bušotina. Nakon toga slede linijski radovi za prikupljanje gasa sa opremom koju će isporučiti i ugraditi kompanije sa kojima je danas potpisan ugovor. „Postojeća linija neće biti demontirana, nego će biti rekonstruisana i povećaćemo joj kapacitet na dva miliona kubnih metara gasa dnevno”, rekao je Bajatović i precizirao da to znači da će dnevni kapacitet skladišta biti sedam miliona kubika.

Direktor „Srbijagasa” je rekao da je pri kraju i završetak dvosmernog gasovoda Banatski Dvor–Gospođinci, jer će za 15 dana gasovodne cevi biti sprovedene ispod reke Tise, čime će biti povezana banatska i bačka strana gasovoda.

„Srbijagas” je ugovorom sa kompanijom „Eon Foldgas trejd”, rečeno je na konferenciji, obezbedio nabavku i skladištenju 200 miliona kubnih metara prirodnog gasa u skladištu u Mađarskoj.

Kako je saopšteno, ugovor je stupio na snagu 1. novembra i trajaće do 10. aprila 2010. godine, za šta je obezbeđena bankarska garancija od 30 miliona dolara i depozit od 11,9 miliona dolara. Bajatović je naveo da su finansijski aspekti ugovora vrlo povoljni i da je gas neznatno skuplji od trenutne nabavne cene komercijalnog gasa, a ugovor će biti moguće nastaviti naredne dve godine, za šta postoji i garancija mađarske vlade.

Rekonstrukcijom Fabrike dečjih krevetića u Radovnici kod Trgovišta Simpova godišnja proizvoda biće povećana sa 25.000 na 80.000 komada, a posao će pored sadašnjih 110 dobiti još 40 radnika

Vrednost ove investicije je 2,5 miliona evra, a deo sredstava obezbeđen je preko Fonda za razvoj. Vranjska kompanija nedavno je rekonstruisala i fabriku lameliranog nameštaja u Zubinom Potoku, a u planu je modernizacija proizvodnje u fabrikama u Bujanovcu, Preševu i Surdulici. Investicioni potencijal za Simpo omogućen je i ugovorima o dugoročnoj saradnji sa Švedskom Ikeom, preko koje će ova kompanija plasirati svoje proizvode na tržištu Evrope.