Većina poreskih zakona u Srbiji biće temeljno pretresena s obzirom na to da je dobar deo pravila po kojima građani plaćaju namete državi nepravedan i mimo svetske prakse. Umesto opšteg povećanja PDV, treba očekivati izmene samo za neku robu, kao što su računari i zamrznuta hrana. Kako „Blic“ saznaje, reč je o prebacivanju ove robe sa oporezivanja po stopi od osam na 18 odsto, a ako se ova mera primeni, moguće je da se lista proizvoda koji su na spisku oporezivanja po osam odsto dodatno smanji.

Interesantno je da je porez na doda­tu vrednost pre dve godine spušten sa 18 na osam odsto za računare kako bi se podstakao razvoj sektora informacionih tehnologija. U ovoj godini promet računara i računarske opreme u odnosu na lani manji je za oko 35 odsto, mada je situacija nešto bolja u poslednjem tromesečju.
Veselin Jevrosimović, vlasnik „Ko­mtrejd grupe“, kaže za „Blic“ da mu je poznato da se razmišlja o vraćanju poreske stope na 18 odsto.
- S obzirom na trenutnu situaciju, ne bi bilo dobro da do tog povećanja dođe do kraja ove godine, budući da je 2009. za informatičku Srbiju bila katastrofalno loša. Dodatno povećanje PDV svakako bi se prelilo na krajnje potrošače, što bi pogoršalo rezultate prometa u IT sektoru u ovoj godini - kaže Jevrosimović.
Pravilo je, inače, takvo da svako povećanje poreza nosi sa sobom rizik od prelaska dela privrede u sivu zonu. Uz to, svako povećanje ovog poreza na kraju oseti krajnji potrošač, a kada bi se povećale poreske stope za sve proizvode, pogurala bi se inflacija. Kada raste PDV, proizvođači za isti taj procenat dižu cene robe i usluga i opet se sve svaljuje na potrošača. Međutim, ako bi se selektivno primenilo povećanje PDV, što se najavljuje kao moguća varijanta, to ne bi bilo tako dramatično. Bar ne za sve.
- Primena selekcije u izboru dobara, odnosno usluga čiji će promet biti oporezovan po višoj stopi u odnosu na trenutno propisanu je bolja alternativa u odnosu na opšte povećanje. Ovo prvenstveno važi sa aspekta analize mogućih negativnih socijalnih efekata koje može da donese - kaže Jovana Stojanović, viši poreski menadžer u konsultantskoj kući „Prajsvoterhaus Kupers konsalting“.
Ne treba zaboraviti i da je u pojedinim zakonima o PDV zamrznuta hrana, na primer, oporezovana po višoj, dok je negde ona na spisku robe na koju se plaća niža stopa poreza. Takođe, ni povećanje poreske stope na računare ne bi bilo mimo evropskih pravila, mada se u Crnoj Gori i Makedoniji, recimo, na promet računara plaća niža stopa PDV.
Zakon o PDV je u najvećoj meri usaglašen sa evropskom praksom i rukovođena ovim principom, vlast nema puno manevarskog prostora.
To se ne može reći za porez na imovinu, kod kojeg na papiru postoji nekoliko poreskih stopa, ali 99 odsto građana plaća onu najnižu - od 0,4 odsto. To bi značilo da u Srbiji niko nema kuću, stan ili plac vredniji od 65.000 evra!
S obzirom na to da je 2010. sve bliže, a da nema konkretnih dogovora o poreskoj reformi, izmene poreza na dohodak, koji će takođe doći na red, baš kao i svih ostalih poreza treba očekivati od 2011. godine. Kod budućeg oporezivanja plata uvešće se ili dve poreske stope od 10 i 20 odsto za plate do 40.000 dinara i preko ovog iznosa uz oslobođenje blizu 10.000 dinara, ili jedna poreska stopa od 15 odsto. Ovaj porez trenutno se plaća po stopi od 12 odsto i uz oslobođenje od 6.000 dinara, a novi obračun trebalo bi da bude povoljniji za one sa manjim primanjima.

Vlada podeljena oko takse na impulse u mobilnoj telefoniji
Privremeno ograničavanje plata državnih službenika na šest prosečnih neće važiti sledeće godine, saznaje „Blic“. Odluke o tome da li će se i dogodine naplaćivati dodatna taksa na impulse u mobilnoj telefoniji od 10 odsto još nema, jer je, kako saznajemo, Vlada po tom pitanju podeljena.
Oba poteza izvršna vlast je povukla krajem aprila uz rebalans budžeta kao pomoć sve praznijem budžetu.
Ministarka telekomunikacija Jasna Matić kaže da je njen stav nedvosmislen:
- Taksu treba ukinuti čim se za to stvore uslovi. S obzirom na sve bolje projekcije rasta i delimičnog oporavka, to bi trebalo učiniti što pre.

Na šta se plaća niža poreska stopa PDV-a
-hleb, mleko, brašno, šećer, jestivo ulje od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće životinjskog i biljnog porekla
-sveže i rashlađeno voće, povrće, meso, riba i jaja
-lekovi koji si navedeni u listi lekova koji se prepisuju i izdaju na teret RZZO
-proizvodi koji se hirurški ugrađuju u organizam
-materijal za dijalizu
-đubriva, sredstva za zaštitu bilja, seme za reprodukciju, sadni materijal i priplodne stoke
-udžbenici i nastavna sredstva
-dnevne novine
-monografske i serijske publikacije
-ogrevno drvo
-usluge smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima
-komunalne usluge
-prirodni gas koji se isporučuje individualnim proizvođačima
*Napomena: Računari su naknadno sa 18 odsto prebačeni na oporezivanje po nižoj stopi

Porez na deviznu štednju 10 odsto?
Štediše u Srbiji neće plaćati 20 odsto poreza na deviznu štednju od sledeće godine (ovaj porez je privremeno ukinut do kraja 2009). Pošto je 20 odsto pozamašan namet još ranije se govorilo da bi ga bar trebalo prepoloviti. Prema nezvaničnim informacijama, to bi moglo da se dogodi sem ako se i 2010. ne nastavi sa neplaćanjem. Najmanje je realno da ostane 20 odsto.

Ni proglašenje epidemije gripa A H1N1 nije sprečilo izlagače i posetioce juče da dođu na Sajam nameštaja u Beogradu. Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić otvorio je 47. sajam i pri tom najavio pomoć drvnoj industriji.

Međunarodni sajam nameštaja pod nazivom „Sveže ideje“ okupio je više od 500 izlagača, od čega je 150 inostranih koji su došli iz 20 zemalja Evrope i sveta.
Ministar Dinkić rekao je na otvaranju Sajma da je Vlada predvidela za iduću godinu specijalni program kreditiranja drvne industrije tako što će preko Fonda za razvoj odobravati jeftine dugoročne kredite, pre svega proizvođačima u nerazvijenim područjima juga Srbije i Sandžaka. Dinkić je rekao da je do sada odobreno 13 miliona evra subvencionisanih potrošačkih kredita za nabavku nameštaja koji je uzelo 12.000 kupaca, kao i da će i dalje važiti ta vrsta kreditiranja.
- Cilj nam je da zaposlimo što više radnika, da se podstakne intenzivni razvoj industrije, kao i povećanje izvoza nameštaja koji se sada obavlja pre svega u Rusiju i zemlje regiona. Od iduće godine imaćemo i sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom i Turskom, što će biti nova šansa i za izvoz i zapošljavanje - rekao je ministar Dinkić koji je zatim obišao izlagače.
Domaći izlagači na Sajmu nude popust od 20 do 35 odsto. Najjeftinija kožna garnitura košta 40.000 dinara proizvođača nameštaja „Aleksandro“. Oni u svojoj ponudi imaju i trpezarijski sto sa četiri stolice za 5.900 dinara, garnituru od mebla za 11.990, komadni nameštaj za dnevnu sobu od 8.000 dinara i kuhinje po meri od 2.000 do 10.000 evra zavisno od dimenzija i materijala.
Na štandu salona nameštaja „Lagado“, koji je ove godine sponzor Sajma, može se naći nameštaj po cenama nižim za 35 odsto, tako da ugaona garnitura sa mehanizmom i silikonskim naslonom i rukohvatima košta 69.685, garnitura za dnevni boravak od kože 157.404, ugaona garnitura od kože bez mehanizma košta 79.701 dinar, a kožna stolica za trpezariju 9.637 dinara.
Kompanija „Dalas“ daje 20 odsto popusta na Sajmu na sav svoj program. Popust važi i u njihovim radnjama za vreme trajanja Sajma. Ugaona kožna garnitura košta 88.000, garnitura za dnevnu sobu od italijanskog štofa može se naći za 50.000 do 65.000 dinara, ležajevi su od 25.000 do 40.000 dinara.
Kompanija nameštaja „Tahirović“ nudi garniture za dnevnu sobu po ceni od 86.400 do 94.500 dinara, a francuski ležaj košta 21.750 dinara.
Beogradska firma „Joši“ ponudila je na Sajmu tapacirane krevete rađene od italijanskog mebla, a cene su od 59.000 do 97.000 dinara.
Najveći broj posetilaca privukao je, međutim, štand turskog izlagača „Vinder“ koji proizvodi uzglavlja za krevete. Kruna uzglavlja je napravljena od drveta koje je prefarbano zlatnim lakom, a na nju se nastavlja crvena veštačka koža ukrašena „Svarovski“ kristalima. Firma „Vinder“ ručno pravi uzglavlja u najrazličitijim oblicima i dezenima, a cene su od 90 do 1.200 evra. Sajam traje do 18. novembra.

Garnitura od 10.000 evra
Ugaona garnitura italijanskog proizvođača „Insajd-aut“ pod imenom „Fajv tu najn“ košta, za naše prilike neverovatnih 10.000 evra. Objašnjenje za ovako visoku cenu je to što je proizvođač, koji važi za renomiranu marku u svetu, koristio najbolji pamuk i svilu na svetu!

Kako je „Promotor-Irva” iz Kragujevca postala strateški partner i jedini isporučilac delova za fabrike tri auto-giganta, „Pežo-Sitroena”, „Dženeral motorsa” i odnedavno „Fijata”

Kragujevac – Ni velikim kompanijama nije lako da pobede konkurenciju i zauzmu poziciju na svetskom tržištu auto-delova, a kada to učini jedna mala firma, uspeh je tim veći. „Promotor-Irvi” iz Kragujevca je to pošlo za rukom.

Ova nevelika firma za proizvodnju dizalica za točak i delova od metala i plastike, sa svega 45 zaposlenih, već sedam godina je strateški partner „Pežo-Sitroena”, od oktobra 2009. isporučuje delove i za „Dženeral motors”, a poslednji ugovor, potpisan devetog novembra ove godine, nije samo nastavak priče o uspesima, već i poseban događaj za „Promotor-Irvu”.

Prošlog ponedeljka, ta kragujevačka firma osnovana 2001. godine, postala je uz kruševački „Trajal” glavni dobavljač kompanije „Fijat automobili Srbija”, koja posluje u okviru torinskog giganta.

– Tokom naredne godine, „Promotor-Irva” će proizvesti 15.000 dizalica za prvu ugradnju u „punto klasik”. Isporuka počinje osmog februara 2010. Posebno smo ponosni na ovaj ugovor, jer smatram da dolazak „Fijata” može da promeni izgled ne samo Kragujevca, već cele zemlje – kaže u izjavi za „Politiku” vlasnik i direktor „Promotor-Irve” Slobodan Radović.

Ugovor o isporuci dizalica za „punto”, kako kaže naš sagovornik, samo je početak jedne priče.

– Očekujem da ćemo proširiti saradnju sa „Fijatom”. Prvo ide novi model, a potom, nadamo se, i ugovor o snabdevanju svih „Fijatovih” fabrika u svetu. Naš cilj je bio da imamo tri velika kupca, i mislim da smo, sklapajući ugovor sa „Fijatom”, ostvarili taj san – kaže Radović.

Početak je bio skroman. Firma je imala svega 16 zaposlenih, a mnoge operacije u procesu proizvodnje obavljale su se u drugim preduzećima, pre svih u „21. oktobru” i „Zastavinoj” fabrici kamiona.

– Sve je počelo još 1999, nedugo posle bombardovanja, kada su me kontaktirali ljudi iz „Jucita”, tada generalnog uvoznika „Pežoovih” i „Sitroenovih” vozila. Oni su imali nalog da pronađu proizvođača dizalica u Srbiji. Prihvatili smo taj posao, a isporuke za prvu ugradnju u „sitroen C2” i „pežo 1007” počele su krajem maja 2002. Tri godine kasnije napravili smo i distantnu polugu, a sada smo jedini isporučioci tog dela za „Pežoovu” fabriku u Slovačkoj – navodi naš sagovornik.

Od 2006. godine, „Promotor-Irva” pravi univerzalne dizalice sa plastičnim kutijama koje se ugrađuju u „Pežoove” modele 206, 207, 307, 308 i „sitroen C4”. Početkom 2008, u ovoj kragujevačkoj firmi su počeli ozbiljno da razmišljaju o novom velikom kupcu. Oktobra 2009. usledila je prva velika isporuka za „Dženeral motors”, odnosno „Opel”.

– Bio je to ugovor o isporuci dizalica za „opel korsu”. Sada smo jedini dobavljači za fabrike „Dženeral motorsa” u Saragosi i nemačkom Ajzenahu, gde se nekad pravio „vartburg”. Ovakav uspeh nije došao slučajno. Mi smo stalno ulagali u tehnološki razvoj i sistem kvaliteta. Standarde ISO 9001 i ISO TS 16949 dobili smo 2003, odnosno 2004. godine. Kvalitet je, međutim, samo preduslov da možete da uđete u globalnu priču, a tržišna utakmica dolazi posle. I tu smo uspeli da pobedimo mnogo veće proizvođače auto-delova – naglašava Radović.

Fabrika „Promotor-Irva” je do sada proizvela i izvezla više od milion dizalica. Isključivo za prvu ugradnju.

– Naša prednost je u tome što brzo reagujemo na zahteve kupaca i brzo rešavamo postavljene zadatke – istakao je vlasnik i direktor „Promotor-Irve” u razgovoru za naš list.

Priboj -- Do kraja godine FAP će isporučiti 100 kamiona svojim kupcima i montažne trake su već uveliko krenule, kaže generalni direktor te fabrike Mirko Stojović.

On je naglasio da je iskazano veliko interesovanje za kupovinu više od 200 kamiona, jer su po vladinim subvencioniranim cenama jeftiniji 30 posto i po vrlo povoljnim bankarskim kreditima.

Svakog meseca naredne godine FAP planira da proizvede po 50 kamiona, onoliko dugo koliko interesovanje za njih bude trajalo, rekao je Stojović.

Prema njegovim rečima, FAP se snabdeo dovoljnim količinama repromaterijala i opreme, kao i menjačima i motorima nemačkog Mercedesa i američkog Kaminsa koji se ugrađuju u ove kamione u dogovoru sa kupcem.

Uz proizvodnju kamiona po subvencioniranim cenama po programu Vlade Srbije, FAP je ovih dana okončao poslove na izradi rezervnih delova za italijanski Kovind i firme iz Crne Gore i Makedonije, a u toku je realizacija posla na proizvodnji deset kamiona za Siriju, kaže Stojović.

Uz to, ovih dana FAP je proizveo i pet vozila FAP 1118 namenske proizvodnje za potrebe Vojske Srbije koje treba da zameni u Vojsci vozila Slovenačkog TAM, kao i prototipsko vozilo FAP 2228 sa novim najsavremenijim motorem i menjačem koje ispunjava najsavremenije zahteve namenske proizvodnje.

Stojović kaže i da FAP razgovora sa jednom inostranom firmom o zajedničkoj proizvodnji oklopnih vozila za potrebe Vojske i policije zemalja ex-Jugoslavije i zemalja van jugoistočne Evrope.

Beograd -- Agencija za privatizaciju će danas ponuditi na prodaju zgradu kompanije Ineks, čija je vrednost procenjena na oko dve milijarde dinara.

Zgrada ima 12 hiljada kvadratnih metara i deo je imovine kompanije u stečaju "Ineks Intereskport". Zajedno sa zgradom prodaje se stan u Beogradu, u Ulici Ilije Stojadinovića i putnički automobil "zastava jugo", a ukupna procenjena vrednost tog "paketa" je 1,99 milijardi dinara.

Na istoj aukciji odvojeno se prodaje i poslovni prostor od 165 kvadratnih metara u Ineksovoj zgradi, čija je procenjena vrednost 39,1 miliona dinara, kao i poslovni objekti u Vršcu, procenjeni na deset miliona dinara.

Procenjena vrednost nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na ma koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude. Prema najavama, ponudu za kupovinu zgrade podneće grad Beograd i JKP "Gradska čistoća", kako bi u toj zgradi bile smeštene sve gradske službe.

Novi Sad -- Pokrajinski sekretar za energetiku i mineralne sirovine Radoslav Striković kaže da su u toku ozbiljne pripreme za gradnju prve hidorelektarane u Vojvodini.

"Najbliži smo rešenju da ta elektrana bude izgrađena na Tisi kod Novog Bečeja, i da ima snagu od deset megavata, što bi obezbedilo potrebe te i dela bečejske opštine", rekao je Striković.

Navodeći da su četiri ozbiljne firme već izrazile zainteresovanost za gradnju hidroelektrana u Pokrajini, on je precizirao da je neophodno izmeniti Statut "Voda Vojvodine", kako bi to javno preduzeće imalo formalno-pravno mogućnost da se bavi proizvodnjom električne energije.

On je kazao da Izvršno veće Vojvodine treba da donese odgovarajuće odluke, zatim da se obezbede građevinske i druge dozvole, tako da bi kompletna dokumentacija mogla da bude spremna do kraja sledeće godine i da počne izgradnja.

U međuvremenu bi, ukoliko finansijska sredstva budu obezbeđena, "Vode Vojvodine" mogle da na vojvođanskim vodotocima počnu gradnju manjih hidroelektrana, snage jednog do dva megavata, istakao je resorni pokrajinski sekretar.

Beograd -- Po osnovu ukupnih doznaka od januara do septembra ove godine, u zemlju slilo 2,4 milijarde evra, što je za 44 odsto više nego lane, podaci su NBS-a.

Naši građani koji rade u inostranstvu sve više novca šalju u zemlju. Osim što pomažu najbližima i familiji, gastarbajteri sve više štede u domaćim bankama, jer su kamate najveće u Evropi. U poslednjih pet godina, devizni priliv od ukupnih doznaka iznosio je 11,8 milijardi evra.

Naši građani najviše novca šalju neformalnim kanalima (da bi izbegli plaćanje bankarskih provizija), odnosno preko prijatelja,rođaka ili vozača autobusa. Najviše novca stiže iz Nemačke, gde je i najveći broj naših ljudi na privremenom radu, ali i iz Irske, jer je iz ove zemlje najjeftiniji transfer deviza.

Prema istraživanju „Migracije i razvoj“ koje je sprovelo Nemačko društvo za tehničku saradnju, od oko 400.000 Srba u Nemačkoj, njih 88 odsto šalje doznake u domovinu. Prema tom istraživanju, oni su u Srbiju poslali skoro 243 miliona evra, a još tri miliona evra se u zemlju slilo u vidu nemačkih penzija.

Svetska banka smatra da još toliko novca iz Nemačke u Srbiju dolazi neformalnim kanalima, pa, prema njihovim procenama, ukupne doznake iz Nemačke iznose 476 miliona evra.

Svaki drugi gasterbajter ima otvoren račun u banci u Srbiji
Ali, iako svaki drugi gastarbajter ima otvoren račun u nekoj od poslovnih banaka u Srbiji, oni preko polovine doznaka šalju neformalnim kanalima. Indikativni su i rezultati ankete, koju je od 4. decembra prošle do 12. januara ove godine sproveo GTZ među Srbima u Nemačkoj kojima najmanje jedan roditelj ima emigrantsko poreklo.

Više od 87,5 odsto ispitanika šalje novac, od čega četiri petine to čine da bi finansijski podržali rođake i prijatelje, a četvrtina tim novcem finansira svoje nekretnine u Srbiji.

Pri tome, čak 75 odsto ispitanika povremeno lično donose novac, njih 43,7 odsto novac šalje preko rođaka i prijatelja koji putuju u Srbiju, polovina njih s vremena na vreme uplaćuje novac preko banaka, trećina koristi usluge Vestern juniona, a 12,5 odsto ispitanika poštanskim uplatnicama.

 

Za transfer novca najpovoljnija je Komercijalna banka. Za prosečan priliv od 250 evra, naknada je pet evra, a za iznose veće od 1.000 evra, samo deset evra, i to fiksno. Ostale banke naplaćuju provizije za transfer deviza iz inostranstva u zemlju, u proseku od 0,15 odsto, ili minimum 300 dinara, do 0,4 odsto, ili maksimum 40.000 dinara. Pravilo je da je provizija niža što je veći iznos deviza koje dolaze na račun.

BELGRADE (Serbia), November 13 (SeeNews) – Serbia on Friday said it sold the 12,000-square metre office building of bankrupt state-owned Ineks-intereksport holding company to the Belgrade city for 1.03 billion dinars ($16.2 million/10.9 million euro).

The building was valued at about 2.0 billion dinars.

The buyer is a consortium comprising the city government and the municipal waste management company JKP Gradska Cistoca, Serbia’s Privatisation Agency said in a statement.

The city government will use the building located in downtown Belgrade to accommodate all its administrative departments, local broadcaster b92 (www.b92.net) reported.

BELGRADE (Serbia), November 13 (SeeNews) – Serbia’s central bank said on Friday it kept its key repo rate unchanged at 10% and cut to 20% from 25% the share of mandatory reserves on euro deposits that commercial banks have to maintain in Serbian dinars, aiming to improve the dinar liquidity of the banking system.

The cut will release some 14.5 billion dinars ($228 million/153 million euro) to banks, which in turn will have to allocate an additional 153.4 million euro to mandatory reserves on their euro depoits, the central bank, NBS, said in a statement.

The change will take effect as of November 18. The NBS monetary commitee will hold its next rate-setting session on December 4.

The NBS last changed the repo rate on November 5, lowering it to 10% from 11%.